Сазнај новости из
хришћанског свијета
На Велики петак, сјећамо се суђења Спаситељу, ругања, распећа и смрти на крсту, скидања са крста и погреба. Велики петак је најстрашнији дан у људској историји. То је дан када Господ чини оно због чега је дошао на земљу. Као што је и сам рекао: "Јер син човјечији није дошао да му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе" (Мк 10, 45). Као што нас подсјећа Исаијино пророштво, које се чита на данашњи дан током Царских часова: "Али он би рањен за наше пријеступе, избијен за наша безакоња; кар бјеше на њему нашега мира ради, и раном његовом ми се исцијелисмо" (Ис 53, 5). У Велики петак ујутро служе се Царски часови пошто се литургија не служи, осим ако би Благовијести пале на тај дан, а не служи се зато што се на Литургији приноси Богу бескрвна жртва, а на тај дан је Исус Христос принео сам себе на жртву). На јутарњем богослужењу- Царским часовима -Црква молитвено пролази кроз искушења Господња на суђењу од Понтија Пилата и Ирода Антипе. Часови на Велики петак служе се овим редом: први, шести, девети и зову се царски часови - јер су византијски цареви увек присуствовали на овим часовима у цркви, а послије њих бивало је многољетије царевима. Први час: вријеме вођења Спаситеља на суд ка Пилату; Богослужење трећег часа - вријеме осуде Господа на суду код Пилата; Шести час - вријеме крсних страдања Христа. Око 15:00 (девети час), вечерњим богослужењем православна црква подсјећа на страдање Спаситеља на Крсту и Његову смрт. У то вријеме у храмовима се износи плаштаница-платно на којем је Спаситељ приказан како лежи у гробу. Плаштаница се износи из олтара (у току појања стиховњих стихира на вечерњем богослужењу Великог Петка) и поставља у средиште храма - у „гробу“ - подијум, украшен цвијећем и помазан тамјаном у знак туге због Христове смрти. Стихиру "Тебје одјејушчагосја свјетом, јако ризоју" поје понајвише свештеник сам и износи плаштаницу, те је полаже у гроб насред цркве овако: свештеник узме са часне трпезе плаштаницу, на раширеним рукама је обнесе око часне трпезе, изнесе на сјеверне двери и положи у гроб; ђакон иде пред н>им и носи свето Јеванђеље, а претходе им свећеносци. Затим "Ниње отпушчајеши", Трисвето, тропар "Благообразни Јосиф", Слава, И ниње, "Мироносицам женам". Док се поју тропари свештеник или ђакон каде гроб три пута унакрст, чине две метаније, цјеливају плаштаницу и опет чине једну метанију. Јеванђеље је постављено на средини Плаштанице. Прије Васкршњег јутрења, у вријеме полуноћнице, Плаштаница се уноси у олтар и поставља на престо, гдје остаје до оданија Пасхе. На Велики петак држи се најстрожи пост. ЧИТАЊА НА ВЕЛИКИ ПЕТАК
Рече Господ ученицима Својим: сада се прослави Син Човјечији, и Бог се прослави у њему. Ако се Бог прослави у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити. Дјечице, још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима да куда ја идем ви не можете доћи, то и вама сада говорим. Заповијест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге. По томе ће сви познати : да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом. Рече му Симон Петар: Господе, куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сада ићи за мном, али ћеш послије поћи за мном. Петар му рече: Господе, зашто сад не могу ићи за тобом? Живот свој положићу за тебе. Одговори му Исус: Живот ли ћеш свој положити за мене? Заиста, заиста ти кажем: неће пијетао запјевати док ме се трипут не одрекнеш. Нека се не збуњује срце ваше, вјерујте у Бога, и у мене вјерујте. У кући Оца мојега станови су многи. А да није тако, зар бих вам рекао: Идем да вам припремим мјесто. И ако отидем и припремим вам мјесто, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да гдје сам ја. будете и ви. И куда ја идем знате, и пут знате. Рече му Тома: Господе, не знамо куда идеш; и како можемо знати пут? Исус му рсче: Ја сам пут и истина и живот: нико не долази Оцу осим кроз мене. Кад бисте мене знали и Оца мојега бисте знали; и од сада познајете га, и видјели сте га. Рече му Филип: Господе, покажи нам Оца, и биће нам доста. Исус му рече: Толико сам времена с вама и ниси ме познао, Филипе? Ко је видио мене, видио је Оца; па како ти говориш: Покажи нам Оца? Зар не вјерујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени? Ријечи које вам ја говорим не говорим од самога себе, него Отац који пребива у мени он твори дјела. Вјерујте ми да сам ја у Оцу и Отац у мени: ако ли не, због самих дјела вјерујте ми. Заиста, заиста вам кажем: Ко вјерује у мене. дјела која ја творим и он ће творити, и већа од ових ће творити; јер ја идем Оцу своме. И што год заиштете (од Оца) у име моје то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину. И ако шта заиштете у име моје, ја ћу учинити. Ако ме љубите, заповијести моје држите, И ја ћу умолити Оца. и даће вам другог Утјешитеља да пребива с вама вавијек, Духа Истине, кога свијет не може примити. јер га не види, нити га познаје: а ви га познајете, јер са вама пребива, и у вама ће бити. Нећу вас оставити сиротне: доћи ћу к вама. Још мало и свијет ме више неће видјети, а ви ћете ме видјети, јер ја живим, и ви ћете живјети. У онај дан знаћете ви да сам ја у Оцу своме, и ви у мени,и ја у вама. Ко има заповијести моје и држи их, то је онај који ме љуби; а који мене љуби. тога ће љубити Отац мој; и ја ћу га љубити и јавићу му се сам. Рече му Јуда, не Искариотски: Господе, шта је то да ћеш се јавити нама, а не свијету? Одговори му Исус и рече: Ако ме неко љуби, ријеч моју држаће, и Отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити. Ко мене не љуби, ријечи моје не држи; а ријеч коју чујете није моја него Оца који ме је послао. Ово сам вам говорио док сам боравио с вама. А Утјешитељ Дух Свети, кога ће Отац послати у име моје, Он ће вас научити свему и подсјетиће вас на све што вам рекох. Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свијет даје. Нека се не збуњује срце ваше и нека се не боји. Чусте да вам ја казах: Идем, и доћи ћу вама. Кад бисте ме љубили, обрадовали бисте се што рекох: идем Оцу: јер Отац мој већи је од мене. А сада сам вам рекао, прије него се збуде, да вјерујете када се збуде. Нећу више много говорити с вама, јер долази кнез овога свијета, и у мени нема ништа. Него да зна свијет да љубим Оца, и као што ми заповједи Отац, онако творим. Устаните, хајдемо одавде! Ја сам истински чокот, и Отац мој је виноградар. Сваку лозу на мени која не рађа рода одсијеца је; а сваку која род рађа чисти је да више рода роди. Ви сте већ чисти због ријечи коју сам вам говорио. Останите у мени, и ја ћу у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе ако не остане на чокоту, тако ни ви ако у мени не останете. Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси многи плод. јер без мене не можете чинити ништа. Ко у мени не остане, избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити. Ако останете у мени и ријечи моје у вама остану, што год хоћете иштите и биће вам. Овим се прослави Отац мој да род многи доносите, и бићете моји ученици. Као што Отац љуби мене, и ја љубим вас: останите у љубави мојој. Ако заповијести моје одржите, остаћете у љубави мојој, као што сам ја одржао заповијести Оца мојега и остајем у љубави његовој. Ово сам вам казао да радост моја у вама остане и радост ваша да се испуни. Ово је заповијест моја: да љубите једни друге као што ја вас љубим. Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје. Ви сте пријатељи моји ако творите што вам ја заповиједам. Више вас не називам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао пријатељима, јер све што чух од Оца својега, објавих вам. Не изабрасте ви мене, него ја вас изабрах и поставих вас да ви идете и род доносите; и род ваш да остане, да што год заиштете од Оца у име моје да вам да. Ово вам заповиједам: да љубите једни Друге. Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас. Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет. Опомињите се ријечи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати. Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају Онога који ме посла. Да нисам дошао и говорио им, не би гријеха имали; а сад изговора немају за гријех свој. Који мрзи мене и Оца мојега мрзи. Да не творих међу њима дјела која нико други није творио, не би гријеха имали: а сада су и видјели, и омрзнули и мене и Оца мојега. Али да се испуни ријеч написана у Закону њихову: Омрзнуше ме ни за што. А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене. А и ви ћете свједочити, јер сте од почетка са мном. Ово сам вам казао да се не саблазните. Изгониће вас из синагога; али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси. И то ће чинити, јер не познаше Оца ни мене. Али ово сам вам казао да се, када дође час, сјећате овога да вам ја казах; а испочетка не казах вам ово, јер бијах с вама. А сада идем Ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: куда идеш? Али зато што сам вам ово казао, жалост је испунила срце ваше. Но ја вам истину говорим: боље је за вас да ја одем, јер ако ја не одем, Утјешитељ неће доћи к вама; ако ли одем, послаћу га к вама. И кад Он дође, покараће свијет за гријех, и за правду, и за суд. За гријех, дакле, што не вјерују у мене; За правду пак, што идем Оцу својему, и више ме нећете видјети; А за суд, што је кнез овога свијета осуђен. Још вам имам много говорити, али сада не можете носити. А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину; јер неће говорити од себе, него ће говорити оно што чује, и јавиће вам оно што долази. Он ће мене прославити, јер од мојега ће узети, и јавиће вам. Све што има Отац моје је, зато рекох да ће од мојега узети, и јавити вам. Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало и угледаћете ме, јер ја идем Оцу. Тада неки од ученика његових рекоше међу собом: Шта је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало и угледаћете ме; и: Ја идем Оцу? Говораху, дакле: Шта је то што каже: мало? Не знамо шта говори. А Исус разумије да хтједоше да га питају, па им рече: Зато ли се запиткујете међу собом, што рекох: Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало, и угледаћете ме. Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свијет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост. Жена кад рађа трпи муку, јер дође час њезин; а када роди дијете, више се не опомиње жалости, због радости што се роди човјек на свијет. И ви, дакле, имате сада жалост; али ћу вас опет видјети, и радоваће се срце ваше, и радост вашу нико неће узети од вас. И у онај дан нећете ме питати ништа. Заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име моје, даће вам. До сада не искасте ништа у име моје; иштите и добићете, да радост ваша буде испуњена. Ово сам вам говорио у причама; али долази час кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам отворено јавити о Оцу. У онај дан ћете у име моје заискати, и не кажем вам да ћу ја умолити Оца за вас: јер сам Отац љуби вас, зато што сте ви љубили мене, и вјеровали да ја од Бога изиђох. Изиђох од Оца, и дошао сам на свијет; опет остављам свијет, и идем Оцу. Рекоше му ученици његови: Ето сад отворено говориш, и причу никакву не говориш. Сада знамо да све знаш, и не треба да те ко пита. По томе вјерујемо да ти од Бога изиђе. Исус им одговори: Сада ли вјерујете? Ево долази час, и већ је дошао, да се разбјегнете сваки на своју страну, а мене сама оставите: али нисам сам, јер је Отац са мном. Ово сам вам казао, да у мени мир имате. У свијету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сам побиједио свијет. Ово изговори Исус, па подиже очи своје небу и рече: Оче, дошао је час, прослави Сина својега, да и Син твој прослави тебе; као што си му дао власт над сваким тијелом, да свему што си му дао, дарује им живот вјечни. А ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа. Ја те прославих на земљи; дјело сврших које си ми дао да извршим. И сада прослави ти мене, Оче, у тебе самога, славом коју имадох у тебе прије него свијет постаде. Објавих име твоје људима које си ми дао од свијета; твоји бијаху па си их мени дао, и твоју су ријеч одржали. Сад разумјеше да је све што си ми дао од тебе. Јер ријечи које си ми дао, дао сам њима: и они примише, и познаше заиста да од тебе изиђох, и вјероваше да ме ти посла. Ја се за њих молим, не молим се за свијет, него за оне које си ми дао, јер су твоји. И све моје твоје је, и твоје моје; и прославио сам се у њима. И више нисам у свијету. а они су у свијету, и ја долазим теби. Оче свети, сачувај их у име твоје, оне које си ми дао, да буду једно као ми. Док бијах с њима у свијету, ја их чувах у име твоје; оне које си ми дао сачувах; и нико од њих не погибе осим сина погибли, да се испуни Писмо. А сада долазим теби, и ово говорим на свијету, да имају радост моју испуњену у себи. Ја сам им дао ријеч твоју: и свијет их омрзну, јер нису од свијета, као ни ја што нисам од свијета. Не молим да их узмеш са свијета, него да их сачуваш од злога. Од свијета нису, као ни ја што нисам од свијета. Посвети их истином твојом: ријеч твоја јесте истина. Као што ти мене посла у свијет, и ја њих послах у свијет. Ја посвећујем себе за њих, да и они буду посвећени истином. Не молим пак само за њих, него и за оне који због ријечи њихове повјерују у мене: да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду да свијет вјерује да си ме ти послао. И славу коју си ми дао ја сам дао њима, да буду једно као што смо ми једно. Ја у њима и ти у мени, да буду усавршени у једно, и да позна свијет да си ме ти послао и да љубиш њих као што мене љубиш. Оче, хоћу да и они које си ми дао буду са мном гдје сам ја, да гледају славу моју коју си ми дао, јер си ме љубио прије постања свијета. Оче праведни, свијет тебе не позна, а ја те познах, и ови познаше да си ме ти послао. И ја им објавих име твоје и објавићу: да љубав којом ме љубиш у њима буде, и ја у њима. Рекавши ово Исус изиђе са ученицима својим преко потока Кедрона, гдје бјеше врт, у који уђе он и ученици његови. (Јн 13,31-18,1) У вријеме оно, изађе Исус са ученицима својим преко потока Кедрона, гдје бјеше врт, у који уђе он и ученици његови. А и Јуда, издајник његов, знађаше то мјесто; јер се Исус често окупљаше ондје са ученицима својим. Онда Јуда узе чету, и од првосвештеника и фарисеја слуге, и дође онамо са буктињама и свјетиљкама и оружјем. А Исус знајући све шта има да му се догоди, изиђе и рече им: Кога тражите? Одговорише му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: Ја сам. А с њима стајаше и Јуда, издајник његов. А када им рече: Ја сам, одступише назад и попадаше на земљу. Онда их опет запита: Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина. Одговори Исус: Рекох вам да сам ја. Ако, дакле, мене тражите, пустите ове нека иду. Да се испуни ријеч коју рече: Не изгубих ни једнога од оних које си ми дао. А Симон Петар имаше нож, па га потеже и удари слугу првосвештениковог, и одсијече му десно ухо. А слуги бјеше име Малхо. Тада рсче Исус Петру: Стави нож у корице! Чашу коју ми је дао Отац зар да је не пијем? Онда чета и заповједник и слуге јудејске ухватише Исуса и свезаше га, и одведоше га најприје Ани, јер бјеше таст Кајафи, који бјеше првосвештеник оне године. А Кајафа бјеше онај што даде савјет Јудсјцима да је боље да један човјек умре за народ. За Исусом пак иђаше Симон Петар и други ученик: а тај ученик бјеше познат првосвештенику, па уђе са Исусом у двориштс првосвештеника. А Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе тај други ученик, који бјеше познат првосвештенику, и рече вратарки те уведе Петра. Тада слушкиња вратарка рече Петру: Да ниси и ти од ученика овога човјека? Он рече: Нисам. А слуге и момци бјеху наложили ватру и стајаху те се гријаху, јер бјеше хладно; а и Петар бјеше с њима, и стајаше и гријаше се. Првосвештеник пак упита Исуса за ученике његове и за науку његову. Исус му одговори: Ја говорих јавно свијету: ја свагда учих у синагоги и у храму. гдје се увијек скупљају Јудејци, и ништа у тајности не говорих. Што питаш мене? Питај оне који су слушали шта им говорих; ето, они знају шта ја говорих. А кад он ово рече, један од слугу који стајаху ондје удари Исусу шамар и рече: Зар тако одговараш првосвештенику? Исус му одговори: Ако зло рекох, докажи да је зло: ако ли добро, зашто ме бијеш? Ана га посла свезанога Кајафи првосвештенику. А Симон Петар стајаше и гријаше се. Онда му рекоше: Да ниси и ти од ученика његових? А он се одрече и каза: Нисам. Рече један од слугу првосвештеникових, који бијаше рођак ономе што му Петар одсијече ухо: Не видјех ли ја тебе у врту са њим? Онда се Петар опет одрече; и одмах пијетао запјева. Исуса пак поведоше од Кајафе у судницу. А бјеше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би оскврнили, него да би могли јести Пасху (Јн 18,1-28). У вријеме оно, војници ухватиши Исуса одведоше га првосвештенику Кајафи, гдје се књижевници и старјешине сабраше. А Петар иђаше за њим издалека до дворишта првосвештеникова и ушавши унутра сједе са слугама да види свршетак. А првосвештеници и старјешине и сав Синедрион тражаху лажна свједочанства против Исуса да би га убили, и не нађоше; и премда многи лажни свједоци долазише, не нађоше. Најпослије дођоше два лажна свједока. И рекоше: Он је казао: Ја могу развалити храм Божији и за три дана саградити га. И уставши првосвештеник рече му: Зар ништа не одговараш што ови против тебе свједоче? А Исус ћуташе. И првосвештеник одговарајући рече му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос, Син Божији? Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: од сада ћете видјети Сина Човјечијега гдје сједи с десне стране Силе и долази на облацима небеским. Тада првосвештеник раздрије хаљине своје говорећи: Хули на Бога! Шта нам више требају свједоци? Ево сада чусте хулу његову. Шта мислите? А ови одговарајући рекоше: Заслужио је смрт. Тада му попљуваше лице и удараху га, а друти га бијаху по образима говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари? А Петар сјеђаше напољу у дворишту, и приступи му једна слушкиња говорећи: И ти си био са Исусом Галилејцем. А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш. И кад изиђе к вратима, угледа га друга и рече онима што бијаху ондје: И овај бјеше са Исусом Назарећанином. И опет се одрече са заклетвом: Не знам тога човјека. А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих: јер те и говор твој издаје. Тада се поче преклињати и клети да не зна тога човјека. И одмах запјева пијетао. И опомену се Петар ријечи Исусове што му је рекао: Док пијетао не запјева, три пута ћеш ме се одрећи. И изишавши напоље, плакаше горко (Мт 26,57-75). У вријеме оно, поведоше Исуса од Кајафе у судницу. А бјеше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би оскврнили, него да би могли јести Пасху. Онда Пилат изиђе к њима напоље и рече: Какву оптужбу износите против овога човјека? Одговорише му и рекоше: Кад он не би био злочинац, не бисмо га предали теби. А Пилат им рече: Узмите га ви и по закону вашему судите му. А Јудејци му рекоше: Ми не смијемо никога погубити. Да се испуни ријеч Исусова коју рече, указујући каквом ће смрћу умријети. Онда уђе Пилат опет у судницу, па дозва Исуса и рече му: Ти ли си цар јудејски? Одговори му Исус: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше о мени? Пилат одговори: Зар сам ја Јудејац? Народ твој и првосвештеници предаше те мени. Шта си учинио? Исус одговори: Царство моје није од овога свијета: кад би било од овога свијета царство моје, слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима: али царство моје није одавде. Тада му рече Пилат: Дакле, ти си цар? Исус одговори: Ти кажеш да сам ја цар. Ја сам за то рођен и за то сам дошао на свијет да свједочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој. Рече му Пилат: Шта је истина? И ово рекавши, изиђе опет Јудејцима, и рече им: Ја ниједне кривице не налазим на њему. А у вас је обичај да вам једнога пустим на Пасху. Хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејскога? Тада сви опет повикаше говорећи: Не овога, него Вараву! А Варава бјеше разбојник. Тада, дакле, Пилат узе Исуса и ишиба га. А војници оплетоше вијенац од трња и метнуше му на главу, и обукоше му пурпурну хаљину, и говораху: Здраво, царе јудејски! И удараху га по образима. Пилат пак опет изиђе напоље и рече им: Ево вам га изводим напоље, да знате да на њему не налазим ниједне кривице. А Исус изиђе напоље носећи трнови вијенац и пурпурну хаљину. И рече им Пилат: Ево човјека! Када га, дакле, видјеше првосвештеници и слуге, повикаше говорећи: Распни га, распни! Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривицу. Одговорише му Јудејци: Ми имамо закон и по закону нашему мора да умре, јер начини себе Сином Божијим. Када, дакле, Пилат чу ову ријеч, побоја се већма. И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора. Пилат му тад рече: Зар мени не одговараш? Не знаш ли да имам власт да те распнем и власт имам да те пустим? Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном када ти не би било дано одозго; зато онај који ме предаде теби има већи гријех. Од тада гледаше Пилат да га пусти. Али Јудејци викаху говорећи: Ако овога пустиш, ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару. Пилат, дакле, чувши ову ријеч, изведе Исуса напоље, и сједе на судијску столицу, на мјесту званом Литостротон, а јеврејски Гавата. А бјеше петак уочи Пасхе, око шестога часа; и он рече Јудејцима: Ево цар ваш! А они повикаше: Узми, узми, распни га! Пилат им рече: Зар цара вашега да разапнем? Одговорише првосвештеници: Немамо цара осим ћесара. Тада, дакле, предаде га њима да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше (Јн 18,28-19,16). У вријеме оно, видјевши Јуда, издајник Исусов, да га осудише, раскаја се, и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старјешинама говорећи: Сагријеших што издадох крв невину. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видјети. И бацивши сребрнике у храму, изиђе, и отиде те се објеси. А првосвештеници, узевши сребрнике, рекоше: Не ваља их метнути у храмовну ризницу, јер су цијена за крв. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима. Зато се та њива и прозва Крвна њива до данас. Тада се испуни што је казано преко пророка Јеремије који говори: И узеше тридесет сребрника, цијену цијењенога, кога су цијенили синови Израиљеви; и дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ. А Исус стаде пред намјесником, и запита га намјесник говорећи: Јеси ли ти цар јудејски? А Исус му рече: Ти кажеш. И кад га тужаху првосвештеници и старјешине, ништа не одговори. Тада му рече Пилат: Зар не чујеш колико против тебе свједоче? И не одговори му ни на једну ријеч, тако да се намјесник дивљаше веома. А о Празнику бијаше обичај у намјесника да народу пусти по једнога сужња кога они хоће. А тада имаху познатога сужња по имену Вараву. И када се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса названога Христа? Јер знађаше да су га из зависти предали. А када сјеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Не мијешај се ти ништа у суд тога праведника, јер данас у сну много пострадах због њега. А првосвештеници и старјешине наговорише народ да иште Вараву, а Исуса да погубе. А намјесник одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву. Рече им Пилат: Шта да чиним са Исусом названим Христом? Рекоше му сви: Да се разапне!Намјесник пак рече: А какво је зло учинио? А они из гласа повикаше говорећи: Да се разапне! А кад видје Пилат да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја сам невин у крви овога праведника; ви ћете видјети. И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на дјецу нашу! Тада им пусти Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да се разапне. Тада војници намјесникови узеше Исуса у судницу и скупише на њега сву чету војника. И свукавши га, обукоше му пурпурни огртач. И оплетавши вијенац од трња, метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на кољена пред њим, ругаху му се говорећи: Здраво, царе јудејски! И пљунувши на њега, узеше трску и бише га по глави. И кад му се наругаше, свукоше с њега огртач, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше да га разапну. И излазећи нађоше човјека из Кирине по имену Симона и натјераше га да му понесе крст (Мт 27,3-32). У вријеме оно, војници одведоше Исуса унутра у двориште у такозвани преторијум, и сазваше сву чету војника. И обукоше му пурпурни огртач, и оплетавши трнов вијенац ставише на њега. И стадоше га поздрављати: Здраво, царе јудејски! И бијаху га по глави трском, и пљуваху на њега, и падајући на кољена клањаху му се. И кад му се наругаше, свукоше с њега пурпурни огртач, и обукоше га у његове хаљине и изведоше да га разапну. И натјераше једнога пролазника, Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, који иђаше из поља, да понесе крст његов. И доведоше га на мјесто Голготу, што значи: Мјесто лобање. И даваше му да пије вино са смирном, а он не узе. И кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацајући коцку за њих ко ће шта узети. А бијаше час трећи, и разапеше га. И бјеше натпис његове кривице написан: Цар јудејски. И с њим распеше два разбојника, једнога с десне, а једнога с лијеве стране њему. И испуни се Писмо које говори: И уврстише га међу безаконике. И пролазници хуљаху на њега машући главама својим и говорећи: Уа! Ти што храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, спаси самога себе и сиђи с крста! Тако и првосвештеници с књижевницима ругаху се, говорећи један другоме: Друге спасе, а себе не може да спасе. Христос, цар Израиљев, нека сиђе сада с крста да видимо, па ћемо му вјеровати. И они што бијаху с њим разапети вријеђаху га. (Мк 15,16-32) У вријеме оно, војници дошавши на мјесто које се зове Голгота, то јест: Мјесто лобање, дадоше Исусу да пије оцат помијешан са жучи, и окусивши не хтје да пије. А кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацивши коцку. И сјеђаху ондје те га чуваху. И ставише му изнад главе кривицу његову написану: Ово је Исус цар јудејски. Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне и једнога с лијеве стране. А који пролажаху хуљаху на њега машући главама својима и говорећи: Ти који храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, спаси сам себе; ако си Син Божији, сиђи са крста! А тако и првосвештеници са књижевницима, старјешинама и фарисејима подсмијевајући се говораху: Друге спасе а себе не може да спасе. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста, па ћемо вјеровати у њега. Уздао се у Бога, нека га избави сад, ако му је по вољи; јер говораше: Ја сам Син Божији. Тако исто и разбојници распети с њим ругаху му се. А од шестога часа би тама по свој земљи до часа деветога. А око деветога часа, повика Исус из свега гласа говорећи: Или, Или, лима савахтани? То јест: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио? А неки од оних што стајаху ондје чувши то говораху: Овај зове Илију. И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше. А остали говораху: Остави да видимо хоће ли доћи Илија да га избави. А Исус опет повика из свега гласа, и испусти дух. И гле, завјеса храма раздрије се на двоје, од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде; и гробови се отворише, и устадоше многа тијела светих који су помрли; и изишавши из гробова по васкрсењу његову, уђоше у свети град и показаше се многима. А капетан и који с њим чуваху Исуса, видјевши да се земља тресе и шта би, уплашише се врло говорећи: Заиста овај бијаше Син Божији (Мт 27,33-54). У вријеме оно, вођаху са Исусом и друга два злочинца да погубе. И када дођоше на мјесто звано Лобања, ондје разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с лијеве. А Исус говораше: Оче, опрости им, јер не знају шта чине! И дијелећи хаљине његове бацаху коцку. И народ стајаше гледајући. А и старјешине ругаху му се с њима говорећи: Друге спасе, нека спасе и себе, ако је он Христос, изабраник Божији. А и војници му се ругаху, приступаху и даваху му оцат. И говораху: Ако си ти цар јудејски, спаси самог себе! А бијаше над њим и натпис написан словима јелинским и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски. А један од објешених злочинаца хуљаше на њега говорећи: Ако си ти Христос, спаси себе и нас! А други одговоривши укораваше га говорећи: Зар се ти не бојиш Бога, када си и сам осуђен тако? А ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим дјелима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини. И рече Исусу: Сјети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме. И рече му Исус: Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају. А бијаше око шестога часа, и тама би по свој земљи до часа деветога. И помрча сунце, и завјеса храмовна раздрије се напола. И повикавши Исус из свега гласа рече: Оче, у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну. А кад видје капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: Заиста овај човјек бјеше праведник. И сав народ који се бијаше скупио да гледа овај призор, кад видје шта би, врати се бијући се у прса. А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје, посматрајући ово (Лк 23,32-49). У вријеме оно, стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина. А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: Жено, ето ти сина! Потом рече ученику: Ево ти мајке! И од онога часа узе је ученик к себи. Послије тога, знајући Исус да се већ све свршило, да се сасвим испуни Писмо рече: Жедан сам! Стајаше пак суд пун оцта; а они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше устима његовим. А кад Исус окуси оцат рече: Сврши се! И преклонивши главу, предаде дух. А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу, јер бијаше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голијени, па да их скину. Онда дођоше војници, и првоме пребише голијени и другоме распетоме с њим: а дошавши до Исуса, кад видјеше да је већ умро, не пребише му голијени, него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода. И онај који је видио, посвједочио је, и истинито је свједочанство његово, и он зна да истину говори, да и ви вјерујете. Јер се ово догоди да се испуни Писмо: Кост његова неће се преломити. И опет друго Писмо говори: Погледаће на онога кога прободоше (Јн 19,25-37). У вријеме оно, дође Јосиф, из Ариматеје, угледан савјетник, који и сам Царство Божије чекаше, и усуди се те уђе Пилату и заиска тијело Исусово. А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана, запита га: Је ли давно умро? И дознавши од капетана, даде тијело Јосифу. И он купивши платно и скинувши га, обави платном, и положи га у гроб који бјеше исјечен у камену, и навали камен на врата гроба. А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху гдје га полагаху (Мк 5,43-47). У вријеме оно, замоли Пилата Јосиф из Ариматеје, који бјеше ученик Исусов, али кришом због страха од Јудејаца, да узме тијело Исусово. И допусти Пилат. Онда дсфе и узе ти-јело Исусово. А дође и Никодим, који је први пут долазио ноћу Исусу, и донесе помијешане смирне и алоја око сто литара. Тада узеше тијело Исусово, и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Јудејаца да сахрањују. А на ономе мјесту, гдје бјеше распет био је врт, и у врту гроб нов, у који још нико не бијаше положен. Ондје, дакле, због петка јудејскога, пошто бјеше близу гроб, положише Исуса (Јн19,38-42). Сутрадан по петку сабраше се првосвештеници и фарисеји код Пилата говорећи: Господару, сјетисмо се да онај варалица каза још за живота: Послије три дана устаћу. Зато заповједи да се утврди гроб до трећега дана да не дођу како ученици његови ноћу, да га не украду и не кажу народу: Устаде из мртвих; и биће посљедња превара гора од прве. Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен. (Мт 27,62-66) Царски часови и Вечерња Браћо, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа, којим се мени разапе свијет и ја свијету. Јер у Христу Исусу нити обрезање што помаже нити необрезање, него нова твар. И који год буду живјели по овоме правилу, мир на њих и милост, и на Израиљ Божији. Убудуће да ми нико не ствара тешкоће, јер ја ране Господа Исуса на тијелу својему носим. Благодат Господа нашега Исуса Христа са духом вашим, браћо. Амин. (Гал 6,14-18) У вријеме оно, кад би јутро, учинише вијеће сви првосвештеници и старјешине народа против Исуса да га погубе. И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату, намјеснику. Тада видјевши Јуда, издајник његов, да га осудише, раскаја се, и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старјешинама говорећи: Сагријеших што издадох крв невину. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видјети. И бацивши сребрнике у храму, изиђе, и отиде те се објеси. А првосвештеници, узевши сребрнике, рекоше: Не ваља их метнути у храмовну ризницу, јер су цијена за крв. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима. Зато се та њива и прозва Крвна њива до данас. Тада се испуни што је казано преко пророка Јеремије који говори: И узеше тридесет сребрника, цијену цијењенога, кога су цијенили синови Израиљеви; и дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ. А Исус стаде пред намјесником, и запита га намјесник говорећи: Јеси ли ти цар јудејски? А Исус му рече: Ти кажеш. И кад га тужаху првосвештеници и старјешине, ништа не одговори. Тада му рече Пилат: Зар не чујеш колико против тебе свједоче? И не одговори му ни на једну ријеч, тако да се намјесник дивљаше веома. А о Празнику бијаше обичај у намјесника да народу пусти по једнога сужња кога они хоће. А тада имаху познатога сужња по имену Вараву. И када се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса названога Христа? Јер знађаше да су га из зависти предали. А када сјеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Не мијешај се ти ништа у суд тога праведника, јер данас у сну много пострадах због њега. А првосвештеници и старјешине наговорише народ да иште Вараву, а Исуса да погубе. А намјесник одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву. Рече им Пилат: Шта да чиним са Исусом названим Христом? Рекоше му сви: Да се разапне!Намјесник пак рече: А какво је зло учинио? А они из гласа повикаше говорећи: Да се разапне! А кад видје Пилат да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја сам невин у крви овога праведника; ви ћете видјети. И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на дјецу нашу! Тада им пусти Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да се разапне. Тада војници намјесникови узеше Исуса у судницу и скупише на њега сву чету војника. И свукавши га, обукоше му пурпурни огртач. И оплетавши вијенац од трња, метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на кољена пред њим, ругаху му се говорећи: Здраво, царе јудејски! И пљунувши на њега, узеше трску и бише га по глави. И кад му се наругаше, свукоше с њега огртач, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше да га разапну. И излазећи нађоше човјека из Кирине по имену Симона и натјераше га да му понесе крст. И дошавши на мјесто које се зове Голгота, то јест: Мјесто лобање, Дадоше му да пије оцат помијешан са жучи, и окусивши не хтје да пије. А кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацивши коцку. И сјеђаху ондје те га чуваху. И ставише му изнад главе кривицу његову написану: Ово је Исус цар јудејски. Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне и једнога с лијеве стране. А који пролажаху хуљаху на њега машући главама својима и говорећи: Ти који храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, спаси сам себе; ако си Син Божији, сиђи са крста! А тако и првосвештеници са књижевницима, старјешинама и фарисејима подсмијевајући се говораху: Друге спасе а себе не може да спасе. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста, па ћемо вјеровати у њега. Уздао се у Бога, нека га избави сад, ако му је по вољи; јер говораше: Ја сам Син Божији. Тако исто и разбојници распети с њим ругаху му се. А од шестога часа би тама по свој земљи до часа деветога. А око деветога часа, повика Исус из свега гласа говорећи: Или, Или, лима савахтани? То јест: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио? А неки од оних што стајаху ондје чувши то говораху: Овај зове Илију. И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше. А остали говораху: Остави да видимо хоће ли доћи Илија да га избави. А Исус опет повика из свега гласа, и испусти дух. И гле, завјеса храма раздрије се на двоје, од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде; и гробови се отворише, и устадоше многа тијела светих који су помрли; и изишавши из гробова по васкрсењу његову, уђоше у свети град и показаше се многима. А капетан и који с њим чуваху Исуса, видјевши да се земља тресе и шта би, уплашише се врло говорећи: Заиста овај бијаше Син Божији. И ондје бијаху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му. Међу којима бијаше Марија Магдалина и Марија, мати Јаковљева и Јосијина, и мати синова Зеведејевих. (Мт 27,1-56) Браћо, Христос, још док бјесмо немоћни, умрије у одређено вријеме за безбожнике. 7. Јер једва ће ко умријети за праведника; а за доброга можда би се ко и усудио да умре. 8. Али Бог показује своју љубав према нама, јер још док бијасмо грјешници, Христос умрије за нас. 9. Много ћемо, дакле, прије бити кроз њега спасени од гњева сада када смо оправдани крвљу његовом. (Рим 5,6-11) У вријеме оно, одведоше војници Исуса унутра у двориште у такозвани преторијум, и сазваше сву чету војника. 17. И обукоше му пурпурни огртач, и оплетавши трнов вијенац ставише на њега. 18. И стадоше га поздрављати: Здраво, царе јудејски! 19. И бијаху га по глави трском, и пљуваху на њега, и падајући на кољена клањаху му се. 20. И кад му се наругаше, свукоше с њега пурпурни огртач, и обукоше га у његове хаљине и изведоше да га разапну. 21. И натјераше једнога пролазника, Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, који иђаше из поља, да понесе крст његов. 22. И доведоше га на мјесто Голготу, што значи: Мјесто лобање. 23. И даваше му да пије вино са смирном, а он не узе. 24. И кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацајући коцку за њих ко ће шта узети. 25. А бијаше час трећи, и разапеше га. 26. И бјеше натпис његове кривице написан: Цар јудејски. 27. И с њим распеше два разбојника, једнога с десне, а једнога с лијеве стране њему. 28. И испуни се Писмо које говори: И уврстише га међу безаконике. 29. И пролазници хуљаху на њега машући главама својим и говорећи: Уа! Ти што храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, 30. Спаси самога себе и сиђи с крста! 31. Тако и првосвештеници с књижевницима ругаху се, говорећи један другоме: Друге спасе, а себе не може да спасе. 32. Христос, цар Израиљев, нека сиђе сада с крста да видимо, па ћемо му вјеровати. И они што бијаху с њим разапети вријеђаху га. 33. А када настаде шести час, би тама по свој земљи до часа деветога. 34. И у девети час повика Исус из свега гласа говорећи: Елои, Елои, лима савахтани? што значи: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио? 35. И неки од оних што стајаху ондје чувши то говораху: Ено зове Илију. 36. А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше га, говорећи: Оставите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине. 37. И Исус повика из свег гласа и издахну. 38. И завјеса храмовна раздрије се на двоје одозго до доље. 39. А кад видје капетан који стајаше према њему да тако узвикнувши издахну, рече: Заиста човјек овај Син Божији бјеше. 40. А бијаху ту и жене гледајући издалека, међу којима бјеше и Марија Магдалина и Марија мати Јакова Малога и Јосије, и Саломија, 41. Које и кад он бјеше у Галилеји иђаху за њим и служаху му; и многе друге и које бијаху дошле с њим у Јерусалим. (Мк 15,16-41) Браћо, и Онај који освећује и они који се освећују сви су од једнога, зато се не стиди да их назива браћом, говорећи: објавићу Име твоје браћи својој, усред сабора пјесмом ћу те величати. И опет: Ја ћу се уздати у Њега. И опет: Ево ја и дјеца коју ми даде Бог. А пошто та дјеца имају заједницу у крви и месу, и Он узе најприснијег удјела у томе, да смрћу сатре онога који има моћ смрти, то јест ђавола, и да избави оне који из страха од смрти цијелога живота бијаху кривци за своје робовање. Јер, заиста се не присаједини анђелима, него се присаједини сјемену Авраамову. Стога је требало да у свему буде подобан браћи, да би био милостив и вјеран првосвештеник у служби Богу, како би очистио гријехе народа. Јер пошто је и сам страдао будући кушан, зато може помоћи онима који бивају кушани. (Јев 2,11-18) У вријеме оно, вођаху са Исусом друга два злочинца да погубе. И када дођоше на мјесто звано Лобања, ондје разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с лијеве. А Исус говораше: Оче, опрости им, јер не знају шта чине! И дијелећи хаљине његове бацаху коцку. И народ стајаше гледајући. А и старјешине ругаху му се с њима говорећи: Друге спасе, нека спасе и себе, ако је он Христос, изабраник Божији. А и војници му се ругаху, приступаху и даваху му оцат. И говораху: Ако си ти цар јудејски, спаси самог себе! А бијаше над њим и натпис написан словима јелинским и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски. А један од објешених злочинаца хуљаше на њега говорећи: Ако си ти Христос, спаси себе и нас! А други одговоривши укораваше га говорећи: Зар се ти не бојиш Бога, када си и сам осуђен тако? А ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим дјелима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини. И рече Исусу: Сјети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме. И рече му Исус: Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају. А бијаше око шестога часа, и тама би по свој земљи до часа деветога. И помрча сунце, и завјеса храмовна раздрије се напола. И повикавши Исус из свега гласа рече: Оче, у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну. А кад видје капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: Заиста овај човјек бјеше праведник. И сав народ који се бијаше скупио да гледа овај призор, кад видје шта би, врати се бијући се у прса. А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје, посматрајући ово. (Лк 23,32-49) Браћо, имајући слободу за улазак у Светињу крвљу Исусовом, путем новим и живим, који нам је Он отворио завјесом, то јест тијелом својим, и Свештеника великога над домом Божијим, приступајмо истинитим срцем, у пуној вјери, са срцима очишћеним од зле савјести и тијелом опраним водом чистом, држимо се чврсто у исповиједању наде без колебања, јер је поуздан Онај који је обећао; и старајмо се један о другоме у подстицању на љубав и добра дјела. Немојмо изостајати са скупова наших, као што неки имају обичај, него се узајамно бодримо, и утолико више колико видите да се приближује Дан онај. Јер ако ми гријешимо хотимице и послије примљеног познања истине, ту више нема жртве за гријехе, него само страшно очекивање суда и јарост огња који ће прогутати противнике. Кад неко преступи Закон Мојсејев, по исказу два или три свједока, има да умре без милости; замислите колико ће сада тежу казну заслужити онај који гази Сина Божијега, и крв Завјета којом је освећен за несвету држи, и Духа благодати вријеђа? Јер знамо Онога који рече: Моја је освета, ја ћу узвратити, говори Господ. И опет: Господ ће судити народу својему. Страшно је пасти у руке Бога живога. (Јев 10,19-31) У вријеме оно, поведоше Исуса од Кајафе у судницу. А бјеше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би оскврнили, него да би могли јести Пасху. Онда Пилат изиђе к њима напоље и рече: Какву оптужбу износите против овога човјека? Одговорише му и рекоше: Кад он не би био злочинац, не бисмо га предали теби. А Пилат им рече: Узмите га ви и по закону вашему судите му. А Јудејци му рекоше: Ми не смијемо никога погубити. Да се испуни ријеч Исусова коју рече, указујући каквом ће смрћу умријети. Онда уђе Пилат опет у судницу, па дозва Исуса и рече му: Ти ли си цар јудејски? Одговори му Исус: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше о мени? Пилат одговори: Зар сам ја Јудејац? Народ твој и првосвештеници предаше те мени. Шта си учинио? Исус одговори: Царство моје није од овога свијета: кад би било од овога свијета царство моје, слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима: али царство моје није одавде. Тада му рече Пилат: Дакле, ти си цар? Исус одговори: Ти кажеш да сам ја цар. Ја сам за то рођен и за то сам дошао на свијет да свједочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој. Рече му Пилат: Шта је истина? И ово рекавши, изиђе опет Јудејцима, и рече им: Ја ниједне кривице не налазим на њему. А у вас је обичај да вам једнога пустим на Пасху. Хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејскога? Тада сви опет повикаше говорећи: Не овога, него Вараву! А Варава бјеше разбојник. Тада, дакле, Пилат узе Исуса и ишиба га. А војници оплетоше вијенац од трња и метнуше му на главу, и обукоше му пурпурну хаљину, и говораху: Здраво, царе јудејски! И удараху га по образима. Пилат пак опет изиђе напоље и рече им: Ево вам га изводим напоље, да знате да на њему не налазим ниједне кривице. А Исус изиђе напоље носећи трнови вијенац и пурпурну хаљину. И рече им Пилат: Ево човјека! Када га, дакле, видјеше првосвештеници и слуге, повикаше говорећи: Распни га, распни! Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривицу. Одговорише му Јудејци: Ми имамо закон и по закону нашему мора да умре, јер начини себе Сином Божијим. Када, дакле, Пилат чу ову ријеч, побоја се већма. И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора. Пилат му тад рече: Зар мени не одговараш? Не знаш ли да имам власт да те распнем и власт имам да те пустим? Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном када ти не би било дано одозго; зато онај који ме предаде теби има већи гријех. Од тада гледаше Пилат да га пусти. Али Јудејци викаху говорећи: Ако овога пустиш, ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару. Пилат, дакле, чувши ову ријеч, изведе Исуса напоље, и сједе на судијску столицу, на мјесту званом Литостротон, а јеврејски Гавата. А бјеше петак уочи Пасхе, око шестога часа; и он рече Јудејцима: Ево цар ваш! А они повикаше: Узми, узми, распни га! Пилат им рече: Зар цара вашега да разапнем? Одговорише првосвештеници: Немамо цара осим ћесара. Тада, дакле, предаде га њима да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше. И носећи крст свој изиђе на мјесто звано Лобања, а јеврејски Голгота. Ондје га разапеше, и са њим другу двојицу, с једне и са друге стране, а Исуса у средини. Пилат пак написа и натпис, па постави на крст; а бјеше написано: Исус Назарећанин цар јудејски. И овај натпис читаше многи Јудејци, јер близу града бјеше мјесто гдје разапеше Исуса; и бјеше написано јеврејски, јелински и римски. А првосвештеници јудејски говораху Пилату: Не пиши: цар јудејски, него да он рече: ја сам цар јудејски. Пилат одговори: Што писах, писах. Војници пак када разапеше Исуса, узеше хаљине његове и начинише четири дијела, свакоме војнику по дио, и доламу; а долама не бјеше шивена него изаткана изједна. Онда рекоше међу собом: Да је не деремо, него да бацимо коцку за њу коме ће допасти. Да се испуни Писмо које говори: Раздијелише хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацише коцку.Војници, дакле, тако учинише. А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина. А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: Жено, ето ти сина! Потом рече ученику: Ево ти мајке! И од онога часа узе је ученик к себи. Послије тога, знајући Исус да се већ све свршило, да се сасвим испуни Писмо рече: Жедан сам! Стајаше пак суд пун оцта; а они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше устима његовим. А кад Исус окуси оцат рече: Сврши се! И преклонивши главу, предаде дух. А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу, јер бијаше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голијени, па да их скину. Онда дођоше војници, и првоме пребише голијени и другоме распетоме с њим: а дошавши до Исуса, кад видјеше да је већ умро, не пребише му голијени, него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода. И онај који је видио, посвједочио је, и истинито је свједочанство његово, и он зна да истину говори, да и ви вјерујете. Јер се ово догоди да се испуни Писмо: Кост његова неће се преломити. И опет друго Писмо говори: Погледаће на онога кога прободоше. (Јн 18,28-19,37) Браћо, ријеч о крсту је лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо. Јер је написано: Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу. Гдје је мудрац? Гдје књижевник? Гдје препирач овога вијека? Зар не претвори Бог мудрост овога свијета у лудост? Пошто, дакле, у премудрости Божијој свијет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују. Јер и Јудејци ишту знаке, и Јелини траже мудрост. А ми проповиједамо Христа распетога, Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост; онима пак позванима, и Јудејцима и Јелинима, Христа, Божију силу и Божију премудрост. Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи. Јер гледајте, браћо, на вас позване: нема ту ни много мудрих по тијелу, ни много моћних, ни много племенита рода; него што је лудо пред свијетом оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред свијетом оно изабра Бог да посрами јаке; и што је неплеменито пред свијетом и понижено изабра Бог, и оно што је ништавно, да уништи оно што јесте, да се не похвали ни једно тијело пред Богом. Из Њега сте и ви у Христу Исусу, који нам постаде премудрост од Бога и праведност и освећење и избављење. Да буде као што је написано: Ко се хвали нека се Господом хвали. И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом ријечи или мудрошћу да вам јавим свједочанство Божије. Јер расудих да не знам међу вама ишта сем Исуса Христа, и то распетога. (1 Кор 1,18-2,2) Међу светињама хришћанског свијета постоји један врло необичан предмет. То је врх копља, којим је римски војник пробио ребра већ мртвог Исуса Христа разапетог на Крсту. Али шта би нама хришћанима могао бити важан наоштрени комад челика, којим је извршна стража одлучила да провјери да ли је Спаситељ заиста умро? Зашто се хришћани готово два миленијума сјећају овог догађаја и његују ово древно оружје? Одговор на ова питања може се добити само сазнавањем невјероватне приче о власнику овог оружја - римском центуриону по имену Лонгин. Вруће подневно сунце над Јерусалимом слабо се одражавало на широком врху римског копља. Пошто је био у многим биткама, врх је изблиједио, прекривен малим удубљењима и огреботинама. А власник копља, такође, одговарао је оружју. Мален растом, здепаст, снажних руку и широких прса, још увијек је био моћан ратник. Али, боре на његовом оронулом лицу говориле су да више није млад, а ружни ожиљак на читавом образу - да ратник није скривао лице од непријатеља у борби. Ожиљак се завршавао на самом оку. Па, старост долази и до храбрих римских легионара. Истина, не доживе сви да то виде. Овај ратник је имао среће. Учесник многих битака, стекао је поштовање својих другова и добио мјесто центуриона (капетан). Тако су се звали официри у римској војсци, који су командовали центуријом, односно стотином војника (руски-сотник, бугарски-стотник). Истина, дани када је водио своју стотку у нападу на љуте варваре, одавно су прошли. Сада млади ратници освајају нове земље за Рим. А јунак наше приче, служио је као војник овдје, у далеком гарнизону на самом крају Царства. Звао се Лонгин. Под његовом командом било је стотину војника, који су чували ухапшене злочинце у подрумима Преторије, пребивалишту римског владара. Чини се да служба није тешка, али је непријатна за војног официра: уосталом, дужности заштите укључивале су и извршење смртних казни. Током свог војног живота, Лонгин је много пута убијао људе. Али једно је побиједити наоружаног непријатеља у поштеној борби, а сасвим друго је погубити ненаоружаног, јадног човјека. Центуриону се није свидјело шта мора да уради. Међутим, његов војни рок се ближио крају, а у његовој каси накупило се довољно новца да би се ускоро могао повући у заслужену пензију. Старом ратнику више није било жао оних, које је морао да убије. Али, овај пут је било другачије. Из неког разлога, према једном од осуђених није био равнодушан. Са оном двојицом је све било јасно: разбојници, ухваћени за убиство, проливали су туђу крв због новца. Такве је Лонгин већ много пута погубио и сматрао је да чини добро дјело. Али овај, трећи... Можда се Лонгину допало како се смјело понио на суђењу пред прокуратором Понтијем Пилатом - човјеком, који је владао Јудејом, окупираном од Римљана. Никада раније стари ратник није видио такву храброст код људи. И самом Пилату је, изгледа, тада било неугодно, чувши одговоре овог чудног окривљеног, по имену Исус. Као да је Он судио прокуратору, одмјеравајући на невидљивој ваги мјеру његовог гријеха, а прокуратор није био тај, који ће одлучити да ли треба да живи или да умре. На суђењу Лонгин није схватао зашто би морао да одузме живот овом храбром човјеку, шта је скривио. У то вријеме, када су осуђени злочинци били одвођени путем до мјеста погубљења, свако од њих морао је да, на себи, носи свој крст. Али, Исус је често падао под теретом овог страшног терета. Претучен од војника у Преторији, био је потпуно исцрпљен. Лонгин је стиснуо сузно око, пажљиво прегледао гомилу посматрача и изабрао јачег човјека. Позвавши га гестом, стотник климну главом палом Исусу и нареди пролазнику да му узме крст. Лонгинови подређени гледали су у чуду како се њихов шеф брине о неком непознатом урођенику, којем је остало свега неколико сати живота. Али, у њиховим правилима није било да приговарају старјешини. Штавише, послије неколико минута, стотник је наредио да сву тројицу осуђених прикуцају на крстове. Док су војници одјећу осуђених дијелили међу собом, Лонгин је стао са стране. Нису му требале јадне крпе за које су млади војници са страшћу бацали жријеб. Своје преплануло лице окренуо је сунцу и покушао да размишља о скором одласку у пензију, о очевој кући, о цвјетању воћњака кајсије. Али, умјесто тога, из неког разлога, непрестано су му падале на памет необичне особе, које су називали злочинцима. Лонгин је својом руком на плочи написао његову кривицу - „Цар Јудејски“. Никада прије није морао да погуби човјека само зато што су га људи сматрали царем. И овај Исус се заиста понашао на суђењу попут цара, којег су његови поданици издали. У њему је било толико достојанства и унутрашње снаге да је чак и прокуратор запрепашћено узвикнуо показујући на њега: "Ево човјека!" Али, Јевреји, који су дошли на мјесто погубљења нису тако мислили: - Хеј, ако си заиста Син Божији, покажи нам своју снагу - сиђи с крста одмах! Не може? То је то! - Помагао си другима, али себи не можеш. Какав си ти син Божији? - Учини чудо, цару јудејски! Спаси се од смрти! Тада ћемо ти повјеровати! Лонгин се згадио над несхватљивом злобом тих људи. Зашто се ругају некоме ко већ умире болном смрћу? Како можеш да се ругаш туђој патњи? Центурион је одлучно закорачио, спустио копље и махнуо њим с једне на другу страну. Оштар врх је опасивао широки полукруг испред лица бијесних посматрача, као да оцртава невидљиву линију, коју не треба прелазити. Гомила се повукла и на тренутак заћутала. Али, онда се поново зачула вриска и повици. А Лонгин је погледао онога коме су били упућени сви ови повици. „Син Божији ... Цар Јудејски... Али, ко си ти заправо? А шта си учинио да те твоји саплеменици толико мрзе? " помисли трљајући сузно око. Међутим, то више није важно. Ко год да је Он, остало му је врло мало времена за живот. У међувремену, војници су завршили са подјелом одјеће осуђених на распеће. Није требало ништа друго да се уради. Из забаве су, такође, почели да се ругају оном, који је умирао на крсту са написаном таблом изнад главе и знаком „Исус Назарећанин, цар јудејски“. Лонгин намршти обрве и викну им: - Умукните! Римски војници не би требало да се понашају као ови људи! Боље их отјерајте, овај врисак ми већ одзвања у ушима. Али, чим су војници послушали наредбу, разбојник, разапети поред Христа, почео је да му се руга: - Ако си ти Христос, помози себи и нама. Лонгин уздахну. Очигледно овај проклети дан никада неће завршити и луди крици ће заувијек одјекивати са свих страна. Спремао се да удари разбојника оштрицом копља у лице, како би заћутао, кад је изненада проговорио други разбојник разапет на крсту: - Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако? И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својијем дјелима као што смо заслужили; али он никаква зла није учинио. И окренуо се Исусу: - И рече Исусу: "Спомени ме се, Господе кад дођеш у царство своје!" Први разбојник је збуњено заћутао, не очекујући такве ријечи од свог друга. Исус му је, не подижући главу, одговорио: - Заиста ти кажем: "Данас ћеш бити са мном у рају". Лонгин је слушао овај разговор људи, који су умирали на крстовима и није разумио шта се сада догађа у њиховој души. „Господе ... Царство ... Данас ћеш бити са мном у рају ...“ А онда Исус повика из свег гласа: - Оче! У руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну. Истог тренутка земља се затресла и сунце на небу потамњело као да је ноћ дошла. Многим људима у Јерусалиму ово је могло изгледати само природно. Али центурион Лонгин био је спреман да се закуне да се земљотрес догодио тачно у тренутку када је Исус испустио душу на крсту. Шокиран свим што је видио и чуо, узвикнуо је: - Заиста, овај човјек је био Божји син! Осуђени су обично умирали на крсту много сати. Али, сљедећег дана била је субота - свети дан Јевреја. А њихове вође су замолиле Пилата да убрза погубљење како би уклонили тијела са крстова прије него што сунце зађе. По налогу прокуратора, Лонгин је наредио својим војницима да сломе ноге двојици разбојника, након чега су страдалници одмах умрли. Али, он није пустио своје војнике да то ураде и трећем распетом: на крају крајева, Исус је већ умро. Међутим, ред успостављен у римским трупама захтијевао је да стражари буду увјерени у смрт свих погубљених. Лонгин је пришао крсту, на којем је немоћно висило Исусово тијело. Након краћег оклијевања, центурион је подигао копље и прецизним ударцем гурнуо га у Исусово ребра. Из ране су изашле крв и вода, капљице су удариле Лонгину директно у болно око. Обрисао је лице дланом. И одједном је схватио да је његово око поново видјело, да сузе од старе ране више нису заклањале његов свијет! Лонгин није разумио како се то могло догодити. Трепнуо је мало, провјеравајући да ли је то умислио. Али не, око је било апсолутно здраво и више није било сузно. Војници су изненађено погледали свог трепћућег капетана и чекали његову заповијест. Распеће је завршено, сва тројица осуђених су мртва. Обично су тијела погубљених разбојника бацана у напуштени каменолом, који се налазио управо тамо, одмах преко брда. Али, неки угледни Јевреји у граду, дошли су по Исуса са дозволом за сахрану од самог Понтија Пилата. Ништа слично није било у сјећању капетана. Али, посао војника је да се покорава наређењима, а не да размишља о њиховој разумности. Лонгин је дозволио онима, који су дошли да уклоне тијело са крста и сахране га у пећини недалеко од мјеста погубљења. Војници су се спремали да се врате, кад им је изненада, нова група Јевреја, препријечила пут. То су били првосвештеници у пратњи својих слуга. Господине Центурионе, молимо вас за малу услугу, коју смо спремни великодушно да платимо. Да ли бисте могли да поставите своје војнике на стражу испред пећине у којој је Исус управо сахрањен? Бојимо се да би његови ученици могли да му украду тијело, и жељели бисмо да римски стражари двије ноћи чувају пећину. Лонгин је погледао у очи првосвештеника, који му је говорио и нацерио се. - Јесам ли вас добро разумио, желите да моји војници двије ноћи чувају покојника и спремни сте да то платите? - Да, господине. О томе вас питам. Већ смо посјетили прокуратора, дао је дозволу. Ако сте сагласни исплатићемо вам мјесечну плату за ове двије ноћи. „Хм ... никада прије нисам видио такве будале“, Лонгин је наставио да испитује подносиоце представке, који су му се церекали. - Међутим, ако имате вишка новца, а власти су то дозволиле, мојим момцица неће сметати да се овде опусте на неколико дана. Чување мртвих није тежак задатак. Али капетан је погријешио. Оно што им се догодило трећег дана ујутро код гроба, он и његови војници никада нису могли заборавити. Када се договорени период дужности завршио, Исусови ученици су, заправо, дошли у пећину. Али, бојати се да би могли украсти Исусово тијело, било је једноставно смијешно. Чињеница је да су то биле двије жене. Њихове танке руке нису могле само помјерити камен, који је блокирао улаз у пећину. Дакле, тога су се првосвештеници толико плашили да су унајмили наоружану стражу! Лонгин се сјетио њиховог узнемиреног погледа и иронично се осмјехнуо. Нема шта да се каже, храбри мушкарци. Уплашене двије слабе жене! Лонгин је издао наређење о уклањању страже. Војници су се спремали да оду, кад се одједном зачула страховита граја, земља се поново затресла. Огроман камен откотрљао се од улаза попут груде суве траве. Војници су, изненађено, затворили очи. А кад су отворили очи, угледали су анђела. Сједио је на камену одваљеном од улаза и блистао је попут муње, а одјећа му је била бијела попут снијега. Овај страшни призор одушевио је римске војнике. Смрзли су се и нису могли да покрену руку или ногу. Анђео је, говорећи женама, рекао: - Не бојте се, знам да тражите Исуса распетог. Није овдје - васкрсао је, како је рекао. Дођите, погледајте мјесто гдје је лежао Господ и идите брзо, реците Његовим ученицима да је васкрсао из мртвих и да ће вас сачекати у Галилеји; тамо ћете га видјети. И, журећи из гроба, жене су потрчале да објаве добру вијест осталим Исусовим ученицима. А Лонгин је, једва се опорављајући од виђеног, одмах одвео војнике у Преторију и извијестио Понтија Пилата о свему што се догодило. Убрзо су првосвештеници поново дошли код Лонгина. „Господине Центурион, обећали смо вам мјесечну плату за двије ноћи стражарства. Сада нудимо годишњу плату. Само реците свима да су Исусови ученици украли његово тијело ноћу док сте ви и војници заспали на стражи. И не говорите никоме о ономе шта сте заправо видјели. Ово је добар посао, зар не? Лонгин их је слушао, рутински трљајући руком ожиљак на лицу. И полако је почео да говори: - Нудите ми за овај биједни новац, помоћ у вашем рату са оним коме анђели служе. Позивате ме да му постанем непријатељ и говорим лажи о ономе ко је побиједио саму смрт. Ви то зовете погодбом? Видим да сте потпуно љути. И само због овога опраштам ти глупу дрскост. Одлазите прије него што наредим војницима да вас избаце одавде. - Центурионе, добро размисли. Већ смо разговарали са прокуратором. Понтије Пилат је подржао наш захтјев. Буди и ти разуман. Зашто бисмо се свађали, боље је живјети у пријатељству. „Пријатељство лажова смрди и није скупо. Још нисте схватили против кога покушавате да се борите и зато говорите своје апсурде. Али, видио сам којим моћима он заповиједа. И сада сам спреман да се посвађам са цијелим свијетом - ради пријатељства са Исусом. И осуђени сте у рату с њим. Идите и не трошите моје вријеме на празне приче! Убрзо је центурион Лонгин поднио молбу за пријевремену оставку. Причало се да је у граду пронашао Исусове ученике и да је и сам постао један од њих, као и да он смјело свједочи у народу о Исусовом васкрсењу и нико од Јевреја не може да му приговори. И како неко може приговорити ономе ко је сам пробио Исусово ребро на крсту, а затим видио Анђела на празном гробу? Коначно је добио нагодбу у пуку, Лонгин је отишао кући на имање свог оца. У знак сјећања на службу, узео је само врх самог копља, које је додирнуло Исусово ребро. Пред њим је био дуг и тежак пут. Још није знао да су првосвештеници гајили злобу против њега, да ће плативши Понтију Пилату огромну количину новца постићи смртну казну стотника, да ће прокуратор за њим послати одред војника, који ће морати да донесу Лонгинову главу. И постаће један од хришћанских мученика, који су дали своје животе за проповиједање Јеванђеља. Али, све ће то доћи касније. У међувремену, бивши капетан отишао је у родну Кападокију. Сада његове мисли нису биле о мирисним воћњацима кајсије. Размишљао је о томе како ће људима причати о Сину Божијем, који је постао човјек, умро на крсту и васкрсао. Како је само једна кап Исусове крви излијечила његово болно око, и како га срце заболи од стида сваки пут кад се сјети како је копљем пробо Сина Божијег. Аутор: ТКАЧЕНКО Александар /превод: вјеронаука.нет /извор: фома.ру Постоје одломци у Јеванђељу који су тешко разумљиви без додатних објашњења. Такав је, нпр. крај приче о суђењу тетрарха Ирода над Исусом: „А Ирод га понизи са својим војницима и наруга му се, обуче му бијелу хаљину и посла га натраг Пилату. И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер прије бијаху у завади“ (Лк 23, 11-12) . О каквој „бијелој хаљини“ је ријеч и зашто је ова одјећа на ухапшеном Исусу одједном спријатељила раније непомирљиве непријатеље? Данас, перцепција одјеће као знака, који указује на статус особе отишла у нашем животу у други план. Тешко је могуће утврдити по начину на који је особа одјевена, на примјер, да ли је становник града или сеоски човјек, да ли је удата жена или дјевојка испред вас. Међутим, и данас је ова функција одјеће сачувана у неким случајевима. Дакле, захваљујући службеној униформи, непогрешиво препознајемо у градској гужви припаднике полиције или војске, а у манастиру лако можемо да разликујемо монахе од ходочасника који су дошли да се моле. У древном свијету човјекова одјећа је много више говорила о њему. Много пута поменути фарисеји у Јеванђељу истицали су се у маси дугим кићанкама ушивеним дуж ивице одјеће и својеврсним покривачем за главу - тефилином. Била је то четвртаста кожна кутија са библијским цитатима исписаним на обје стране. Тефилин се носио на челу, причвршћен за траку за главу. Управо те кићанке и кутије Исус помиње када осуђује фарисеје због лицемјерног односа према Божијем закону. Овај одломак јеванђеља говори о њима: „ А сва дјела своја чине да их виде људи; јер проширују амајлије своје и праве велике скуте на хаљинама својим“ (Мт 23, 1-7). Скерлетна кабаница (Мт 27, 28) у коју је Пилат наредио да обуку Христа, прије него што дозволио својим војницима да му се ругају, такође, је имала сасвим одређено значење. Ово је био назив за горњу одјећу царева – тј. пурпурноцрквена владарска хаљина, инсигнија, односно ознака достојанства и власти. Истина, Исус није обучен у царски љубичаст огртач, већ само у црвени огртач римског војника. Али у комбинацији са трновим вијенцем, ова одјећа постала је подругљива пародија царске одежде. Одјећа бијеле боје такође је била култна. Кандидати за јавне функције у Римском царству носили су бијеле тоге. То је био својеврсни симбол њихове чистоће и неуплитања у било каква кршења закона. Сама ријеч „кандидат“ значи дословно - одјевен у бијело, чисто. Зашто је Ирод рекао да обуку Исуса у почасну униформу римских званичника? С једне стране, то је било ругање Христу и Јеврејима: Исус, ухапшен у бијелом, као кандидат за цара, у земљи коју су заузели Римљани. С друге стране, постоји сагласност са Пилатовом пресудом, која је Исуса сматрала невиним. Ирод је видио чињеницу да му је овај случај упућен као знак поштовања од стране Пилата. И показао је то узајамно поштовање - потврдио је његову одлуку у Исусовом случају, облачећи га у одјећу невиног у злочину. И мада ово облачење у бијелу одјећу је, такође, било директно ругање Исусу, већ два миленијума наставља да осуђује безакоње смртну казну коју су Јевреји изрекли Спаситељу на свом Синедриону. Два свједока су потврдила Исусову невиност. Један од њих је тетрарх, други је прокуратор (назив за управника у античком Риму, најчешћи за намјесника провинције). Блажени Теофилакт о овоме пише на сљедећи начин: „... Кад је Христос послан назад Пилату, гледај како истина поново блиста. Ти си, каже Пилат, довео овог човјека к мени као да квари народ; али у Њему не налазим ништа достојно смрти, као ни Ирод. Да ли видите да је свједочење двојице људи, и то једног као управитеља, а другог као цара, савршена истина? Ни ја, - каже он, - нити цар Ирод у њему нисмо нашли никакву кривицу. Шта кажу Јевреји на ово? Саме судије свједоче да је овај човјек невин; ви тужиоци нисте извели ниједног свједока: коме треба вјеровати? Дивно како истина побјеђује! Исус ћути, али непријатељи свједоче у његову корист“. Аутор: ТКАЧЕНКО Александар / Извор: фома.ру / превод: вјеронаука.нет СРОДНА ТЕМА: 58. Писмо - Монахињи Варвари у Јерусалим: О три хаљине Исусове Питала си ме, часна сестро, о три хаљине, у које је Господ био облачен и преоблачен на Велики Петак у току неколико сати. Зашто га је Пилат обукао у скерлетну хаљину? Зашто га је Ирод обукао у белу хаљину? И зашто су га најзад извршитељи смртне пресуде опет обукли у Његову сопствену хаљину? Све што се догодило у земном животу Христовом – све је препуно смисла, све открива неку истину, и све служи људима на поуку. Једне су поуке непосредне и одмах јасне, а друге посредне и сликовне, те потребују тумачења. Преоблачење Господа у три разне хаљине спада у ову другу врсту поука. Скерлетна хаљина је хаљина римских царева. Кад је Господ говорио пред Пилатом о царству Своме које није од овога свијета, то се учинило материјалистичном духу римског чиновника као безумље и као поруга царском достојанству. Зато су Пилатови војници обукли Христа у скерлет – разуме се најјефтинији што се могао набавити – да би га као назови цара изложили порузи. Али сама та скерлетна царска боја на Господу сведочила је, да је Христос заиста Цар. Пилатови момци, дакле, лакрдијашки су прогласили Господа оним што је Он у ствари био. Нико од њих није могао ни помислити, да ће царство Христово наследити римску царевину, и све друге царевине на свету. Прљави цар Ирод очекивао је, да Христос учини неко чудо пред њим. Није он желео никакво корисно и човекољубиво чудо него чудо вашарско, које је само за радознале очи. Међутим, пред њим је стајало највеће чудо у свету: Човек чист и безгрешан. Права супротност њему, родоскврнитељу и убици светога Јована. Ја држим, да је овај нечисти Исавов потомак могао поверовати у сва чудеса у свету само не, никако и никада, у чудо чистоте и безгрешности једнога човека. И баш то највеће и најневероватније Чудо стајало је пред њим. Но прљави бездушник то није могао видети. Као што Пилат, огрезао у лаж идолопоклонства, гледајући у лице Истине није могао видети Истину, тако ни Ирод, ослепљен од црних краста греха, гледајући у лице Невиности није могао видети Невиност. Разочаран у свом очекивању Ирод је обукао Христа у белу хаљину. А бела боја је слика чистоте и невиности. Читала си, како су се анђели Божији, чисти и безгрешни, јављали у белим хаљинама (Јн. 20, 12)? И тако, дакле, нечисти Ирод, који је помислио, да је и Христос нечист као и он, као и сви други, обукао му је белу хаљину, символ чистоте и невиности. И као што су Пилатови војници, иако лакрдијашки, признали Господа за Цара, тако га је и Ирод признао за човека невиности. То јест, у оба случаја, Христос је од својих непријатеља признат и објављен – иако безвољно и несвесно – оним што је Он у ствари био. Најзад, пред само распеће, Господ је био поново обучен у Своју сопствену хаљину. То је она хаљина, коју му је ткала Његова Света Мајка, Богородица. Она иста хаљина, у којој је он ходио по земљи, и о коју су војници на Голготи бацали коцку. Но не видиш ли у свему овоме велику поуку за све нас? Људи слуте о нама добро или зло, и према својим слутњама цене нас, хвале или осуђују. Разни судови људски о нама не личе ли на разнобојне хаљине? Час нас облаче у хаљину мудраца, час у кошуљу лудачку. Час нас ките доламом јунаштва, час нас покривају дроњама неваљалства. Но све се те хаљине брзо свлаче и мењају према колебљивим и променљивим судовима људским. Али на крају крајева, у часу смртноме, свак се од нас показује у правој боји, у својој сопственој хаљини. Мир ти, часна сестро, и благослов од Бога. /ВЛАДИКА НИКОЛАЈ /МИСИОНАРСКА ПИСМА Господ Исус Христос се још од Старог завјета представља као Онај који је преузео наше слабости, болести и страдања.Тако пророк Исаија каже: „Али он би рањен за наше пријеступе, избијен за наша безакоња; кар бјеше на њему нашега мира ради, и раном његовом ме се исцелисмо“ (Ис 53,5). Другим ријечима, пророк Исаија каже да Месија-Христос није само Онај који лијечи, већ Онај који страда и исцељује истовремено, Онај који преузима на себе патње и болести читавог човјечанства. Његово исцјељење је, прије свега, саосјећање, односно дијељење страдања са страдалницима. У Новом завјету болесници траже исцјељење од Господа Исуса Христа, а исцељују и Његови ученици снагом која им је дата од Бога. У светом Јеванђељу видимо колико је значајна исцелитељска делатност Господа Исуса Христа. Он не само да проповеда, него како каже Јеванђеље: „И прохођаше Исус по свим градовима и селима, учећи по синагогама њиховим и проповиједајући јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу“ (Мт 9,35). Око Исуса је увек било људи који су долазили код њега ради исцељења душе и тела. Велики број исцељења у светим јеванђељима показује нам колико је исцељење било важно за Исусову мисију у свету. У извесном смислу, само исцељење потврђује Његову проповед, начин објављивања силе и саосећајног присуства Богочовека међу људима. На примјер, у Јеванђељу Господ Исус Христос исцељује: губавца (Мт 8, 2-4; Мк. 1, 40-45 и Лк 5, 12-15); слугу капетана у Капернауму (Мт 8, 5-13); Петрову ташту (Мт 8, 14-15 и Мк 1, 29-31); демонизоване Гадаринце (Мт 8, 28-34); губавца из Капернаума (Мт 9, 1-8); слепе и неме из Капернаума (Мт 9, 27-35); бесомучног (Мт 17, 14-23); кћерку жене Хананејке (Мт 15, 21-28); слепца из Витсаиде (Мк 8, 22-26); крвоточну жену (Лк 7, 11-16); згрчену жену (Лк 13, 10-17); губаве (Лк 17, 12-19); слепца из Јерихона (Лк 18, 35-43); немоћног из бање Витезде (Јн 5, 1-15); слепог (Јн 9, 1-38). Такође, Христос чини чуда васкрсења из мртвих, Он васкрсава сина удовице из Наина, (Лк 7 11-16), кћер Јаирову (Лк 8, 41-56) и Лазара из Витаније, Његовог пријатеља (Јн. 11, 1-44). Исцељења која врши Господ Исус Христос показују Његову смерну и милосрдну љубав према људима, али ова исцељења имају и пророчки смисао, она су почетак Царства Божјег у свету, почетак коначног исцељења које ће се остварити у новом небу и новој земљи, где неће бити суза и смрти (Отк 21, 1-4), јер ће јавно Васкрсење бити коначно исцељење свих људи од смрти. Из Васкршње посланице Патријарха румунског Данила /Извор: basilica.ro/ Превод: сајт СПЦ На Велики четвртак Страсне седмице, Православна црква сјећа se посљедње вечере Господа Исуса Христа са Његовим ученицима и установљењем од Њега Свете тајне евхаристије (Свете тајне причешћа). У четвртак, петог дана од Свечаног уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим, ученици су упитали Господа Исуса Христа: "гдје хоћеш да ти уготовимо да једеш Пасху?" Господ им је рекао: "идите у град Јерусалим; тамо ће вас срести човек, који носи крчаг воде; идите за њим у кућу у коју он уђе и реците домаћину куће: Учитељ ти вели: где је одаја (соба) где ћу јести Пасху са ученицима Својим? И он ће вам показати велику застрту горњу одају; онде уготовите пасху". Рекавши то, Спаситељ је послао двојицу Својих ученика Петра и Јована. Они су отишли, и све су испунили тако, како је рекао Спаситељ; и припремили су Пасху. А увече на тај дан, Исус Христос, знајући да ће Он бити предан у тој ноћи, дошао је са дванаест својих ученика у припремљену одају. Када су сви сели за сто, Исус Христос је рекао: "веома зажелех да ову Пасху једем с вама пре Мога страдања, јер вам кажем, да је нећу више јести, док се не испуни у Царству Божијем". Потом је устао, скинуо са себе горњу одежду, опасао се убрусом, налио у умиваоницу воде и почео да пере ноге ученицима и да их отире убрусом, којим је био препојасан. Оправши ноге ученицима, Исус Христос је обукао Своју одежду, и сјевши опет, рекао им је: "знате ли шта сам вам учинио? Ви зовете Мене Учитељем и Господом, и право велите. Кад вам, дакле, опрах ноге, Ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге. Јер сам вам дао примјер, да као што Ја учиних вама, и ви чините". Тим примјером, Господ је показао не само Своју љубав према ученицима Својим, већ их је научио и смирењу, тј. да не сматрамо понижењем себе, ако служимо некоме, па и човјеку нижем од себе. Послије једења старозавјетне Пасхе јеврејске, Исус Христос установио Свету тајну причешћа. Зато се она и назива "Тајном Вечером". Исус Христос је узео хљеб, благословио га, преломио на делове, и разијеливши ученицима, рекао је: "Узмите, једите; ово је Тело Моје, које се за вас ломи за отпуштање гријехова". Затим је узео чашу са вином, благословио је, захвалио се Богу Оцу за сву Његову милост према роду људском, и давши ученицима, рекао је: "Пијте из ње сви, јер ово је Крв Моја Новога Завјета, која се пролива за вас ради отпуштања гријехова". Причестивши апостоле, Господ је дао заповест да се увек савршава та тајна, Он је рекао: "ово чините за Мој спомен". Та тајна се савршава код нас и сада, и савршаваће се до краја века на богослужењу, названом Литургија. За вријеме Тајне Вечере Спаситељ је објавио апостолима, да ће један од њих Њега издати. Они су се тиме врло растужили, и у недоумици, гледајући један на другога, у страху почели су упитивати једни друге: "да нисам ја, Господе?" Упитао је и Јуда: да нисам ја, Рави?" Спаситељ му је тихо рекао: "ти"; али нико то није чуо. А Јован је седео поред Спаситеља. Петар је дао знак њему, да упита, о коме је говорио Господ. Јован, припавши до самих груди Спаситељевих, тихо је рекао: "Господе! ко је то?" Исус Христос је такође тихо одговорио: "тај коме Ја умочивши залогај дам". И умочивши залогај у сланик (у посуду са сољу), Он је дао њега Јуди Искариотском, рекавши: "што чиниш, чини брже". Али нико није схватио, зашто је то Спаситељ рекао њему. А пошто се код Јуде налазила кутија са новцима, ученици су помислили, да га Исус Христос шаље да купи нешто за празник или да разда милостињу јаднима. Јуда, примивши залогај, одмах је отишао. Била је већ ноћ. Када је Господ завршио вечеру, устао је и са једанаест Својих ученика, пјевајући псалме, пошао је ка потоку Кедронском, на гору Јелеонску, у Гетсимански врт. Тајну вечеру описују сва четворица јеванђелиста (Мт 26, 17-30; Мк 14, 12-26; Лк 22, 7-39; Јн 13-17). Ово је био посљедњи разговор и трпеза Господња са ученицима прије Његових страдања. Између осталог, Христос је на Тајној вечери предвидио да ће га издати један од ученика -Јуда Искариотски . Централни догађај Вечере било је установљење Свете тајне причешћа (Мт 26, 26-28; Мк14, 22-24; Лк 22, 19-20). Сви ови догађаји огледају се у богослужењима и литургијским текстовима даншањег дана, посебно у читању 12 страсних јеванђеља (кликни на линк за детаљан опис). Од времена јеванђеoских догађаја човjечанство није знало за име срамотније и ниже од имена Јуде Искариотског. Причу о томе како је, један од најближих Христових ученика, за тридесет сребрњака издао свог Божанског Учитеља да би га разапели, данас знају чак и људи који никада у животу нису читали Библију. Али, они који су прочитали јеванђеоску причу о издаји Јуде неизбјежно имају бројна питања. Јудини поступци су упечатљиви са невјероватном унутрашњом недосљедношћу. Заиста, чак и у издаји мора постојати одређена логика. А оно што је Јуда урадио толико је контрадикторно и бесмислено да се и не уклапа у логику издаје. Међутим, до одређеног тренутка његови поступци су јасни. Размишљајући о издаји Христа, Јуда одлази код првосвештеника: "И рече: шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника. И од тада тражаше згодно вријеме да га изда (Мт 26, 14-15). Шанса се појавила већ сљедеће ноћи. Јуда води наоружани одред војника и слуга првосвештеника до Гетсиманског врта, гдје су Христос и апостоли обично ноћили. „А издајник његов даде им знак говорећи: Кога ја цјеливам, онај је; држите њега. И одмах приступивши Исусу рече: Здраво, Учитељу! И цјелива га. А Исус му рече: Пријатељу, на то ли си дошао? Тада приступивши, ставише руке на Исуса и ухватише га? " (Мт 26, 48-50). И ту се поставља питање: зашто је Јуда, да би показао Христа, изабрао тако пркосно арогантан начин? Уосталом, обично се издајник стиди чак и да своју жртву погледа у очи. Овдје он отворено поздравља Христа, нимало не скривајући своје намјере да Га преда у руке првосвештеникових слуга. Овакво понашање могло би се објаснити Јудином потпуном равнодушношћу према Христовој судбини, којег је издао. Али постоји околност која не дозвољава да се Јудин пољубац протумачи тако поједностављено. Јер сазнавши за осуду Христа на смрт, Јуда се објесио. Тако то описује јеванђелист Матеј. „Тада видјевши Јуда издајник његов да га осудише раскаја се, и поврати тридесет сребрника главарима свештеничкијем и старјешинама Говорећи: ја сагријеших што издадох крв праву. А они рекоше: шта ми маримо за то? ти ћеш видјети. И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се објеси“ (Мт 27, 3-5). Догодио се парадокс. Ако је Јуда мрзио Исуса или му се срце окаменило и био равнодушан према Њему, зашто је онда починио самоубиство? Уосталом, само смрт онога без кога живот губи сваки смисао може човјека подстакнути на самоубиство. Дакле, Јуда је волио Христа? Али зашто је онда тако лако предао Исуса у руке онима који су Га осудили на смрт? Прича о цијени издаје само повећава недоумице. Текст из Јеванђеља недвосмислено свједочи да је Јуда издао свог Учитеља за тридесет сребрњака. Али ако су они били сврха и узрок Јудине издаје, зашто онда, након испуњења свог плана, тако лако враћа те сребрњаке? А ако Јуди нису били драгоцјени, зашто је онда пристао на издају која га је коштала сопственог живота? Сва ова питања се намећу, јер је издаја тајна болесне душе. Издајник у свом срцу његује своје злочиначке планове и пажљиво их скрива од других. Јуда никоме није открио своје намјере све до своје неславне смрти. А јеванђелисти, наравно, нису могли тачно да знају шта му се дешава у души. Јеванђеље врло ријетко говори о издаји и то је сасвим природно, јер је јеванђеље прича о нашем спасењу, а не прича о Јудиној издаји. Јеванђелисте, Јуда занима само у вези са Спаситељевом Жртвом на Крсту, али не и сам по себи. Зато ће прича о паду Јуде заувијек остати тајна. Међутим, ова тајна је увијек бринула људе. Чак су и апостоли на Тајној вечери, када је Господ упозорио да ће га један од њих издати, почели узбуђено питати сваког за себе: „Да нисам ја?“. И сваки хришћанин читајући Јеванђеље, поставља ово питање: „Да нисам некада издао Христа својим гријесима?“. Древни хришћански тумачи, такође, окренули су се теми издаје, али је посебно често то почело да звучи у дјелима савремених теолога и философа. То није изненађујуће, јер је вријеме сада „веома погрешно“, издајници су почашћени, а лојалност није у моди. Међутим, пошто се о Јуди у Јеванђељу говори врло мало, покушај разумијевања његове издаје увијек захтијева реконструкцију чињеница које недостају са различитим степеном вјероватноће. Овакво тумачење, наравно, не жели да претендује као коначно или једнозначно, али неки подаци о Јуди дати у Библији могу освијетлити његову мрачну историју. И једну, најважнију чињеницу, без које је немогуће разумијевање унутрашњих Јудиних мотива,а коју апостол Јован наводи у свом Јеванђељу. Чињеница је да је Јуда био лопов! Ево шта Библија каже о Јудиној крађи: „ А Марија, узевши литру правога нардова скупоцјенога мириса, помаза ноге Исусове, и обриса косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира. Онда рече један од ученика његових, Јуда Искариотски, који га намјераваше издати: “Зашто се ово миро не продаде за триста динара и не даде сиромасима? А ово не рече што му бјеше стало до сиромаха, него што бјеше лопов, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ “(Јн 12, 3-6). У грчком оригиналу Јеванђеља ово је речено још категоричније, јер употреба грчког језика омогућава разумијевање ријечи преведене као „ношаше“, у смислу крађе. Јуда је био благајник апостолске заједнице. Имао је на располагању прилично значајне суме, јер је међу Исусовим поштоваоцима било богатих жена које је Он излијечио од злих духова и неизљечивих болести. Сви су служили Христу својим имањем. Али пошто је Господ био апсолутно равнодушан према богатству, донирани новац се углавном давао сиромашнима, са изузетком малих трошкова за храну самог Христа и његових ученика. Новчаним пословима апостола бавио се Јуда. Износе подијељене просјацима нико није могао да провјери, тј. да ли је Јуда дијелио новац, или је дио присвајао за себе. Ова неодговорност, очигледно, у лошем часу, завела је Јуду који волио новац. Наравно, није могао отворено да троши украдени новац. Пребацити их из ковчежића у џеп било би глупо и незгодно. Очигледно је имао неко осамљено мјесто гдје је чувао украдено богатство. О овом благу се у литургијској традицији Цркве директно говори као на разлог издаје Јуде. Ово је оно о чему се у Цркви пјева у Свети и Велики четвртак током Страсне седмице, у једној од стихира јутарњег богослужења: "Јуда, роб и ласкавац, ученик и вођа, пријатељ и ђаво...“ Немогуће је тачно сазнати када је први пут ставио руку у апостолску ризницу. Али нема сумње да је Јуда одатле украо много више од тридесет сребрњака. Такође је јасно да би Јуда могао да користи украдено богатство само под једним условом: ако апостолска заједница престане да постоји. И добио је свој пут. Послије Христовог хапшења, чак и највјернији и најприврженији ученици Њему бјежаху у страху на све стране. И ту настаје нова серија нескладности. Умјесто да узме сакупљено благо, дода јој накнаду за издају и коначно уради по сопственом задовољству, Јуда изненада почини самоубиство. То се може објаснити на различите начине. Сасвим је очигледно да ни тридесет сребрника, ни украдено благо које је прикупио, више нису били главна вриједност за Јудин живот. Али шта би у очима лопова могло обезвриједити богатство које је систематски акумулирао током три године? Одговор се намеће сам. Скупље од великог новца за лопова и заљубљеника је само ... - веома велики новац. Царев благајник Ученици су препознали Христа као Месију. Али баш као и сви Јевреји, и они су у Месији видјели земаљског владара који ће доласком на власт Израиљ учинити најјачом и најбогатијом земљом на земљи. Месија је, према њиховим идејама, требало да потчини све народе свијета. И све бројне Христове параболе и објашњења да Његово царство није од овога свијета, нису могле да убиједе апостоле. До Његовог Вазнесења били су сигурни да ће Господ коначно постати земаљски цар Израиља. Ученици Христови су себе видјели као најближе помоћнике и сувладаре Месије и чак су се препирали око тога који ће од њих бити важнији у новој влади Израиљског царства. Јуда који воли новац, наравно, овдје није био изузетак. Ако Христос постане цар, тада ће он, Јуда, постати царски благајник, односно најутицајнија личност у Израиљу послије Месије. У сновима је већ замишљао како није управљао апостолском касом, већ ризницом најбогатије државе у историји човјечанства. Пошто је постао лопов, Јуда је у почетку планирао да изда Христа како би стекао прикупљени новац, како Црква о томе пјева. Али име Христово постајало је све славније међу израиљским народом. Послије чуда без преседана - васкрсења мртвог Лазара - чак и они Јевреји који су претходно покушали да каменују Христа, видјели су у њему Месију. Када је Исус ушао у Јерусалим, становници престонице одали су му царске почасти, прекривајући Његов пут одјећом. Послије таквог дочека, практичном и похлепном Јуди постало је једноставно неисплативо да изда будућег цара ради украденог новца. Љубав према новцу и крађи спалили су му душу. Чак је намјеравао да искористи Цара - Месију као средство за задовољење своје страсти за богатством. И одједном се испоставило да Христос неће завладати. Израиљска ризница, од које га је дијелило само неколико степеница, поново је постала недостижна за Јуду. Било је неопходно хитно донијети неку врсту одлуке да се ситуација поправи. И одлука је донесена. Сатанин савјет Сви тумачи Светог Писма једногласно потврђују да је Јуда издао Спаситеља директним надахнућем ђавола. Текст из Јеванђеља директно свједочи о томе: „А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који бјеше један од дванаесторице. И отишавши говори с главарима свештеничкијем и са старјешинама како ће им га издати“ (Лк 22, 3-4). У православном подвижништву ђавоље дејство на човјекову душу описује се на сљедећи начин. Зли дух приступа човјеку кроз његове страсти (односно болесне склоности душе). Ментално шапће како да човјек најбоље удовољава болесним жељама и корак по корак доводи своју жртву до смрти. Штавише, у почетку ђаво увјерава човјека да гријех, кажу, није тако велик, али Бог је милостив и опростиће му све. Али онда, након што је починио гријех, зли дух баца човјека у провалију очаја надахњујући га да је његов гријех немјерљив. Али шта је Сатана шапнуо Јуди, којим обећањем га је искушавао да изда Христа? Највећа Јудина страст била је љубав према богатству - љубав према новцу. А најдража жеља је, можда, мјесто министра финансија у Месијином царству, гдје би могао да украде такве износе о којима најуспјешнији лопови на свијету нису могли ни да сањају. А овај жељени циљ већ је био врло близу. Али Христос се није журио да постане вјерски и политички вођа Израиља. Стигавши у Јерусалим, Он није отјерао првосвештенике и старјешине како би с правом заузео њихово мјесто. Сви Јудини планови су се срушили. У овом тренутку Сатана га је, очигледно, подстакао на мисао која га је натјерала на издају. Јуда је знао да су првосвештеници и фарисеји, плашећи се Исуса, дали заповијест да „ако неко зна гдје ће бити, нека објави да га ухватимо“. Јуда је такође знао да је Христос избјегавао директан сукоб са властима. И тако, подстакнут од Сатане, он одлучује да изда Христа како би изазвао отворену конфронтацију између првосвештеника и Месије. Исусова побједа у овом сукобу не изазива ни најмању сумњу у њега. На крају крајева, видио је сву Месијину моћ, видио је како су мртви устајали по Његовој заповијести, како му се олуја покорава, како Га зли духови беспоговорно слушају ... Ко може Месију да убије? Довољна је само његова ријеч, па чак и неуништиве гвоздене легије Рима распршиће се без трага, попут сувог лишћа! Заслијепљен жеђу за богатством и сатаниним шапутањем, Јуда издаје Христа. Али у исто вријеме чак ни помисао не признаје да Он може бити убијен. Напокон, Исус, који је побиједио првосвештенике, имао је сву своју наду, сву своју наду у будућност. Да ли је Јуда желио Христа мртвог? Не, јер му то није било исплативо. Да ли је Јуда волио Христа? Не, Исус му је био само средство да се бајно обогати. Са таквим мотивом издаје, постаје јасан необичан начин који је издајник изабрао да стражаре ноћу упути на Христа у Гетсиманском врту. Пољупцем се Јуда једноставно поклонио цару који се спремао да побиједи своје непријатеље. "... и нема ништа у себи" Сатана је надахнуо Јуду да ће Христос сигурно прихватити изазов, помести првосвештенике, римске окупаторе и лично ће владати у Израиљу. Али преварио је Јуду, као што је требало да превари оца лажи - несрећника, заглибљеног у мочвари својих страсти и заслијепљеног бљеском сабласних блага. Идеја да ће се Спаситељ одрећи Крстоносног подвига, искушан земаљским царством, заиста је сатанска. Са овом мишљу, Ђаво је искушавао Христа у пустињи, прије него што је изашао да проповиједа Јеванђеље. Зли дух је покушао да усади исту идеју и у апостола Петра, када је почео да одвраћа Христа од искупитељских патњи, и одмах је од Њега добио оштру опомену: „... Иди од мене сатано! Саблазан си ми, јер не мислиш што је Божје него што је људско “. Спаситељ је врло добро знао ко је покушао да разговара с Њим преко најоданијег ученика; такође је знао и коме је Јуда вјеровао. Пред сам долазак издајника са одредом страже, Исус је рекао својим ученицима: „Нећу више много говорити с вама, јер долази кнез овога свијета, и у мени нема ништа...“ (Јн 14, 30). Христос "кнезом овог свијета", наравно, није назвао Јуду, већ Сатану. Који је још једном, сада преко ученика издајника, желио да искуша Спаситеља искушењем земаљске власти. Али Господ је корачао путем Крста, ради којег је и дошао на овај свијет. Сатана је остао без ичега, а Јуда је банкротирао с њим. Неславни крај Када је Јуда сазнао за смртну казну изречену Христу, схватио је да су сви његови планови пропали. Постао је кривац за смрт највећег праведника, изгубио је право да се назива Месијиним учеником ... Али најстрашнији губитак, вјероватно, било је то неиспуњено богатство, које је Јуда већ сматрао својим. У сновима је већ дистрибуисао финансијске токове који су ишли у Месијину ризницу из цијелог свијета. Шта је, у поређењу са овим богатством, биједно благо које је накупио лопов и издајник током година проповиједања Христа? И, тим више, тридесет сребрњака ... Узео их је само да не би уплашио првосвештенике, како би они повјеровали у искреност његове жеље да им да Учитеља. За Јуду се све завршило, све због чега је живио испоставило се да је дух и лаж, подругљиво ругло ђавола. И када у Јеванђељу читамо да се Јуда покајао, не треба се преварити племенитим звуком ове ријечи. Издајник није жалио за Месијом, који је невин био предат својој смрти. Оплакао је своје пропало мјесто благајника Месијиног, које је, како му се чинило, одузео од себе, дајући Христа на смрт. Није могао преживјети овај губитак. Али он није био у стању да се искрено покаје. Тужну причу о Јудиној издаји желио бих да завршим ријечима св. Јована Златоустог: „Од свега овога запамтите сад ово, среброљупци, и размислите шта је било са издајником, како се лишио и имања и сагријешио, како се ни среброљубљем није насладио, и како је душу изгубио? Таква је тиранија среброљубља! Ни сребро није искористио, ни овај живот, ни будући живот, већ је у трену остао без свега, и, добивши лоше мишљење од њих самих, објесио се" (Бесједа на Велики Петак - Свети Јован Златоусти). Аутор АЛЕКСАНДАР ТКАЧЕНКО извор:фома.ру/ превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ На Велики четвртак увече, служи се јутрење Великог петка, које називамо и Великим бденијем или што се често назива читање дванаест јеванђеља. Ово драматично богослужење посвећено је сјећању на страдање и смрт Христову на крсту. На њему се чита 12 јеванђељских зачала која говоре о Спаситељевом разговору са ученицима на Тајној вечери, Јудииној издаји, суду првосвештенике и Пилата, а затим муке и распеће Сина Божијег. У првим вијековима хришћанства вјерници из Јерусалима и околине читали су Јеванђеље управо на мјесту догађаја на данашњи дан: на Маслинској гори, гдје се Христос молио, у Гетсиманији, гдје су Га стражари ухватили, и на Голготи, гдје је Он био разапет. Након шестопсалмија пјева се тропар Великог четвртка, за вријеме чијег појања ђакон (или презвитер) каде цио храм, и након тога почиње се са читањем дванаест Страсних Јеванђеља. Након отпјеваног тропара и кађења храма чита се прво Страсно Јеиванђеље. Прије читања Јеванђеља пјевница поје „Слава теби Господе, слава теби!ˮ, док се по завршетку сваког од дванаест Јеванђеља пјева „Слава дуготрпљењу твоме Господе!ˮ 1. Страсно јеванђеље
Прво Јеванђеље говори о опроштајном разговору Спаситеља са ученицима. У овом разговору он тражи од апостола да „имају љубав међу собом“, а такође, им обећава да ће им послати Дух Светог Утешитеља након Своје смрти. Одјекују ријечи „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје“. Затим се молио за ученике. Текст: Јеванђеље по Јовану 13, 31-18, 1 Кад он изиђе, Исус рече: Сада се прослави Син Човјечији, и Бог се прослави у њему. Ако се Бог прослави у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити. Дјечице, још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима да куда ја идем ви не можете доћи, то и вама сада говорим. Заповијест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге. По томе ће сви познати : да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом. Рече му Симон Петар: Господе, куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сада ићи за мном, али ћеш послије поћи за мном. Петар му рече: Господе, зашто сад не могу ићи за тобом? Живот свој положићу за тебе. Одговори му Исус: Живот ли ћеш свој положити за мене? Заиста, заиста ти кажем: неће пијетао запјевати док ме се трипут не одрекнеш. Нека се не збуњује срце ваше, вјерујте у Бога, и у мене вјерујте. У кући Оца мојега станови су многи. А да није тако, зар бих вам рекао: Идем да вам припремим мјесто. И ако отидем и припремим вам мјесто, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да гдје сам ја. будете и ви. И куда ја идем знате, и пут знате. Рече му Тома: Господе, не знамо куда идеш; и како можемо знати пут? Исус му рсче: Ја сам пут и истина и живот: нико не долази Оцу осим кроз мене. Кад бисте мене знали и Оца мојега бисте знали; и од сада познајете га, и видјели сте га. Рече му Филип: Господе, покажи нам Оца, и биће нам доста. Исус му рече: Толико сам времена с вама и ниси ме познао, Филипе? Ко је видио мене, видио је Оца; па како ти говориш: Покажи нам Оца? Зар не вјерујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени? Ријечи које вам ја говорим не говорим од самога себе, него Отац који пребива у мени он твори дјела. Вјерујте ми да сам ја у Оцу и Отац у мени: ако ли не, због самих дјела вјерујте ми. Заиста, заиста вам кажем: Ко вјерује у мене. дјела која ја творим и он ће творити, и већа од ових ће творити; јер ја идем Оцу своме. И што год заиштете (од Оца) у име моје то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину. И ако шта заиштете у име моје, ја ћу учинити. Ако ме љубите, заповијести моје држите, И ја ћу умолити Оца. и даће вам другог Утјешитеља да пребива с вама вавијек, Духа Истине, кога свијет не може примити. јер га не види, нити га познаје: а ви га познајете, јер са вама пребива, и у вама ће бити. Нећу вас оставити сиротне: доћи ћу к вама. Још мало и свијет ме више неће видјети, а ви ћете ме видјети, јер ја живим, и ви ћете живјети. У онај дан знаћете ви да сам ја у Оцу своме, и ви у мени,и ја у вама. Ко има заповијести моје и држи их, то је онај који ме љуби; а који мене љуби. тога ће љубити Отац мој; и ја ћу га љубити и јавићу му се сам. Рече му Јуда, не Искариотски: Господе, шта је то да ћеш се јавити нама, а не свијету? Одговори му Исус и рече: Ако ме неко љуби, ријеч моју држаће, и Отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити. Ко мене не љуби, ријечи моје не држи; а ријеч коју чујете није моја него Оца који ме је послао. Ово сам вам говорио док сам боравио с вама. А Утјешитељ Дух Свети, кога ће Отац послати у име моје, Он ће вас научити свему и подсјетиће вас на све што вам рекох. Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свијет даје. Нека се не збуњује срце ваше и нека се не боји. Чусте да вам ја казах: Идем, и доћи ћу вама. Кад бисте ме љубили, обрадовали бисте се што рекох: идем Оцу: јер Отац мој већи је од мене. А сада сам вам рекао, прије него се збуде, да вјерујете када се збуде. Нећу више много говорити с вама, јер долази кнез овога свијета, и у мени нема ништа. Него да зна свијет да љубим Оца, и као што ми заповједи Отац, онако творим. Устаните, хајдемо одавде! Ја сам истински чокот, и Отац мој је виноградар. Сваку лозу на мени која не рађа рода одсијеца је; а сваку која род рађа чисти је да више рода роди. Ви сте већ чисти због ријечи коју сам вам говорио. Останите у мени, и ја ћу у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе ако не остане на чокоту, тако ни ви ако у мени не останете. Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси многи плод. јер без мене не можете чинити ништа. Ко у мени не остане, избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити. Ако останете у мени и ријечи моје у вама остану, што год хоћете иштите и биће вам. Овим се прослави Отац мој да род многи доносите, и бићете моји ученици. Као што Отац љуби мене, и ја љубим вас: останите у љубави мојој. Ако заповијести моје одржите, остаћете у љубави мојој, као што сам ја одржао заповијести Оца мојега и остајем у љубави његовој. Ово сам вам казао да радост моја у вама остане и радост ваша да се испуни. Ово је заповијест моја: да љубите једни друге као што ја вас љубим. Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје. Ви сте пријатељи моји ако творите што вам ја заповиједам. Више вас не називам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао пријатељима, јер све што чух од Оца својега, објавих вам. Не изабрасте ви мене, него ја вас изабрах и поставих вас да ви идете и род доносите; и род ваш да остане, да што год заиштете од Оца у име моје да вам да. Ово вам заповиједам: да љубите једни Друге. Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас. Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет. Опомињите се ријечи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати. Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају Онога који ме посла. Да нисам дошао и говорио им, не би гријеха имали; а сад изговора немају за гријех свој. Који мрзи мене и Оца мојега мрзи. Да не творих међу њима дјела која нико други није творио, не би гријеха имали: а сада су и видјели, и омрзнули и мене и Оца мојега. Али да се испуни ријеч написана у Закону њихову: Омрзнуше ме ни за што. А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене. А и ви ћете свједочити, јер сте од почетка са мном. Ово сам вам казао да се не саблазните. Изгониће вас из синагога; али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси. И то ће чинити, јер не познаше Оца ни мене. Али ово сам вам казао да се, када дође час, сјећате овога да вам ја казах; а испочетка не казах вам ово, јер бијах с вама. А сада идем Ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: куда идеш? Али зато што сам вам ово казао, жалост је испунила срце ваше. Но ја вам истину говорим: боље је за вас да ја одем, јер ако ја не одем, Утјешитељ неће доћи к вама; ако ли одем, послаћу га к вама. И кад Он дође, покараће свијет за гријех, и за правду, и за суд. За гријех, дакле, што не вјерују у мене; За правду пак, што идем Оцу својему, и више ме нећете видјети; А за суд, што је кнез овога свијета осуђен. Још вам имам много говорити, али сада не можете носити. А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину; јер неће говорити од себе, него ће говорити оно што чује, и јавиће вам оно што долази. Он ће мене прославити, јер од мојега ће узети, и јавиће вам. Све што има Отац моје је, зато рекох да ће од мојега узети, и јавити вам. Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало и угледаћете ме, јер ја идем Оцу. Тада неки од ученика његових рекоше међу собом: Шта је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало и угледаћете ме; и: Ја идем Оцу? Говораху, дакле: Шта је то што каже: мало? Не знамо шта говори. А Исус разумије да хтједоше да га питају, па им рече: Зато ли се запиткујете међу собом, што рекох: Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало, и угледаћете ме. Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свијет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост. Жена кад рађа трпи муку, јер дође час њезин; а када роди дијете, више се не опомиње жалости, због радости што се роди човјек на свијет. И ви, дакле, имате сада жалост; али ћу вас опет видјети, и радоваће се срце ваше, и радост вашу нико неће узети од вас. И у онај дан нећете ме питати ништа. Заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име моје, даће вам. До сада не искасте ништа у име моје; иштите и добићете, да радост ваша буде испуњена. Ово сам вам говорио у причама; али долази час кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам отворено јавити о Оцу. У онај дан ћете у име моје заискати, и не кажем вам да ћу ја умолити Оца за вас: јер сам Отац љуби вас, зато што сте ви љубили мене, и вјеровали да ја од Бога изиђох. Изиђох од Оца, и дошао сам на свијет; опет остављам свијет, и идем Оцу. Рекоше му ученици његови: Ето сад отворено говориш, и причу никакву не говориш. Сада знамо да све знаш, и не треба да те ко пита. По томе вјерујемо да ти од Бога изиђе. Исус им одговори: Сада ли вјерујете? Ево долази час, и већ је дошао, да се разбјегнете сваки на своју страну, а мене сама оставите: али нисам сам, јер је Отац са мном. Ово сам вам казао, да у мени мир имате. У свијету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сам побиједио свијет. Ово изговори Исус, па подиже очи своје небу и рече: Оче, дошао је час, прослави Сина својега, да и Син твој прослави тебе; као што си му дао власт над сваким тијелом, да свему што си му дао, дарује им живот вјечни. А ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа. Ја те прославих на земљи; дјело сврших које си ми дао да извршим. И сада прослави ти мене, Оче, у тебе самога, славом коју имадох у тебе прије него свијет постаде. Објавих име твоје људима које си ми дао од свијета; твоји бијаху па си их мени дао, и твоју су ријеч одржали. Сад разумјеше да је све што си ми дао од тебе. Јер ријечи које си ми дао, дао сам њима: и они примише, и познаше заиста да од тебе изиђох, и вјероваше да ме ти посла. Ја се за њих молим, не молим се за свијет, него за оне које си ми дао, јер су твоји. И све моје твоје је, и твоје моје; и прославио сам се у њима. И више нисам у свијету. а они су у свијету, и ја долазим теби. Оче свети, сачувај их у име твоје, оне које си ми дао, да буду једно као ми. Док бијах с њима у свијету, ја их чувах у име твоје; оне које си ми дао сачувах; и нико од њих не погибе осим сина погибли, да се испуни Писмо. А сада долазим теби, и ово говорим на свијету, да имају радост моју испуњену у себи. Ја сам им дао ријеч твоју: и свијет их омрзну, јер нису од свијета, као ни ја што нисам од свијета. Не молим да их узмеш са свијета, него да их сачуваш од злога. Од свијета нису, као ни ја што нисам од свијета. Посвети их истином твојом: ријеч твоја јесте истина. Као што ти мене посла у свијет, и ја њих послах у свијет. Ја посвећујем себе за њих, да и они буду посвећени истином. Не молим пак само за њих, него и за оне који због ријечи њихове повјерују у мене: да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду да свијет вјерује да си ме ти послао. И славу коју си ми дао ја сам дао њима, да буду једно као што смо ми једно. Ја у њима и ти у мени, да буду усавршени у једно, и да позна свијет да си ме ти послао и да љубиш њих као што мене љубиш. Оче, хоћу да и они које си ми дао буду са мном гдје сам ја, да гледају славу моју коју си ми дао, јер си ме љубио прије постања свијета. Оче праведни, свијет тебе не позна, а ја те познах, и ови познаше да си ме ти послао. И ја им објавих име твоје и објавићу: да љубав којом ме љубиш у њима буде, и ја у њима. Рекавши ово Исус изиђе са ученицима својим преко потока Кедрона, гдје бјеше врт, у који уђе он и ученици његови. 2.Страсно јеванђеље Други јеванђеоски одломак говори како су главни свештеници и војници, које је довео Јуда, ухапсили Христа. Петар је слиједио Учитеља, али га се онда трипут одрекао. Текст: Јеванђеље по Јовану 18, 1-28 У вријеме оно, изађе Исус са ученицима својим преко потока Кедрона, гдје бјеше врт, у који уђе он и ученици његови. А и Јуда, издајник његов, знађаше то мјесто; јер се Исус често окупљаше ондје са ученицима својим. Онда Јуда узе чету, и од првосвештеника и фарисеја слуге, и дође онамо са буктињама и свјетиљкама и оружјем. А Исус знајући све шта има да му се догоди, изиђе и рече им: Кога тражите? Одговорише му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: Ја сам. А с њима стајаше и Јуда, издајник његов. А када им рече: Ја сам, одступише назад и попадаше на земљу. Онда их опет запита: Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина. Одговори Исус: Рекох вам да сам ја. Ако, дакле, мене тражите, пустите ове нека иду. Да се испуни ријеч коју рече: Не изгубих ни једнога од оних које си ми дао. А Симон Петар имаше нож, па га потеже и удари слугу првосвештениковог, и одсијече му десно ухо. А слуги бјеше име Малхо. Тада рсче Исус Петру: Стави нож у корице! Чашу коју ми је дао Отац зар да је не пијем? Онда чета и заповједник и слуге јудејске ухватише Исуса и свезаше га, и одведоше га најприје Ани, јер бјеше таст Кајафи, који бјеше првосвештеник оне године. А Кајафа бјеше онај што даде савјет Јудсјцима да је боље да један човјек умре за народ. За Исусом пак иђаше Симон Петар и други ученик: а тај ученик бјеше познат првосвештенику, па уђе са Исусом у двориштс првосвештеника. А Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе тај други ученик, који бјеше познат првосвештенику, и рече вратарки те уведе Петра. Тада слушкиња вратарка рече Петру: Да ниси и ти од ученика овога човјека? Он рече: Нисам. А слуге и момци бјеху наложили ватру и стајаху те се гријаху, јер бјеше хладно; а и Петар бјеше с њима, и стајаше и гријаше се. Првосвештеник пак упита Исуса за ученике његове и за науку његову. Исус му одговори: Ја говорих јавно свијету: ја свагда учих у синагоги и у храму. гдје се увијек скупљају Јудејци, и ништа у тајности не говорих. Што питаш мене? Питај оне који су слушали шта им говорих; ето, они знају шта ја говорих. А кад он ово рече, један од слугу који стајаху ондје удари Исусу шамар и рече: Зар тако одговараш првосвештенику? Исус му одговори: Ако зло рекох, докажи да је зло: ако ли добро, зашто ме бијеш? Ана га посла свезанога Кајафи првосвештенику. А Симон Петар стајаше и гријаше се. Онда му рекоше: Да ниси и ти од ученика његових? А он се одрече и каза: Нисам. Рече један од слугу првосвештеникових, који бијаше рођак ономе што му Петар одсијече ухо: Не видјех ли ја тебе у врту са њим? Онда се Петар опет одрече; и одмах пијетао запјева. Исуса пак поведоше од Кајафе у судницу. А бјеше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би оскврнили, него да би могли јести Пасху. (Јн 18,1-28) 3. Страсно јеванђеље Првосвештеници суде Исусу покушавајући да му припишу неку кривицу. Стражари се ругају Христу и туку Га. Петар се по трећи пут одриче Спаситеља, али када је чуо како је пијетао запјевао, присјетио се учитељевог пророчанства о његовој издаји и каје се. Антифони који слиједе након читања Јеванђеља истичу да Божански страдалник подноси ове муке добровољно - ради спасења своје творевине. Текст: Јеванђеље по Матеју 26, 57-75 У вријеме оно, војници ухватиши Исуса одведоше га првосвештенику Кајафи, гдје се књижевници и старјешине сабраше. А Петар иђаше за њим издалека до дворишта првосвештеникова и ушавши унутра сједе са слугама да види свршетак. А првосвештеници и старјешине и сав Синедрион тражаху лажна свједочанства против Исуса да би га убили, и не нађоше; и премда многи лажни свједоци долазише, не нађоше. Најпослије дођоше два лажна свједока. И рекоше: Он је казао: Ја могу развалити храм Божији и за три дана саградити га. И уставши првосвештеник рече му: Зар ништа не одговараш што ови против тебе свједоче? А Исус ћуташе. И првосвештеник одговарајући рече му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос, Син Божији? Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: од сада ћете видјети Сина Човјечијега гдје сједи с десне стране Силе и долази на облацима небеским. Тада првосвештеник раздрије хаљине своје говорећи: Хули на Бога! Шта нам више требају свједоци? Ево сада чусте хулу његову. Шта мислите? А ови одговарајући рекоше: Заслужио је смрт. Тада му попљуваше лице и удараху га, а друти га бијаху по образима говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари? А Петар сјеђаше напољу у дворишту, и приступи му једна слушкиња говорећи: И ти си био са Исусом Галилејцем. А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш. И кад изиђе к вратима, угледа га друга и рече онима што бијаху ондје: И овај бјеше са Исусом Назарећанином. И опет се одрече са заклетвом: Не знам тога човјека. А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих: јер те и говор твој издаје. Тада се поче преклињати и клети да не зна тога човјека. И одмах запјева пијетао. И опомену се Петар ријечи Исусове што му је рекао: Док пијетао не запјева, три пута ћеш ме се одрећи. И изишавши напоље, плакаше горко. 4. Страсно Јеванђеље Христос је изведен на суд пред Пилата. Пилат не жели да му суди. Злостављање Исуса Христа се наставља, али Пилат изјављује да на Њењму не налази кривице. Позива људе да пусте Спаситеља ради празника Пасхе, али људи вичу да им пусти разбојника Вараву а да Христос буде разапет. Текст: Јеванђеље по Јовану 18: 28-40, 19: 1-16 У вријеме оно, поведоше Исуса од Кајафе у судницу. А бјеше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би оскврнили, него да би могли јести Пасху. Онда Пилат изиђе к њима напоље и рече: Какву оптужбу износите против овога човјека? Одговорише му и рекоше: Кад он не би био злочинац, не бисмо га предали теби. А Пилат им рече: Узмите га ви и по закону вашему судите му. А Јудејци му рекоше: Ми не смијемо никога погубити. Да се испуни ријеч Исусова коју рече, указујући каквом ће смрћу умријети. Онда уђе Пилат опет у судницу, па дозва Исуса и рече му: Ти ли си цар јудејски? Одговори му Исус: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше о мени? Пилат одговори: Зар сам ја Јудејац? Народ твој и првосвештеници предаше те мени. Шта си учинио? Исус одговори: Царство моје није од овога свијета: кад би било од овога свијета царство моје, слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима: али царство моје није одавде. Тада му рече Пилат: Дакле, ти си цар? Исус одговори: Ти кажеш да сам ја цар. Ја сам за то рођен и за то сам дошао на свијет да свједочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој. Рече му Пилат: Шта је истина? И ово рекавши, изиђе опет Јудејцима, и рече им: Ја ниједне кривице не налазим на њему. А у вас је обичај да вам једнога пустим на Пасху. Хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејскога? Тада сви опет повикаше говорећи: Не овога, него Вараву! А Варава бјеше разбојник. Тада, дакле, Пилат узе Исуса и ишиба га. А војници оплетоше вијенац од трња и метнуше му на главу, и обукоше му пурпурну хаљину, и говораху: Здраво, царе јудејски! И удараху га по образима. Пилат пак опет изиђе напоље и рече им: Ево вам га изводим напоље, да знате да на њему не налазим ниједне кривице. А Исус изиђе напоље носећи трнови вијенац и пурпурну хаљину. И рече им Пилат: Ево човјека! Када га, дакле, видјеше првосвештеници и слуге, повикаше говорећи: Распни га, распни! Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривицу. Одговорише му Јудејци: Ми имамо закон и по закону нашему мора да умре, јер начини себе Сином Божијим. Када, дакле, Пилат чу ову ријеч, побоја се већма. И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора. Пилат му тад рече: Зар мени не одговараш? Не знаш ли да имам власт да те распнем и власт имам да те пустим? Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном када ти не би било дано одозго; зато онај који ме предаде теби има већи гријех. Од тада гледаше Пилат да га пусти. Али Јудејци викаху говорећи: Ако овога пустиш, ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару. Пилат, дакле, чувши ову ријеч, изведе Исуса напоље, и сједе на судијску столицу, на мјесту званом Литостротон, а јеврејски Гавата. А бјеше петак уочи Пасхе, око шестога часа; и он рече Јудејцима: Ево цар ваш! А они повикаше: Узми, узми, распни га! Пилат им рече: Зар цара вашега да разапнем? Одговорише првосвештеници: Немамо цара осим ћесара. Тада, дакле, предаде га њима да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше. 5. Страсно Јеванђеље Јуда се каје што је издао Христа - „невину крв“. Првосвештеницима и старјешинама враћа тридесет сребрника које је добио за денунцијацију. Бацивши сребрнике у храму, отишао је и објесио се. Првосвештеници купују њиву и сахрањују Јуду. У исто вријеме Понтије Пилат покушава да избјегне Исусово погубљење па пита народ: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса названога Христ? Текст: Јеванђеље по Матеју 27, 3-32 У вријеме оно, видјевши Јуда, издајник Исусов, да га осудише, раскаја се, и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старјешинама говорећи: Сагријеших што издадох крв невину. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видјети. И бацивши сребрнике у храму, изиђе, и отиде те се објеси. А првосвештеници, узевши сребрнике, рекоше: Не ваља их метнути у храмовну ризницу, јер су цијена за крв. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима. Зато се та њива и прозва Крвна њива до данас. Тада се испуни што је казано преко пророка Јеремије који говори: И узеше тридесет сребрника, цијену цијењенога, кога су цијенили синови Израиљеви; и дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ. А Исус стаде пред намјесником, и запита га намјесник говорећи: Јеси ли ти цар јудејски? А Исус му рече: Ти кажеш. И кад га тужаху првосвештеници и старјешине, ништа не одговори. Тада му рече Пилат: Зар не чујеш колико против тебе свједоче? И не одговори му ни на једну ријеч, тако да се намјесник дивљаше веома. А о Празнику бијаше обичај у намјесника да народу пусти по једнога сужња кога они хоће. А тада имаху познатога сужња по имену Вараву. И када се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса названога Христа? Јер знађаше да су га из зависти предали. А када сјеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Не мијешај се ти ништа у суд тога праведника, јер данас у сну много пострадах због њега. А првосвештеници и старјешине наговорише народ да иште Вараву, а Исуса да погубе. А намјесник одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву. Рече им Пилат: Шта да чиним са Исусом названим Христом? Рекоше му сви: Да се разапне!Намјесник пак рече: А какво је зло учинио? А они из гласа повикаше говорећи: Да се разапне! А кад видје Пилат да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја сам невин у крви овога праведника; ви ћете видјети. И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на дјецу нашу! Тада им пусти Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да се разапне. Тада војници намјесникови узеше Исуса у судницу и скупише на њега сву чету војника. И свукавши га, обукоше му пурпурни огртач. И оплетавши вијенац од трња, метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на кољена пред њим, ругаху му се говорећи: Здраво, царе јудејски! И пљунувши на њега, узеше трску и бише га по глави. И кад му се наругаше, свукоше с њега огртач, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше да га разапну. И излазећи нађоше човјека из Кирине по имену Симона и натјераше га да му понесе крст. 6. Страсно Јеванђеље Христос у преторијуму. Војници Му стављају трнов вијенац на главу и ругају му се. имон Киринејац у помаже да понесе крст. Христа разапињу између двојице разбојника. Текст: јеванђеље по Марку 15,16-32 У вријеме оно, војници одведоше Исуса унутра у двориште у такозвани преторијум, и сазваше сву чету војника. И обукоше му пурпурни огртач, и оплетавши трнов вијенац ставише на њега. И стадоше га поздрављати: Здраво, царе јудејски! И бијаху га по глави трском, и пљуваху на њега, и падајући на кољена клањаху му се. И кад му се наругаше, свукоше с њега пурпурни огртач, и обукоше га у његове хаљине и изведоше да га разапну. И натјераше једнога пролазника, Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, који иђаше из поља, да понесе крст његов. И доведоше га на мјесто Голготу, што значи: Мјесто лобање. И даваше му да пије вино са смирном, а он не узе. И кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацајући коцку за њих ко ће шта узети. А бијаше час трећи, и разапеше га. И бјеше натпис његове кривице написан: Цар јудејски. И с њим распеше два разбојника, једнога с десне, а једнога с лијеве стране њему. И испуни се Писмо које говори: И уврстише га међу безаконике. И пролазници хуљаху на њега машући главама својим и говорећи: Уа! Ти што храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, спаси самога себе и сиђи с крста! Тако и првосвештеници с књижевницима ругаху се, говорећи један другоме: Друге спасе, а себе не може да спасе. Христос, цар Израиљев, нека сиђе сада с крста да видимо, па ћемо му вјеровати. И они што бијаху с њим разапети вријеђаху га. 7. Страсно Јеванђеље Описује Христове муке и смрт на Голготи како их је описао јеванђелист Матеј. Христу распетом на крсту дају да попије сирће, над главом му је била причвршћена табла са натписм „кривице“ - „ИНЦЈ“, а стражари су раздијелили Његову одјећу међу собом. Јеванђелист пише да када је Спаситељ умро, завјеса у јерусалимском храму се поцијепала на два дијела од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде; и гробови се отворише и многи покојници су устали из својих гробова. Текст:Јеванђеље по Матеју 27, 34-54 У вријеме оно, војници дошавши на мјесто које се зове Голгота, то јест: Мјесто лобање, дадоше Исусу да пије оцат помијешан са жучи, и окусивши не хтје да пије. А кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацивши коцку. И сјеђаху ондје те га чуваху. И ставише му изнад главе кривицу његову написану: Ово је Исус цар јудејски. Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне и једнога с лијеве стране. А који пролажаху хуљаху на њега машући главама својима и говорећи: Ти који храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, спаси сам себе; ако си Син Божији, сиђи са крста! А тако и првосвештеници са књижевницима, старјешинама и фарисејима подсмијевајући се говораху: Друге спасе а себе не може да спасе. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста, па ћемо вјеровати у њега. Уздао се у Бога, нека га избави сад, ако му је по вољи; јер говораше: Ја сам Син Божији. Тако исто и разбојници распети с њим ругаху му се. А од шестога часа би тама по свој земљи до часа деветога. А око деветога часа, повика Исус из свега гласа говорећи: Или, Или, лима савахтани? То јест: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио? А неки од оних што стајаху ондје чувши то говораху: Овај зове Илију. И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше. А остали говораху: Остави да видимо хоће ли доћи Илија да га избави. А Исус опет повика из свега гласа, и испусти дух. И гле, завјеса храма раздрије се на двоје, од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде; и гробови се отворише, и устадоше многа тијела светих који су помрли; и изишавши из гробова по васкрсењу његову, уђоше у свети град и показаше се многима. А капетан и који с њим чуваху Исуса, видјевши да се земља тресе и шта би, уплашише се врло говорећи: Заиста овај бијаше Син Божији. 8. Страсно јеванђеље Јеванђелист Лука, описујући посљедње сате Спаситељеве на крсту, говори о двојици разбојника који су разапети поред Господа. Један му се ругао говорећи: „Ако си ти Христос, спаси себе и нас“. Други се покајао рекавши „сјети ме се, Господе, кад дођеш у своје царство!“. Исус је објећао покајаном разбојнику да ће данас бити са Њим у рају. Текст: Јеванђеље по Луки 23, 32-49 У вријеме оно, вођаху са Исусом и друга два злочинца да погубе. И када дођоше на мјесто звано Лобања, ондје разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с лијеве. А Исус говораше: Оче, опрости им, јер не знају шта чине! И дијелећи хаљине његове бацаху коцку. И народ стајаше гледајући. А и старјешине ругаху му се с њима говорећи: Друге спасе, нека спасе и себе, ако је он Христос, изабраник Божији. А и војници му се ругаху, приступаху и даваху му оцат. И говораху: Ако си ти цар јудејски, спаси самог себе! А бијаше над њим и натпис написан словима јелинским и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски. А један од објешених злочинаца хуљаше на њега говорећи: Ако си ти Христос, спаси себе и нас! А други одговоривши укораваше га говорећи: Зар се ти не бојиш Бога, када си и сам осуђен тако? А ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим дјелима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини. И рече Исусу: Сјети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме. И рече му Исус: Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају. А бијаше око шестога часа, и тама би по свој земљи до часа деветога. И помрча сунце, и завјеса храмовна раздрије се напола. И повикавши Исус из свега гласа рече: Оче, у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну. А кад видје капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: Заиста овај човјек бјеше праведник. И сав народ који се бијаше скупио да гледа овај призор, кад видје шта би, врати се бијући се у прса. А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје, посматрајући ово. 9. Страсно јеванђеље Описујући страдање Спаситеља на крсту, јеванђелист Јован говори о онима који су све ово вријеме стајали поред Њега - Богородици, Марији Клеоповој, Марији Магдалини и Христовом вољеном ученику - Јовану Богослову. Војници провјеравају да ли су разапети на крсту живи-Христу пробадају ребро. Текст: Јеванђеље по Јовану 19, 25-37 У вријеме оно, стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина. А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: Жено, ето ти сина! Потом рече ученику: Ево ти мајке! И од онога часа узе је ученик к себи. Послије тога, знајући Исус да се већ све свршило, да се сасвим испуни Писмо рече: Жедан сам! Стајаше пак суд пун оцта; а они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше устима његовим. А кад Исус окуси оцат рече: Сврши се! И преклонивши главу, предаде дух. А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу, јер бијаше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голијени, па да их скину. Онда дођоше војници, и првоме пребише голијени и другоме распетоме с њим: а дошавши до Исуса, кад видјеше да је већ умро, не пребише му голијени, него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода. И онај који је видио, посвједочио је, и истинито је свједочанство његово, и он зна да истину говори, да и ви вјерујете. Јер се ово догоди да се испуни Писмо: Кост његова неће се преломити. И опет друго Писмо говори: Погледаће на онога кога прободоше. 10. Јеванђеље Послије Спаситељеве смрти, његов тајни ученик Јосиф из Ариматеје тражи од Пилата дозволу да га сахрани. Христос је умотан у платно и пложен у гроб усјечен у стијени. Текст: Јеванђеље по Марку 15, 43-47 У вријеме оно, дође Јосиф, из Ариматеје, угледан савјетник, који и сам Царство Божије чекаше, и усуди се те уђе Пилату и заиска тијело Исусово. А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана, запита га: Је ли давно умро? И дознавши од капетана, даде тијело Јосифу. И он купивши платно и скинувши га, обави платном, и положи га у гроб који бјеше исјечен у камену, и навали камен на врата гроба. А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху гдје га полагаху. 11.Страсно јеванђеље Ово јеванђеље, такође, описује сахрањивање Спаситеља од стране Јосифа из Ариматеје. Текст:Јеванђеље по Јовану 19, 38-42 У вријеме оно, замоли Пилата Јосиф из Ариматеје, који бјеше ученик Исусов, али кришом због страха од Јудејаца, да узме тијело Исусово. И допусти Пилат. Онда дсфе и узе тијело Исусово. А дође и Никодим, који је први пут долазио ноћу Исусу, и донесе помијешане смирне и алоја око сто литара. Тада узеше тијело Исусово, и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Јудејаца да сахрањују. А на ономе мјесту, гдје бјеше распет био је врт, и у врту гроб нов, у који још нико не бијаше положен. Ондје, дакле, због петка јудејскога, пошто бјеше близу гроб, положише Исуса. 12. јеванђеље о страдању Христовом Након Христове сахране, главни свештеници и фарисеји траже од Пилата да постави стражу на гробу како ученици не би украли тијело и прогласили Христа васкрслим. Рече им Пилат: Имате стражу. Тада је пећина запечаћена и у близини су постављени стражари. Текст: Јеванђеље по Матеју 27, 62-66 Сутрадан по петку сабраше се првосвештеници и фарисеји код Пилата говорећи: Господару, сјетисмо се да онај варалица каза још за живота: Послије три дана устаћу. Зато заповједи да се утврди гроб до трећега дана да не дођу како ученици његови ноћу, да га не украду и не кажу народу: Устаде из мртвих; и биће посљедња превара гора од прве. Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен. Јуда Искариотски: веома контрадикторна, сложена и веома збуњујућа личност. Хоће новац, али се брине о милостињи за сиротињу. Издаје Христа, али се истовремено причешћује са Њим на Тајној вечери. Доводи првосвештеничку стражу да ухвате Богочовјека, истовремено Га цјеливајући као ученик. Страствено жели новац, али га након неког времена баца пред ноге свештеницима. Проживљава велико покајање и потрес у души, али извршава самоубиство. Ужасан замршен сплет противречности. Дакле, Црква у Велику сриједу позива да размотримо Јудине грешке како бисмо избјегли ове и сличне грешке у свом животу. Тај човјек није био само апостол, већ један од дванаесторице апостола. Односно, ученик који је био директно близак Христу. Јуда је, као и остали апостоли, чинио чуда, исцјељивао болесне и изгонио демоне. Његовим молитвама благодат Божија силазила је на људе. Осим тога, он је заузимао истакнуто и важно мјесто у заједници првих хришћана. Био је нека врста „менаџера за снабдијевање“ и финансијер, како о томе напомиње свети апостол и јеванђелист Јован Богослов: „имаше кесу (ковчежић), и узимаше што се меташе у њу“. А пошто је код Јуде била каса (ковчежић), неки су мислили да му Исус говори: „Купи што нам треба за празник: или да даде штогод сиромасима" (Јн 12, 6; Јн 13, 29). Па како би човјек, од Бога уздигнут до тако великог степена апостолске светости, могао пасти у такве сатанске дубине? Одговор је једноставан, а даје га исти апостол и јеванђелист Јован Богослов, који је Јуду непосредно познавао дуго времена: зато „што бјеше лопов“ (Јн 12, 6). Ко је лопов? Ово је особа која страствено жели лагодан, сладак и богат живот и спремна је да уништи животе других људи зарад тога, тј. он је егоиста који живи за себе, да би себи угодио. А његово „ја“ му је најважније. Важније од Бога. Зато се Јуди и догађа овај страховит пад. Да би постигао свој финансијски циљ, спреман је да изда Бога, што и чини. Али ипак понављам: Јуда је двострука личност. У њему се одвијала болна морална борба. На примјер, упркос чињеници да издаје Спаситеља, он и даље покушава да буде Његов ученик, покушава да изгледа као Његов ученик. Сада говорим о Јудином пољупцу у Гетсиманском врту, тј. он истовремено издаје и покушава да буде или изгледа добар. Иста ствар се дешава касније. Он схвата да је починио страшан гријех за сва времена - издају Бога. А ово је веома тешка срамота. И не може да издржи. Зашто? Чини се да постоји свијест о гријеху и покајање за оно што је учинио. И чак Јуда одбацује своју страст. Баца сребрњаке пред ноге свештеника. То јест, побиједио је страст љубави према новцу. Али постао је жртва страсти гордости. Јер није могао да поднесе ову велику срамоту која му је пала на главу. Јуда је схватио да му је одузето апостолско достојанство. Истовремено, болно се стидио, није могао да постане близак књижевницима и фарисејима, који су изгледали већ толико окамењени и укоријењени у страстима гордости и властољубља са среброљубљем да су изгледали скоро мртви. Схватио је да би излијечио учињени гријех, морао је да поднесе велику епитимију и страдање, можда на нивоу светог праведног Јова Многострадалног. Али Јуда није могао да пристане на ово. Зашто? Одговор је такође једноставан: волио је себе више од Бога. А пошто је његово „ја“ уништено, није било потребе да се живи. Још само мало - и зора великог дана Васкрса ће доћи! И Христос ће васкрснути! И опростиће му, као што је опростио и светом апостолу Петру, који је учинио тешки гријех богодступништва и одрицања од Господа. Али Петар није тражио своје, он је волио и тражио Бога више од свега на свијету. Зато му је опроштено и Васкрсли Господ наш Исус Христос га је вратио у апостолско достојанство. Можда би се то догодило са Јудом, али он није чекао. Желио је свој стари живот. Желио је да настави да воли себе. Зато је постао самоубица, достојан само пакла. И ово је велика лекција за нас. Не можемо живјети само за себе. Не можемо само тражити своје. Ово је дефинитивно пут у пакао. Небески закон раја је овај: живи за Бога и за друге. И чинити дјела милосрђа. Тако ради Господ Света Тројица. И Бог Отац, и Бог Син, и Бог Дух Свети су послушни једни другима. Сјетимо се прелијепе иконе „Света Тројица“ Светог Андреја Рубљова. Чини се да су сва три анђела нагнута један према другом, слушајући један другог. То чине и свети Анђели, а то су учинили и свеци. Тако и ми треба да поступамо. Наш живот треба да постане служење Богу и људима. Морамо расти до ове велике и свете мисли. А када то учинимо уз Божију помоћ, откриће нам се велики спасоносни парадокс: жртвујући себе, свој новац, снагу, здравље и вријеме, неочекивано ћемо се наћи срећни јер ћемо се сјединити са Богом у јединству живе љубави. Аутор: протојереј Андреј Чиженко/Извор: «Православная Жизнь»/ превео и прилагодио вјеронаука.нет На Велику сриједу Страсне недеље, Православна црква подсјећа на двије епизоде посљедње седмице земаљске службе Господа Исуса Христа – помазивање драгоцјеним миром и издају Јуде Искариотског. Христос је ноћ са уторка на сриједу провео у Витанији. Према Јеванђељу по Матеју (Мт 26, 6-17), у кући Симона губавог, једна „грешница“ излила је драгоцјено миро на главу Спаситеља: "А кад Исус бјеше у Витанији у кући Симона губавога, приступи му жена са алавастровом посудом мириса скупоцјенога, и изли на главу његову када сјеђаше за трпезом". Исто наводи и јеванђелист Марко: "Бијаху још два дана до празника Пасхе и бесквасних хљебова… И кад он бијаше у Витанији у кући Симона губавога и сјеђаше за трпезом, дође жена... (Мк 14,1,3). Укратко испричано било је то овако: Неки губави фарисеј позвао је Господа Исуса на ручак. Ту је био и Јуда. Кад су сјели за трпезу наједном уђе у кућу једна жена, позната грешница из града. Донесе стакленицу скупоценог мира, зађе позади Исуса, распусти своје косе, клече и поче мирисом прати ноге Господње, мирисом и сузама прати, а косом отирати. Тада се јавише два господина за ријеч: губави домаћин и Јуда среброљубац. Губави домаћин подругљиво рече у себи за Исуса: да је он пророк знао би ко и каква га се жена дотиче; јер је грјешница. А Јуда опет, ванбрачни син неке друге грешнице према предању – оваплоћење среброљубне блудње свога рода и сам погружен у финансијске апетите свога племена – љутито узвикну: зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? Тако су се, дакле, против покајане жене грешнице дигла два љута грешника: један фарисеј сав од гријеха губав тијелом и душом, и један издајник који је за 30 сребрњака продао свога Учитеља. Но од обојице ми добијамо по једно драгоцјено свједочанство, од губавца – да грешнике нико тако не оптужује као грешник, а од издајника – да је миро које је она грешница изливала на ноге Исусове заиста било веома скупоцјено. Тако Га је, по ријечима самог Спаситеља, припремила за будућу погреб. Исте ноћи, на сабору првосвештеника, књижевника и старјешина, коначно је одлучено да се Христос лукавством ухвати и осуди на погубљење. Један од Његових ученика, Јуда Искариотски, одлучио је да изда Учитеља. Дошао је првосвештеницима и договорио се са њима да ће за 30 сребрника у прилици издати Христа. Управо ова два догађаја – помазање Господа миром од стране жене „грешнице“ и издаја од стране Јуде Искариотског, центар су богослужења Православне Цркве на Велику сриједу. Прочитајте текст и погледајте илустрације које детаљно описују и приказују догађаје из Велике сриједе! Слајдови се аутоматски смјењују сваких 6 секунди! У Велику сриједу Страсне седмице, биће служена посљедња овогодишња Литургија пређеосвећених дарова. Ова литургија се служи само током Великог поста, обично у сриједу и петак, а никада викендом. На данашњи дан десио се догађај, чије је сјећање подстакло хришћане да сриједу учине посним даном. Господ је био издан. Издао га је један од његових најближих ученика. Јуда Искариотски (Назив Искариотски је добио по крају одакле потиче, Кариоту, Овај надимак, међу апостолима, Јуда је добио да би га разликовали од другог Христовог ученика,по имену Јуде, сина Јаковљевог, прозваног Тадеј), који је био уз Христа три и по године, који је видио многа чуда која је Он учинио, па чак и сам исцјељивао болеснике и изгонио демоне у име Исусово, отишао је код првосвештеника: "И рече: шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника. И отада тражаше згоду да га изда (Мт 26, 14-16). Јудина посјета првосвештеницима догодила се, очигледно, у ноћи са уторка на сриједу. А Јуда се на ову подлост одлучио након што је био са Исусом и осталим ученицима у кући фарисеја Симона, којег јеванђелисти Матеј и Марко називају губавцем. Очигледно је Спаситељ излијечио власника куће од губе и позвао их на вечеру. А ово се догодило током оброка: "И кад бијаше он у Витанији у кући Симона губавога и сјеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоцјенога мира чистога нардова, и разбивши скленицу љеваше му на главу". Видећи такво расипање бајно скупог мириса, Јуда је „побожно“ био огорчен: "Зашто се ово миро не продаде за триста гроша (у то вријеме огромну количину-примједба аутора) и не даде сиромасима? (Јн 12, 5). Јеванђелист Јован појашњава: "А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што бјеше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ". Зато га је посебно бринула финансијска „ефикасност“. "А Исус рече: не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мојега погреба; Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда". Ове ријечи су садржавале много тога. И похвалу жени, и прекор Јуди, и предвиђање његове непосредне смрти. За апостола Јуду оне су очигледно постали посљедња кап која је прелила чашу. Зашто је Господ рекао ове ријечи? Знао је да ће врло брзо - за три дана - бити распет. И неће бити времена да Му обављају погребне обреде - због приближавања суботе и Пасхе, када ће бити немогуће доћи у гробницу. А ова жена је, не слутећи, унапријед је обавила церемонију. Ово је непосредно значење Христових ријечи. Али оне имају и духовно значење. Као што каже блажени Теофилакт Бугарски, „част која се даје директно Богу треба да буде пожељнија од свега уопште, а самим тим и од саме милостиње“. Изгледа да је жена са малом посудом мира била једина која је дошла да захвали Христу не за одређену корист која јој је лично донесена, већ за све што је Он учинио за спасење човјека. Шта се десило са Јудом? Након што је Господ Исус Христос осуђен на распеће, Јуда се покајао и првосвештеницима и старјешинама вратио 30 сребрника говорећи: "ја сагријеших што издадох крв праву. А они рекоше: шта ми маримо за то? ти ћеш видјети. И бацивши сребрнике у храму, изиђе, и отиде те се објеси. А првосвештеници, узевши сребрнике, рекоше: Не ваља их метнути у храмовну ризницу, јер су цијена за крв. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима.Зато се та њива и прозва Крвна њива до данас. Тада се испуни што је казано преко пророка Јеремије који говори: И узеше тридесет сребрника, цијену цијењенога, кога су цијенили синови Израиљеви; Његово Високопреосвештенство митрополит тулчински и братславски канонске Украјинске православне цркве (УПЦ) г. Јонатан (Украјински суд осудио је митрополита на пет година затвора због правдања СВО уз конфискацију његове имовине) који је у међувремену доживио мождани удар усљед државног прогона, биће укључен у размјену ратних заробљеника, на захтјев руске стране. Ово се наводи у судској одлуци Апелационог суда Виницког округа Украјине од 15. априла 2024. године. Из података објављених у Јединственом државном регистру сазнало се да је Окружно тужилаштво у Виници поднијело захтјев за укидање превентивне мјере митрополиту Јонатану, због одлуке надлежних органа о размјени оптуженог за осуђеника од рат. Међутим, коначна одлука није донесена, пошто документи који потврђују одлуку о размјени митрополита Јонатана још нису стигли у суд. Тренутно је архиепископ Украјинске православне цркве у кућном притвору и наставља да оспорава одлуку о његовом затварању. Руски патријарх је у вези са тим послао поруку папи Франциску и другим вјерским лидерима надајући се да ће тако помоћи митрополиту. Тема Великог уторка. Изобличење књижевника и фарисеја (зачала из 22. и 23. главе Јеванђеља по Матеју,која се читају на Јутрењу у Велики уторак) и парабола о десет дјевица, читана на Литургији Пређеосвећених дарова, која се служи на Велики уторак). Двадесет трећа глава Јеванђеља по Матеју. Читава прилично велика глава, која се састоји од 39 стихова, директан је говор Господа нашег Исуса Христа, у коме он изобличава књижевнике и фарисеје. Зашто? Зашто Спаситељ то ради тако детаљно? Зашто он тако пажљиво испитује њихове гријехе? А зашто је то тако детаљно описано у Светом Јеванђељу? Одговор је очигледан: да не постанемо такви. Ово је опомена нама – свим будућим генерацијама хришћана. Хајде да размотримо ову главу и прођемо својеврсни тест: „Има ли у мени оног фарисејства које Христос тако осуђује?“ Господ је осудио књижевнике и фарисеје што су људима наметнули низ веома тешких правила, која ни сами не испуњавају (в. Мт 23, 4). Спаситељ је говорио и о претјераној естетизацији његовог изгледа (в. Мт 23, 5). Фарисеји су носили велике траке на челу и рукама са ријечима Закона, као и посебну одјећу по којој су их људи разликовали. Вољели су почасна мјеста на гозбама, и предсједавање разним сабрањима и да им се људи обраћају с поштовањем. Зар није тако и код нас? Волимо лијепу одјећу да задивимо, а понекад и шармирамо својим изгледом. Не волимо да не служимо људима, већ да они служе нама. И да нам се обраћају с поштовањем. И много времена трошимо на свој изглед. И трошимо много времена и труда да постигнемо моћ, част и поштовање, претварајући свој пут ка врха у прави рат. Али да ли је то вриједно тога? Колико је свега потребно снаге, живаца, здравља. Једноставно не остаје нам времена за себе, за развој своје душе. Нема више времена за најважније ствари! Допада ми се прича о томе како је монаху старцу Пајсију Свјатогорцу дат апарат за кафу. Окренуо га је у рукама и вратио, говорећи отприлике овако: зашто ми треба, треба да самељем кафу, поставим електричне инсталације, да апарат стално перем и чистим... Али Ава Пајсије је био довољно срећан да пије чај из лимене шоље и прокува воду на отвореној ватри испред своје келије. То му је остављало много више времена за молитву и размишљање. Затим, Господ оптужује књижевнике и фарисеје да су им срца пристрасна према материјалним стварима, посебно према злату. И за њих је злато постало важније од Бога (види Мт. 23, 16–20). То се изражава у томе што их Спаситељ овако изобличава: „ако се човјек куне храмским златом, крив је“. А ако се ко куне храмом, онда није ништа крив. А Господ наш Исус Христос то директно сажима: „Безумни и слијепи! Шта је веће: дар или олтар који дар освећује? Дакле, ко се куне олтаром, куне се њиме и свиме што је на њему; и ко се куне храмом, куне се њиме и Оним који у њему пребива; а ко се куне небом, куне се престолом Божијим и Оним који сједи на њему“ (Мт 23, 19–22). И овде нас Спаситељ упозорава да не будемо превише заљубљени у материјалне ствари: новац, ствари итд. Он као да нам говори да увијек морамо бити будни да нам ствари и њихово стицање не постану важнији од Бога. Јер овај пут је директан пут у пакао, којим су многи ишли и падали у огњени бездан. Сјећам се јединог осмијеха за тридесет година Светог праведног Лазара Четвородневног, епископа Кипра. Након што га је Господ васкрсао, Свети Лазар је живио још тридесетак година и био епископ на острву Кипру. Никад се није смијао. На крају крајева, његова душа је провела четири дана у аду. Насмијао се само једном када је на пијаци видио лопова како краде глинени ћуп. Тада је светац рекао: „Земља краде земљу. земља узима земљу". Нема сврхе у овој земљи, која ће бити уништена и разложена. На исти начин, нема смисла да се претјерано бринемо о свом тијелу, јер је и оно земља и такође ће умријети. Чувајмо своју бесмртну душу, размишљајмо о Страшном суду и о томе шта ћемо рећи Свемогућем када се појавимо пред Њим. Хоће ли и нас назвати својим пријатељем, као што је некада назвао Лазара? Шта је излаз? Нема потребе да се превише бринемо о спољашним стварима. Прије свега, очистимо своју унутрашњу чутуру душе од гадости и нечистоте гријеха, да би, када се Женик јави и позове нас на свадбу у Царство Небеско, имамо уље добрих дјела. А састоје се од суда, милости и вјере (види Мт 23, 23). У суду над самим собом. У милосрђу према другим људима и у активној вјери у Свету Тројицу Оца и Сина и Светога Духа. Вјера је највеће благо. И тада ће Божански огањ благодати сићи у утробу твоје светиљке и упалити је, и бићемо просветљени као огњени серафим. И видјећемо пут до неба. протојереј Андреј Чиженко /превео и прилагодио вјеронаука.нет На Велики уторак, током богослужења, чита се јеванђеоска парабола о десет дјевојака, коју Спаситељ говори како би показао како вјерници могу да уђу у Царство небеско. Христос је често разговарао са својим савременицима у причама (параболама) које су одражавале њима познате обичаје Древног Истока, па их је било лакше разумјети. Десет дјевојака - пет мудрих и пет лудих - изашле су ноћу у сусрет младожењи. У то доба, ако су будући супружници живјели далеко једни од других, тада су ноћу договарали свечану поворку са бакљама и лампама до договореног мјеста, у пратњи својих пријатеља и дјевојака. Али луде дјевојке, за разлику од мудрих, нису са собом понијеле залиху уља за лампе. Пошто је дуго требало чекати младожењу у близини младине куће, дјевојке је обузео сан. Када је у поноћ завикао: "Ето женика гдје иде, излазите му на сусрет" (Мт 25 ,6), мудре дјевојке су сипале уље у своје лампе, све уље безумних је изгорјело, па су морале да трче да купе нову. "А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата. А послије дођоше и оне друге дјевојке говорећи: господару! господару! отвори нам.А он одговарајући рече им: заиста вам кажем: не познајем вас. Стражите дакле, јер не знате дана ни часа у који ће син човјечији доћи". На слици Џејмса Тисао, која се налази у Бруклинском музеју, приказане су неразумне дјевојке, како спавају, док чекају женика који ће се појавити. У наставку текста прочитајте објашњење слике обје Тисоове слике. 1 Луде дјевојке спавају. Према древним јеврејским традицијама, дјеверуше су носиле исте бијеле одеће - симбол чистоће и покривале су главе великим веловима. А и сама невеста је била умотана тако да јој се лице није видело - требало би да остане затворено до почетка церемоније венчања. 2 Горуће лампе. Такве лампе су биле направљене од глине и имале су двије рупе: једну за фитиљ, другу за сипање уља. 3 Под у кући невјесте је према источној традицији прекривен ружама. Отуда је обичај почео да ружу сматра симболом љубави. У давним временима на Истоку овај цвијет је био саставни дио свадбених свечаности. На другој Тисовој слици мудре девојке трче према младожењи. 1 Мудре дјевојке трче у сусрет младожењи. Упознавши се, сви су ишли код младожење или код његових родитеља да попуне документ зван кетуба - у њему су наведена права и обавезе супружника. 2 Чутуре напуњене резервним уљем. У давна времена за лампе се користило или маслиново уље или растопљена маст. Аутор: Антон СКРИПУНОВ извор: фома.ру/ превод: вјеронаука.нет Велики уторак. Читав овај дан Исус Христос проводи у јерусалимском храму, разговарајући са разним људима: са Својим ученицима. са народом - побожним Јеврејима, који су се окупили у Јерусалиму уочи прославе старозавјетне Пасхе, са врхом јерусалимског друштва - првосвештеницима, књижевницима и старјешинама, који покушавају да збуне Христа, да га ухвате постављањем разних шкакљивих питања. Њима се Господ коначно обраћа гњевним ријечима који чујемо у јутарњој служби Великог уторка; Почиње речима: "Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтјели... (Мт 23,13-36). "Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста ... Јер вам кажем: нећете мене видјети отселе док не речете: Благословљен који иде у име Господње. - ово је посљедња ствар коју Исус баца својим непријатељима кад излазе из храма (Мт 23,38-39). Њихов „дом“ - храм у којем свештеници и даље приносе молитве и приносе жртве Богу - од сада ће бити празан: Господ га је посјетио, али је остао непрепознат. А сада га заувијек оставља. О чему говори Јеванђеље за Велики уторак? Апостоли ће данас чути три важне приче од Христа: о десет дjевојака које чекају младожењу (Мт 25, 1–12); о талантима - сребрне полуге, које је господар неко вријеме давао слугама како би их они могли искористити и донијети му зараду (Мт 25, 14-30); и о Страшном суду, гдје ће се одредити вјечна судбина сваке личности, у зависности од тога да ли је показивао љубав према ближњима или је био равнодушан (Мт 25, 31–46). Квинтесенција свих ових парабола - исти позив који данас чујемо у литургији: Велики уторак. Читав овај дан Исус Христос проводи у јерусалимском храму, разговарајући са разним људима. Шта значе ове ријечи? Све параболе које је Спаситељ изговорио у Велики уторак - о томе како је важно бити спреман за посљедње вријеме у људској историји "А кад дође син човјечиј у слави својој и сви свети анђели с њиме, онда ће сјести на пријестолу славе своје ... И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца" (Мт 25, 31, 32). Остани будан! Не опусти се! - један од најважнијих позива којим се Христос обраћа својим ученицима. Пет лудих дјевојака које нису сачувале довољно уља (јелеја) за своје лампе и отишле су да га купе баш кад се појавио младожења, слика је човјека који се у читавом свом животу није трудио да стекне врлине: човјекољубље, милост, спремност помоћи сиромашнима, објашњава свети Јован Златоусти. Морали су раније набавити залихе. Када Господ поново дође на земљу - изненада, неочекивано за све - биће прекасно да почнемо чинити добро. Додатак овој мисли дао је преподобни Серафим Саровски. Уље, којим треба да се опскрбимо за вријеме земаљског живота - то је благодат Светог Духа, рекао је преподобни. Без ње је немогуће спасити се, а стиче се само добрим дјелима у име Христово. У причи о талантима приказује нам се слика злог и лијеног слуге (Мт 25, 14), који се бојао да у посао уложи новац који му је господар повјерио и закопао га у земљу, плашећи се да могао би нехотице да изгуби оно што је имао. Кад се господар вратио, овај му је слуга вратио скривено говорећи: "знао сам да си ти тврд човјек: жњеш гдје нијеси сијао, и купиш гдје нијеси вијао;П а се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје". Али као одговор чуо је љутите ријечи: "зли и љењиви слуго! знао си да ја жњем гдје нијесам сијао, и купим гдје нијесам вијао. Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком"(Мт 25, 25, 27), тј, према тумачењу Јована Златоустог, да примљени поклон подијелиш са другим људима. Сваки дар стечен од Бога човјек треба да користи у корист других, додаје блажени Теофилакт Бугарски. У супротном, губи овај дар; „Али онај ко је показао већу ревност, добиће већи дар. Прича о Страшном суду, такође, позива на будност, односно на активно вршење добрих дјела. Људи који су се активно бринули о својим ближњима - хранили гладне, пружали уточиште странцима, посјећивали болеснике и затворенике итд. (Јер огладњех, и дасте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; гост бијах, и примисте ме) - насљеђују Царство Небеско припремљено ... од постанка свијета (Мт 25, 34). А ко ово није учинио, осуђен је управо због овога. Не толико због неких грешних дјела, него због одсуства добрих дјела, због нечињења (Мт 24, 42). Прочитајте детаљно испричане догађаје и приче са одговарајућим илустрацијама који су у вези са Великим уторком. Неки користе јеванђеоску причу о томе како је Христос истјерао трговце из јерусалимског храма да поткријепе тезу да вјерник има право да на силу обрачунава са онима који повређују његова вјерска осјећања. Други вјерују да се у овој епизоди говори о томе да у црквама не би требало да постоје црквене продавнице. Истовремено, често се превиде важни детаљи у вези са ситуацијом описаном у Јеванђељу. Покушајмо да схватимо шта се заправо догодило тада у Јерусалиму. Епизоду са истјеривањем трговаца из храма најдетаљније описује апостол Јован. Овако изгледа његова прича: „И близу бјеше пасха Јеврејска, и изиђе Исус у Јерусалим. И нађе у цркви гдје сједе они што продаваху волове и овце и голубове, и који новце мијењаху. И начинивши бич од узица, изгна све из цркве, и овце и волове; и мјењачима просу новце и столове испремета; И рече онима што продаваху голубове: носите то одавде, и не чините од дома оца мојега дома трговачкога. А ученици се његови опоменуше да у писму стоји: ревност за кућу твоју изједе ме“ (Јн 2, 13-16). У којем храму се све ово догодило? Ова епизода се уопште не односи на врсту структуре какву данас обично замишљамо, слушајући ријеч „храм“ или „црква“. У ствари, Јерусалимски храм је био град у граду - са много зграда и дворишта. Била је то грандиозна грађевина, једно од свјетских чуда, која је постала посебно величанствена након што ју је јудејски цар Ирод Велики обновио и много пута проширио (ова је било мање-више завршено управо у вријеме Рођења Христовог). Реконструисана је не само зграда храма, која је увећана и обложена бијелим каменом, златом и сребром; промијенио се и простор око њега. Око храма су подигнути високи зидови, у којима су се налазиле службене просторије; изнутра су им прикачене галерије у којима се продавао богослужбени прибор. А напољу, иза јужног зида, налазило се такозвано двориште - огроман камен поплочан трг са фонтанама. Овдје - за разлику од територије изван зидина и, наравно, из саме зграде храма - приступ је био отворен свим долазницима, чак и незнабошцима. Тако се овај дио на крају почео да се назива „двориште незнабожаца“. Био је намијењен углавном продаји жртвених животиња. Које су то жртвене животиње? Приношење жртава је у ствари био главни дио божанске службе у јерусалимском храму. Ако је Јевреј починио гријех или је желио да захвали Богу на некој врсти доброг дјела, тада је, према старозавјетном закону, морао да жртвује јагње, јаре, вола или у екстремним случајевима (ако је особа била сиромашна ) голуба. Животиња или птица давана је свештенику, који их је прегледао како би се увјерио да ли су погодни за жртву, а затим спаљивао на олтару храма - у цјелини или дјелимично. Након извођења ритуала, гријех се сматрао искупљеним а благодарност прихваћена. Напокон, човјек је вриједно радио, растао се са нечим вриједним (а стока је у то време била веома цијењена) како би одржала или обновила однос узајамног повјерења с Богом. Сасвим је очигледно да се догађај о којем говоре јеванђелисти, а посебно Јован, није догодио унутар храмовног здања, а поготову не у Светињи над светињама (у коју се нико није усуђивао да уђе тамо осим свештеника), него вани - у самом „дворишту незнабожаца“. Ово двориште је било дио храмовског комплекса и такође се називало дијелом храма, али само у ширем смислу. Чињеница да су се тамо продавале жртвене животиње била је сасвим у реду. Јасно је да то није оно што је изазвало гњев Исуса Христа. Шта је онда наљутило Христа, ако не сама чињеница трговине у храму? На велике јеврејске празнике, попут Пасхе, хиљаде посјетилаца похрлило би у Јерусалим. Прије свега, то су били Јевреји, који су нормално живјели у дијаспори, далеко од Јерусалима - у Риму, Египту, Грчкој, Кипру итд. Они нису имали прилику да са собом донесу жртвене животиње, па су их куповали на лицу мјеста, у Јерусалиму. Ово је искористила храмовна аристократија, на челу са првосвештеником, да би трговину жртвовањем храмовних животиња претворила у високо профитабилан посао. Овдје треба подсјетити да је до Рођења Христовог Јудеја заправо изгубила државну независност и била једна од удаљених провинција Римског царства. У Јерусалиму се налазио римски гарнизон, Јевреји су били дужни да плаћају порез римском цару (скупљали су га „митари“ - цариници, које су јеврејске патриоте презирале), и, наравно, овде, као и другдје у царства, римски новчићи - динари - били су у оптицају. Био је један проблем са овим динарима: на њему је био приказан лик римског цара Цезара. Овога се добро сјећамо из Јеванђеља: када су једног дана Христа питали да ли требјуа ли ћесару давати харач, или не? Он је рекао;“Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис?“ А они одговарајући рекоше: ћесарев. А он им рече: подајте дакле што је ћесарево ћесару, а што је Божије Богу (Лк 20, 22-25). У Мојсијевом закону постојала је категорична забрана обожавања слика, па су на основу тога првосвештеници забрањивали употребу римских динара у храму. За трговинске операције на територији храма увели су посебну храмовну валуту - свете шекеле *, управо оне којима су Јевреји плаћали храмовни порез. * Шекел у давним временима био је мјера тежине племенитих метала - сребра и злата, које су Јевреји позајмили од Феничана. Током Христовог земаљског живота, шекел сребра тежак нешто више од 11 грама био је стандардна новчана јединица). Сјетимо се како у Матејевом јеванђељу сакупљачи ове таксе подстичу апостола Петра да испуни своју вјерску дужност и допринесе храмској ризници двије дидрахме * које су поставили - за себе и за Учитеља? „А кад дођоше у Капернаум, приступише к Петру они што купе дидрахме, и рекоше: зар ваш учитељ неће дати дидрахме? Петар рече: хоће. И кад уђе у кућу, претече га Исус говорећи: шта мислиш Симоне? Цареви земаљски од кога узимају порезе и хараче, или од својијех синова или од туђијех? Рече њему Петар: од туђијех. Рече му Исус: дакле не плаћају синови. Али да их не саблазнимо, иди на море, и баци удицу, и коју прву ухватиш рибу, узми је; и кад јој отвориш уста наћи ћеш статир; узми га те им подај за ме и за се“. * Дидрахма - римски сребрни новац у апоену од двије драхме, изједначен са пола шекела и прихваћен је као плаћање храмског пореза за једну особу. * Статир или тетрадрахма - новчић у апоену од четири драхме, изједначен је са једним светим шекелом. - отприлике Дакле, првосвештеници су успоставили правило: све трговинске трансакције на територији храма обављају се искључиво у храмској валути. И организовали су размјену динара (као и другог новца) за ову посебну валуту - у самом „дворишту незнабожаца“. Исти новац од храма - и само они - ушао је у посао и када су свештеници прегледали купљене животиње. А ови мјењачки послови вршени су уз провизију која је износила готово двије трећине размијењеног износа! Овај аранжман је био изузетно користан за храмовску аристократију. У њеним рукама је била подмирена сва добит и од размјене новца и од накнадних финансијских трансакција са златом. О још једној злоупотреби повезаној са функционисањем храмовне валуте писао је, у IV–V вијеку, творац латинског превода Библије, свети Јероним Стридонски, који је дуги низ година путовао по Светој земљи и добро научио обичаје Јевреја. Будући да је многима од оних који су жељели да принесу жртвене дарове био потребан новац, првосвештеник је дозволио мјењачима да позајмљују новац онима којима је потребно , каже свети Јероним. Међутим, истовремено је било потребно заобићи прописе закона који је забрањивао давање новца Јеврејима у под камату (односно узимање камата за коришћење зајма). Као резултат, свештеници су смислили још један начин да зараде на кредитима: увели су у обичај „мале јефтине поклоне, на примјер: суво грожђе и јабуке разних врста…“. Тј. људи који су позајмљивали новац од мјењача давали су им поклоне за ово - неку врсту мита . То је било оно на шта је Господ више пута упозорио свој народ уснама многих пророка. Чак и у Мојсијево вријеме, Израиљцима је било сасвим јасно речено: „Не изврћи правде и не гледај ко је ко; не примај поклона; јер поклон зашљепљује очи мудрима и изврће ријечи праведнима“ (5 Мојс 16, 19). ). И све је ово процвјетало сада, и то не било гдје, већ у непосредној близини храма! То је било оно на шта је Христос био огорчен: кућа Оца његовог, дом молитве, људи претворени у бизнис предузеће! Више није било ријечи о трговини у храму, која би помогла ходочасницима који су долазили издалека да на лицу мјеста купе жртвену животињу - сам храм претворио се у својеврсни „додатак“ сумњивом бизнису. Главна смјерница духовног живота за Јевреје увијек је остала прва од Десет заповијести: Ја сам Господ, Бог твој ...немој имати других богова осим Мене (2 Мојс 20, 2). Спаситељев бијес је изазвала чињеница да су првосвештеници, како каже пророк Језекиљ „пастири који пасу сами себе“ (упореди Јез 34, 8), стварајући потешкоће свима другима који желе да служе Богу. Називајући се свештеницима, испоставило се да су у основи идолопоклоници, попут оних Израиљаца који су некада бацили златно теле и почели да му се клањају. Ово објашњава одлучне Христове поступке које су описивали јеванђелисти. Зашто је Христос подигао бич? Пошаст уопште није била намијењена људима, објашњава византијски теолог Јевтимије Зигабен, који је живио на прелазу из 11. у 12. вијек. Било је намијењено животињама: Христос је „само уплашио трговце ... а овце и волове је, наравно, ударио и истјерао“. Двадесет седми канон светих апостола недвосмислено каже да Исус никада, ни под којим околностима свог земаљског живота, није подигао руку на човјека: „…јер нас томе није никако Господ научио; напротив, када су га били, није повраћао бијењем, кад су га псовали није повраћао псовком; кад је трпио није пријетио“ (1 Петр 2,23). Ово би било корисно запамтити за свакога ко покушава да види теолошко оправдање за насиље у епизоди истјеривања трговаца из храма. Међутим, не смије се заборавити још једна ствар. Ова јеванђеоска епизода показује да се Господ води у храму као онај који има власт, као прави Учитељ. Штавише, нико му се не усуђује приговорити. Размислите на тренутак: расипати новац и превртати столове мјењача новца у то вријеме је као да данас упадате у банку и тамо правите пустош. Сигурно је поред мјењача било одговарајућег чувара, али сви су се уплашили. Данас је једнако застрашујуће заборавити да само њена Глава, Христос, може располагати у Цркви. Ово је посебно важно запамтити за оне који покушавају да претворе Божји дом у мјесто за задовољење властитих амбиција - личних, политичких, комерцијалних; они који желе да обнове овај дом према свом дизајну. Аутор: Игор Цуканов /фома.ру /припрема и превод: вјеронаука.нет Страсна седмица посљедња је недеља пред Васкрс. У ово вријеме Црква се сјећа драматичних догађаја посљедњих дана Спаситељевог земаљског пута. Како је Исуса Христа издао Јуда, како су Га римске власти затвориле, мучиле, разапеле на крсту и како је сахрањен. Сваки од кључних догађаја Страсне седмице има свој дан за молитвени помен. А то значи свој иконографски заплет. На примјер, једна од икона Великог понедјељка је „Проклетство смокве“. Она визуелно прича параболу о томе како је Спаситељ проклео осушену смокву која не рађа. На Велики уторак – иконе са мотивима из параболе о десет дјевојака и параболе о злим виноградарима. Икона Велике сриједе - "Издајство Јудино". Велики четвртак – Тајна вечера. Велики петак има много „сопствених“ иконографских заплета. На примјер, „Молитва о чаши“, „Јудин пољубац“, „Христос пред Пилатом“, „Понижење Христово“, „Крсни пут Спаситељев“, "Распеће Господње", Његово страдање. Све ове приче можемо видјети на иконама или фрескама и другим зидним сликама у храму. Оне прате храмовне молитве у овим жалосним данима за хришћане. И воде нас до најважнијег и најрадоснијег догађаја читавог црквеног календара – Васкрса, Васкрсења Христовог. То се догодило неколико дана прије Христовог страдања на Голготи. Исус је посљедње дане земаљског живота провео у Јерусалиму са својим ученицима. Пред вече је отишао да преноћи - на Маслинској гори. Ево шта каже Јеванђеље: „"А ујутру враћајући се у град огладње; И угледавши смокву једну крај пута дође њој, и не нађе на њој ништа осим лишћа, и рече јој: Да никад више не буде од тебе рода до вијека! И одмах усахну смоква.И видјевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква! (Мт 21, 18-21). Јеванђелист Марко додаје запањујући детаљ Матеју: Исус је пришао дрвету, иако „јер још не бијаше вријеме смокава“ (Мк 11, 13). На први поглед изгледа да је Христос дрво казнио без разлога - уосталом, оно није криво за недостатак плода. Поред тога, каква је уопште сврха тражења плодова на њој, ван сезоне? Није ли је ово било учињено само из љутње, из досаде? Смоква је воћка поријеклом са Блиског истока и западне Азије. Стабло достиже висину од 11 метара, иако често расте као грм на каменитим земљиштима. Према Библији, Адам и Ева су након пада направили одјећу од лишћа смокве (Пос 3, 7). У симболици Старог завјета смоква је слика мира и божанске доброхотности. Да бисмо разумјели какво је њено мјесто у Библији, морамо познавати контекст. Помиње ли се дрво смокве негдје другде? Да, има таквих мјеста. Отприлике шест мјесеци раније, Христос је испричао сљедећу параболу: „"Каза им пак ову причу: један човјек имадијаше смокву усађену у своме винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.Онда рече виноградару: ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посијеци је дакле, зашто земљи да смета?А он одговарајући рече му: господару! остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем; Па да ако роди: ако ли не, посјећи ћеш је на годину (Лк 13, 6–9). Исус је често користио параболе у својим бесједама, посебно када би се обраћао обичном народу. Како би иначе могао људима открити највеће тајне духовног свијета, ако се не ослони се на свакодневне појмове разумљиве свима? Поред тога, ови појмови су често коришћени као јуедејски вјерски симболи. Виноград и смоква били су схватани не само као усјеви. У Старом завјету Израиљ се назива „виноградом Господњим“ и „смоквом“. Такође, ово дрво је символизовало мир и Божји благослов за израиљски народ. Већина тумача Јеванђеља сматра да ова прича подразумијева неку врсту дијалога између Личности Свете Тројице - Бога Оца (власника винограда) и оваплоћеног Сина Божијег (винограда) о судбини старозавјетног Израиља, представљена у облику смокве. Три године смоква (Израиљ) не може донијети плод. Зашто тачно три године? Толико је дуго Исус проповиједао Израиљцима прије него што је испричао ову причу. Какве плодове треба да рађа „смоква“? Ци Стари завјет је припрема људи за сусрет са Месијом, који ће избавити Израиљ од гријеха. Међутим, док је Исус проповиједао, ово избављење је често било схватано на врло поједностављен начин. Не као избављење од моћи гријеха, већ као постизање политичке независности од Римског царства, односно избављење од моћи незнабожаца. Због тога већина вјерских вођа Јевреја није препознала и није прихватила Онога кога су они сами и њихови очеви и дједови толико дуго чекали ... Покајно обраћање Богу и вјера у спасење кроз Богочовјека Исуса Христа - ово је плод који је Господ очекивао од Јевреја ... А прије свега - од њихових вођа и учитеља. Дакле, Исус тражи од Оца да сачека мало и да не посијече неплодно дрво. Након тога, Христова служба се наставила још шест мјесеци, и све то вријеме Он је, као и раније, „заливао“, „окопавао“ и „обрађивао“ окамењена људска срца - не би ли донијели плод? И на прагу страдања на Крсту, видећи тврдоглаво невјерство израиљских вођа, Христос изриче суд. Али облик пресуде је поново био фигуративан, параболичан, само што овај пут парабола није звучала ријечима, већ дјелима. Али у којим? Исус није спалио невјерне Јудеје огњем, није их претворио у слане стубове - већ им је исушивањем смокве показао њихову перспективу (будућност), уколико се, наравно, не покају. И учинио је то на такав начин да је ефекат проклетства постао очигледна чињеница, а не само строга ријеч. Ово упозорење постало је стварност тек четрдесет година касније, 70. године. Тада је цар Веспазијан угушио побуну Јевреја у крви, готово у потпуности уништио Јерусалим, јерусалимски храм и уништио чак и номиналну државност Јевреја. Зато је Христово упозорење било тако снажно не због иритације и бијеса, већ зато што је Господ заиста желио да спријечи предстојећу трагедију. Проклетство неплодне смокве је парабола на дјелу. То се већ догодило у историји Израиља, јеврејски пророци су користили овај облик проповиједања. Јеремија је пред народ ставио окове и јарам око врата и исте те везе послао царевима других народа - као знак да ће сви служити вавилонском цару Навуходоносору (књига пророка Јеремије, 27.глава). Језекиљ је пред себе поставио циглу ("А ти, сине човјечји, узми опеку и метни је преда се, и изрежи на њој град Јерусалим" Језекиљ 4.глава) која је символизовала Јерусалим и повео опсаду, показујући тиме Јеврејима да ће град опсједнути вавилонски цар. Он се, према ријечи Господњој, јавно "спремио за сеобу" ("Зато ти, сине човјечји, спреми што треба за сеобу, и сели се обдан на њихове очи; и исели се из својега мјеста на друго мјесто на њихове очи, не би ли видјели, јер су дом одметнички), направио је рупу у зиду и унио своје ствари кроз њега ("На њихове очи прокопај зид, и изнеси своје ствари") приказујући тако да након заузимања Јерусалима од стране Навуходоносора, народ Божији чека прелазак у ропство (види Књигу пророка Језекиља, главе 4 и 12). Али ипак, нешто остаје неразумљиво у причи. Зашто је Исус уопште дошао до дрвета ако вријеме плода још није стигло? Чињеница је да смоква има карактеристичну особину. Плодови се на њој појављују прије лишћа, а затим сазријевају. Тада је на прољеће остало дрвеће још увијек било голо, а смоква је била прекривена лишћем. Било би логично очекивати и воће, али ... Тумачи Јеванђеља упоређују ову неплодну смокву са Израиљом данас за Христа. Када се Господ приближио дрвету, само је оно, за разлику од осталих смокава, било прекривено лишћем. Дакле, међу свим народима древног свијета само су Израиљци имали богооткривену религију, Закон и пророке, тј. знали су какав плод Господ очекује од њих. И ако за остале народе вријеме плода још није дошло, порука спасења кроз Богочовјека Исуса Христа још се није проширила по цијелом свијету, тада је Израиљ морао уродити плодом, у Исусу је морао препознати свог дугоочекиваног Месија. Приближивши се смокви, Христос на њој није нашао плод - она је једноставно заваравала путнике љепотом, али је била апсолутно бескорисна, јер није могла да утажи глад. Тако је Христос „дошао к својима, а његови га нису примили“ (Јн 1, 11). У јерусалимском храму и даље су се обављале прелјијепе и величанствене службе, крв жртвованих животиња текла је у потоцима. Али након доласка Богочовека на земљу, послије Његове жртве на крсту, ови ритуали постали су апсолутно бескорисни за оне жедне да утаже глад богоостављености. Заиста, ако је Исус Бог, тада више нису потребни жртвени овнови. Историјски гледано, проклетство смокве је симбол Христовог одбијања оних вјерских вођа Јудеје који су Га одбацили. Али Свето писмо није архива чуда и моралних проповиједи, ни музеј клетви и благослова. Све што је Јеванђеље Христос чинио, Он наставља да чини до данас - да воли оне које нико не воли, да опрашта онима од којих су се сви одвратили, да исцјељује од менталних и физичких тегоба људе за које се каже да су осуђени ... Али, како и прије две хиљаде година, понекад на свом путу сретне неплодне смокве. Тек сада су покривени листовима не Старог завјета, већ новозавјетних заповијести. Заповијести су се формално усвојиле, што није промијенило људско срце ... Зато, јеванђеоска прича о Христовом проклињању неплодне смокве служи као неисторијски и ванвременски подсјетник свим генерацијама хришћана да било ко може бити на мјесту неплодне смокве. Извор: фома.ру / аутор:Роман Махањков /припрема и превод: сајт вјеронаука.нет Велики понедјељак. Пет дана прије распећа. На овај дан Црква подсјећа на неколико догађаја из Новог завјета: проклетство неплодне смокве и параболу о два сина и злим виноградарима, симболизујући народ Израиљски који се одрекао Христа и сваког човјека који не доноси добре плодове у свом животу; а такође и Спаситељева пророчанства о Његовим долазећим страдањима. Овоме се додаје и помен старозавјетног Јосифа, као праобраза, унижења и славе Сина Божијег. Јеванђеља нам говоре да се након свечаног уласка у Јерусалим, истог дана, Исус повукао из града у Витанију (предграђе Јерусалима) и тамо преноћио. Вративши се ујутру у Јерусалим, Христос је хтио да једе. "И видјевши издалека смокву с лишћем, дође не би ли што нашао на њој; и дошавши њој ништа не нађе осим лишћа". Јеванђелист Марко то објашњава чињеницом да још није било вријеме за сакупљање смокава (Мк 11,13). И тада Спаситељ рече смокви: "Да никад више не буде од тебе рода до вијека! И одмах усахну смоква" (Мт 21,19). Неко би могао бити изненађен привидном неправдом Господњом: како то да је Он казнио невино дрво, иако, по свим законима природе, оно у то вријеме једноставно није могло да донесе плод. Међутим,проклетство смокве није ништа друго до симбол којим је Христос хтио да поручи људима нешто битно. У сваком тренутку човјек мора бити спреман за сусрет са Богом, да не би био духовно празан и бесплодан. „Бојећи се казне смокве која се осушила за неплодност, браћо, принесимо достојне плодове покајања Христу, који нам даје велику милост“, моли се Црква на данашњи дан. Учинивши чудо са смоквом, Спаситељ дође у Јерусалимски храм и поучи тамошњи народ. Овог Праведника слушају и књижевници и фарисеји, познаваоци и тумачи старозавјетног писма, који их толико нервира својим непријатним ријечима. Али они не слушају дуго, јер су овдје да би ухватили Христа, да би покушали да Га осуде, а не да отворе своја срца за Његову проповијед. И сада покушавају да открију одакле Он има моћ да чини чуда и учи народ. Он одбија да им директно одговори, али наводи двије параболе, које се читају у нашим светим храмовима на Велики понедјељак. Прва прича је о човјеку који је имао два сина, "и дошавши к првоме рече: сине! иди данас ради у винограду моме. А он одговарајући рече: нећу; а послије се раскаја и отиде. И приступивши к другоме рече тако. А он одговарајући рече: хоћу, господару; и не отиде" (Мт 21, 28-31). Друга, о злим виноградарима, који су присвојили господарев виноград и убили господаревог сина, послатог им по плодове: "А потом посла к њима сина својега говорећи: постидјеће се сина мојега" (Мт 21, 33-44). Овдје можемо видјети паралелу са самим Христом: људи који су јуче узвикивали „Осана!“ побједитиљу смрти, за неколико дана, ће тражити смртну казну за Сина Божијег, којег им је послао Отац Небески. Шта каже Јеванђеље на Велики понедјељак? На крају ове параболе одјекује исто упозорење упућено фарисејима и књижевницима: „Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божије, и даће се народу који његове родове доноси“ (Мт 21, 43). Шта значе ове ријечи? Општи смисао опомене је сљедећи: Царство Божије наслиједиће само они који донесу добар плод – и људима и Богу. Исти они који не доносе плодове, не чине добра дјела, већ живе „за себе“, губе наду у Царство, иако себе сматрају изабраницима и праведницима Божијим. Важно је разумјети да под „народом“ у овом случају подразумијевамо не националности и не становнике одређене земље, већ заједнице људи које обједињује општи поглед на свијет, заједничку вјеру. Господ будуће хришћане назива „народом који доноси своје плодове“, објашњава византијски теолог и тумач Јеванђеља 11-12. вијека Јевтимије Зигабен, а Царство Божије које ће примити је посебна брига, старање Божије о њима. Слично је мислио и његов савременик, блажени Теофилакт Бугарски: Царство Божије је, говорио је, блискост Богу. А блажени Јероним Стридонски (живио у 4-5 вијеку) је у овом случају под Царством Божијим видио „Свето Писмо које је Господ узео од њих (Јудеја) и предао нама (хришћанима). Истог дана Црква се сјећа и старозавјетног праведника Јосифа, сина старозавјетног патријарха Јакова. Због своје чистоте живота претрпио је многа страдања: продала су га браћа, оклеветала жена египатског царског заповједника, и био бачен у тамницу. Господ је, међутим, у свим несрећама спасавао Јосифа. На крају је Јосиф, поставши фараонов савјетник, спасао браћу и оца од глади. У томе је постао праслика Христа, који је много страдао од људи и био од њих распет, али који је својим васкрсењем побиједио смрт и тиме даровао спасење роду људском. Три пјесме ο цјеломудреном Јосифу, за службу овога дана написао је Роман Слаткопевац, а остале свети Андреј Критски, свети Јован Дамаскин и Косма Мајумски. ВЕЛИКИ ПОНЕДЈЕЉАК – МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ – СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК Господ иде на добровољно страдање. И ми треба да идемо са Њим. То је дуг свакога ко исповеда да је Христовим страдањем постао оно што јесте и да ћe још добити нешто толико велико и славно да ни на ум човеку не може доћи. Како, пак, ићи са Њим? Размишљањем, саосећањем. Иди мишљу трагом страдајућег Господа и размишљањем из свега извлачи представе које би могле ганути твоје срце и увести га у осећање страдања поднетих Господом. Да би се то успешније извело, потребно је да сами почнемо да страдамо кроз осетно умањење јела и сна и кроз увећање труда стајањем на молитви и чињењем поклона. Испуни све што чини света Црква и бићеш добар сапутник Господу на путу страдања. У вријеме оно, Исус, враћајући се у град, огладње; И угледавши смокву једну крај пута дође њој, и не нађе на њој ништа осим лишћа, и рече јој: Да никад више не буде од тебе рода до вијека! И одмах усахну смоква. И видјевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: Ако имате вјеру и не посумњате, учинићете не само оно што се зби са смоквом, него и гори овој ако речете: дигни се и баци се у море, догодиће се. И све што узиштете у молитви вјерујући, добићете. И кад уђе у храм и стаде учити, приступише му првосвештеници и старјешине народне говорећи: Каквом влашћу то чиниш? И ко ти даде ту власт? А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу ово чиним. Крштење Јованово откуда бијаше? С неба, или од људи? А они размишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: с неба, рећи ће нам: Зашто му, дакле, не вјеровасте? Ако ли речемо: од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држе за пророка. И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и он њима: Ни ја вама нећу казати каквом влашћу ово чиним. А шта вам се чини? Човјек неки имаше два сина, и дошавши првоме рече: Синко, иди данас ради у винограду моме. А он одговарајући рече: Нећу! И послије се раскаја и отиде. И приступивши другоме рече тако исто. А он одговарајући рече: Хоћу, господару!И не отиде. Који је од ове двојице извршио вољу очеву? Рекоше му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и блуднице прије вас ући у Царство Божије. Јер вам дође Јован путем праведним, и не вјеровасте му; а цариници и блуднице повјероваше му; а ви видјевши то, не раскајасте се затим да му вјерујете. Другу причу чујте: Бијаше човјек домаћин који посади виноград и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, и отиде.А када се приближи вријеме бербе, посла слуге своје виноградарима да приме плодове његове. И виноградари, похватавши слуге његове, једнога избише, а једнога убише, а једнога камењем засуше. Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто.А најзад посла им сина својега говорећи: Постидјеће се сина мојега. А виноградари видјевши сина, рекоше међу собом: Ово је насљедник; ходите да га убијемо, и да присвојимо насљедство његово.И ухватише га, па изведоше напоље из винограда, и убише. Када, дакле, дође господар винограда шта ће учинити виноградарима оним? Рекоше му: Злочинце ће злом смрћу погубити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје вријеме.Рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим. Зато вам кажем да ће се од вас узети Царство Божије, и даће се народу који доноси плодове његове. Јутр. Мт 84 зач. (XXI 18-43) На Велики понедјељак, Црква подсјећа на старозавјетну причу о томе како су дјеца праоца Јакова продала свог брата Јосифа у ропство. Ова прича је постала праобраз издаје Христа од стране Јуде Искариотског. Јаковљеви синови постали су оснивачи 12 израиљских племена (кољена). Али једног од њих, Јосифа, отац је волио више од других. Због тога, а и због његових снова, браћа су га замрзила. Био је праведан и волио је Бога. Када им је рекао свој пророчански сан да ће владати над њима, то је била посљедња кап која је прелила и одлучили су да га баце у бунар. Али на крају, млађи брат је продат у ропство, након чега је завршио у Египту. У Египту је Јосиф имао среће: временом је почео да тумачи снове и самом фараону. И након што је фараону предвидио да земљу чека седам плодних година, а затим седам гладних година, добио је дворски положај и почео да практично влада цијелом земљом. А када је у Египту и сусједним земљама започела глад, Јосиф је био тај који је људе снабдјевао житом. Јаковљева породица није поштеђена и послао је десеторицу синова у Мисир (Египат) по жито. Јосиф, видјевши браћу, препознао их је, али их није показао и изјавио да су непријатељски шпијуни, а затим је захтијевао да му доведу и најмлађег од Јаковљевих синова Венијамина: "Пошаљите једнога између себе нека доведе брата вашега, а ви ћете остати овдје у тамници, па ћу видјети је ли истина што говорите; иначе сте уходе, тако жив био Фараон!И затвори их у тамницу на три дана". А трећи дан рече им Јосиф: ако сте ради животу, ово учините, јер се ја Бога бојим:Ако сте поштени људи, један брат између вас нека остане у тамници, а ви идите и однесите жита колико треба породицама вашим. Па онда доведите к мени најмлађега брата својега да се посвједоче ријечи ваше и да не изгинете. И они учинише тако.(Пост 42, 16-19). Чувши причу својих синова о ономе што се догодило у Египту, Јаков је глатко одбио да воде и најмлађег сина. Али кад је понестало жита које су они донијели, он им је ипак дозволио. По други пут браћа су дошла Јосифу сви заједно по жито. А кад им је изненада приредио обилно јело, били су збуњени: зашто су били тако почаствовани. Тада Јосиф није могао да се одупре, бризнуо је у плач и рекао: "ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега" (Пост 45, 3). И загрли браћу опростивши им њихово зло дјело. А онда су се и Јаков и његови синови преселили у Египат. Фараон им је одредио да се населе у округу Гошен. Много година касније, јеврејски народ ће пасти у ропство у Египту, одакле ће их извести пророк Мојсије. "Јаковљева дјеца продају свог брата Јосифа“ руског умЈетника ИЗ друге половине 19. вИЈЕка Константина ФлавиЦКогКонстантин Дмитријевић Флавицки (1830-1866). Рано је остао без родитеља и провео је дјетињство у дому. Међутим, таленат за цртање помогао му је да постане познат. Умро је рано, са тридесет шест година, од туберкулозе. Петербуршка академија умјетности наградила је Флавицког златном медаљом, 1855. године, за студентски рад "Браћа продају Јосифа у ропство". Ова слика Константина Флавицког се чува у Руском музеју и биљежи тренутак када је Јосиф продат трговцима. Дајемо вам објашњење те слике: 1 Јосифа, који моли своју браћу да га не продају у ропство трговцима. У то вријеме трговина људима је била уобичајена, робови су обично радили тежак посао или су пазили на економију свог господара. 2 Јуда, један од синова Јаковљевих. Прво су браћа бацила Јосифа у суви бунар, али управо је он рекао: каква је корист ако убијемо брата и сакријемо његову крв? (Пост 37, 6). Угледавши караван, понудио се да прода свог брата трговцима. Трговци су за Јосифа дали 20 сребрника, које су браћа подијелила међу собом. 3 Дјеца Јаковљева. На слици су, поред Јосифа и Јуде, осморица браће (од укупно 12) - Симеон, Левије, Исахар, Завулон, Дан, Нефталим, Асир и Гад. Венијамин је у то вријеме био врло млад, а Рувим - најстарији од синова - био је против тога што су остала браћа урадила. Предложио је да га баце у бунар како би касније, када браћа оду, вратио оцу. 4 Када се Рувим вратио и погледао у бунар, видио је да Јосифа више нема. И поцијепао је одјећу, вратио се браћи и рекао: Нема дечака, али ја, куда ћу да идем? И узеше Јосифову одећу, убише козу и намазаше је у крв; И послаше хаљину разних боја, донесу је оцу и рекоше: Пронашли смо ово; погледајте да ли је ова одећа одећа вашег сина или није. Препознао ју је и рекао: Ово је одећа мог сина; појела га је грабежљива звер; сигурно је Јосиф био растрган на комаде (Пост 37, 29-33). 5 Бунар у који су браћа бацила Јосифа, а затим га извукли да га продају.. 6 Чувар каравана који иде ка Египту. Палестинска земља, у којој је Јаков живио са породицом, била је на раскршћу различитих трговинских путева, па су свакодневно кроз ову земљу пролазили многи трговци из различитих земаља. Сваки караван је морао да има обезбјеђење, иначе би могао постати лак плијен пљачкаша. 7 Миђански купац који је купи Јосиф. Библија, такође, говори о Миђанима као о Исмаилћанима. Верује се да потичу од Исмаила, једног од синова праоца Аврама. Познати су и као вјешти трговци. 8 Трговачка породица. Мидијанци су живели у шаторима, јер су водили номадски живот, путујући углавном на Синајском полуострву и северном делу Арапског полуострва. 9 Слуге стављају Јосифа на камилу. Богати трговци увијек су имали робове који су обављали све послове: посматрали су камиле, утоваривали и истоварали робу. 10 Један од трговачких робова, гледа у чуду. На Древном Истоку породичне везе су увијек биле врло јаке, па је продаја браће Јосифа чин, према тадашњим нормама, крајње неморалан. 11 Оаза која суши. Палестина има веома врућу климу. Суша за овај регион је уобичајена ствар, па су локални становници од давнина копали бунар у близини оаза. Кад је у њему понестало воде, оставили су је. 12 Сљедећи караван Миђана за Египат. Да би се заштитили и не би изгубили на путу до непознатих земаља, трговци су обично покушавали да се уједине у велике караване, који су понекад могли да броје и неколико хиљада људи. Извор: фома.ру /текст превео и дорадио: вјеронаука.нет У понедјељак, 29. априла 2024. године, православни вјерници започели су седму недјељу поста - Страсну седмицу (страдалну седмицу-јер црквенословенска ријеч "страст", има неколико значења: страдање, трпљење, бол…) - недјељу која ће се завршити Васкрсом, Свијетлим васкрсењем Христовим. Ова седмица се још зове и Великом, јер како каже Свети Јован Златоусти ова седмица се назива „великомˮ,не зато што су њени дани дужи или је број њених дана већи, већ зато што је Господ у овим данима извршио велика дјела: Разрушено је царство ђавола, уништена је смрт, побеђен је грех, скинуто је проклетство, отворен је рај и небо је постало приступачно људима. Људи су постали сједињени са Ангелима, разрушен је и уклоњен преградни зид, и Бог мира је помирио небеско и земаљско. Зато се ова недеља назива Велика недеља. Сваки дан Страсне седмице, посвећен је одређеним догађајима из живота Господа Исуса Христа пред крај његове земаљске службе. Први дан Страсне седмице- Велики понедјељак, као и Велики уторак, подсјећа се на посљедње проповиједи Господа Исуса Христа пред народом у Јерусалиму. На Велики понедјељак, Црква подсјећа на старозавјетну причу о томе како су дјеца праоца Јакова продала свог брата Јосифа у ропство. Ова прича је праслика издаје Христа од стране Јуде Искариотског. На Велики понедјељак слушамо, такође, јеванђеоску причу о проклетству неплодне смокве (јеванђеље по Матеју 21 глава; такође, помињање неплодне (јалове) смокве налазимо и причу описаној у Лукином јеванђељу Лк 13, 6–9). и параболи о злим виноградарима. Увенуло дрво симболизује душу која не доноси духовне плодове - истинско покајање, вјеру, молитву и добра дјела. А зли виноградари су фарисеји и књижевници који су на крају убили Сина Господара винограда. "А ујутру враћајући се у град огладње; И угледавши смокву једну крај пута дође њој, и не нађе на њој ништа осим лишћа, и рече јој: Да никад више не буде од тебе рода до вијека! И одмах усахну смоква.И видјевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква! (Мт 21, 18-21). "Каза им пак ову причу: један човјек имадијаше смокву усађену у своме винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.Онда рече виноградару: ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посијеци је дакле, зашто земљи да смета?А он одговарајући рече му: господару! остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем; Па да ако роди: ако ли не, посјећи ћеш је на годину (Лк 13, 6–9). Да бисте сазнали више о овој теми, пропоручујемо да прочитате чланак на нашем сајту Зашто је Христос проклео смокву? На Велику сриједу, Црква се сјећа издаје Спаситеља од једног од његових ученика - Јуде Искариотског. На Велики (Чисти) четвртак сјећамо се Тајне вечере - пољедње вечере Господа Исуса Христа са својим ученицима, на којој је установио Свету тајну Евхаристије (Свето причешће). Велики петак - најтужнији дан - сјећање на страдања Христова и Његову смрт на крсту. На овај дан, на вечерњем богослужењу Великог Петка износи се плаштаница (платно са извезеним или насликаним Христовим тијелом, непосредно након скидања са Крста) и поставља је у средини храма ради поклољења вјерника. До Васкршњег јутрења (у поноћ у недјељу) плаштаница остаје у средини храма, затим се односи до олтара и полаже на престо. На Велику суботу православци ће се сјетити присуства Спаситељевог тијела у гробу и да је душом Својом сишао у Ад да тамо проповиједа и одатле одведе старозавјетне праведнике у Царство небеско. У недјељу, 16. априла, православна црква прославиће Васкрс, свијетло васкрсење Христово. Велики Господњи покретни празник - Свечани улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим (Цвијети, Цвјетну недјељу)ове године православна црква прославља у недјељу 28. априла. Ово је и недјеља која претходи Васкрсу. На овај дан.Црква се сјећа најважнијег јеванђеоског догађаја - Свечаног уласка Спаситеља у Јерусалим мање од недјеље прије предстојећег распећа. Овај догађај описују сва четворицу јеванђелиста: Матеј, Марко, Лука и Јован. Ово није био први пут да је Исус ушао у Јерусалим. Али сада су га становници града дочекали и поздравили као цара - раширивши пред собом одјећу и палмине гранчице, узвикујући: „Осана сину Давидовом! благословен Онај који долази у име Господње! Осана на висини!" (Мт 21, 9). Дан раније Христос је васкрсао Лазара у селу на другој страни Маслинске горе од Јерусалима. Гласина о чуду брзо се проширила тим подручјем, а у граду су почели да говоре о томе да је то знак: древна пророчанства су се обистинила, а Месија, спаситељ израиљског народа, већ је био овдје. Исус није оповргнуо ове гласине, већ је, напротив, сједећи на магарцу (симболика магарца је мир, за разлику од коња, који символише рат), у град ушао кроз Златна врата, кроз која обични људи нису смјели да прођу ни пјешке, јер су од самог почетка били намијењена једном госту. Такав корак био је раван проглашењу Месијом. Народ га је и дочекао тако бацајући палмине гранчице под Исусове ноге. Али, ушавши у чувени јерусалимски храм - средиште старозавјетне религије, Исус, супротно популарним очекивањима, уопште није објавио свети рат против Римљана и није навео гомилу да јуриша на оближњу тврђаву римског гарнизона. Истјерао је трговце из Храма и напустио град. Исус се више неће појављивати у Храму. Неколико дана поучава људе у близини Јерусалима, редовно се расправљајући са фарисејима - признатим вјерским вођама Јудеје. И истовремено расте разочарање људи у Њега. Они који су бацали палмине гранчице под Спаситељеве ноге постају све мање задовољни Њиме. Ових дана Исус предвиђа горку судбину за Јерусалим. Пророчанство се треба испунити за неколико деценија: 72. године н. е. град и Храм, Римљани ће збрисати са земље, а Јевреји ће бити протјерани из своје отаџбине. Неколико дана касније, видећи Христа ухапшеног, ти исти становници Јерусалима који су Га дочекали и поздравили као цара, викаће римском намјеснику Понтију Пилату : „... распни га, распни га!“ (Јн 19, 15). На празник Свечаног уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим, представљамо вам избор икона израђених у различито вријеме у различитим техникама у различитим дијеловима православног свијета, а који је направио сајт «Православная Жизнь» (https://pravlife.org). Наке иконе је додао и сајт вјеронаука.нет. Личност Новог завјета, пријатељ и ученик Христов, Лазар је васкрсао најављујући предстојеће Васкрсење Господње Лазар, који се назива и Четвородневни, био је брат Марте и Марије. Када се тешко разболио и умро, имао је само 30 година. Према Светом писму Новог завјета (Јн 11, 1-44), Лазар се једног дана тешко разболио и умро. Његове сестре су обавијестиле Исуса који је био у Галилеји да је његов пријатељ тешко болестан. "А када чу Исус рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се Син Божији прослави кроз њу" те свој долазак одгодио за два дана: "Па када чу да је болестан, тада остаде два дана на мјесту гдје бјеше" (Јн 11, 6). Рекао је својим ученицима да је његов пријатељ заспао и да иде у Витанију да га пробуди. Када је са својим ученицима стигао у Витанију, Марија Му се пожалила да њен брат не би умро да је Он дошао на вријеме додавши "али и сада знам, да што год заиштеш у Бога, даће ти Бог" на шта јој Христос одговори "васкрснуће брат твој". Исус је плакао и тражио да га одведу до гроба - пећине затворене тешким каменом. Иако је био упозорен да ће мирис бити неподношљив, сачекао је да се отвори улаз у гробницу и викну громким гласом: „Лазаре, изађи напоље". Христос је васкрсао Лазара четири дана након његове смрти – отуда и назив „четвородневни“ – изазивајући дивљење посматрача и смртоносну мржњу фарисеја. Шест дана прије јеврејске Пасхе Христос дође у Витанију, гдје бјеше Лазар који умрије, кога он подиже из мртвих. Ондје му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар бјеше један од оних што сјеђаху са њим за трпезом. (Јн 12, 1-2), док се велики народ окупио да их види. Лазар се више никада није насмијао послије свог Васкрсења. Предање каже да је Лазар након Васкрсења био смркнут и ненасмијан. У ствари, он је своју тугу оправдавао оним што је видио током свог четвородневног боравка у Аду. О томе говори и Свети Дамаскин Студит. Исто предање каже да се само једном насмијао, када је видио да неко краде земљани суд и афористички прокоментарисао: „Земља краде земљу, земља узима земљу“ (о овоме пише и црквени историчар Никифор Калист Ксантопулос). Након васкрсења, Лазар је живио још 30 година, од којих је 18 био епископ на Кипру. По црквеном предању рукоположен је од апостола Павла и Варнаве и био је епископ Ларнаке на Кипру. Први податак о томе налазимо у бесједи Јована Еубејског. Други пут је мро је 63. године по Христу. Слика Игора Сушенока „Улазак Господњи у Јерусалим“, која се налази у згради Института за модернизацију руске реалистичке умјетности у Москви, приказује атмосферу усхићења која је захватила Јерусалим када је Христос на магарцу ушао у град. Игор Михајлович Сушенок је сјајни представник најбољих традиција руске реалистичке школе сликарства. Његова платна нашла су своје мјесто у музејима у Јапану, Шпанији, Холандији, Њјемачкој - ово је нова етапа у животу и стваралаштву, освећена светлошћу Јеванђеља, болним и плодним размишљањима о судбини руске реалистичке умјетности. 1 Магарац на којем Христос улази у град је симбол понизности. Христос није ујахао у град на коњу као побједнички цар, већ на магарцу понизно као обичан човјек, јер његово царство није од овога света (Јн 18, 36). Али Јевреји ово нису разумјели. Обрадовали су се, узвикивали "Осана!" и прекривали су пут којим је ишао својим огртачима и палминим гранчицама, надајући се да је он Месија, нови јеврејски ЦАР, који је дошао да ослободи свети град од Римљана, који су Јудеју заузели 90 година раније (63. прије Христа). 2 Ученици Христови. 3 Јевреји, који су се за Пасху окупили у Јерусалиму из цијелог свијета, славе „сина Давида, цара јудејског“, покривају Његов пут одјећом и палминим гранчицама. Сви они су се овдје окупили јер је, према законима јудаизма, сваки вјерник морао да принесе жртву за Пасху у јерусалимском храму. 4 Изненађени Јелин (на глави му је типични шешир од кравље коже) тог доба гледа пророка из Назарета. Јеванђелист Јован нам говори да су и Грци - говоримо о грчкој заједници - такође дошли на Пасху у Јерусалим и жељели су да виде Христа (Јн 12, 20-22). 5 Ликујући Јеврејин који је на празник дошао из Етиопије. Етиопски Јевреји и даље живе у овој земљи, сматрајући се потомцима цара Соломона и царице Савске. 6 Фарисеји су представници утицајне партије, који су проповиједали тачно поштовање свих вјерских прописа. Упркос чињеници да је Христос непрестано осуђивао њихово лицјемерје, фарисеји су,такође, поздрављали Христа у Јерусалиму као могућег Јеврејског цара - толико су мрзили Римљане који су се клањали незнабожачким боговима. 7 Јеврејски писар је представник најобразованијег слоја друштва, обдарен правом тумачења јеврејског закона. Писари су се често свађали са Христом, вјерујући, заједно са фарисејима, да Он крши вјерске прописе. 8 Римски војници уплашени вриштећом гомилом. У то вријеме Јудеја је била једна од најнеугоднијих провинција Римског царства, па се за вријеме Пасхе у Јерусалиму број римског гарнизона знатно повећао. 9 У сваком освојеном граду Римљани су у знак своје моћи подигли кип римског владара и обавезали локално становништво да приноси жртве њиховим боговима. Чак су и побожни Јевреји поштовали овај захтјев. 10 На Пасху су Јевреји по закону морали да принесу жртву у јерусалимском храму. Најбогатији од њих приносили би телад, они који су били сиромашнији - јагњад, а најсиромашнији жртвовали голубове. Пошто су многи Јевреји у град долазили издалека, на улицама града су се посебно за њих продавале жртвене животиње. 11 Јелеонска гора (Маслинска гора), гдје се налазио Гетсимански врт, у којем је Христос волио да борави. Одавде се пружа поглед на цио Јерусалим, а Спаситељ му је одавде пред улазак предвидио скоро уништење. Ужасно пророчанство се обистинило 70. године нове ере, када су Римљани потпуно уништили град током јеврејске побуне. Овде је Христос одржао своју посљедњу бесједу (Лк 24 ). 12 Златна врата кроз која је Христос ушао. Преко њих човјек није ушао у сам град, већ управо на територију храма. Тако је Господ прије свега свечано ушао у главно светилиште цијелог Израиља, у кућу Његовог небеског Оца и на крају у своју кућу. Ова врата се помињу у старозавјетној књизи пророка Језекиља: када потомак цара Давида уђе кроз њих, она ће се заувијек затворити за њим. Садашња капија је вјероватно изграђена у 520-им годинама нове ере, - на врху рушевина откривених у близини, знатно древнија врата из периода Другог храма. Муслимани су их затворили 810. године, а крсташи су их поново отворили 1102. године. Касније их је Саладин запечатио након што је 1187. године заузео Јерусалим. А османски султан Сулејман Величанствени обновио је капију заједно са градским зидинама, али је зазидао 1541. године. У овом облику остају до данас. Извор: фома.ру/Превод: вјеронаука.нет |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
May 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације Бих, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|