Сазнај новости из
хришћанског свијета
У Бањој Луци је свечано прослављен Спасовдан – слава Саборног храма Христа Спаситеља и града Бања Лука. Прослава празника Спасовдана почела је уочи, свечаним бденијем које је служило Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Господин Силуан уз саслужење свештенства Епархије бањалучке. ▫️По завршетку бденија, у Културном центру Бански двор, услиједила је културно – умјетничка манифестација под називом „У сусрет Спасовдану“. 🔹На сам дан празника – Спасовдана, Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа канадског Г. Митрофана, архимандрита Петра (Радуловића) настојатеља манастира Светог Саве – Нови Каленић, протојереја-ставрофора Ратка Радујковића, протојереја-ставрофора Воје Балабана, протојереја Драгана Максимовића, протођакона Радојице Жаграна и ђакона Зорана Ђурића. ▫️Епископ бањалучки Јефрем честитао је вјерницима и свим Бањалучанима крсну славу уз поруку да све буде срећно и благословено, успјешно и напредно. "Да се сви потрудимо да будемо сарадници Божији на дјелу Његовом. Ако тако будемо радили, Бог ће нам помоћи и биће нам боље", рекао је владика Јефрем у Храму Христа Спаситеља. Епископ канадски г. Митрофан у својој бјеседи честитао славу Саборног храма и града Бање Луке, исказујући велику радост што се налази у Бањалуци и Републици Српској како би прославио велики празник и молитвено учествовао у Светој архијерејској литургији. "Нема љепшег звања и достојанства, узвишенијег чина и славе него бити православни хришћанин. То су показале наше мајке и наши оци. Овдје се ствара наша будућност и наша вјечност", поручио је владика Митрофан. 🔹По завршетку Свете литургије и бесједе услиједило је освећење славског жита и колача а потом и свечана празнична литија око Храма коју су предводили епископи са свештенством и великим бројем вјерног народа. Његово Пресосвештенство епископ бањалучки Јефрем честитао је крсну славу вјерницима и свим Бањалучанима. Обиљежавању Спасовдана присуствовао је градоначелник Бање Луке Драшко Станивуковић. Градоначелник је честитао грађанима славу града уз жеље да празник прославимо у миру и саборности, те да се издигнемо изнад свих различитости и тежимо да увијек будемо ту једни за друге. – Данас наша Бања Лука, као највећи град Републике Српске и наш Храм Христа Спаситеља прослављају крсну славу – Спасовдан. Данашњи празник нас опомиње да треба увијек да се у саборности окупимо, издигнемо изнад свих разлика и једни друге уважавамо и поштујемо без обзира на различите погледе и ставове – поручио је градоначелник. Осим Бањалуке данас су прославили своју крсну славу Спасовдан: Источно Ново Сарајево и Невесиње. Погледај видео запис! Румунска православна црква осудила је захтјев Европског суда за људска права да се призна грађанско партнерство истополних парова у Румунији. Румунска црква је сигурна да је овакав догађај први корак ка легализацији истополних бракова у земљи. Пресуда, у којој се наводи да је румунска влада прекршила Европску конвенцију о људским правима, донесена је након што је 21 истополни пар из Румуније поднио жалбу суду од 2019. до 2020. године.Ти парови су тврдили да их Румунија није признала као породице због чега су, како наводе, били дискриминисани у разним случајевима, укључујући одлуке о здравственој заштити, заједничком здравственом осигурању, имовинским правима и правима из радног односа која су дата само брачним паровима. Према пресуди Европског суда за људска права -ECHR (енгл. European Court of Human Rights) од 23. маја 2023. године, Румунија мора да преузме правни облик признавања истополних породица, чиме ће потоњи добити једнака права са традиционалним паровима и створити правни оквир који штити њихов заједнички живот. „Румунска патријаршија, као и друге православне цркве, стално осуђује промоцију идеје грађанског партнерства. Грађанско партнерство легализује кохабитацију и скида одговорност са лица која чине пар. Са моралне тачке гледишта, грађанско партнерство је сурогат за брак и деструктивни елемент духовног и моралног поретка у друштву“, наводи се у саопштењу Румунске православне цркве. Према Румунској патријаршији, гдје год да је легализовано, грађанско партнерство је постало „први корак ка легализацији брака између особа истог пола, као само средство којим се овај брак може остварити“. „Додјељивање правног статуса истополним 'паровима' кроз легализацију грађанског партнерства показало се само као дуг и повољан политички потез ка давању 'права' на склапање брака са особама које су, по природи слободне сексуалне могућности...“, такође је саопштила Румунска православна црква. Да подсјетимо, у Румунији су забрањени истополни бракови, референдум за промјену Устава Румуније у дијелу који спречава истополне парове да обезбиједе право на брак није успио да привуче довољно бирача 2018. године. Истраживање које је 2021. године наручила ЛГБТ група ACCEPT, показало је да 71 одсто Румуна сматра да законско признавање грађанских бракова за истополне парове не би имало утицаја на њихове животе, али је само 43 одсто било за то. У четвртак, 25. маја 2023. године, у четрдесети дан послије Васкрса, православни хришћани прославају велики покретни Господњи празник Вазнесење Господње -Спасовдан. Догађај Вазнесења Господњег описан је у два Јеванђеља и Дјелима апостолским (Мк 16, 19-20; Лк 24, 50-53; ДАП 1, 4-11). На овај дан, вјерници се сјећају вазнесења васкрслог Исуса Христа у Царство Оца свог Небеског, које се догодило на Маслинској гори, у присуству апостола и Богородице. Према Јеванђељима и књизи Дјела апостолска, након свог васкрсења, Христос се 40 дана јављао апостолима и говорио им о Царству Божјем. Посљедњег дана свог земаљског боравка, Господ је сабрао апостоле у Јерусалиму и заповиједио им да се не разилазе, рекавши да ће за неколико дана Дух Свети сићи на њих:" С њима боравећи заповједи им да се не удаљују из Јерусалима, него да чекају обећање Оца, које чусте, рече, од мене". На Маслинској гори, Христос је дао посљедња обећања својим ученицима, укључујући о Његовом Другом доласку, а затим их је, подигавши руке, благословио. У тренутку благосиљања, почео је да се удаљава од њих и уздиже на небо, скривајући се у облаку. Ученици су се поклонили вазнесеном Господу и наставили дуго да стоје и гледају у небо. Тада су се пред њима појавила два анђела у бијелој одјећи и рекоше: "Људи Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас вазнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видјесте да одлази на небо“. Тада су се вратили у Јерусалим са горе зване Маслинска (*1), која је близу Јерусалима један суботни дан хода, и тамо остали сви заједно, чекајући силазак Светог Духа, који се догодио 10 дана касније. (*1)Маслинска гора је једна од највиших гора која окружује Јерусалим. Налази се источно од града и од њега је одвојена Јосафатовом долином. Његова висина је 1200 метара надморске висине. Гораа, такође, служи као врста баријере која раздваја Јерусалим од сушне јудејске пустиње. Гора има три врха: средњи је највиши и одавде се Господ Исус Христос вазнео на небо. Препоручујемо: ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ И ОБЕЋАЊЕ УТЈЕШИТЕЉА-Квиз-попуни празна поља Кипарски јерарси сматрају да духовна дегенерација није добра за народ који се бори за свој опстанак. 22. маја 2023. године Свети Синод Кипарске православне цркве, на свом ванредном засиједању, под предсједавањем Његовог Блаженства архиепископа кипарског Георгија, изјаснио се против родне идеологије, преноси сајт Кипарске православне цркве. На овом засиједању Светог Синода Кипарске православне цркве разматран је приједлог закона о криминализацији конверзионе терапије*, чији је циљ да се помогне особама које пате од истополне привлачности, родне дисфорије итд. Према овом приједлогу закона, биће кривично гоњени свештеници који им током исповијести или духовних разговора са особама које пате од привлачности сопственог пола укажу на грешност ове привлачности или им савјетују да се подвргну хормонској терапији. Разговарајући о овом питању на Синоду, архијереји Кипарске цркве дали су саопштење у којем су поручили да „Црква не може бити принуђена да ћути зарад глобализације и такозваног новог поретка ствари“. Црква нема и не жели да може да намеће свој став људима, али задржава право да износи своје мишљење и даје савјете вјерницима. „Измјена закона и увођење поменутог члана у Кривични законик једнако је поништавању права на слободно вјерско изражавање и увјерења кипарског народа, који су заштићени члановима 18. и 19. Устава Републике Кипар и Уставом Републике Кипар и Европске конвенције о људским правима“, наводи се у документу. Архијереји су подсјетили политичаре да је „слобода вјероисповијести људи, загарантована чланом 9 Европске конвенције о људским правима“, овим приједлогом закона нарушена и инкриминисана. „Криминализована вјековна традиција наше Отаџбине, која жели да јој се вјерници који се слободно повјеравају пастирству Цркве обраћају за савјет“, и „људско право да слободно одлучује, бира и тражи у оквирима законитости“. и слобода вјероисповијести и духовног вођења у стварима чисто личним и осјетљивим, проглашава се кривичним дјелом“. Архијереји су нагласили да „држава мора признати права свих грађана Републике Кипар без изузетка“, укључујући и православне хришћане. „Црква се не може ућуткати ради глобализације и такозваног новог поретка ствари“, написали су. „Под плаштом заштите људских права група људи не може да намеће свој начин живота другима, а рад на заштити људских права не треба да служи политичким или другим интересима, а духовна дегенерација друштва није најбоља за један народ. који се боре за свој национални опстанак.“ каже се у документу. *Конверзиона терапија представља псеудонаучну праксу покушаја да се промијени сексуална оријентација или родни идентитет појединца како би се уклопио у хетеросексуалне и цисродне норме. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије дочекао је кивот са моштима Светог Владике Николаја у Вазнесењској цркви у Београду, 24. маја 2023. године. С благословом Његове Светости, прије почетка празничног бденија Преосвећени Епископ Иларион обратио се сабранима и рекао да је нашем народу потребан неко да га поведе, а ти Свети Владико, молимо те да даш снаге свима нама, пре свега нашем светом Патријарху, да водимо литију ка Царству Небеском, да наш живот буде течење ка вечности и сведочење да је заиста добро победило зло и да је живот победио смрт. У ове дане постајемо свесни тога да се само раном исцељујемо. Сви те молимо, Владико, да нам даш снаге да добро чинимо, да видимо увек пред собом васкрслога Господа Христа. У молитвеном присуству Патријарха Порфирија и Преосвећене господе Епископа: ваљевског Исихија, ремезијанског Стефана, марчанског Саве, новобрдског Илариона, јегарског Нектарија, липљанског Доситеја и топличког Петра служи се празнично бденије.Мошти Светог Николаја Српског стигле су данас у Београд, у храм Вазнесења Господњег где је, у присуству патријарха Порфирија, почело празнично бденије са служењем молебана, а уношењу мошти, у навечерје празника Вазнесења Господњег. Старешина Вазнесењске цркве отац Арсеније рекао је уочи уношења мошти да ће мошти бити изложене у тој цркви до почетка спасовданске литије сутра у 19 часова и да ће до тада сви верници СПЦ моћи да се помоле пред њима. „То је велика утеха за све нас, поготово у овим тренуцима када осећамо да смо уздрмани. Када смо се суочили са злом које се надвило и верујемо у благодатну помоћ Светог Владике и да добро зацари у срцима људи и да се преобразимо у овим данима и годинама које су пред нама“, рекао је Арсеније, пренео је Танјуг. Кивот са светим моштима из владикиног почивалишта, манастира Лелића, кренуо је пут Ваљева у подневним часовима, где је у 13.30 у литији пренет из храма Покрова Пресвете Богородице у величанствени храм Васкрсења Господњег, а потом је кренуо ка Београду у пратњи Војске Србије. Литија је ишла до храма Васкрсења Господњег у Ваљеву где је епископ ваљевски Исихије служио акатист Светом Владики Николају, а затим прочитао молитву за умножење љубави. Епископ Исихије је рекао окупљенима да смо сведоци две струје, комунизма и секуларног либерализма, које разграђују српско друштво, које релативизују све вредности и које нас морално раслабљују. „Морална раслабљеност у друштву је велика и губитак идентитета како личног, тако и идентитета заједнице и друштва. Пораст је зла, бесмисленог зла и насиља. На силу нам се уводе закони који директно противе нашем народном предању, Јеванђељу, речи Божијој на којој је то предавање засновано. То највише видимо у нашем правосуђу, у нашем школству и образовању, у породици и у браку који је нападнут као најприроднији начин постојања човека и жене, и у свим подручјима нашег друштва и наше заједнице“, преноси ТВ Храм. „Силе овога света, поднебесја покушавају да нас увуку и воде својим погубним и богомрским идејама, мислима и делима, покушавају такође и најстрашније да нам отму нашу свету земљу, наше Косово и Метохију. Опевајући ту земљу Владика нам објашњава да косовска епопеја понавља и потврђује учење Цркве и визију двеју отаџбина - земаљске и небеске отаџбине. Обе отаџбине уткане су једна у другу као душа у тело и то се на најбољи начин види у нашој светој земљи. Наш је програм Јеванђеље, закон љубави. У овим тешким данима прибегавамо још усрдније нашем Светом Владици. По божанском промислу, данас се навршава тачно двадесет година од његовог прослављења као светитеља Господњег у српском заветном Храму Светог Саве на Врачару у престоном Београду“, рекао је Епископ Исихије. У храму Вазнесења Господњег биће служено празнично бдењее са молебном Светом Владики Николају. Мошти Светог владике Николаја Жичког, Охридског и Лелићког боравиће у Саборном храму српског народа, Спомен-храму Светог Саве на Врачару закључно са вечерњим богослужењем у недељу, 27. маја 2023. године. Испраћају и литијској пратњи присуствовали су државни секретар у Министарству одбране Немања Старовић, шеф Кабинета министра одбране бригадни генерал Горан Момчиловић и начелник Управе за људске ресурсе (Ј-1) Генералштаба, бригадни генерал Саво Иришкић. „Војска Србије одазвала се позиву његове светости патријарха српског господина Порфирија да традиционално учествује у Спасовданској литији, а ове године и пратњи моштију Светог владике Николаја, поводом обележавања деценије од враћања верске службе у Војску Србије“, саопштило је Министарство одбране Републике Србије. У среду, 24. маја, у Галерији Историјског музеја Србије је одржана конференција за медије, поводом недавног откупа оловног печата великог жупана Стефана Немање. Најновију аквизицију Музеја јавности су представили др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије, др Бењамин Хекић, научни сарадник у Историјском институту, и филиграниста Горан Ристовић Покимица. Оловни печат великог жупана Стефана Немање из друге половине XII века је почетком маја откупљен од аукцијске куће „Артемиде асте” из Сан Марина. Печат је недавно донет у Србију, чиме је музејски фонд обогаћен вредним оригиналним предметом из немањићког периода. Овом приликом, јавности су приказана још три предмета која су однедавно постали део колекције Историјског музеја Србије - златник од 20 динара краља Милана Обреновића, искован 1882. године (након откупа од аукцијске куће „Артемиде асте”, златник су Историјском музеју Србије поклонили Невена и Саша Димитријевић), грош краља Милутина (поклон Горана Ристовића Покимице Историјском музеју Србије) и реплика жезла цара Душана, израђена на основу фреске из манастира Лесново, рад филигранисте Горана Ристовића Покимице. Заинтересовани грађани ће наведене предмете моћи да погледају од лета, када ће бити придодати актуелној изложби Музеја "Чекајући сталну поставку". Извор: Историјски музеј Србије Више од 400 ходочасника из различитих региона Турске и Руса који раде на изградњи нуклеарне електране "Акују" присуствовало је богослужењу.
Дана 21. маја, уочи празника преноса моштију светог Николаја, архиепископа мирликијског, чудотворца, у Никољском храму у ликијском граду Мира (данашњи Демре, Турска) служено је вечерње богослужење са читањем акатиста. 22. маја, на празник Светог Николаја Мирликијског, јереј Георгиј Сергејев, задужен за бригу о пастви Руске Православне Цркве у Републици Турској, служио је Божанску Литургију у Демреу. На богослужењу се помолило више од 400 ходочасника из различитих региона Турске, као и руски стручњаци из компаније "Росатом" који раде на изградњи нуклеарне електране "Акују" у турској покрајини Мерсин. Потом је отац Георгије честитао свима присутнима празник преноса моштију Светог Николаја Чудотворца из Мирликије у италијански град Бари. Свештеник је захвалио Министарству културе и туризма Турске и руководству музеја у Демреу што су омогућили богослужење, као и Друштву православних вјерника руског говорног подручја у покрајини Анталија и Руском друштву умјетности и културе Анталије за помоћ у организовању ходочашћа вјерника. Празничном трпезом завршено је славље поводом дана Светог Николе. Ових дана, док читав народ болује због најстрашније несреће, неки људи су изрекли бруталне неистине и клевете на рачун Цркве, Патријарха и епископа. Ми се ослањамо на Христа, стога – када клевећу нас лично, немамо никаквог разлога да се бранимо или да одговарамо на лажи и клевете. Међутим, када државни функционер каже да Црква, која је кроз сву историју нашем народу била утеха и носилац смисла, доприноси насиљу над женама и да не сме да има став о питањима од животног интереса и духовног здравља народа, као пастири Цркве обавезни смо да дамо појашњење и да укажемо на манипулацију и замену теза. Живимо у конфузном времену у којем није најважније да ли је изговорена реч тачна и истинита, него да ли је горка и оштра или је слатка и умилна. Стога смо, ради верног народа и јавности, били обавезни да кажемо шта је истина, а шта манипулација и неистина. Нама је, међутим, занимљив феномен да је критика упућена једној конкретној особи изазвала одређене медије и појединце да по први пут бране конкретног државног функционера. То се никада до сада није десило да они који се увек и по правилу међусобно оптужују и нападају, сада једни друге бране. Ако су својим инсинуацијама и заменама теза успели икога да збуне, сви треба да знају да Црква, почевши од Пресвете Богородице, сваку жену – мајку, сестру, кћерку, колегиницу на послу, комшиницу, случајну пролазницу, види као најузвишенији и најсветији Божји дар људском роду. Црква, дакле, сваку врсту насиља сматра највећим грехом. Никог не одбацује, за све се моли, без обзира како се ко према Цркви и њеним верницима односи, имајући на уму речи Светог Вукашина Јасеновачког: „Само ти, дијете, ради свој посао“, јер добро зна да ће нас Бог питати само шта ми чинимо другима, а не шта они чине нама. Позивамо све на Литију у четвртак увече. Сви заједно, ходајући са Светим Николајем Српским, молићемо се Спаситељу ради освећења улица и тргова, ради исцељења душа и тела, за мир у нама и међу нама, за нашу пострадалу децу и за сву децу. Бог мира и љубави нека дарује мир свим нашим људима. Христос васкрсе! Патријарх српски Порфирије Сјећање на једног од дванаест апостола Исуса Христа Симона Зилота (Кананита) наша црква прославља 23. маја. У апостолском списку код Матеја (10, 4) и Марка (3, 18) носи надимак Кананит, док се код Луке у оба његова списа наводи као Зилот (Лк 6, 15; Дап 1,13), и то углавном на десетом мјесту. Подаци у Јеванђељима о Симону Кананиту крајње су оскудни. Помиње се у списку апостола у Јеванђељу по Матеју (Мт 10, 4), Марку (Мк 3, 18), Луки (Лк 6, 15), а такође и у Дјелима апостолским (ДАП 1, 13). Зове се Симон Зилот или Симон Кананит да би се разликовао од Симона Петра. Апостол Симон, рођен у Кани Галилејској, био је син праведног Јосифа Заручника, брат Господњи у тијелу. Према Црквеном предању, био је онај женик из Кане, на чијој свадби је присуствовао Господ Христос с Богомајком. Господ је у кући Симоновој учинио своје прво чудо (Јн 2, 1-11) - претворио је воду у вино током свадбеног весеља. Погођен таквим чудом, Симон је свим срцем и душом вјеровао у Исуса Христа као обећаног Спаситеља и, оставивши све, кренуо је за Њим. Његов надимак је Зилот (јеврејски аналог је Кананит), тј. ревнитељ, добио је због снаге вјере у Христа и жеље да Му служи. Према другој верзији, могао је бити члан политичког и вјерског покрета Зилота који је постојао у Јудеји. Послије Вазнесења Спаситеља и силаска Светог Духа на апостоле, Свети Симон је проповиједао Јеванђеље у Јудеји, Египту, Либији и Британији. Мученички је страдао у Абхазији. Према црквеном предању, тамо је мученички умро и разапет након тешких мучења. То се догодило у вријеме римског цара Трајана (96-117). Симон Зилот је сахрањен у Никопсији код Сукхумија. У деветнаестом вијеку, на мјесту његових подвига, у близини планине Иверскаја, основан је новоатонски манастир Симона Кананита. Пећина у којој се свети апостол подвизавао сачувана је до данас. Мошти светог апостола почивају у Ватикану у базилици Светог Петра. Дио руке св. Апостола Симона Кананита од 1971. године чува у кивоту у цркви Сф. Импарати - Подеану у Букурешту. Чудотворна икона Богородице Брзопомоћнице из манастира Дохијара на Светој Гори, биће свечано дочекана на Духовски уторак, 6. јуна у храму Светог великомученика Георгија у бањалучком насељу Паприковац. Ово је потврдио за „Глас Српске” парох паприковачки, јереј Слободан Марин и додао да икона стиже "благословом нашег Преосвећеног владике Јефрема и трудом честитих парохијана" - Тога дана у нашем храму биће служена Света архијерејска Литургија у присуству великог број вјерника. Велика нам је част што наша парохија дочекује ову светињу и овом приликом позивам вјернике из цијеле Републике Српске и региона да дођу и да се поклоне Чудотворној икони. Пред Иконом ће се непрестано читати Акатист до касних вечерњих часова до недјеље 11. јна након чега ће се једном недјељно након вечерњег богослужења читати Акатист Пресветој Богородици - рекао је отац Слободан Марин. Према његовим ријечима овај свети дар са Свете Горе ће остати храму Светог великомученика Георгија на Паприковцу. Иконе посвећене Богородици спадају међу најпоштованије, између осталог и због тога што се вјерује да ономе ко се искрено моли Мајци Божијој у муци, молитве услишава. Сматра се да су чудотворне моћи Богородице Брзопомоћнице помогле многима који су се помолили пред њом и затражили помоћ. Велики број свједочанстава у нашем времену потврђују да је многе болесне исцијелила, тужне развеселила, а несрећне утјешила. Обнова храма Светог великомученика Георгија, (који су у рату 1941. године порушиле усташе,), почела је крајем 2012. године. - Некада је Паприковац имао свој храм Светог Георгија у данашњој Крајишкој улици, (задужбина Господина Илије Ранкића) поред којег је био парохијски дом, а почело се формирати и православно гробље. Завршетком рата 1945. тадашње власти су одузеле нашој цркви сву имовину на Паприковцу, 14 гробова уништили, земљу испарцелисали и продавали, те насељавали већином расељени народ са Мањаче - испричао је јереј Марин. Према његовим ријечима на обнаву храма Светог Георгија у бањалучком насељу Паприковац се чекало седам деценија. - Наша генерација је дочекала милошћу Божијом да осветимо темеље и саградимо храм уз помоћ приложника наше, али и других парохија - нагласио је отац Марин. На јесен је планиран завршетак радова на фасади храма и прикупљање средстава за завршетак ограде око храма. - Ових дана интензивно се обављају радови на уређењу порте храма, како бисмо што свечаније дочекали са нашим Епископима поменуту Чудотворну икону - истакао је парох паприковачки. Храм Светог великомученика Георгија обиљежио је недавно славу, а Светој Литургији су присуствовали бројни вјерници. Предање о Чудотворној икони По предању монаштва грчког манастира Дохијара на Светој Гори, испред старе манастирске трпезарије на зиду је била живописана једна веома стара Богородичина икона. Пред овом иконом, био је пролаз којим су оци одлазили у трпезарију. Једне ноћи 1664. године, монах по имену Нил је пролазећи по обичају испред иконе са упаљеним свијећама, чуо ријечи: “Више не пролази овуда са свијећама и не чади ми икону.” Међутим, он није придао великог значаја овом догађају и наставио је по свом обичају да пролази истим пролазом са упаљеним свијећама. Неколико дана касније је поново чуо исти глас и након тога ослијепио. Убрзо послије тога, монах Нил се клечећи преко пута свете иконе, молио непрекидно данима и ноћима. Након неколко дана јавио му се поново глас: “Услишена је твоја молитва и нека ти буде опроштено и нека прогледаш као раније. Објави осталим оцима, подвижницима и братији да сам ја Мајка Бога Логоса и од Бога покров овом манастиру Светог Архангела и помоћ и моћна заштитница, која о њему промишља као браниоц и управитељ. И нека ме од сада монаси призивају за сваку своју потребу, а ја ћу брзо услишити молитву њихову и свих православних хришћана који ми са побожношћу прибјегавају, јер се зовем Брзопомоћница.” Након тога Нил је поново прогледао. Од тада више нико није туда пролазио према трпезарији, него је мјесто око Свете иконе са великим поштовањем и достојанством ограђено. Пошто се се одатле пружа поглед према западу, а простора није било много, са десне стране чудотворне иконе подигнут је Свети храм, на чијем су живописању радили најбољи умјетници, посвећен Пресветој Богородици, чудотворној Брзопомоћници. Сваке вечери и сваког јутра служи се молбени канон пред овом светом иконом на Светој Гори. Изљечења и чуда Сва изљечења и многа друга чуда која је Пресвета Богородица Брзопомоћница од тада учинила и чини сваког дана није могуће забиљежити. Показала се другом Силоамском Бањом: вјерује се да болесне исцјељује, слијепима дарује вид, лијечи хроме, непокретне, а нарочито помаже нероткињама, многе је од утапања у мору избавила, штеточине много пута отјерала и уништила, и друга безбројна чуда чини непрестано свим православним хришћанима који јој побожно и са вјером приступају. Извор: Глас Српске Пренос моштију Светог Николе у Бари је празник у православним црквама (осим грчке) у част преноса моштију Светог Николе Чудотворца из Мире у Ликији у град Бари (Италија) 1087.године. Прославља се 9. (22) маја. Трговци из Барија превезли су мошти Светог Николе из Мале Азије у Италију, спасивши их од уништења од стране Турака, а такође, желећи да имају светињу у свом граду. У исто вријеме успјели су да буду бржи од својих конкурената - Венецијанаца, који су, такође, хтјели да донесу светињу у свој град. Осмог маја бродови су стигли у Бари, а ускоро су се добре вијести прошириле градом. Сутрадан, 9. маја, мошти Светог Николе свечано су пренесене у цркву Светог Стефана која је била недалеко од мора. Прославу преноса светиње пратила су бројна чудесна исцјељења болесника, која су побудила још веће поштовање према великом светитељу Божјем. У Барију су свештенство и бројни вјерници свечано дочекали светитељеве мошти. Годину дана касније саграђена је црква у име Светог Николе коју је осветио папа Урбан II. Од тада светиња стално почива у Барију. Догађај у вези са преносом моштију Светог Николе изазвао је посебно поштовање Чудотворца и обиљежен је успостављањем посебног празника 9 (22). маја. Прво су празник преноса моштију Светог Николе славили само становници италијанског града Барија. У другим земљама хришћанског Истока и Запада то није прихваћено, упркос чињеници да је пренос моштију био надалеко познат. Грчка црква није успоставила прославу овог сјећања, јер је губитак моштију светитеља за њу био тужан догађај. Руска православна црква почела је да прославља пренос моштију Светог Николе из града Мире (Ликија) у град Бари (9/22. маја) након 1087. године, на основу дубоког, већ утврђеног поштовања великог светитеља Божијег од стране руског народа. Тренутно се око 65% моштију Светог Николе Чудотворца налази у базилици Светог Николе у Барију под престолом олтара крипте. Преостали дио моштију могао би се наћи у разним црквама широм свијета, а посебно у Венецији, с обзиром на чињеницу да су Венецијанци 1099/1100.године, такође, напредовали до Мире и отели кости неких људи сахрањених у древној базилици Св. Николе. Реконструкција моштију, коју је 1988. године урадио професор Луиђи Мартино, приказује човјека средње висине. На празник Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, 21. маја 2023. године, на Светој архијерејској Литургији коју је, у храму Светих апостола Вартоломеја и Варнаве у Раковици, служио Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Петар, викарни Епископ Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, извршен је свечани чин канонизације Светог свештеномученика Недељка Раковичког. Епископу Петру саслуживало је свештенство и свештеномонаштво из више епархија Српске Православне Цркве и из Руске Православне Цркве, у молитвеном присуству многобројног верног народа. На малом входу, Преосвећени Епископ Петар је прочитао одлуку Светог Архијерејског Сабора наше Цркве о прибрајању Светог свештеномученика Недељка Раковичког лику светих. По прочитаној саборској одлуци, уз појање тропара Светом свештеномученику Недељку Раковичком, Епископ топлички Петар крстолико је уздигао икону Светитеља Недељка благосиљајући присутне. На крају свете Литургије освештани су славски дарови. Извор: ТВ Храм Патријарх српски Порфирије и Епископ Кирило стигли су јутрос у Загреб, гдjе је владика Кирило преузео администрирање Митрополијом загребачко - љубљанском. Погледај видео запис! Такође у Недјељу Слијепог, 21. маја, Његова Светост Патријарх српски Порфирије и Његово Блаженство Архиепископ охридски и македонски Стефан служили су Свету Литургију у новоизграђеном храму Македонске Православне Цркве Свете посвећеном Светој Злати Мегленској у Загребу, који је том приликом и освећен. Двојици поглавара саслуживали су и епископи Српске и Македонске Православне Цркве – буеносаирески и јужно-централноамерички Кирил, администратор Епархије загребачко-љубљанске, славонски Јован, европски Пимен и тетовско-гостиварски Јосиф, као и свештенство обје Цркве. У наставку доносимо интегралну бесједу Његове Светости Патријарха Порфирија. ”Блажењејшиј Архиепископе, високопреосвећена и преосвећена браћо архијереји, браћо свештеници, драга браћо и сестре, Данас је заиста велики дан за град Загреб, велики дан за ову дивну земљу, велики дан за македонски народ, велики дан за хришћане и велики дан за Православну Цркву, Једну, Свету, Саборну и Апостолску Православну Цркву. Велики је дан зато што смо осветили, по промислу Божјем, и Његовом бладогаћу још једно место са којег ће се узносити бескрвна жртва за спасење света и човека. Ми смо створени за вечност. Створени смо да, имајући свако посебан дар, лични, специфичан печат, своју непоновљивост, будемо једно у Господу, будемо једно у Христу, а то јединство се најреалније, органски реализује, остварује, у Светој Литургији која се служи у светим и освећеним благодаћу Божјом храмовима. И данас смо служили Свету Литургију и ту смо показали да смо једно у Христу. ‘Нема Грка ни Јеврејина, нема скита и варварина, нема роба и слободњака’, каже велики свети апостол народа – свети апостол Павле. Шта он тиме хоће да каже? И додаје – ‘нема мушког и женског’. Хоће да каже следеће – не да се укидају лични и заједнички печати и карактери које свако носи, и као појединац и као заједница. Не да се укидају, него хоће да каже да су различитости благословене, да је то дар Божји, али да различитости нису дате да бисмо на основу њих развијали супротности, искључивости и противљења, него су различитости дате да бисмо, савлађујући свој егоизам, своје самољубље, своју ускогрудост, на основу њих могли да препознамо, проценимо и на крају истински љубављу загрлимо читавим својим бићем и онога који је другачији. И да бисмо баш због тога што је свако непоновљив и другачији могли да изграђујемо хармонију, да изграђујемо јединство, али не јединство макар какво. Није свако јединство благословено. Ми се можемо ујединити и у нечему што не препознаје другога, што искључује другога, што прогони другога. То јединство свакако није јеванђељско, то јединство свакако није у Христу и Христово – није благословено, није јединство за Царство небеско. А Црква Христова и храмови Божји јесу места где, причешћујући се Телом и Крвљу Христовом најпре с Њим постајемо једно, а онда постајемо способни да истовремено постајемо једно и са другим. И нарочито с оним ко је нарочито другачији и различит од нас. Зато је данас благослов Божји за сваког човека који живи у овом предивном, благословеном граду Загребу, и овој дивној и благословеној земљи Хрватској, што је добила још један храм, што је добила још једно место са кога ће се уздизати молитва. Место на којем ће се људи сабирати да погледају у себе, у своју душу, да оцене себе пред лицем Божјим, да препознају своје недостатке и своје промашаје, а у исто време и своје потенцијале и своју снагу, и да оно што дискредитује одсецамо, што умањује човека и његово достојанство и нас саме, а оно што је вредно да умножавамо и узрастајући у Христу, радујемо се истовремено и обогаћујемо једни друге. Блажењејши, нека вас Господ чува, да вам да добро здравље, истинску духовну снагу, снагу вере, вере у једнога Бога – Сина Божјег и Оца Његовог и Духа Светога јер све што можемо постићи као људи без Бога има свој почетак и има свој крај у овом свету. А све што се започне у Христу благодаћу Духа Светога добија свој вечни смисао, постаје почетак откривања и оприсутњења Царства Божјег у нама и међу нама. Нека вас Господ благослови. Нека благослови народ који вам је Бог поверио да га приводите Христу, да га уводите у Царство Божје, а истовремено сви да се радујемо, да се срећемо непрестано, да сведочимо Њега, Једнога, Распетога, и ево слава Богу, Васкрслога Господа и Спаситеља нашега кога увек славимо речима, а истовремено себе уздижемо: Христос васкрсе! Браћо и сестре, и вама свима честитам. Да се молите Богу. Да имате мира и радости у својим породицама пре свега. Важна је породица. Ако ту нема мира, ако ту нема разумевања, можемо постићи шта год хоћемо, али нам онда оно што смо постигли постаје само кристални дворац, као кула од папира. Ако имате породицу, најпре и нарочито муж и жена да разумеју заповест Божју, прву заповест – да ће муж оставити оца и мајку своју и прилепити се својој жени и биће двоје једно. Најважнији је у породици однос, заједница, савез мужа и жене. Не најпре однос оца према деци и мајке према деци, него најпре однос оца и мајке. Ако то дарују својој деци, даровали су најсигурнију базу, најсигурнију луку на пучини немирног света, света који, како је дивно рекао Блажењејшиј, гута. Нека Господ да да имате мирне и стабилне породице које се окупљају овде у храму Божјем где сви треба да будемо породица Божјa. Честитам вам још једанпут и да Бог да да се овде молимо и овде, и у сваком храму, на сваком месту земљиног шара где се слави име Божје. Господ да благослови!”, казао је Патријарх Порфирије. Након свете Литургије, у новосадском Саборном храму, Епископ бачки Иринеј обратио се присутном вјерном народу поводом завршеног редовног засиједања Светог Архијерејског Сабора СПЦ, одржаног у Београду од 14. до 20. маја 2023. године: "И пролазећи видје човјека слијепа од рођења. И запиташе га ученици његови говорећи: Рави, ко сагријеши, овај или родитељи његови, те се роди слијеп? Исус одговори: Не сагријеши ни он ни родитељи његови, него да се јаве дјела Божија на њему. Мени ваља чинити дјела Онога који ме У пост-васкршњем периоду у нашој цркви је прочитано неколико Јеванђеља, од којих је свако имало посебно значење и за која се, у исто вријеме, испоставило да су смислено повезана. А данашње читање Јеванђеља о исцјељењу слијепог, попут Јеванђеља о исцјељењу раслабљеног, које је читано прије двије недјеље , говори нам о томе како је наш Господ Исус Христос показао Своју љубав према људима. Не само ријечју, већ и дјелом. И дјело које је чак претпостављало чуда. Ова јеванђеља нас подсјећају да Бог није само љубав упућена нама, љубав која је спремна да се излије на нас у најтежим животним ситуацијама, чак и понекад превазилазећи законе природе. У овим јеванђелским читањима, не мање пажње се поклања још једној веома важној теми. Ово више није тема Божанске љубави, већ људска захвалност, људска способност да се одговори на Божји дар. Традиционално, на недјељној литургији шесте недеље по Васкрсу чита се готово цијела девета глава Јеванђеља по Јовану. У овој глави описана је прича о човјеку слијепом од рођења, којег ће Спаситељ излијечити, а такође описује и даље повезане догађаје. "И пролазећи видје човјека слијепа од рођења"(Јн 9,1). ...настави да читаш
Потом чујемо дијалог између апостола и Христа о узроцима болести слијепог. Ученици имају само двије могућности за одговор: или је он крив, или његови родитељи. Али Спаситељ одбацује обоје: „Не сагријеши ни он ни родитељи његови, него да се јаве дјела Божија на њему" (Јн 9, 3). Ово је питање које сами сби често постављамо када нам се догоди неко зло. Најчешће тражимо узрок зла које нас је задесило, сматрајући га казном. Слично су сматрали и поступили и пријатељи Јовови, главне личности из библијске књиге о Јову. Христов одговор „не сагријеши ни он ни родитељи његови, него да се јаве дјела Божија на њему" је, можда, одговор свима који вјерују да су дјеца директно одговорна за злочине својих предака. Генерално, ако пажљиво читамо Свето писмо, не можемо да не примијетимо да је цијела осамнаеста глава књиге пророка Језекиља посвећена критици таквог мишљења. Неко се може позвати на Књигу Изласка: "Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који походим гријехе отачке на синовима до трећега и до четвртога кољена, онијех који мрзе на мене" (2 Мојс 20, 5). - али овдје вам треба да буду опрезнији, јер ће казна обузети оне потомке који ће мрзети Бога, тј. они ће сами наставити злобу својих родитеља. Постоји много више опција за развијање ове теме, али вратимо се тумачењу јеванђеоског текста. Ако се окренемо егзегези св. Кирила Александријског, тада ћемо видјети да, анализирајући горње Христове ријечи, он, чак и у опширном наслову, пише: „Бог никоме не усмерава гријехе отаца, кажњавајући оне који нису сагријешили, већ праведан врши пресуду над свима “. Слиједи прилично дуга расправа, гдје се пуно простора посвећује критици неправде оних који вјерују да су дјеца директно одговорна за гријехе својих родитеља. Јасно указује на то да родитељи могу да дају лош примјер и да ће дјеца, упијајући га, и даље чинити исте гријехе, али то ће бити посебно њихови, а не туђи гријехови. Поред тога, Св. Кирило, такође, јасно ставља до знања да се погрешним разумијевањем теме која је додирнута, задире и у правду и у милост Божију. "Мени ваља чинити дјела Онога који ме посла, док је дан. Долази ноћ кад нико не може радити. Док сам у свијету, свјетлост сам свијету." (Јн 9,4) Овдје се каже да Христос и Његови ученици треба да чине Очева дјела. Кроз ове ријечи Спаситељ нас, свакога од нас, позива да будемо активни учесници у добрим дјелима, на којима се заснивају сви лични односи између човјека и Бога. Даље, видимо слике дана и ноћи. Дању је човјек слободан, ноћу је везан; дан је живот, ноћ је смрт. Христос је користио опозиције које су у то вријеме биле прилично раширене. Оно што је овде важно за нас је показатељ пролазности нашег живота, у којем треба имати времена да радимо за сопствено спасење. Ова, тако очигледна и разумљива идеја, тако често измиче нашој пажњи. А Господ проговори, пљуну на земљу и помаза му очи и посла га у Силоамску бању. Из Јеванђеља сазнајемо да је, Господ слијепог од рођења, исцијелио у суботу: "А бјеше субота кад Исус начини блато и отвори му очи". Субота је код Јевреја била дан религиозног поштовања и уздржања од посла. Јевреји су поштовали то правило од петка увече до суботе увече. "Тада говораху неки од фарисеја: Није овај човјек од Бога, јер не светкује суботу. Други говораху: Како може човјек грешан таква знамења чинити? И наста раздор међу њима". Овај начин исцјељења подсјећа на начин на који је Бог створио човјека, створивши га од прашине. Сада Христос, слијепом од рођења отвара очи поново од прашине. Истинити Бог! Испитује вјеру слијепца и шаље га у бању Силоам. Поштује слободу човјека и захтијева његово добровољно и слободно учешће у чуду. Али слијепац с вјером слуша заповијест Божију, иде и пере се и враћа се гледајући. Међутим, живот излијеченог слијепца није постао лакши. Постаје мета опакости и мржње фарисеја, оних људи који су ревносно вјеровали у Бога и држали се закона. Исцијелити не само слијепог, већ онога који никада у животу није видио тј. који је рођен слијеп - Јевреји никада нису чули за такво чудо. Испитују слијепца, мислећи да их лаже и умјесто да повјерују, видећи чудо живо пред собом, затварају очи своје. Њихов религиозни фанатизам не само да затвара њихове очи већ их на крају уклања и од Бога. Бивши слијепац је пред њима тврдио да човјек који га је излијечио може бити само пророк и послат од Бога. Тада су позвали његове родитеље. Родитељи слијепог су се плашили да признају чудо које се догодило њиховом дјетету које се родило слијепо, како не би постали изопштениц: "Знамо да је ово син наш, и да се роди слијеп; А како сада види не знамо, или ко му отвори очи ми не знамо: сам је већ одрастао, питајте њега, нека сам каже за себе. Зато рекоше родитељи његови: Одрастао је, њега питајте. Ово рекоше родитељи његови јер се бојаху Јудејаца; јер се Јудејци већ бијаху договорили да буде одлучен од синагоге ко год њега призна за Христа". Човјек рођен слијеп је невјероватан примјер за многе генерације хришћана. Божја дјела су се заиста појавила. А највећа вриједност од њих није исцјељење, већ даљи поступци ове особе. Већ је вјеровао и не боји се ничега. Чини се да се мала и несрећна особа смјело супротставља ауторитетима времена - фарисејима и књижевницима. Свађа се с њима, учи их и штити свог Доброчинитеља. Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години Спори се простота вере са лукавим неверјем (Јн 9). Пришавши слепцу који је прогледао, вера је просветила и његове умне очи, те је он јасно угледао истину. Гледајте како је код њега све логично. Питају га: „Шта ти кажеш о ономе који ти је дао вид?“ „Пророк је,- одговорио је он,- тј. посланик Божији, испуњен чудотворном силом“. Непротивречан и исправан закључак. Међутим, књишка образованост неће да види ту исправност и xoћe да се уклони од њених последица. Пошто јој то није успело, она се обраћа некњишкој простоти својим предлогом: Подај славу Богу. Ми знамо да је онај човек грешан. Али, простота вере не уме да повеже грешност и чудотворство, те отворено изражава: Је ли грешан не знам; једно знам, да ја бејах слеп а сада видим. Шта је могуће peћи против такве речи? Међутим, логика неверника је упорна и при свој очевидности се не стиди да тврди да не зна одакле је Онај који је отворио очи слепоме. У томе и јесте чудо, говори им здрава логика вере, што ви не знате откуда је, а Он отвори очи моје. А знамо да Бог не слуша грешнике; него ако ко Бога поштује и вољу Његову твори, тога слуша. Откако је века није се чуло да ико отвори очи рођеноме слепцу. Кад Он не би био од Бога, не би могао ништа чинити. Рекло би се, после овога ништа друго није остајало него да се преклони глава под силом исправног закључка. Међутим, књишка ученост не може да трпи здраву логику вере, и зато га истераше… Па, пођи онда да доказујеш истину вере онима код којих се ум искварио од упорности неверја. Неверници свих времена су људи истог кроја. ...смањи текст
Посљедње године свог живота апостол је провео у Ефесу. Једног дана сазнао је да је један од његових ученика постао разбојник. Рискирајући живот, Јован се попео на гору. Када је бивши ученик видио старца, постидио се и побјегао. Јован је, дашћући, потрчао за њим и викао: „Сине! Стани! Врати ми се и не очајавај због свог пада! Узећу на себе твоје гријехе, само ме сачекај! " Ученик и разбојник пао му је пред ноге и горко плакао. Свети Јован Богослов умро је природном смрћу (једини од апостола), имајући око 105 година, за вријеме цара Трајана. Постоји традиција заснована на Христовим ријечима да је жив узнесен на небо. Прије другог Спаситељевог доласка, он ће се вратити да свједочи о Христу и прихватиће мученичку смрт за Њега од Антихристових слуга. Извор: фома.ру /Цртежи Наталије Романенко /превео, допунио и прилагодио сајт вјеронаука.нет Једном је Господ Исус Христос пролазио поред Генисаретског језера. Видио је двојицу браће, Јакова и Јована, како су са оцем Заведејем крпили своје рибарске мреже. Позвао их је да Га слиједе. Оставили су оца, мреже, лађу и одмах кренули за Њим. И од тада су са Спаситељем. Христос их је назвао "синовима грома" (воанергес). Према предању, у градићу Витсаиди, на обали Галилејског језера, живјела је породица Јована Богослова. Отац му се звао Заведеј, а мајка Саломија, била је кћерка Јосифа, хранитеља и старатеља Пресвете Богородице. Заједно са Симоном Петром били су присутни при васкрсењу Јаирове кћерке, као и приликом Његовог Преображења на гори Тавор. Поново са Симоном Петром, два брата била су најближа Богочовјеку у Гетсиманском врту када се он молио са крвавим знојем уочи својих страдања на Голготи. На Тајној вечери Јован је сједио поред Господа. Када је Исус Христос рекао да ће га један од његових ученика издати, Он је једино њему Христос открио Јудино издајство: "Господе, ко је то? Господ одговори: онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Искариотскоме" (Јн 13, 21-26). Висећи у страшним мукама на крсту Голготе, Господ Исус је видио поред себе Своју пречисту Мајку и „ученика кога љубљаше“. Пресветој својој Мајци рекао је: - Мајко, ево ти сина! И свом ученику Јовану: -Сине, ево ти мајке! Јован је прихватио Свету Богородицу као своју праву мајку и бринуо се о њој као о сину до њеног блаженог Успења. Првог дана у недјељи, пред зору, Марија Магдалина је дошла на гроб Господњи. Тражила је, али у њему није пронашла Спаситељево тијело. И пожурила је да каже Петру и Јовану. Двојица ученика су одмах отишли до гроба. Јован је дошао први, завирио у гробницу и видио је празну. Симон Петар је, такође, ушао у њу и видио је празну. Ушао је и Јован. Ушао је и био први од ученика који је повјеровао у васкрсење Христово. Након свог васкрсења, Господ се много пута појавио својим ученицима. Појавио се и на Генисаретском језеру. Јован га је прво препознао и рекао Симону Петру: - То је Господ ("Онда ученик онај кога љубљаше Исус рече Петру: то је Господ"). Послије Вазнесења, Јован је живио у Јерусалиму са осталим апостолима. Често се молио с њима у храму. На Педесетницу, заједно са њима, примио је благодатне дарове Духа Светога. Од тада је марљиво проповиједао јеванђеље и обраћао Јевреје и незнабошце у вјеру Христову. Једног дана отишао је са апостолом Петром у јерусалимски храм. На вратима храма, човјек, хром по рођењу, почео је да моли за милостињу. Нису имали сребра ни злата. Дали су му шта су имали - излијечили су га: "И скочивши устаде, и хођаше, и уђе с њима у цркву идући и скачући и хвалећи Бога.Устао је и кренуо". Ово чудо привукло је код њих много људи. Апостоли су проповиједали сву истину о Спаситељу - Његов живот, Његово искупитељско страдање и Његово васкрсење. Позвали су све да се покају и обрате Њему за спас. Хиљаде су повјеровале и крстиле се. Првосвештеници и старјешине храма држали су двојицу апостола у притвору. Сутрадан су изведени на суд пред Синедрион. Било им је забрањено да проповиједају истину о Господу Исусу. Али Петар и Јован одговорише својим судијама: -"Петар и Јован одговарајући рекоше им: судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо неголи Бога? Јер ми не можемо не говорити што видјесмо и чусмо! А они запријетивши им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради; јер сви хваљаху Бога за оно што се бјеше догодило". Међутим, упркос опасности, они су наставили да се повинују Христовој заповијести. А број вјерника се непрестано увећавао. До Успења Пресвете Богородице, Јован је боравио у Јерусалиму. Затим је отишао са својим учеником Прохором да проповиједа ријеч Божију у Малој Азији.мЊих двојица су стигли у град Ефес. Овдје су живјели у великом сиромаштву. Радили су као слуге у једној породици. Њихови господари су били незнабошци. Према њима су поступали строго, сурово. Додјељивали су им најтеже ствари. Кажњавани су немилосрдно. Јован и Прохор су све стрпљиво поднијели. Служили су марљиво и послушно. Али убрзо је Бог отворио пут ка јеванђељу. Умро је младић, син Диоскорида, предсједника градског већа. Отац је био толико шокиран синовљевом смрћу да је изненада умро. Цио град је био узбуђен. Свети апостол Јован је отишао у кућу Диоскорида. Молио се. И Бог је васкрсао сина и оца. Видјевши ово чудо, неки су Јована називали мађионичаром, а други Богом и Сином Божјим. Али свети Јован је свима објаснио чијом је силом учинио чудо. Газдарица куће и васкрсли отац и син, такође, су повјеровали и крстили се. Позвали су апостола да се пресели код свог ученика и даље их подучава Божјем закону. Кроз ово чудо, јеванђељска проповијед у Малој Азији постигла је велики успјех. Вјера у Христа Бога се непрестано ширила. Томе су помогла бројна чудеса која су услиједила и нарочито добар примјер апостола. Као што је учио ријечима, учио је и дјелима. Својим примјером показао је какав хришћанин треба да буде. Обилазио је села и градове, проповиједао, оснивао црквене општине, постављао епископе, свештенике, ђаконе. Позвао је све да слиједе његов примјер. Римски цар Домицијан, сазнавши за велике успјехе нове вјере у Малој Азији, наредио је да му апостола доведу у Рим. Угледавши га са собом, почео је да га жестоко мучи: дао му је чашу отрова да га попије, бацио га у котао са узаврелим уљем. Јован је остао здрав и неповријеђен. У њему су се испуниле ријечи Господње: ако они који вјерују у Њега попију нешто смртоносно, то им неће наудити. Присутни на мучењу почели су да вичу: - Велики је хришћански Бог! Цар више није хтио да мучи апостола. Послао га је у изгнанство на острво Патмос, смјештено поред малоазијске обале. Везан и окован, апостол је бродом путовао на острво. Током путовања учинио је многа чуда која су све путнике привукла истинској вјери. Спасио је дављеника молитвом. Морску олују је укротио молитвом. Ријечју је излијчио болесника. Једном, када су сви патили од жеђи, претворио је слану морску воду у слатку. Након ових чуда сви путници су хтјели да их он крсти. Војници који су га пратили хтјели су да га ослободе и одведу на обалу Мале Азије. Али Јован им није дозволио да крше цареву заповијест. Тако је доведен без ланаца на острво Патмос. Његов боравак на овом острву служио је као спас у Господу за локално становништво. Неколико година им је апостол проповиједао јеванђеље, лијечио болеснике и уопште чинио многа чудеса. Свима је дао примјер кротости, невиности и љубави према Богу и ближњем. Обратио је људе Христу и својим добрим примјером и надахнутом ријечју. До његовог доласка на острво, сви становници су били незнабошци. Вјеровали су у магију и демонске моћи. Лукави људи су се користили уобичајеним празноверјем, претварајући се да су мађионичари. Тако су стекли моћ над људима и експлоатисали их. Јован је разоткрио њихове лажи. Проповиједао је истинитог Бога и тако многе одвратио од идолопоклонства. У далеком изгнанству апостол је био радостан и смирен. Ништа га није могло одвојити од Господње љубави, Господ Исус Христос је свог вољеног ученика учинио још срећнијим. Показао му је своју славу у дивном откривењу. Једне недјеље му је дато да у небеској визији сагледа будућу судбину Цркве и читавог свијета. Показала му се величина царства Божијег. По Господњој заповиести описао је оно што је видеио и чуо. Ова света књига позната је као Апокалипсис или Откривење. Њоме се завршава Света писмо. Када је цар Домицијан умро и цар Нерва заузео престо (Марко Кокцеј Нерва, умро 27. јануара 98. године био је римски цар између 96. и 98. године), прогон хришћана је спласнуо. То је омогућило светом Јовану да се врати у Ефес. Хришћани су га са највећом радошћу дочекали изван града. На састанку су га поздравили ријечима: - Благословен који долази у име Господње! До краја свог живота апостол је остао у Малој Азији и наставио са својим учеником Прохором започето спасоносно дјело. Проповиједао је у свим областима Мале Азије, обилазио градове и села и водио је многе људе правим путем ријечима, чудима и личним примјером. Многи његови ученици постали су познати својим светим животима. Ни у старости апостол није престајао да ради, надахнут ревношћу за славу Божију и љубављу према људима. У једном од малоазијских градова видио је младића који је имао племените таленте. Прихватио га је, научио и крстио. Требало је отпутовати негдје далеко. Повјерио је то локалном епископу. Али епископ није у потпуности оправдао повјерење апостола. Учио је младића, али није обраћао пажњу на његово понашање. Још увијек не укоријењен у вјери и закону Божјем, младић се заплео у лоше примјере и препустио пороцима. Зближио се са изопаченим младима, основао с њима банду разбојника, пронашао тајно мјесто у шуми и почео с њима да напада и пљачка путнике на путевима. Апостол је поново прошао тим градом и питао за младића. Рекли су му све о њему. Био је претужан. Позвао је владику и укорио га због немара. „Врати ми", рекао је, „благо које сам ти повјерио да чуваш!" Врати ми младића којег си требао научити Господњем закону. Апостол је кренуо у ту шуму и стигао до разбојника, који су га ухватили и довели до њиховог вође. Испоставило се да је главни био младић којег је Јован тражио. Угледавши апостола, младић се постидио и побјегао од њега. Јован га је пратио и викао: "Врати се оцу, сине!" Не очајавај у Божјој милости! Ја ћу преузети твоје гријехе - само ме слушај и покај се! Бог ме послао да те нађем! Поражен речима апостола, младић се зауставио, вратио му се, пао му пред ноге и дуго ћутао. Није се усудио подићи поглед према њему. Па се постидио својих дјела ...Апостол га је подигао, пољубио и повео са собом. Обрадовао се, као што се обрадовао добри пастир кад је нашао изгубљену овцу. Кренуо је да га подучава, позивајући га поново на покајање. Указао му је бескрајну милост Божију, Који је спреман да прихвати увијек покајаног грешника. Млади се вратио добру захваљујући великој љубави којом се апостол бринуо о њему. У то вријеме у Цркви су се појавиле разне јереси. Јеретици су погрешно протумачили свету истину Божје ријечи. Неки лажни учитељи ишли су толико далеко да су се усудили да одбаце истину о Спаситељевом божанском достојанству. Хришћани су наговарали апостола да им у писаном облику преда учење које је чуо од Божанског учитеља. Њиме су намјеравали да се боре против јеретика. Намећући пост вјерницима у Ефесу, Јован је са собом повео свог ученика Прохора, попео се на високу планину и тамо провео три дана у посту и молитви. Трећег дана апостол је заповедио Прохору да напише све што ће му диктирати. И тако, на предлог Духа Светога, ап. Јован је започео своје Јеванђеље ријечима: „У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч“. Ово Јеванђеље је написано када је апостол већ био у старости. Када је његова снага била тако слаба да није могао дуго да говори, понављао је својим ученицима само ријечи: - Дјецо моја, волите једни друге. То је највећа заповијест Господња, и доста је ако њу испунимо како ваља волите се! Осјетивши приближавање смрти, Јован је са собом повео неколико ученика, укључујући свог омиљеног ученика Прохора, и изашао са њима у град. Зауставио се на погодном мјесту и наредио им да ископају гроб. Дао им је посљедња упутства, благословио их, легао у гроб и предао своју душу Богу. Сваке године 8. маја из његовог гроба излазила је танка прашина која је од болести исцјељивала оне који су му долазили у вјери. Стога се успомена на Светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова прославља 8. маја. Поред једине пророчке књиге Новог завјета - Апокалипсиса - апостол Јован је написао и Јеванђеље, које се знатно разликује од три такозвана синоптичка јеванђеља (Марко, Матеј, Лука), и три Саборне Посланице упућене свим хришћанима. У свим дјелима Јована Богослова главна идеја о љубави је: „да љубимо један другога; јер је љубав од Бога, и сваки који има љубав од Бога је рођен, и познаје Бога. А који нема љубави не позна Бога; јер је Бог љубав“ (1 Јн 4, 7-8). Зато се Јован Богослов назива апостолом љубави. Припремио вјеронаука.нет Руски патријарх Кирил: Свијет се суочава са катастрофалним сукобом, трећим свјетским ратом20/5/2023
Свијет се суочава са трећим свјетским ратом, човјечанство можда неће имати шансе да преживи у случају употребе оружја за масовно уништење, а хришћани и муслимани морају да памте "да Бог није на власти, већ у истини", рекао је поглавар Руске православне цркве, патријарх Кирил. "Данас је свијет заправо суочен са катастрофалним сукобом, а неки га називају трећим свјетским ратом. Не усуђујем се да кажем да ли је то тако, али, заиста, нагомилао се такав потенцијал за конфронтацију да човјечанство неће имати изгледа опстанак ако оружје за масовно уништење. Морамо да подсјетимо – када кажем 'ми', мислим и на хришћане и на муслимане – да Бог није у сили, већ у истини", рекао је он, а преносе "РИА Новости". У том смислу , сарадња Русије са исламским свијетом данас је од великог значаја и представља нову димензију, додао је Кирил. "Имамо наду да нисмо једина цивилизација која не жели да иде грешним путем развоја. Видимо потенцијалне пријатеље и истомишљенике у исламској цивилизацији... Сигуран сам да ће нам даљи развој и ширење интеракције између православља и ислама, укључујући и академску сферу, помоћи да се ефикасно одупремо искушењима, изазовима", рекао је патријарх Кирил. Извор: РТ Чудесног јављања Крста Господњег на небу над Јерусалимом 351. године наша Црква се сјећа 20. маја 2023. године. Овај догађај се догодио када је, након смрти светог цара Константина Великог у Византији, на престо дошао његов син Констанције, који је застранио у јерес аријанизма. У девет сати прије подне, 7. маја 351. године, на небу се над Јерусалимом појавио равнокраки Крст Господњи, блистајући свјетлошћу која је јача од сунчеве. Многи људи су били свједоци чудесног знака, истовремено доживљавајући страх и изненађење. Према овим свједочењима, крст се појавио над Голготом, на којој је Христос разапет, а затим премјестио на Маслинску гору. Ширина Часнога крста одговарала је његовој дужини. Крст је истовремено заблистао свим дугиним бојама. Многи од оних који су видјели знак похитали су у цркву Васкрсења Христовог. Цар Констансије је о чуду обавијештен у поруци јерусалимског патријарха Кирила , који га је, такође, позвао да пређе у православну вјеру. Према сведочењу Созомен-а, историчара ранохришћанске Цркве, кроз ову појаву Крста многи Јевреји и Хелени дошли су у православну вјеру, приступивши кајући се Христу и примивши крштење. "На молбу Његовог преосвештенства епископа бањалучког г. Јефрема, Сабор Српске Православне Цркве, донио је одлуку да епископа марчанског г. Саву, досадашњег шефа кабинета Његове Светости патријарха српског г.г. Порфирија, постави за викара епископа бањалучког" написано је званичном Инстаграм налогу епархије бањалучке.
Епископ Сава марчански један је од најмлађих архијереја Српске православне цркве, а до сада је обављао и дужност секретара Његове Светости патријарха Порфирија. Епископ Сава (Бундало) рођен је 9. децембара 1984. године у Бањауци као Бојан Бундало, од оца Јове и мајке Гордане. Одрастао у Српцу гдје је завршио основну школу, а потом, 1999. године,по благослову епископа бањалучког Јефрема (Милутиновића), уписао и 2003. године завршио Цетињску богословију, као ђак генерације. На Православном богословском факултету Универзитета у Београду дипломирао је 2010. године. Постдипломске студије завршио је на Институту Васељенске Патријаршије у Шамбезију, Швајцарска, гдје је магистрирао. Ментор му је био чувени православни канонич проф. др Власије Фидас. На Универзитету у Атини од 2015. до 2017. године студира грчки језик, а 2019/20. академску годину проводи на Општецрквеној аспирантури и докторантури Руске Православне Цркве у Москви, као и на Државном институту за руски језик „Пушкин“, усавршавајући знање руског језика. Током студија на Богословском факултету у Београду ближе се упознаје са патријрхом Порфиријем, тада професором на Факултету, под чијим духовним руковођењем завршава студије и прелази у Митрополију загребачко-љубљанску, где, од почетка службовања митрополита Порфирија у Загребу, постаје један од његових најближих сарадника уз кога се определио и припремао за монашки живот. Монашки постриг примио је из руку Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког г. Јефрема у свом родном крају, у манастиру Осовици, на Лазареву суботу, 20. априла 2019. године, послије чега бива причислен братству манастира Свете Петке у Загребу. У чин јерођакона рукоположио га је тада Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу, другог дана Божића 2020. године. Рукоположење у чин јеромонаха патријарх Порфирије је извршио у истом храму 18. априла 2021. године. На приједлог Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом редовном заседању 29. маја 2021. године изабрао је јеромонаха Саву за викарног Епископа Патријарха српског са титулом Епископ марчански. Епикоп марчански Сава говори француски, грчки и руски језик, и влада енглеским језиком. На Сабору Српске православне цркве, такође је одлучено да, за администратора Митрополије загребачко-љубљанске буде постављен епископ буеносајрески Кирило. Он остаје епископ у Аргентини и Јужној Америци. Наиме, трон Митрополије загребачко-љубљанске остао је упражњен након што је тадашњи митрополит Порфирије изабран за патријарха. До данас, он је администрирао Митрополијом. Свети архијерејски сабор одлучио је и да нови чланови Светог архијерејског синода буду епископи браничевски Игњатије и горњокарловачки Герасим, умјесто епископа зворничко-тузланског Фотија и сремског Василија. У недељу, 21. маја 2023. године, прослава празника Светих цара Константина и царице Јелене, патрона Патријаршијског храма у Букурешту, започеће изношењем моштију Светих цара Константина и царице Јелене, Светог Нектарија и Преподобног Димитрија Новог, заштитника румунске престонице, на поклоњење верном народу. Свету архијерејску Литургију служиће Његова Светост Патријарх г. Данило у Патријаршијском Саборном храма, који ће и беседити после читања светог Јеванђеља. Уследиће свечани чин канонизације Светог Неофита Критског и додела награда победницима Републичког катихетског такмичења „Млади и стари нека славе име Божје“.
Извор: СПЦ/ Румунска Патријаршија У суботу 13. маја 2023. године, уснула је у Господу грчка монахинња, некада позната и славна (60-их и 70-их година) грчка пјевачица Мери Алексопулу (Μαίρη Αλεξοπούλου). Њена животна прича би се могла подијелити на два дијела: први дио као пјевачице до 43. године, а други дио као монахиње, Мери Алексопулу одрасла је у Перистерију. До 42. године живјела је животом као из бајке. Сарађивала је са свим великим именима и појављивала се на врхунским мјестима тог времена. Када се удала оставила је живот пјевачице иза себе. Имала је двије кћерке, Константину и Елефтерију. Године 1984. како то често бива, када су људи у најсрећнијим тренуцима, у једном тренутку њен живот се потпуно промијенио. Прерана смрт њене 18-годишње кћерке у саобраћајној несрећи – натјерала ју је да схвати да је све узалудно и тако је започео други животни пут: монашки. Посветивши се Богу, добила је монашко име Теонимфи (Невјеста Божија). „Моја Константина је 1984. имала 18 година, непосредно прије него што је отишла да студира политичке науке у иностранству. Једног јутра је узела ауто из наше куће да оде у продавницу у Кифисији. На скретању Агиа Марина код Коропија дошло је до фронталног судара са камионом. Њена смрт била је тренутна. Гледала сам у празно, испред себе. Скакала сам горе-доле по каучу. Онда сам изашла на нашу терасу и капи кише почеле су да падају из облака. Заиста тешко, не можете то ни замислити. И у том тренутку сам се окренула Богу: 'Боже мој, да ли плачеш са мном?'”, изјавила јее Мери Алексопулу за лист Еспресо. Од тада је почела стално да иде у цркву како би се изборила са губитком. Двије године касније одлучила је да се замонаши. Године 1992. направила је своје тихо духовно уточиште, Панагија Теонимфи, у свом старом дому у Коропију. Потпуно је напустила секуларни свијет. Престала је да гледа телевизију и о томе шта се догађа у свијет сазнавала је од вјерника који су недјељом посећивали манастир због богослужења. Њен велики успјех био је "Бамбола" (1968) који су сви пјевали и пуштали на радију. Грузијска православна црква прославила је 17. маја 2023. године Дан светости породице. У знак сјећања на овај догађај, мјестобљуститељ (locum tenens) Патријаршијског престола, митрополит сенакски и чкоротцуиски Шио (Муџири), служио је молебан у Кашветском храму Светог Ђорђа (грузијска православна црква у центру Тбилисија) у Тбилисију, пред чудотворном Ацкурском иконом Богодорице, која је посебно поштована у Грузији, наведено је на званичној Фејсбук страници. Затим је митрополит Шио предводио крсни ход, која је са чудотворном иконом Богородице ишао Авенијом Руставели од Кашветске цркве до Саборнох храма Свете Тројице, гдје је, такође, одслужен молебан. Дан јединства и светости породице установљен је на иницијативу Његове Светости Патријарха Илије II 2014. године. „Ако су породице јаке, и држава ће бити јака и непоколебљива“, изјавио је тада предстојатељ Грузијске православне цркве. Празник је установљен као противтежа Дану борбе против хомофобије, који се такође обиљежава 17. маја. На данашњи дан 2013. године, присталице традиционалних вриједности снажно су растјерале скуп у одбрану грузијске ЛГБТ заједнице. Од тада се у Грузији не одржавају поворке ЛГБТ представника, а Дан светости породице постао је надалеко слављен национални празник. Како је саопштено раније, грузијски премијер Иракли Гарибашвили изјаснио се против диктата сексуалних мањина на годишњој конференцији конзервативне политичке акције одржаној 4. маја 2023. године у Будимпешти. Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар Карађорђевић приредио је 18. маја 2023. године у Белом Двору у Београду свечани ручак за Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија и архијереја Српске Православне Цркве, учеснике редовног заседања Светог Сабора. Патријарх Порфирије захвалио је принцу Александру за гостопримство и пожелио срећу и благостање краљевској породици, истичући да је "глава краљевског дома уједно и глава српске породице".
"Краљевски дом је важан део не само наше историје, него и будућности. Он је омогућио да и наш народ сија и споља и изнутра", рекао је патријарх. Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар Карађорђевић је, у обраћању члановима Сабора СПЦ, рекао да су Црква и круна увијек биле блиске, да су заједно радиле за добробит народа и државе и да ће тако наставити, саопштено је са Краљевског двора. "Наше старе традиције нас обавезују, а мудрост наше цркве је вековима стара. Та мудрост нас је провела кроз многе потешкоће, учинила нас јачим и уједињеним. Знам да ће Црква на челу са патријархом Порфиријем наставити да води наш народ на путу јединства и слоге", нагласио је Карађорђевић. |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
May 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације Бих, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|