​На позив  Епископа бањалучког г. Јефрема, поводом празника иконе Пресвете Богородице Тројеручице, Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије узео је учешћа у празничним свечаностима у манастиру Осовици.

По доласку у манастир Осовицу, епископ Јоаникије је присуствовао празничном бденију. Настојатељ манастира синђел Теофил са братијом затим је упознао уваженог госта са историјом обитељи и њеном обновом која траје последњих десетак година. Сутрадан, 25 јула 2019. годиен, на празник Иконе Пресвете Богородице Тројеручице чија се копија по благослову хиландарског браства налази у Осовици, Њихова Преосвештенства Епископи бањалучки г. Јефрем и будимљанско-никшићки г. Јоаникије служили су свету архијерејску Литургију уз саслужење свештенства и монаштва из више епархија Српске Цркве и молитвено учешће многобројног верног народа.

На малом входу због ревностног и преданог служења светој Цркви, Епископ бањалучки г. Јефрем одликовао је настојатеља манастира Осовице синђела Теофила чином протосинђела. Такође, у току свете Литургије епископ Јефрем је руколожио сабрата манастира Осовице јерођакона Илариона у чин јеромонаха.

По завршеном богослужењу епископ Јефрем се обратио верницима честитајући празник и изразивши радост због дивног сабора који се и ове године сабрао у древној обновљеној немањићкој светињи. Владика је такође пожелио добродошлицу Епископу будимљанско-никшићком Јоаникију којег је замолио да произнесе слово поуке сабранима.

У свом слову епископ Јоаникије је говорио о Пресветој Богородици и Њеној чудотворној икони Тројеручици која својим сјајом и благодаћу сабира верне не само у својој обитељи на Хиландару већ и на другим местима гдје се налазе њене копије које такође изливају благодат и милост на оне који се пред њима моле. Он је изразио радост и одушевљење изгледом осовичке светиње указавши на велику улогу и жртву Преосвећеног Епископа г. Јефрема у обнови и изградњи те и многих других светиња Божјих широм Епархије бањалучке.

Епископ Јоаникије је пожелио братству манастира благослов Божји и Пресвете Богородице и духовне радости у даљем служењу светој Цркви у великој светињи. На молитвено сећање Епископу бањалучком Јефрему уручио је архијерејску панагију уз жељу да још дуго година мудро управља светом Црквом у повереној му Епархији бањалучкој. Молитвени део сабора настављен је ломљењем славског колача и освећењем нове манастирске сале за потребе верника.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

5. Април 2019.године
Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем примио је 4. априла делегацију ОС БиХ и Епископа бихаћко-петровачког и војног г. Сергија. Владика је епископа Сергиа, генерале Илића и Кнежевића и официре у ОС БиХ примио у Епископији у Бања Луци. Повод сусрета биле су актуелне теме у ОС БиХ и предстојећа крсна слава Војске Републике Српске која ће се обележити на Видовдан, 28. јуна 2019. године, у манастиру Осовици код Српца.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

​Уочи Недеље православља, 16. марта, у препуном Саборном храму Благовести Пресвете Богородице новообновљеног манастира Осовице после више од три века поново су зазвучале речи: Желим живот испоснички, Свети Владико!.

Његово преосвештенство Eпископ бањалучки г. Јефрем извршио је чин пострига у малу схиму искушеника Mилована и Ивана давши им монашка имена Митрофан и Иларион. У светом чину обављеном после празничног бденија молитвено је учествовало монаштво и свештенство епархија: бањалучке, зворничко-тузланске, славонске, британско-скандинавске, бачке, сремске, браничевске, крушевачке и нишке уз многобројни верни народ Републике Српске и Србије.

Нове монахе на постриг су привели сабраћа манастира игуман Теофил и монах Доситеј.

У Недељу православља служена је Света литургија на којој се причестило више стотине верних. Уз помоћ и подршку Србског сабрања „Баштионик“ из Бања Луке приређено је послужење и трпеза љубави за све поклонике.

Григорије Ивановић /извор

БАЊАЛУКА, 27. ЈАНУАРА /СРНА/ - Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем рекао је вечерас на Светосавској академији у Бањалуци да се ова генерација православних Срба налази на духовној смотри пред Богом, Светим Савом, прецима и потомцима.

"Наше вријеме је бременито искушењима и пред нама су одговорни задаци које је потребно рјешавати светосавском мудрошћу", рекао је владика Јефрем у обраћању на Светосавској академији у Банском двору у Бањалуци.

Он је истакао да се овогодишњом академијом улази у вријеме обиљежавања осам вијекова самосталности Српске цркве, народа и државе коју је издејствовао Свети Сава 1219. године. 

Владика Јефрем је напоменуо да код Срба све почиње са Светим Савом, и Црква и држава и народна самосвијест, те да се овај светитељ увијек слави свечано и радосно, пред људима поносно, а пред Богом смирено.

Он је подсјетио како је вазална кнежевина постала самостална држава, са првовјенчаним крунисаним владаром, а понуђена туђинска круна замијењена је домаћом, осмишљеном Светим Савом.

Владика је указао да су туђинци који су до тада управљали Црквом враћени у своје земље. 

"Свети Сава ступа на историјску сцену у судбоносном моменту живота Цркве и народа, да тога није било наша историја би била другачија, зависила би од воље и интереса туђинаца", нагласио је владика бањалучки.

Према његовим ријечима, Свети Сава, колико је био дубокомисаон, духовно узвишен, свестран, био је прагматичан и реалан, способан да тежећи ка небу, хода по земљи и изводи најдалековидије закључке за вријеме које долази. 

"Он нас је увео у златно доба Немањићке епохе, у коме су српски народ, Црква и држава достигли свој историјски и државни врхунац. Та духовна и политичка зрелост омогућила нам је да и послије пет вијекова робовања успијемо остати као народ", рекао је владика Јефрем.

Он је окупљенима честитао духовни и национални празник, који је свечано прослављен у свим храмовима СПЦ. 

Бесједу о Светом Сави говорио је протонамјесник Зоран Пајкановић, који је истакао да је Свети Сава био много више од визионара. 

"Сви моменти из житија Светог Саве су важни, али је најважније добијање аутокефалности Српске православне цркве", рекао је Пајкановић.

Он је нагласио да светосавско начело учи Србе да црквама и манастирима означе своју отаџбину, да потомцима оставе завјештање. 

Светосавској академији присуствовали су предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, министар просвјете и културе Српске Наталија Трвић, градоначелник Бањалуке Игор Радојичић, директор Секретаријата за вјере Драган Давидовић, свештенство СПЦ и друге званице.

Светосавску академију, која је одржана у Банском двору, организовали су Српска православна црквена општина Бањалука, град Бањалука и Српско пјевачко друштво "Јединство".

​У оквиру припрема за прославу празника Богојављења, свечану литију и пливање за Крст часни, 17. јануара 2019. године одржан је састанак са учесницима тог догађаја. После вечерњег богослужења старешина Саборног храма Христа Спаситеља протојереј Драган Максимовић благословио је 33 младића који ће ове године пливати за Часни крст.

Извор: hhsbl.org

​ДАНАС У БАЊАЛУЦИ ПРИЈЕМ ПОВОДОМ БОЖИЋА КОЈИ ЋЕ УПРИЛИЧИТИ ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО ЕПИСКОП БАЊАЛУЧКИ ЈЕФРЕМ

БАЊАЛУКА, 6. ЈАНУАРА /СРНА/ - Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик присуствоваће данас у Бањалуци пријему поводом Божића који ће уприличити Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем.

Пријем је заказан за 15.30 часова у Владичанском двору. 

Након пријема код владике Јефрема, Цвијановићева и Додик ће у 17.00 часова присуствовати вечерњој служби у Саборном храму Христа Спаситеља. 

Вечерње ће служити владика Јефрем, након чега ће у порти Храма Свете Tројице бити обављено налагање бадњака.

Испред Саборног храма Христа Спаситеља у Бањалуци данас је дочекан бадњак, који је претходно провезен градским улицама.

Бањалука: Дочекан Бадњак испред Храма Христа Спаситеља
Протојереј-ставрофор Ратко Радујковић истакао је значај Христовог рођења, који се сутра прославља, те напоменуо да је дочек бадњака увод у најрадоснији хришћански празник.

Окупљени вјерници су заједно да свештенством унијели бадњак у храм, гдје је окићен.

Његово преосвештенство епископ бањалучки Јеферм вечерас ће у 17.00 часова у Храму Христа Спаситеља служити вечерње и освештати бадњак.

Бадњак ће након тога бити наложен у порти Цркве Свете Тројице.

Владика Јефрем у поноћ ће у Храму Христа Спаситеља служити Свету архијерејску литургију поводом најрадоснијег хришћанског празника Божића.

​ВЛАДИКА ЈЕФРЕМ:ПОТРЕБНО ДА СЕ ВРАТИМО БОГУ И ВЈЕЧНИМ ДУХОВНИМ И МОРАЛНИМ ВРИЈЕДНОСТИМА

​Владика Јефрем истиче да је питање Косова и Метохије централно питање српског народа и Српске православне цркве.

"Нажалост, на дјелу је очигледна отимачина и безакоње на свјетском нивоу, које покушава да нам оспори право на Косово и Метохију", рекао је епископ бањалучки за "Глас Српске".

Говорећи о изградњи српско-руског храма у Бањалуци, владика Јефрем је рекао да је урађена крипта и темељи храма, подруми и темељи духовног центра, као и већи број подземних гаража потребних за нормално функционисање ових објеката.

"Потребно је завршити још одређене административне послове који су у току и надамо ће наредне сезоне послови кренути даље, првенствено на храму, а потом и на духовном центру", додао је епископ бањалучки Јефрем.

Он је поручио да је "потребно да се вратимо Богу и вјечним духовним и моралним вриједностима и овај свијет и живот у њему учинимо могућим, прихватљивим и достојним човјека".

"Не смијемо да се варамо, нико нам на земљи неће ријешити све наше проблеме, али ако наши прохтјеви и потребе буду имали мјеру, онда има наде да наш живот буде срећан, миран и благословен - да будемо задовољи", рекао је владика Јефрем.

Коментаришући потез васељенског патријарха Вартоломеја који одобрава аутокефалност непризнатој украјинској православној цркви, владика Јефрем каже да је то крајње погрешно и за Цркву неприхватљиво.

"Остаје за све нас несхватљив потез цариградског патријарха Вартоломеја да се директно мијеша у послове Руске православне цркве, а ако би тај преседан прошао, он би се могао примијенити и на друге просторе, укључујући и наше. То се, ипак, неће догодити", истакао је владика Јефрем.

Владика Јефрем је православним грађанима Републике Српске честитао предстојећи празник Рођења Исуса Христа - Божић и пожелио им срећну и благословену Нову Господњу 2019. годину.
| Извор: СРНА

Министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић рекао је да је НЈегово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем дао пуну подршку и благослов будућој сарадњи између Нижњеновгородске области у Русији и Владе Републике Српске.

Ђокић је након састанка са замјеником губернатора Нижњегородске области Евгенијем Борисовичем ЛЈуљином и владиком Јефремом, изјавио да је епископ бањалучки дао пуну подршку и благослов изградња Руско-српског културног центра у Бањалуци у оквиру којег ће бити руско-српски првославни храм у част руског цара Николаја Другог Романова.

Министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске потврдио је да ће сутра у Бањалуци бити потписан споразум о сарадњи између Нижњеновгородске области и Владе Српске.

Ђокић је рекао новинарима да сарадња са овом руском области траје од марта 2016. године, те да се до сада одвијала у оквиру програма високошколских установа и културних и привредних активности.

“Увјерени смо да ће након посјете представника Нижњеновгородске области та међусобна сарадња са овом области и самом Русијом бити све садржајнија”, рекао је Ђокић након састанка у Владичанском двору у Бањалуци.

Замјеник губернатора Нижњегородске области Евгениј Борисович ЛЈуљин рекао је да је циљ посјете делегације Нижњеновгородске области да са челним људима Српске, предсједником и премијером, разговара о привредној, културној и свим облицима сарадње.

“Пријатно ми је што се данас налазим у Републици Српској. Вјероватно је веонма важно што се први сусрет, након што сам слетио, управо се десио овдје, што смо се сусрели са владиком Јефремом, Владичанском двору у Бањалуци,” рекао је ЛЈуљин.

Он је истакао да Србе и Русе вежу православна вјера, култура, језик.

“Народи Русије, Српске и Србије веома су блиски. Не сматрамо да постоје велики и мали народи, већ они који су уједињени око заједничких вриједности. Зато смо данас првенствено говорили о нашим духовним везама, као и градњи Руско-српског културног центра, на чему ћемо активно радити уз благослов владике Јефрема”, рекао је ЛЈуљин.

Он је најавио да ће се посебно разговарати о економским односима који су у сталном развоју.

“Цифре тренутно нису велике, али треба рећи да је прошле године међусобни промет повећан три пута. Циљ је да се између Српске и Русије повећа сарадња у свим сферама”, рекао је ЛЈуљин.

Ђокић и ЛЈуљин су након разговора у Владичанском двору у Бањалуци посјетили мјесто изградње Руско-српског културног центра у насељу Алеја центар.

Извор: АТВБЛ

КОНЦЕРТОМ ДУХОВНЕ МУЗИКЕ ПОЧЕЛЕ СВЕЧАНОСТИ ПОВОДОМ СЛАВЕ ГРАДА
 

ПРИЈЕДОР, 26. МАЈА /СРНА/ - Концертом духовне музике који је вечерас одржан у Цркви Свете Тројице у Приједору почело је обиљежавање крсне славе Света Тројица-Духови коју заједно обиљежавају овај саборни храм и град Приједор.

У вечерашњем програму наступили су чланови Српског пјевачког друштва /СПД/ "Вила" из Приједора, Мјешовити хор СПД "Јединство" из Бањалуке и Хор свештеника Епархије бањалучке. На репертоару су се нашле композиције Мокрањца, Чајковског, Косте Манојловића, Јосифа Маринковића, Владе Милошевића, Немање Савића и других.

Протојереј ставрофор Ранко Малетић пожелио добродошлицу љубитељима духовне музике на почетку духовских свечаности у Приједору.

"Свима желимо добродошлицу, а посебно колеги из Жупе приједорске са којим сарађујемо онако како двије хришћанске цркве треба да сарађују", рекао је Малетић.

Он је најавио да ће свечаности поводом крсне славе града и саборног храма бити настављене у сутра у 9.00 часова литургијом у Цркви Свете Тројице.

За 11.30 часова предвиђено је полагање вијенаца на споменик погинулим борцима отаџбинског рата "За крст часни", док ће славски ручак и ломљење славског колача бити приређено у подне у хотелу "Приједор".

Спасовдан у Бањалуци: Литургија, ломљење славског колача и литија!

Служењем свете архијерејске литургије, освећењем жита и ломљењем славског колача, те традиционалном спасовданском литијом, обиљежена је крсна слава града Бање Луке и Саборног храма Христа Спаситеља – Спасовдан.

Свету архијерејску литургију служили су епископ бањалучки Јефрем и епископ франкфуртски и све Њемачке Сергије.

Спасовданским свечаностима присуствовао је и први човјек града Игор Радојичић, који је свим Бањалучанима честитао Спасовдан, а честитке је упутио и пријатељским градовима Источном Сарајеву и Београду, који такође обиљежавају Спасовдан као славу града.

“Свечаности поводом славе града почеле су јуче, када је одржан лијеп концерт, а данас су настављене уз литургију и литију. Вечерас имамо и један спортски догађајм, а то је финале Купа града у фудубалу. Позивам све Бањалучане да се придруже овим догађајима, јер је ово слава свих грађана. Надам се да ћемо сваку наредну славу дочекати са одређеним ријешеним комуналним и другим питањима, јер у овом моменту имамо много планова и идеја како да до сљедећег Спасовдана град буде још бољи”, рекао је у изјави новинарима градоначелник Игор Радојичић.

Уз градоначелника, у литији су учествовали предсједник Скупштине града Бања Лука Будимир Балабан, потпредсједник Скупштине Саша Чудић, начелници одјељења Градске управе, дјеца из бањалучких основних школа, чланови бањалучких културно-умјетничких друштава, чланови СПД “Јединство”, припадници Оружаних снага БиХ, млади спортисти, те бројни грађани.

(АТВ)

​ЦЕТИЊЕ, 14. МАЈА /СРНА/ - Професор Православног богословског факултета у Београду Андреј Јевтић рекао је да су митрополит црногорско-приморски Амфилохије и умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије великани српске теологије, а да је научни скуп "Српска теологија данас" увијек давао добар пресјек стања за текућу годину у којем се налази српска теологија.


Јубиларни 10. научни скуп "Српска теологија данас" биће одржан сутра на Православном богословском факултету у Београду под називом "Вера и мисао у вртлогу времена – богословско и архијерејско деловање митрополита Амфилохија и епископа Атанасија".

Јевтић је рекао да су митрополит Амфилохије и епископ Атанасије оставили велики траг на Православном богословском факултету гдје су обојица предавали и били декани.

"Обликовали су ту традицију Богословског факултета коју ми и данас његујемо и на којој смо им захвални", рекао је Јевтић за Радио "Светигору".

Јевтић наводи да су већина учесника скупа професори Природно богословског факултета који имају потребу да се одуже митрополиту Амфилохију и епископу Атанасију. 

Он је додао да је скуп конципиран у три дијела.

"Осим свечаног отварања којем претходи литургија, у првом и другом дијелу ће бити представљено по шест саопштења. Скуп ће бити завршен округлим столом на којем ће учествовати и владике Амфилохије и Атанасије, као и академик Матија Бећковић, српски писац Милован Данојлић и отац Радивоје Панић", рекао је Јевтић. 

Он је истакао да Округли сто треба да послужи као подсјећање на дане њиховог богословског образовање, професорског и пастирског рада, те ширег културног дјеловања гдје су оставили велики траг.

Јевтић је позвао све да својим присуством допринесу успјешном раду 10. научног скупа "Српска теологија данас", чија је тема обиљежавање 80 година живота митрополита Амфилохија Радовића и умировљеног епископа Атанасија и на на коме ће учествовати 12 теолога, филозофа и књижевних теоретичара.

​Дана, 6. маја 2018. године, благословом Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког г. Јефрема, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије, предводио је евахаристијско сабрање у Недељу Самарјанке и на празник Светог великомученика Георгија у храму Светих апостола Петра и Павла у бањалучком насељу Петрићевац.

Саслуживали су јеромонах Платон (Јовић), презвитер Дарио Петош и протођакон Радојица Жагран. Владика Сергије је у својој беседи поучио верни народ о празнику преполовљења Пасхе и поучном примеру непоколебљиве вере у лику Свете Фотине, жене Самарјанке која је сусрела Спаситеља света на извору Јаковљевом.

"Живот и дело Светог великомученика Георгија несумњиво и нас подстиче на истинско жртвовање за неизмерну љубав Божију која нам нуди истинско пиће, Живу Воду од које никада нећемо ожеднети, а то је Сам Господ наш Исус Христос, који нам се даје у свакој Литургији", истакао је владика Сергије.

У повратку на Архијерејски Сабор, владика Сергије је са Његовом Светошћу присуствовао свечаном чину благосиљања колача и жита поводом крсне славе, Његовог Превасходства Председника Републике Српске господина Милорада Додика.
 

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

​У Градишци је данас откривена биста проте Душана Суботића, отворена изложба и промовисана књига о лику и дјелу градишког проте који је пет пута биран за народног посланика Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Југославије, а кога су усташе убиле 5. маја 1941. године.


Овој свечаности присуствовали су министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић, представици републичке и локалне власти, те грађани.

Бисту у спомен парку у Градишци открили су потомци пороте Суботића, а у галерији Завичајног музеја отворена је изложба и представљена књига “Душан Суботић, прота страдалник”, аутора Дарија Дринића.

Протина унука Душанка Суботић Хомен, која живи у Београду, рекла је да је ганута пажњом Дарија Дринића и директора Завичајног музеја Бојана Вујиновића, који су покретачи идеје да се у Градишци игради биста, објави књига и сними документарно-играни филм о проти Суботићу.

“Мислим да је то упутство за младе да има послова којима могу да се баве, а који су вриједни, јер ово је нешто што остаје граду. Битно је да ће неко да прошета парком, да види бисту и да се сјети, посебно у ова поново за српски народ зла времена”, рекла је Хоменова.

Начелник општине Градишка Зоран Аџић рекао је да је веома битно да се, послије 77 година од мученичког страдања проте Суботића, Градишка на достојанствен начин одужила за све што је он учинио, поклонивши му једно од најљепших мјеста у граду.

“НЈегових пет мандата народног посланика говори да је ријеч о човјеку који је највећим дијелом обиљежио то вријеме у Градишци. НЈеговом насилном смрћу и прекидањем његовог духовног, градитељског и другог дјеловања, Градишка је много изгубила, али сјећање на овакве људе из прошлости су путоказ којим треба да идемо и градимо будућност”, рекао је Аџић.

Он је подсјетио да су у вријеме проте Душана Суботића, због бројних културних и других организација, Градишку називали “Мали Београд”.

Дарио Дринић каже да је у редове и међу корице његове књиге преточен живот проте Суботића.

“То је један буран живот који сабира труд, прегалаштво, свештенство и служење народу овог краја. Прота Суботић је био тај који је предводио народ, водио напретку, био ктитор и градитељ. Један је од најпоштованијих људи у Градишци у то вријеме и свакако је заслужио овакав дан послије 77 година од његове мученичке смрти”, навео је Дринић.

Он је додао да је промоцију књиге пратила и изложба предмета, докумената и фотографија у вези са протом Суботићем, од којих су најзанимљивији његових пет ордена који су његови потомци из Канаде даровали Завичајном музеју.

Дринић је истакао да је као гимназијалац, одлазећи на градско гробље, био заинтргиран натписом на гробу – Прота и народни посланик убијен од усташа 5. маја у селу Врабања код Бањалуке.

“Било је питање које тај прота и народни посланик, а када се почело откривати видјела се ширина и слојевитост личности која је немјерљиво задужила овај крај”, навео је Дринић.

Он је додао да је податке прикупљао око годину и по дана, да је књигу написао у посљедњих шест мјесеци, а да је филм “Градишки прота” аутора Милана Пилиповића снимљен за невјероватна три мјесеца.

“Обишли смо различите саговорнике и изузетне људе поријеклом из Градишке, који су се разишли по цијелом свијету и стицали знања, а сада су академици, професори, свештеници. Сви они дали су дио приче за ову књигу и филм”, додао је Дринић.

Организатор цјелодневне манифестације “Душан Суботић, прота страдалник” је Завичајни музеј Градишка.

Прота Душан Суботић, син свештеника Јове и Марије, рођен је 1884. године у Градишци, у кући близу Храма Покрова Пресвете Богородице.

Завршио је основну школу у Градишци, Богословију у Рељеву, а рукоположен је 1906. године за пароха у селу Ламинци, код Градишке, гдје остаје до 1912. године, када постаје градишки прота.

У вријеме Првог свјетског рата прота Суботић је био четири године у затвору у Бањалуци и Зеници, након чега се враћа у Градишку и формира народна вијећа, а 1818. године постаје члан Радикалне странке.

За народног посланика био је биран пет пута – 1920, 1923, 1925, 1935. и 1938. године.

Најважније његово дјело, у духовном смислу, јесте градња новог Храма Покрова Пресвете Богородице у Градишци, велељепне грађевине у српско-византијском стилу изграђене 1927. године, а која је порушена 1941. године.

Прота Душан Суботић мученички је страдао 5. маја 1941. године од усташке руке, заједно са владиком Платоном, а народ градишког краја преноси легенду да је ухапшен, свезан за кола и тако одведен из Градишке у Бањалуку.

(Срна)

Епископ бањалучки Платон  мученички је пострадао од усташке руке, 05. маја 1941. године. А Свети архијерејски сабор СПЦ-е, 1998. године, уврстио га је у ред светитеља.
Као викарни Епископ Патријарха српског Варнаве, на позив директора Батине фабрике обуће Томе Максимовића, на Ђурђевдан 1938. године, Епископ Платон долазио је у Борово Насеље, на Славу већ тада чувене фабрике, као и да освети  новоподигнуту боровонасељску основну школу ''Краља Петра Првог''. Због тога, Благословом Његовог Преосвештенства Господина Г. Лукијана, Епископа осјечкопољског и барањског, 12. маја, у боровонасељсаком храму Светог краља Стефана Дечанског, одржана је прва духовна академија у част овог мученика за Свето Православље. У програму су учествовали: Вуковарско српско певачко друштво Јавор, чланови драмске секције Културно-уметничког друштва Слога из Вуковара и рецитатори Гимназије из Вуковара.Између осталих, академији су присуствовали: Епископ осјечкопољски и барањски, Преосвећени Господин Г. Лукијан, његова екселенција господин Владимир Марјановић, конзул Републике Србије у Вуковару, господин Дејан Дракулић, доградоначелник Града Вуковара, господин Миленко Живковић, секретар СКД ''Просвјета'' из Вуковара и бројни други представници друштвеног живота из Вуковара и околине.  Извор: Епархија осјечкопољска и барањска