Навигација
МР СЛАВОЉУБ ЛУКИЋ
БИОГРАФИЈА СА БИБЛИОГРАФИЈОМ
Славољуб Лукић (02. априла 1978. године, Прњавор). Основну школу завршио у Доњим Вијачанима, а Богословију Светог Саве у Београду. Године 2003. дипломирао на Богословском факултету у Београду са темом „Бањалучка богословија“.
Од новембра 2004. године, па до маја 2005. године учио грчки језик на Филозофском факултету у Атини (Грчка). Послије положеног испита грчког језика у октобру 2005. године уписао постдипломске студије на Теолошком факултету у Атини. Исте је завршио 2008. године гдје је одбранио магистарски рад на тему „Антропологија Апологета“.
У марту 2009. гидине уписао се на докторске студије на Теолошком факултету у Солуну гдје му је одобрена тема докторске дисертације под називом „Антропологија св. Иринеја Лионског“. Осим теологијом бави се проучавањем историјске грађе и из области средњег века па му је Наставно-научно вијеће Филозофско факултета у Бањој Луци донијело одлуку о именовању Комисије за оцјену подобности њега кандидата и његове теме докторске дисертације „Прва владавина краља Остоје (1398-1404)“.
Током боравка у Грчкој учествовао је на више семинара и конференција у Атини, Волосу, Патри и Каламати.
Учествовао је на Првом годишњем симпосиому Православног богословског факултета одржаном 29-30. маја 2009. године у Београду под називом „Српска теологија данас 2009“ где је представио рад „Значај Апологета у савременој теологији“. Рад је објављен у Српска теологија данас 2009-Зборника радова првог годишњег симпосиона, Православни богословски факултет, Београд 2010, 34-44.
У току 2009. године учестовао на још двије конференције, са писаним научним радовима. На конференцији која је одржана 26. септембра 2009. године у Сарајеву под називом „Балансирање између слободе говора и права на религију у XXI вијеку“, а коју је организовао Међурелигијски институт са Амбасадом Краљевине Норвешке у БиХ, представио је рад „Могућност саживота у мултирелигиозном друштву Босне и Херцеговине“. Овај рад је објављен у Зборнику чланака учесника конференције. Док је на конференцији под називом „Четврта регионална конференција о интегративној заштити: Процјена потреба и приоритета у заштити културног и природног насљеђа“, коjа је одржана 22-23. октобра 2009. године у Бањој Луци, представио рад „Потребе и приоритети у заштити средњовјековног насљеђа прњаворског и дервентског краја“ (као коаутор). Овај рад је објављен у Зборнику Четврте конференције о интергративној заштити, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, Бања Лука 2010, 143-154.
На Другом годишњем симпосиому Православног богословског факултета у Београду одржаном 28-29. маја 2010. године у Београду представио је рад „Тријадологија у повељама банова и краљева Босне“. Овај рад је објављен у Српска теологија данас 2010 - Зборник радова првог годишњег симпосиома, Православни богословски факултет, Београд 2011, 431-439.
Учествовао је и на Трећем годишњем симпосиому Православног богословског факултета у Београду одржаном 27-28. маја 2011. године у Београду гдје је представио рад „Од Еклисиологије ја Антропологији“.
Крајем септембра ове године објавио је као коаутор дидактичко-методички приручниказа вјероучитеље под називом Настава Православне вјеронауке (аутори Славољуб Лукић и Владимир Вуковић).
Рад под називом „Српска православна црква у Босанској Крајини до Берлинског конгреса 1878. године“ треба да изађе у Српска православна епархија бањалучка 2010: шематизам III, који је у припреми.
Објавио је три краћа чланка о утврђењима: Звечај, Гребен и Бочац у Магазину Независних новина (31. 03; 01. 04 и 02. 04. 2009. године).
Радио је на пројекту „Дигитализација часописа Источник и Мостарска зора “ и тренутно ради на пројекту „Средњовјековно насљеђе прњаворског краја“ .
Запослен је у Републичком педагошком заводу као инспектор-просвјетни савјетник за вјеронауку.
Ожењен је и има једно дијете.
Славољуб Лукић (02. априла 1978. године, Прњавор). Основну школу завршио у Доњим Вијачанима, а Богословију Светог Саве у Београду. Године 2003. дипломирао на Богословском факултету у Београду са темом „Бањалучка богословија“.
Од новембра 2004. године, па до маја 2005. године учио грчки језик на Филозофском факултету у Атини (Грчка). Послије положеног испита грчког језика у октобру 2005. године уписао постдипломске студије на Теолошком факултету у Атини. Исте је завршио 2008. године гдје је одбранио магистарски рад на тему „Антропологија Апологета“.
У марту 2009. гидине уписао се на докторске студије на Теолошком факултету у Солуну гдје му је одобрена тема докторске дисертације под називом „Антропологија св. Иринеја Лионског“. Осим теологијом бави се проучавањем историјске грађе и из области средњег века па му је Наставно-научно вијеће Филозофско факултета у Бањој Луци донијело одлуку о именовању Комисије за оцјену подобности њега кандидата и његове теме докторске дисертације „Прва владавина краља Остоје (1398-1404)“.
Током боравка у Грчкој учествовао је на више семинара и конференција у Атини, Волосу, Патри и Каламати.
Учествовао је на Првом годишњем симпосиому Православног богословског факултета одржаном 29-30. маја 2009. године у Београду под називом „Српска теологија данас 2009“ где је представио рад „Значај Апологета у савременој теологији“. Рад је објављен у Српска теологија данас 2009-Зборника радова првог годишњег симпосиона, Православни богословски факултет, Београд 2010, 34-44.
У току 2009. године учестовао на још двије конференције, са писаним научним радовима. На конференцији која је одржана 26. септембра 2009. године у Сарајеву под називом „Балансирање између слободе говора и права на религију у XXI вијеку“, а коју је организовао Међурелигијски институт са Амбасадом Краљевине Норвешке у БиХ, представио је рад „Могућност саживота у мултирелигиозном друштву Босне и Херцеговине“. Овај рад је објављен у Зборнику чланака учесника конференције. Док је на конференцији под називом „Четврта регионална конференција о интегративној заштити: Процјена потреба и приоритета у заштити културног и природног насљеђа“, коjа је одржана 22-23. октобра 2009. године у Бањој Луци, представио рад „Потребе и приоритети у заштити средњовјековног насљеђа прњаворског и дервентског краја“ (као коаутор). Овај рад је објављен у Зборнику Четврте конференције о интергративној заштити, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, Бања Лука 2010, 143-154.
На Другом годишњем симпосиому Православног богословског факултета у Београду одржаном 28-29. маја 2010. године у Београду представио је рад „Тријадологија у повељама банова и краљева Босне“. Овај рад је објављен у Српска теологија данас 2010 - Зборник радова првог годишњег симпосиома, Православни богословски факултет, Београд 2011, 431-439.
Учествовао је и на Трећем годишњем симпосиому Православног богословског факултета у Београду одржаном 27-28. маја 2011. године у Београду гдје је представио рад „Од Еклисиологије ја Антропологији“.
Крајем септембра ове године објавио је као коаутор дидактичко-методички приручниказа вјероучитеље под називом Настава Православне вјеронауке (аутори Славољуб Лукић и Владимир Вуковић).
Рад под називом „Српска православна црква у Босанској Крајини до Берлинског конгреса 1878. године“ треба да изађе у Српска православна епархија бањалучка 2010: шематизам III, који је у припреми.
Објавио је три краћа чланка о утврђењима: Звечај, Гребен и Бочац у Магазину Независних новина (31. 03; 01. 04 и 02. 04. 2009. године).
Радио је на пројекту „Дигитализација часописа Источник и Мостарска зора “ и тренутно ради на пројекту „Средњовјековно насљеђе прњаворског краја“ .
Запослен је у Републичком педагошком заводу као инспектор-просвјетни савјетник за вјеронауку.
Ожењен је и има једно дијете.
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|