СВЕТИ САВА УЧИ О ПОСТУПриповједач: Свети Сава је често ишао кроз народ и учио људе како треба да живе по Хришћанској Православној вјери. Идући тако дође до једне куће гдје су у петак пекли јагње. Свети Сава благо укори укућане говорећи: Свети Сава: „Зар у петак мрсите, па опет хоћете Божију помоћ и благослов“. Домаћин: „ Па што да не мрсимо, данас није никакав пост“. Свети Сава: „Треба да постите сваку сриједу и сваки петак. Сриједу у спомен кад су Господа Исуса Христа издали,а петак у спомен распећа и смрти Христовог“. Приповједач: Домаћин послуша Светог Саву и од тада је Божији благослов био и са његовом породицом. |
|
К О Т Е Б Е К А М Е Н О М, Т И Њ Е Г А Х Љ Е Б О М
Приповједач:
Иде Свети Сава низ сеоски пут.Човјек носи камен, жалостан је, љут.
Свети Сава:
Куд то журиш, брате, да ли гађаш змије?
Човјек:
Нема веће змије од Ђуре, комшије.
Свети Сава:Зар комшију каменом? Ох, срце ми вене.
Човјек: Што га не би гађо?
Па и он је мене.
Свети Сава:
Гађаш ли га, чуј шта ћу ти рећи:
- Можда Ђура има камен много већи.
Човјек:
Гађамо се ми већ доста дана...
Свети Сава:
А, зашто си тако препун рана?
Немој брате,
то тако не треба.
Гађај овим.
Ево мога хљеба.
Човјек:
То што кажеш баш је смијешно јако.
Ал' зашто бих ја чинио тако?
Свети Сава:
Има једна тајна – њу баш знати треба.
Бој ће ти је рећи, ако му даш хљеба.
( Свети Сава му узима камен из руке,баца га, ставља му хљеб у руке и гура га ка комшијиној кући).
Свети Сава:
О, помози Боже, да се Срби сложе.Помози да види да крив није Ђура,него онај што камен у руке му гура.
( Човјек долази загрљен са Ђуром, поздравља се са Светим Савом).
Човјек: О хвала ти Боже за оваквог госта.
Ђура:
Да нас не научи, свађе никад доста.
Човјек: О великог чуда.
Ђура: Причај брате, шта је?
Човјек:
Видјех једног црног да ми камен даје.Рогови овакви и дугачак реп...Ружан је ко ђаво.
( Сви се брзо, али пажљиво прекрсте).
А Ђура је лијеп.
(Комшије се опет загрле).
Свети Сава:
Сад видјесте, браћо, тог злотвора стара, што на сваку свађу и зло наговара.Кад враћаш каменом, он још јаче режи.
Даш ли хљеб и љубав - реп подвија, бјежи.
ЗЛАТО ИСПОД ДУДА
Син:
Ко је, оче, онај старац што је код нас коначио?
Отац:
То је, сине, био Сава, принц што је двор очев напустио.
Син:
Зашто тако свијетом хода ко' убога сиротиња?
Отац:
Он пламичак један носи што у мрклом мраку тиња.
Син:
Ја не видјех тај пламичак.
Видјех прах на сандалама, на одори суви чичак...
Отац:
Док је био овдје с нама, у кућици нашој скромној,
причао је, сјећаш ли се, како свијет је препун чуда...
Син:
И да има правог злата испод овог нашег дуда...
Отац:
Тим ријечима казао је:
ДА ГДЈЕ КУЋНА СЛОГА ВЛАДА, ТО ЈЕ БЛАГО СКУПОЦЈЕНО,
ВРЕДНИЈЕ ОД ЦАРСКОГ ГРАДА.
Син:
Ал´ не видјех тај пламичак о коме си говорио...
Отац:
Пламен види само онај ком' је очи отворио.
Син:
И без њега људи виде...
Отац:
Ал' понекад замагљено...
Траже срећу у богатству...
Тамо није мјесто њено.
Син:
И ти нама каткад кажеш како би нам било боље
да имамо коња, кола, и плоднија мало поља...
Отац:
Истина је...
Али, никад ради тога
не смије човјек да увриједи ближњег свога.
Миран неће бити довијек.
Син:
Нема злата испод дуда, да нам живот преокрене.
Отац:
Злато – то је овај трен у коме си ти крај мене,
под звијездама треперавим, крај ватрице упаљене...
Ко је, оче, онај старац што је код нас коначио?
Отац:
То је, сине, био Сава, принц што је двор очев напустио.
Син:
Зашто тако свијетом хода ко' убога сиротиња?
Отац:
Он пламичак један носи што у мрклом мраку тиња.
Син:
Ја не видјех тај пламичак.
Видјех прах на сандалама, на одори суви чичак...
Отац:
Док је био овдје с нама, у кућици нашој скромној,
причао је, сјећаш ли се, како свијет је препун чуда...
Син:
И да има правог злата испод овог нашег дуда...
Отац:
Тим ријечима казао је:
ДА ГДЈЕ КУЋНА СЛОГА ВЛАДА, ТО ЈЕ БЛАГО СКУПОЦЈЕНО,
ВРЕДНИЈЕ ОД ЦАРСКОГ ГРАДА.
Син:
Ал´ не видјех тај пламичак о коме си говорио...
Отац:
Пламен види само онај ком' је очи отворио.
Син:
И без њега људи виде...
Отац:
Ал' понекад замагљено...
Траже срећу у богатству...
Тамо није мјесто њено.
Син:
И ти нама каткад кажеш како би нам било боље
да имамо коња, кола, и плоднија мало поља...
Отац:
Истина је...
Али, никад ради тога
не смије човјек да увриједи ближњег свога.
Миран неће бити довијек.
Син:
Нема злата испод дуда, да нам живот преокрене.
Отац:
Злато – то је овај трен у коме си ти крај мене,
под звијездама треперавим, крај ватрице упаљене...
СВЕТИ
САВА УЧИ ДЈЕЦУ
Приповједач:
Неки дјечак дође послом у манастир Студеницу.
Ту затече Светог Саву над књигом како чита,
па изненађено упита:
Дјечак:
Шта то чиниш, поштовани оче?
Свети Сава:
Читам књигу.
Дјечак:
Зар се те цртице и шаре могу разумјети?
Свети Сава:
Могу, ако човјек то жели и ако се потруди.
( помилује дјечака по глави )
Дјечак:
А јели ту књигу сам Бог написао?
( упита чудећи се )
Свети Сава:
Није дјечаче.
( насмијеши се )
Ту је књигу написаописмен и мудар човјек.
Дјечак:
И ја бих волио да знам да читам књиге.
Свети Сава:
Е, онда ћу те ја томе научити.
( држећи дјечака за раме )
Дјечак:
Ура.
( викне радосно па заједно оду, а наратор долази )
Приповједач:
Послије је Свети Сава,
баш као прави учитељ,
још неке дјечаке учио да читају и да пишу.
Неки од њих су остали у манастиру,
а други су постали дворјани,
у служби великог жупана.
Неки дјечак дође послом у манастир Студеницу.
Ту затече Светог Саву над књигом како чита,
па изненађено упита:
Дјечак:
Шта то чиниш, поштовани оче?
Свети Сава:
Читам књигу.
Дјечак:
Зар се те цртице и шаре могу разумјети?
Свети Сава:
Могу, ако човјек то жели и ако се потруди.
( помилује дјечака по глави )
Дјечак:
А јели ту књигу сам Бог написао?
( упита чудећи се )
Свети Сава:
Није дјечаче.
( насмијеши се )
Ту је књигу написаописмен и мудар човјек.
Дјечак:
И ја бих волио да знам да читам књиге.
Свети Сава:
Е, онда ћу те ја томе научити.
( држећи дјечака за раме )
Дјечак:
Ура.
( викне радосно па заједно оду, а наратор долази )
Приповједач:
Послије је Свети Сава,
баш као прави учитељ,
још неке дјечаке учио да читају и да пишу.
Неки од њих су остали у манастиру,
а други су постали дворјани,
у служби великог жупана.
СВЕТИ
САВА БЛАГОСИЉА ДИЈЕТЕ
ПРИПОВЈЕДАЧ:
Донијели отац и мајка мало, новорођено дијете, Светом Сави у цркву.
Отац:
„Оче Саво, ево Господ нам подари чедо,
па га донесошмо теби да га ТИ благословиш и да му ТИ даш срећу“.
Свети Сава:
„ Ја ћу га благословити, као што је и Христос дјецу благословио,
али му срећу не могу дати“.
„ То можете само ви, родитељи његови, ако га од малена научите:
ДА РАДИ, ДА ШТЕДИ,
ДА НЕ ЛАЖЕ, ДА НЕ КРАДЕ,
ДА СЛУША И ПОШТУЈЕ СТАРИЈЕ,
ДА ЈЕ ПОБОЖНО И УМЈЕРЕНО,
А НАРОЧИТО ДА ДОБРО ЧУВА СВОЈЕ ЗДРАВЉЕ“.
ПРИПОВЈЕДАЧ:
Родитељи су учинили што им је светитељ казао,
па је њихов малишан постао
ДОБАР, РАДАН, ПОШТЕН И ПОБОЖАН човјек,
на срећу и њему и његовим родитељима.
Донијели отац и мајка мало, новорођено дијете, Светом Сави у цркву.
Отац:
„Оче Саво, ево Господ нам подари чедо,
па га донесошмо теби да га ТИ благословиш и да му ТИ даш срећу“.
Свети Сава:
„ Ја ћу га благословити, као што је и Христос дјецу благословио,
али му срећу не могу дати“.
„ То можете само ви, родитељи његови, ако га од малена научите:
ДА РАДИ, ДА ШТЕДИ,
ДА НЕ ЛАЖЕ, ДА НЕ КРАДЕ,
ДА СЛУША И ПОШТУЈЕ СТАРИЈЕ,
ДА ЈЕ ПОБОЖНО И УМЈЕРЕНО,
А НАРОЧИТО ДА ДОБРО ЧУВА СВОЈЕ ЗДРАВЉЕ“.
ПРИПОВЈЕДАЧ:
Родитељи су учинили што им је светитељ казао,
па је њихов малишан постао
ДОБАР, РАДАН, ПОШТЕН И ПОБОЖАН човјек,
на срећу и њему и његовим родитељима.