 Његово Блаженство, Архиепископ варшавски и Митрополит све Пољске Сава је 11. марта 2023. године хоспитализован у једној од престоничких клиника, саопштава прес-служба Пољске Православне Цркве.
Разлози за хоспитализацију 85-годишњег поглавара Пољске православне цркве се не помињу. „Молимо вјернике наше Цркве и све људе добре воље да се моле за што бржи опоравак Митрополита“, наводи се у саопштењу.  Парастос и света архијерејска Литургија служени су у Саборном храму у Требињу 11. марта 2023. године, којима је, по благослову Епископа захумско-херцеговачког г. Димитрија, началствовао Архиепископ катарски г. Макарије, уз саслужење Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија и преосвећене Господе Епископа: диселдорфског и немачког г. Григорија, западноамеричког г. Максима, будимљанско-никшићког г. Методија, захумско–херцеговачког г. Димитрија и новобрдског г. Илариона, викара Патријарха српског Порфирија. Преосвећеним Епископима саслуживало је многобројно свештенство и свештеномонаштво пристигло у Херцеговину привучено благодатним даром блаженопочившег Владике Атанасија, известила је Епархија захумско-херцеговачка. Након Јеванђеља беседио је Владика диселдорфски и њемачки Григорије, рекавши о Владици Атанасију: ”Данас, браћо и сестре, кад служимо ову божанску Службу и кад се подсјећамо тога божанског пророка, Божијег апостола, Божијег мученика, Божијег слуге; смиреног монаха изванредног Епископа и славног учитеља Православља; данас треба да се подсјетимо много више, много снажније него кад је он био жив: на његове ријечи, на његова дјела и изнад свега, на његову љубав. На љубав, како га је још од малена научила мајка, на љубав према птици у гори и према риби у води, на љубав према овом свијету, на љубав према отаџбини, али изнад свега и прије свега да се подсјетимо ради његове љубави на његову љубав према истини, тј. у његовом случају на љубав према Христу.” По Отпусту сабранима око спомена блаженопочившег Владике беседио je Митрополит црногорско–приморски Јоаникије, започевши речима: ”Ми смо се данас сабрали око Христа Бога Живога, овдје у овоме светом храму, узнијели благодарност Богу на Његовим светим Даровима, причестили се Светим тајнама Христовим, а истовремено смо се сабрали и око спомена блаженопочившега, али у Христу вјечно живога Владике Атанасија, који је отишао од нас, али је истовремено остао с нама.” Одслуживши помен на гробу блаженопочившег Владике Атанасија беседио је архимандрит Јелисеј, игуман манастира Симонопетра, рекавши о Владици Атанасију: ”Најбољи парастос је да се молимо за покој његове душе и да следујемо његов примјер”. Извор: Епархија захумско-херцеговачка  Амерички часопис Medium објавио је, у фебруару, анализу демографског пада за православну Албанију. Албанија је позната по својој вјерској разноликости, која укључује значајно православно становништво. Почетком 20. вијека Албанија је имала 70% муслимана, 20% православаца и 10% католика. Међутим, попис становништва из 2011. године показао је да се православно становништво Албаније смањило на само 6,75%, што је значајно смањење.
Многи су били скептични према овом драстичном паду, јер је њихова перцепција становништва заснована на попису из 1927. Међутим, пад је стваран и приписује се паду наталитета, вишој стопи емиграције, као и секуларизацији, прецизира се чланку. Пад фертилитета је израженији код православног становништва у односу на друге групе, прије свега због веће стопе писмености, посебно код жена. Емиграција је била дугогодишња традиција међу православним становништвом Албаније, чак и прије 1945. године. Православни Албанци су историјски били склонији емиграцији у поређењу са другим групама, тражећи боље економске и политичке прилике негдје другдје. Они су чинили највећи дио албанске дијаспоре у разним земљама, укључујући САД, Египат и Румунију. Други фактор који је допринио опадању православног становништва је секуларизација. Ова појава је дубље дотакла муслиманско становништво, али је утицала и на православне. Један од главних механизама за то били су међувјерски бракови. У Албанији се већина бракова између људи различитог вјерског порекла склопила између православаца и муслимана. Дјеца рођена у овим браковима обично су мање религиозна од оне рођене у домаћинствима у којима оба родитеља припадају истој вјерској деноминацији. Истраживање, такође, открива да је православно становништво Албаније доживјело бројчано смањење слично као и код других хришћанских група у земљама са муслиманском већином које су припадале Отоманском царству. То је због упоредивих демографских фактора који потичу из сличног друштвено-економског развоја у касном османском периоду. Међутим, православно становништво Албаније је више интегрисано у друштво и није подложно прогону са којим се ове друге групе суочавају. Очекује се да ће се у будућности њихов проценат становништва приближити око 5%, док ће их континуирана пракса егзогамних бракова додатно секуларизовати. Албанска црква је кроз историју пролазила кроз тешке тренутке, налазећи се на граници између Истока и Запада. Била је угњетавана од Отоманског царства и скоро киднапована од комунистичког руководства које је Албанију прогласило првом атеистичком државом на свету. Обнова Православне Цркве у Албанији почела је доласком блаженопочившег оца Анастасија за егзарха Васељенске патријаршије за Албанију у јулу 1991. године.  У цркви у Kаони новоосликана је фреска са 12 бораца страдалих на Kосову у периоду 1998 - 1999 године, пишу Новости. Међу страдалима је и Бранка Ђукић, осамнаестогодишња ученица коју су 1975. из пиштоља убила двојица Албанаца, пошто су покушали да је силују. Бранкино тело пронашао је отац Раде, јер је у рано јутро 3. септембра кренуо у потрагу за њом. Затекао је своју мезимицу мртву, исцепане сукње, како лежи на путу у шуми. У последњем реду први слева је отац Харитон ког је ОВK отела 16. јуна 1999. године на улици у Призрену. Обезглављено и тешко осакаћено тело оца Хатирона је пронађено у околини Призрена 8. августа 2000. године, а глава страдалог никада није нађена. Међу бројним жртвама фреске Kосовско-метохијске трагедије су монаси манастира Светих архангела и отац Стефан, који су такође зверски страдали од албанских терориста, када су на овом подручју већ биле присутне снаге KФОР-а. Они су отети и убијени на најсвирепији начин само зато што су монаси Српске православне цркве. На фресци су приказани и српски војници, међу њима и Срђан Перовић, капетан пећке полиције, кога у народу називају „прави великомучеником“. Каона - мушки манастир у име арханђела Михаила и Гаврила - налази се у општини Владимирци у близини села Каона. Најближи већи град, Шабац, удаљен је око 30 км. Манастир је подигнут у 14. вијеку на темељима цркве из друге половине 11. века и историјски је везан за Косово. Према предању, манастир је настао за време владавине династије Немањића, а његово оснивање приписује се и Иконији, сестри јунака Косовске битке Милоша Обилића.
Дирљиви призори одиграли су се, у четвртак у 15.00 часова, на мјесту жељезничке несреће у Темпију код Ларисе, гдје је служен парастос у знак сјећања на страдале. Наиме,прошло је девет (9) дана од трагичне жељезничке несреће, која је као посљедицу имала губитак живота 57 људи у "вагонима смрти". По благослову Светог Синода Грчке православне цркве, Света Митрополија лариска и тирнавоска, учествујући у жалости која је потресла цијели свијет, служила је трисагион на мјесту несреће, за покој душа страдалих.
Парастос је служио Његово Преосвештенство митрополит лариски и тирнавски Јероним, уз саслужење митрополита и више десетина свештеника и у присуству бројних званичника. Његово Преосвештенство захвалио је присутним спасиоцима (и добровољцима), ватрогасцима, полицији, љекарима, медицинским сестрама, психијатрима, психолозима и свештенству, који су се од првог тренутка несебично суочили са трагичном несрећом и њеним посљедицама, спасавајући људско достојанство и подржавајући све оне које су доживјели бол. Посебно су поменути повријеђени који се лијече у Општој и Универзитетској болници у Лариси, неки од њих су интубирани, уз свесрдну жељу да се што прије врате својим кућама. Скромној церемонији присуствовали су рођаци страдалих, као и мјештани околних села, који су на мјесту трагедије оставили цвијеће, вијенце и свећа, а најављено је да ће, на иницијативу Регије Тесалије, бити подигнута мала црква у знак сјећања на настрадале, како се трагична несрећа никада не би заборавила и да гдје би се молитва за душе оних који су напустили мјесто несреће и отишли у рај стално приносила.  На Интернету је неопходно преносити Радосну вијест, проповиједати ријеч Божију, а не само скупљати „лајкове“ и импресионирати своје пратиоце, напоменуо је то свештенству Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил.
– За свештеника Интернет није мјесто гдје показује своје интелектуалне способности, није мјесто гдје оставља утисак, нити мјесто гдје скупља „лајкове“, већ окружење у којем доноси Радосну вијест људима – можда конкретним ријечима, у одређеним категоријама мишљења, уз укључивање конкретних аргумената, – рекао је Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил 7. марта 2023. године, у патријаршијској и синодској резиденцији у Даниловом манастиру у Москви, гдје се састао са свештеницима који врше мисионарску дјелатност на интернету. Како је патријарх московски и све Русије Кирил нагласио, „присуство на друштвеним мрежама, у виртуелној дискусији захтијева веома дубоко удубљивање ако је ријеч о озбиљном професионалном учешћу“. – Свештеник иначе не може да учествује у овој активности. Ако на интернету износи само своје снове, фантазије, нагађања, онда је боље да тамо уопште не иде“, додао је Његова Светост. "Сматрам да они који раде на интернету, они који иступају у име Цркве, морају се сјећати ријечи апостола Павла ''свима сам био све, да како год неке спасем'' (види 1 Кор 9, 22). То значи да је сотириолошка мјера присуства Цркве на интернету апсолутно неопходна...али ако одвојите своје присуство у мрежама од сотириолошке димензије, онда сте ви "као звоно које јечи, или кимвал који звечи" (види 1 Кор 13, 1), и боље је да одете одатле" рекао је патријарх Кирил. Састанку су присуствовали: јереј Павле Островски, јереј Николај Бабкин, јеромонах Александар (Митрофанов), јеромонах Макарије (Маркиш), јереј Георгиј Максимов, јереј Свјатослав Шевченко, јереј Владислав Береговој. Састанку су такође присуствовали и: управник послова Московске Патријаршије, први викар Патријарха московског и све Русије за град Москву, митрополит воскресенски Дионисије; Замјеник администратора Московске Патријаршије, епископ зеленоградски Сава; Предсједник синодског одјељења Московског патријаршије за односе са јавношћу и медије Владимир.Р. Легојда; замјеник предсједника одјељења за односе са медијима РПЦ Вахтанг Кипшидзе. Првојерарх Руске Цркве је, такође, подсјетио свештенство да је „једини начин да се оправдамо пред Господом, пред ближњима и пред својом савјешћу јесте ако присуство на интернету доживљавамо као своју пастирску службу“. – Ево моје главне тезе, а самим тим и закључак је врло једноставан: ако прихватим да је ово мој „амвон”, којим се обраћам људима, одређеном фразеологијом, са одређеним циљем, али управо као свештеник, да би допринио њиховом спасењу – онда је све ово оправдано, – објаснио је патријарх Кирил. Коначно, веома је важно да пастир који ради у информационом простору не заборави на свој главни циљ – да помогне човјеку да пронађе Христа као Спаситеља. Већ сам рекао да интернет активност ни у ком случају не треба да замагли бригу за праве парохијане и да замијени рад пастира; утолико опасније ако присуство на интернету чини свештеника зависним. У цјелини, како је резимирао сажео Предстојатељ, „пастир мора прије свега да запамти да његов позив није интернет, већ спасење људских душа“. Током сусрета, свештеници су говорили о својим тренутним активностима на друштвеним мрежама и плановима за његов развој. Затим је услиједила дискусија о актуелним проблемима хришћанског свједочења на интернету.  Усуботу прве недеље Великог поста, 4. марта 2023. године, у по благослову Патријаршијског егзарха западноевропског, привременог администратора Епархије шпанско-португалске, Митрополита корсунског и западноевропског Нестора, на Гибралтару је одслужена прва Света литургија у историји Руске православне цркве, преноси сајт ове Епархије. У англиканском Саборном храму Свете Тројице богослужио је свештеник Епархије шпанско-португалске јереј Алексије Чесноков. На Литургији су се молили верници различитих националности – Руси, Украјинци, Шпанци, Гибралтарци, Американци и Палестинци.Служба је вршена на црквенословенском, енглеском и шпанском језику, а молебан и на грчком и арапском језику. По завршетку Литургије заједничарење је настављено за трпезом љубави. Из Епархије шпанско-португалске је саопштено да ће богослужења на Гибралтару убудуће бити редовна. Извор: Моспат
Митрополит Хризостом упутио распис свештенству и свештеномонаштву Митрополије дабробосанске9/3/2023
 Р А С П И С
Свом свештенству и свештеномонаштву подручне нам митрополије Дабро-босанске Благодат вам и мир од Бога Оца и Његовог Возљубљеног Сина Господа нашег Исуса Христа и Пресветога Духа, Драга Нам у Христу дјецо духовна, Гледајући и пратећи, читајући и слушајући шта се дешава и како се све и шта се одвија са нашим Косовом и Метохијом, ми православни Срби, па и људи других нација, религија и вјера широм свијета, остајемо пренеражени над количином безакоња и крајњим неморалом који се врши над Косовом и Метохијом и над нашим Народом. За нас православне Србе Косово и Метохија нису само географски појмови и територије Републике Србије, већ много више и узвишеније од тога. Косово и Метохија су наше духовне колијевке, наша духовна огњишта, Душе наших душа! Зато нас свака неправда и политичко безакоње над Косовом и Метохијом боли и вријеђа, боли до саме сржи срца нашега! Пратећи све ово и посјетивши гору Кармел сјетисмо се Светог пророка Илије и његове ревности за Закон Божији, односно за Истину и Правду које су суштина Божијег Закона. Сјетисмо се његове ревности за народ божији његов Израиљ и његову земљу. Позивамо прво себе самога, а потом и све вас православне Србе на Илијину ревност. И нека нас та ревност активно изиједа да ревнујемо за Истину и Правду Божију на Косову и Метохији. Косово и Метохија су за нас Србе исто што и Израиљ и Јудеја бијаху са Светог пророка Илију. Нека се наша ревност прелије у молитвену ревност, да се, попут Светог пророка Илије непрестано молимо Богу за Истину и Правду на Косову и Метохији. На Истини и Правди опстаће Косово и Метохија као завјетне земље Српског народа. С тим у вези одређујемо и благосиљамо да се на подручју наше богоспасаване митрополије Дабро-босанске врше молебни канони за наше Косово и Метохију, за сав наш напаћени Српски народ на Косову и Метохији, као и за све прогнане и вијековима прогањане Србе Косова и Метохије. Не губимо из вида да је Косово било и остало грдно судилиште. Не заборавимо милионе невино побијених косовско-метохијских Срба и помолимо се за њих. Одређујемо да се молебни канони врше сваког петка у вечерњим сатима, или у неке друге дане, а како одреди надлежни парох или старјешина храма или настојатељ манастира. Нека се чине молебни канони Пресветој Владичици нашој Богородици и Господу нашем Исусу Христу Сладчајшему. Позивамо све вас, драга дјецо духовна, да са својим архијерејским намјесницима све до детаља дефинишете и позовете ваше парохијане и поклонике наших светих обитељи на молебне каноне за, како наведосмо, наше Косово и Метохију. САЧУВАЈМО наше Косово и нашу Метохију! С благословом божијим, МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ ХРИЗОСТОМ с.р. Извор: Митрополија дабробосанска  ТВ канал СПАС је, од 20. до 27. фебруара 2023. године, снимио документарни филм о Апостолу Томи и хришћанима Индије. Снимање је обављено у држави Керала (Индија), која се налази на обали Малабара у југозападној Индији, гдје се свети апостол искрцао и проповедао у I вијеку. Ту су главни храмови Маланкарске православне цркве*, коју је у I вијеку основао апостол Тома. Филмска екипа је интервјуисала предстојатеља Маланкарске православне цркве, католикоса Василија Мар Тому Матеја III који је подијелио своја сјећања са студирања на Лењинградској духовној академији. Новинари су присуствовали и општецрквеним торжествима поводом 89. годишњице Светог Геваргија Мар Дионисија у котајамској Богословији, која је окупила епископат и хиљаде вјерника Маланкарске цркве. Маланкарска православна црква припада древним источним црквама са око три милиона вјерника, од којих већина живи у индијској савезној држави Керала. Богослужења су углавном на малајаламском језику и дјелимично на сиријском, пошто се историјски обреди Маланкарске оријентално-православне цркве (позната и као Индијска православна црква) у великој мјери поклапају са богослужењима Сиро-јаковитске цркве. Почетком 20. вијека расправљало се о пројекту уједињења Маланкарске цркве са Руском Заграничном Црквом. Преговори о богословским питањима настављени су неколико деценија, а уједињење није дошло, али су се две Цркве зближиле. Од 1950-их, руске теолошке школе почеле су да примају индијске студенте. Један од њих је био будући поглавар Маланкарске цркве, католикос Василиј Мар Тома Матеј III, који је студирао на Лењинградској духовној академији крајем 1970-их. *Маланкарска црква, заједно са осталим оријентално-православним црквама, заступа специфичну миафизитску христологију, поштује изворни Никејско-цариградски симбол вјере,заступа правовјерну пневматологију и не признаје филиоквистичку јерес, нити било коју другу хулу на Светог духа.  Мошти Светих Зосима и Јакова, туманских чудотвораца, изложене су 4. марта 2023. године на поклоњење и целивање у Саборној цркви Светог Саве у Паризу. Сутрадан, у Недељу Православља, 5. марта 2023. године, светом архијерејском Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Петар уз саслуживање Његовог Преосвештенства Епископа западноевропског г. Јустина, игумана туманског Димитрија, као и свештенства и ђаконства Епархије западноевропске.
Литургији је присуствовао многобројни верни народ из Париза и читаве Француске, којима је епископ Петар беседио о смислу поштовања светих икона и светих моштију у цркви: – Бога нико није видео никада, али Син Његов Јединородни постао је човек, живео је међу нама људима, људи су га додиривали и зато је могуће изображавати на икони лик Сина Божјег – Господа Исуса Христа, а исто тако и Његових угодника и светитеља и поштовати их и молити им се, јер ми се не клањамо материји, већ самом Прволику коме једино приличи поклоњење и обожавање. Мошти Светих Зосима и Јакова Туманских биће изложене у Саборној цркви Светог Саве у Паризу до 9. марта 2023. године, када ће бити пренесене у цркву Свете Петке у Бондију. Извор: Епархија западноевропска  Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије одржао је 5. марта 2023. године у крипти храма Светог Саве на Врачару предавање на тему Недеља Православља – тријумф истине.
Уводно слово предавања одржао је презвитер др Србољуб Убипариповић. Поред бројног верног народа, предавању су присуствовали и преосвећена господа епископи ремезијански Стефан и јегарски Нектарије, као и архимандрит Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије. Извор: ТВ Храм  У граду Коџаели на сјеверозападу Турске служена је прва Света литургија за вјернике Руске православне цркве који живе у региону Мраморног мора. Свету Литургију је 4. марта 2023. године служио јереј Георгиј Сергејев, задужен за духовно старање о пастви руског говорног подручја на територији Републике Турске, наводи се на Фејсбук страници свештеника.
„На крају богослужења, отац Георгије је одржао састанак са парохијанима, током којег је говорио о животу заједница Московске Патријаршије у Турској, као и о односу Руске Православне Цркве и Цариградске Патријаршије. у садашњем времену. Током разговора утврђени су даљи планови за организовање редовних богослужења у региону“, наводи се у саопштењу. Град Коџаели, познат од 3. вијека прије Христа као Никомидија, основали су стари Грци. Налази се 120 километара од Истанбула на обали Мраморног мора. У доба прогона, Никомидија је билла мјесто мучеништва многих хришћана, укључујући и Светог великомученика Георгија Побједоносца, који је по налогу цара Диоклецијана посјечен 303. године. У Никомидији су пострадали и други светитељи: великомученик и исцјелитељ Пантелејмон, мученици Трофим, Јевсевије, Калиста, Јермолај, Антим, Наталија Никомидијска, епископ Никомидијски Вавила и његова 84 ученика. У предању Цркве, број пострадалих никомидијских хришћана броји се на хиљаде. У 14. вијеку Турци Османлије, који су освојили град, преименовали су га у Измит, а за вријеме Турске Републике у Коџаели.  У петак 3.марта 2023. године, у сусрет Недјељи Православља, ученици VII3 разреда ЈУ ОШ "Вук Караџић" Требиње, са радошћу су учествовали у припремама радова за изложбу њихове пријатељице из одјељења. Ученица овог одјељења, Невена Мк Дермот је прије три године у нашу школу дошла из Саудијске Арабије. Језичку баријеру Невена је превазишла цртањем и сликањем, а љубав према Цркви и вјеронауци својим иконописачким остварењима. Изложба "Дјетињство Христово", стваралаштво вјештих руку ове талентоване ученице представљена је у суботу 4. марта у Музеју Херцеговине Требиње. У склопу музејских радионица Невена је свој таленат и вјештине подијелила са полазницима радионица. Захваљујемо се на сарадњи и љубазности директорици Музеја, кустосима, волонтерима и свим учесницима радионице. Вјероучитељица Жанела Пажин  Према предсједничкој уредби објављеној у Владином листу, Грчка православна црква (грч. Ορθόδοξη Εκκλησία της Ελλάδος) има укупно 81 митрополита, 17 викара (епископских помоћника), 8.311 свештеника, 292 проповједника, 320 ђакона и 349 црквених службеника. Њима се мора додати и архиепископ атински и цијеле Грчке.
Истовремено, на овај број додати су и подаци из Критске архиепископије (955 свештеника...) и Митрополије Додеканез (277 свештеника и 12 црквених службеника) које су под непосредном јурисдикцијом Цариградске патријаршије и не сматрају се дијелом Грчке православне цркве. Што се тиче броја свештеника у Грчкој православној цркви, највише их има Света Атинска Архиепископија (528). Грчка православна црква је помјесна и аутокефална црква са достојанством архиепископије. Налази се на 11. мјесту у диптиху,, под називом Хеладско-Атинска архиепископија.  Патријарх јерусалимски Теофил III освештао је, у храму Светога гроба у Јерусалиму уље којим ће краљ Велике Британије Чарлс III бити помазан на трон, јавља прес-служба Бакингемске палате. Англикански надбискуп у Јерусалиму Хосам Наум присуствовао је посебној церемонији освећења уља у Цркви Гроба Светога у Јерусалиму. Важно је напоменути да су за производњу уља коришћене маслине сакупљене из два маслињака на Маслинској гори, у манастиру Марије Магдалине и манастиру Вазнесења Господњег. Манастир Марије Магдалине је мјесто сахране баке краља Чарлса, принцезе Алисе од Грчке. Осврћући се на догађај, кентерберијски надбискуп је посебно захвалио патријарху Теофилу „што је обезбиједио ово крунисање, које одражава краљеву личну породичну везу са Светом земљом и његову велику бригу за њене народе“. Он је напоменуо да је од самог почетка планирања крунисања желио „да се ново крунско уље прави од маслиновог уља са Маслинске горе“. Према ријечима надбискупа, чињеница да се уље прави од маслина са Маслинске горе „показује дубоку историјску везу између крунисања, Библије и Свете земље“. „Од древних краљева до данас, монарси су помазивани уљем са овог светог мјеста. Сада, док се припремамо за помазање краља и краљице супруге, молим се да буду вођени и ојачани Духом Светим“, рекао је кентерберијски надбискуп. Крунисање Чарлса III одржаће се 6. маја 2023. године у Вестминстерској опатији. Традиционално, уље се сипа из ампуле на Крунидбену кашику, а затим се њиме помазују руке, груди и глава владара. На церемонији ће бити приказан најстарији артефакт владајуће краљевске династије Виндзор - сребрна крунишна кашика из 13. вијека. Уље, намирисано сусамом, ружом, јасмином, циметом, неролијем, бензоином и цвijетом наранџе, истог је састава као и уље коришћено за крунисање покојне краљице Елизабете прijе 70 година, а та формула користи се стотинама година.  Патријарх српски Порфирије упутио је архиепископу атинском и све Грчке Јерониму телеграм саучешћа поводом тешке железничке несреће која се догодила у Грчкој.
Патријарх Порфирије је, у своје лично име и у име Српске православне цркве, изразио искрено саучешће свештеној јерархији и вјерницима сестринске грчке цркве, државном руководству, породицама и пријатељима свих оних који су изгубили животе у овој трагедији. - Усрдно се молимо Свемилостивом Господу да, молитвама Пречисте Владичице Богородице, пружи утеху свима непосредно погођенима овим ненадокнадивим губитком и укрепи, благослови и подари скоро оздрављење свим повријеђенима у овој незгоди - наводи се између осталог у поруци саучешћа. Изјаве саучешћа поводом ове велике трагедије упутили су и сви предстојатељи помјесних православних цркава. Свети синод Грчке православне цркве одлучио је да се у недјељу, 5. марта 2023. године, у свим храмовима Грчке православне цркве служи помен за жртве жељезничке несреће у Темпију. Архиепископ атински Јероним и чланови Сталног Светог синода служиће помен у Саборној цркви Благовештења у Атини, у присуству предсједнице Републике Грчке Катерине Сакеларопулу и његове екселенције премијера г-дина Киријакоса Мицотакиса. Да подсјетимо, најмање 57 људи погинуло је у најтежој жељезничкој несрећи у Грчкој када се брзи воз сударио са теретним у близини града Ларисе у ноћи између уторка и сриједе. 
Општинско такмичење у Приједору
ЕПАРХИЈА БАЊАЛУЧКА Школа домаћин епархијског такмичења je Основна школа „Меша Селимовић“ Насеобина Лишња, Прњавор
МИТРОПОЛИЈА ДАБРОБОСАНСКА Школа домаћин епархијског такмичења је Основна школа „Соколац“ Соколац
ЕПАРХИЈА ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКА Школа домаћин епархијског такмичења је Основна школа „Дворови“ Дворови, Бијељина
ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА Школа домаћин епархијског такмичења је Основна школа „Никола Мачкића“ Доња Превија, Рибник
ЕПАРХИЈА ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКА И ПРИМОРСКА Школа домаћин епархијског такмичења је Основа школа „Његош“ Берковићи
ТЕСТ ИЗ ПРАВОСЛАВНЕ ВЈЕРОНАУКЕ ЗА ШКОЛСКУ 2022/23. ГОДИНУ ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕШифраБрој бодова- Заокружи слово испред тачног одговора!
А) Јерусалим; Б) Емаус; В) Витанију. 2/ - Заокружи T ако је реченица тачна, а ако није, закружи слово Н!
- Одговори на питања!
1. 2. 3. 4. 8/ УКУПНО БОДОВА:100 У Светом манастиру Хиландару 2004. године букнуо је пожар који је разорио више од половине манастирских здања. За једно вече, у ноћи између 3. и 4. марта, уништена је и оштећена читава северна половина манастирског комплекса. Пожар је избио из димњака конака Игуменарија на југозападној страни и кроз пукотине које су настале услед слегања темеља, захватио је кровну конструкцију. Преко тавана и повезаних објеката проширио се све док се није зауставио на празном простору између Белог конака и Пирга Светог Саве. Од почетка обнове изгорелих конака манастира Хиландара, 2006. године, па до данас, када Хиландар обележава 825 година од свог оснивања, завршена је комплетна реконструкција и грађевинска санација објеката конака Синодика, троделног комплекса Великог конака са параклисом Св. Николе, јединствене градитељске целине коју чини улазни део манастира са Старим конаком, као и Белог конака, који је сажегао готово до темеља. На тај начин северозападно, северно и североисточно крило изгореле половине манастира су оживели. Потпуно опремљени намештајем и свим другим потребама и опремом, ови објекти су предати на располагање манастирском братству. Да би Свети манастир Хиландар заблистао својим некадашњим сјајем царске лавре преостало је да се заврше већ одмакли радови на конацима Дохија и Игуменарија са параклисима Св. Саве и Димитрија. Конак Дохија ће у највећој мери бити усељен до краја ове године, а на конаку Игуменарија завршен је кров, радови на ојачању конструкција и већина грубих грађевинских радова, тако да се његов завршетак предвиђа за наредну годину. До краја ове године очекује се и реализација радова на консолидацији спољњег бедемског зида који повезује ова два објекта и манастирску трпезарију. Ојачавање темеља, заједно са мерама предузетим на учвршћивању објеката који су ослоњени на њега, трајно ће уклонити слабости западног и југозападног дела манастира – исте оне које су узрок разарању из 2004. али и које би могле бити кобне у случају јачег земљотреса. У складу са планом, завршетак обнове изгорелог дела манастира очекује се до краја 2024. године. Поред ових радова и завршетка хибридног енергетског система за производњу електричне енергије, у наредном периоду је у плану потпуна реконструкција ризнице са изградњом депоа, консолидација источног бедемског зида, као и реконструкција југоисточног конака, где се некада налазила прва српска болница и обнова објекта еклисијарнице. Обнова Хиландара, поред главног циља – реконструкције онога што је пожаром оштећено и уништено – све време подразумева и спроводи интегралну заштиту непокретног и покретног наслеђа манастира Хиландара. Отуда су у протеклом периоду реализовани и бројни други пројекти: Изградња основне инфраструктуре – усмерена на обезбеђење услова и потреба за функционисање обновљених објеката, али и других (довођење воде, струје, канализације, грејања и сл. и изградња одговарајућих разводних ормана, подстаница и слично).Реконструкција других објеката градитељског наслеђа – обнова историјских делова манастира који нису страдали у пожару, али су зубом времена и разним спољним утицајима оштећени, прокишњавају и сл, а због чега су означени као непосредно угрожено наслеђе (комплекс старих економских објеката – Сенара – који је уједно пренамењен у гостинске конаке; пирг Св. Ђорђа са црквом на његовом врху; Камбански пирг који је и манастирски звоник; кров цркве Св. Арханђела, санацију објеката манастирске арсане – пристаништа у коме је за сада смештена манастирска винарија, санацију остатака царске палате у Хрусији, санацију цркве Скита Свете Тројице и др.) Изградња нових инфраструктурних система – који су саставни део савремене интегралне заштите и обезбеђења заштићене целине манастира Хиландара. Поред тога што подржавају живот манастира, они штите и унапређују досадашња улагања у заштиту српског наслеђа у Хиландару (противпожарни резервоар са хидрантском мрежом; централна котларница са топловодом; канализациона мрежа са колектором и системом за пречишћавање отпадних вода; соларна електрана са енергетском мрежом – систем који манастиру и окружењу обезбеђује електричну енергију; као и локалне системе за соларно загревање топле воде; санација водотокова и заштита од бујичних вода око манастирског комплекса, путеви и др. Радови на унапређењу манастирске економије у области шумарства и пољопривреде, ради осигурања одрживости монашке заједнице. Извор: Хиландар.орг
 Успјешно је окончана жеља Српског културно-информативног центра СПОНА да скрене пажњу на уништавање античке светиње у Сјеверној Македонији. Држава ће финансирати спасавање од рушења српске цркве Успења Пресвете Богородице у селу Матејче, пишу Новости.
Годину дана након што је СПОНА апеловала на потребу заштите манастира Матејче и затражила од њих да подрже обнову напуштеног и оскрнављеног храма, скопске власти су реаговале на проблем. - Предвиђено је 1,5 милиона денара (24.390 евра) за мјере заштите манастира Матејче. Наставићемо и са реконструкцијом сагласно смјерницама надлежних институција. У комуникацији смо и са Министарством за транспорт и везе: санираће се пут до манастира. Из општине Липково добићемо помоћ у настојању да се спријече даље крађе - рекла је министарка културе Бисера Kостадиновска Стојчевска. Манастирска црква Успења Пресвете Богородице у селу Матејче (Општина Липково) подигнута је на падини Скопске Црне Горе у 11. вијеку. У писаним изворима први пут се помиње у Хрисовуљи краља Милутина из 1300. Средином 14. вијека, цар Душан је започео, а његов син Урош и супруга Јелена завршили су обнову светиње око 1357. године. Храм је познат по фрескама које настављају сликарску традицију ранијих храмова које је подигао српски краљ Милутин. Манастир је током вијекова много пута страдао од вандала. Али највише разарања изазвало је заузимање светиње од стране албанских екстремиста 2001. године, који су у храму поставили штаб и оружарницу. Ходочасничка кућа, која је годинама служила као дечји санаторијум, била је подвргнута коначном уништењу. Сам храм је много година стајао без врата и прозора, препуштен на милост и немилост. Живопис је оштећен, под у олтарском дијелу је раскопан. После ратних разарања манастирског комплекса, полиција је регистровала "мирнодопске" крађе локалног становништва, између осталог, скидали су чак и олово са крова цркве... Лањским документом "Апел и молба за подршку обнови манастира Успења Пресвете Богородице у Матејчу и иницијатива за кандидатуру манастира Матејче на листу Унескове угрожене светске културне баштине", из Српског центра СПОНА је указано да је после додатних драстичних оштећења насталих током 2001. званично утврђена потреба његове ревитализације. У акту је, такође, истакнута и потреба да се обнови цео манастирски комплекс. Простор манастирског храма Успења Пресвете Богородице у Матејчу изграђен је по замисли уписаног крста са пет купола, наведено је у документу Српског центра СПОНА: - Сликарство Матејча показује надовезивање на сликарске традиције које се срећу у сликарству ранијих задужбина краља Милутина. У Матејчу су насликани бројни циклуси фресака: Велики празници, земаљски живот Христов, параболе, Акатист, Дјела апостолска, Чуда апостолска, легенда о цару Авгару, чуда Димитрија Солунског, циклус Васељенских сабора са додатком српског сабора краља Стефана, Божићна стихира Јована Дамаскина...  Митрополит ахалкалакски и кумурдојски Николај из Грузијске православне цркве објавио је канонизацију јеромонаха Серафима (Роуз), саопштава Orthochristian.com.
Јеромонах Серафим (Роуз) (енгл. Seraphim Rose; Сан Дијего, 12. август 1934 — Платина, 2. септембар 1982), праведни амерички подвижник, веома је омиљен и поштован у цијелом православном свијету и многи су жељно очекивали његову канонизацију. Међу онима који поштују о. Серафима је Његово Високопреосвештенство Митрополит ахалкалакски и кумурдојски Николај из Грузијске православне цркве. Он је у недјељу саслуживао Божанску Литургију у малој цркви Архангела Михаила у својој епархији са Његовим Преосвештенством Епископом Герасимом (Православна Црква у Америци), који је био духовно чедо о. Серафима у манастиру Светог Германа у Платини, Калифорнија. Јерарх Грузијске цркве сматра да је, поред оца Серафима, потребно канонизовати и чувара поштоване Монтреалске иконе Богородице (Монтреалска мироточива Иверска икона Пресвете Богородице), брата Хосеа Муњоза-Кортеза.  У суботу, 25.фебруара 2023. године, у ЈУ ОШ "Доситеј Обрадовић" у Бањој Луци одржано је Општинско такмичење из Православне вјеронауке како је то предвиђенo календаром такмичења у школској 2022/23. години за ученике основних школа. На такмичењу је учествовало 29 ученика VIII разреда. Тема овогодишњег такмичења била је: „ЈЕВАНЂЕЉА – БЛАГА ВИЈЕСТ О ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ“. Ова тема обухвата реализоване наставне садржаје осмог разреда о животу и проповиједи Господа Исуса Христа са циљем да се код ученика подстакне култура читања Светог писма Новог завјета још од школског узраста. Најбоље знање на Општинском такмичењу у Бањој Луци показао је Георгије Ковачевић из ЈУ ОШ "Змај Јова Јовановић", који је на тесту освојио 84 бода. Катарина Нишић из ЈУ ОШ "Борисав Станковић" заузела је друго мјесто са 81 бодом, док је Миа Изабела Нике из ЈУ ОШ "Бранко Ћопић" освојила 76 бодова и заузела треће мјесто. По завршетку Општинског такмичења, такмичарима су подијељени поклони, похвале и дипломе. Школа домаћин такмичења потрудила се, као добар домаћин, да ученици понесу лијепе утиске и успомене. Општи утисак вјероучитеља је да су ученици показали завидно знање. Ученици који су показали најбоље знање пласирали су се на Епархијско такмичење које ће се одржати 1. априла 2023. године. Погледај фотографије са Општинског такмичења широм Републике Српске! |
