ЗАВЕТ СВЕТОГ САВЕ- интерактивна прича-послала: психолог Јасминка Марковић
Слика 1 – ЛОВ-
Девојчица:
(савремено обучена, улази на позорницу са књигом у руци из које чита прво у себи, а онда наглас)
Просто да си, Немањићу Саво! Проста душа твојих родитеља! Проста душа, а честито чедо. Што носили, свијетло вам било! Што родили, све вам свето било!
(Почиње тиха музика, она седа на столицу на ивици бине и наставља да чита. Улазе слуге и дворјани који показују слугама где да ставе реквизите - постављају сцену дворске одаје, са два престола. Улази Приповедач, обучен у средњовековну одећу и каже наглас, обраћајући се публици, а иза њега се наставља ужурбана припрема за долазак жупана Стефана, Ане и принца Растка)
Приповедач:
(театрално)
На двору великога жупана, у столноме граду Раси, растао је диван љиљан; то није био љиљан, већ је то био Растко, најмлађи син, мјезимац Немањин и Анин. А кад одрасте дијете и дорасте до коња и до бојна копља, стари жупан Немања одреди му један крај простране земље своје и даде му у државу. Даде му слуге и слушкиње, даде му блага доста, оружја свијетла, чилих коња, сивих соколова и хитрих загара.
Жупан Стефан (Растку даје свитак)
Ето ти, сине, дијела земље моје и блага мојега. Иди у земљу коју ти дадох у државу. Велика је земља моја; доста мјеста у њој и за мене и за тебе и за браћу твоју. Иди и весели се са дворанима и друговима твојим; проводи тамо младе дане твоје, како младости приличи. А нестане л' ти блага, ето ти ризница мојих пуних; напунио сам их благом грчким кад оно оробих грчку земљу. Ето ти блага, колико ти душа иште, троши га! Ето ти оружја алеманског, — паши га! Ето ти соколова и загара - гони њима тице под облаке и звјерад по чарним горама, по тамним шумама земље моје. Поведи са собом пјеваче и гусларе, па нека те уз гусле веселе пјевајући ти слатке пјесме, пјесме од древних времена. Ето ти свега, Растко,сине мој!
(одлазе. )
Слика 2 –ПРАЗНИК-
Девојчица:
И отиде Растко у земљу коју му отац поклони; а пођоше за њим велможе, свећеници и младе левенте да пазе чедо великог жупана, да га паметном речју науче а песмом развеселе; да му у лову, у весељу и јуначким играма буду драги другови.
(замишљено гледа испред себе. Иза ње улазе два глумца, праћени веселом средњовековном музиком, она се окреће ка њима и слуша)
Први глумац (МИЛОШ ПЕТРОВИЋ):
(театрално)
Ходите, о свештени саборе и сав роде Земље српске, да се дану данашњега весеља удостојимо! Што год данас проговоримо, нека је празнично! Затрубимо златокованом трубом на данашњи празник наш као у нарочити дан весеља нашег !
Други глумац (БИЉАНА МИТРОВИЋ):
(са чашом у руци)
Када је празник, то ударајте у клепало много - да разумеју људи да је празник.!
(одлазе)
Девојчица:
(савремено обучена, улази на позорницу са књигом у руци из које чита прво у себи, а онда наглас)
Просто да си, Немањићу Саво! Проста душа твојих родитеља! Проста душа, а честито чедо. Што носили, свијетло вам било! Што родили, све вам свето било!
(Почиње тиха музика, она седа на столицу на ивици бине и наставља да чита. Улазе слуге и дворјани који показују слугама где да ставе реквизите - постављају сцену дворске одаје, са два престола. Улази Приповедач, обучен у средњовековну одећу и каже наглас, обраћајући се публици, а иза њега се наставља ужурбана припрема за долазак жупана Стефана, Ане и принца Растка)
Приповедач:
(театрално)
На двору великога жупана, у столноме граду Раси, растао је диван љиљан; то није био љиљан, већ је то био Растко, најмлађи син, мјезимац Немањин и Анин. А кад одрасте дијете и дорасте до коња и до бојна копља, стари жупан Немања одреди му један крај простране земље своје и даде му у државу. Даде му слуге и слушкиње, даде му блага доста, оружја свијетла, чилих коња, сивих соколова и хитрих загара.
Жупан Стефан (Растку даје свитак)
Ето ти, сине, дијела земље моје и блага мојега. Иди у земљу коју ти дадох у државу. Велика је земља моја; доста мјеста у њој и за мене и за тебе и за браћу твоју. Иди и весели се са дворанима и друговима твојим; проводи тамо младе дане твоје, како младости приличи. А нестане л' ти блага, ето ти ризница мојих пуних; напунио сам их благом грчким кад оно оробих грчку земљу. Ето ти блага, колико ти душа иште, троши га! Ето ти оружја алеманског, — паши га! Ето ти соколова и загара - гони њима тице под облаке и звјерад по чарним горама, по тамним шумама земље моје. Поведи са собом пјеваче и гусларе, па нека те уз гусле веселе пјевајући ти слатке пјесме, пјесме од древних времена. Ето ти свега, Растко,сине мој!
(одлазе. )
Слика 2 –ПРАЗНИК-
Девојчица:
И отиде Растко у земљу коју му отац поклони; а пођоше за њим велможе, свећеници и младе левенте да пазе чедо великог жупана, да га паметном речју науче а песмом развеселе; да му у лову, у весељу и јуначким играма буду драги другови.
(замишљено гледа испред себе. Иза ње улазе два глумца, праћени веселом средњовековном музиком, она се окреће ка њима и слуша)
Први глумац (МИЛОШ ПЕТРОВИЋ):
(театрално)
Ходите, о свештени саборе и сав роде Земље српске, да се дану данашњега весеља удостојимо! Што год данас проговоримо, нека је празнично! Затрубимо златокованом трубом на данашњи празник наш као у нарочити дан весеља нашег !
Други глумац (БИЉАНА МИТРОВИЋ):
(са чашом у руци)
Када је празник, то ударајте у клепало много - да разумеју људи да је празник.!
(одлазе)
ПРЕУЗМИ НА СВОЈ РАЧУНАР ОВАЈ СЦЕНАРИО
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|