Сазнај новости из
хришћанског свијета
64. масовно крштење новорођенчади које је установио Његова светост и блаженство патријарх-католикос све Грузије Илија II обављено је у недјељу, 25. јула, у Саборном храму Свете Тројице у Тбилисију. У саборном храму Свете Тројице у Тбилисију у недељу је одржано 64. масовно крштење новорођенчади од стране Грузијске православне цркве. Крштено је 1.200 дјеце са благословом грузијског патријарха који се обавезао да ће крстити треће и сљедеће дијете у породицама чији су родитељи црквено вјенчани. Циљ ове иницијативе је побољшање демографске ситуације у кавкаској земљи.. Прво масовно крштење новорођенчади догодило се у јануару 2008. године у Самеби у Тбилисију. Масовна крштења се одржавају четири пута годишње. До данас је, према званичном извештају Патријаршије Грузије, крштено око 42.000 дјеце након ове иницијативе Патријарха. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања ове агенције Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је поводом свог 60 рођендана честитке од православних предстојатеља, архијереја, свештеног клира, престолонаследника Александра Карађорђевића, представника других цркава и верских заједница, амбасадорâ, као и бројних верника из Отаџбине и света. Предстојатељ Српске Православне Цркве не обележава дан свога рођења али је, ипак, тим поводом као знак пажње и љубави примио бројне честитке из православног света међу којима су писма од Патријарха цариградског г. Вартоломеја, Патријарха московског и све Русије г. Кирила, Патријарха румунског г. Данила, Архиепископа чешких земаља и Словачке г. Растислава, Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија и Митрополита волоколамског г. Илариона. Они су у својим братољубивим честиткама пожелели Светејшем Патријарху српском г. Порфирију свесилну помоћ Божју, силу духовну и крепост телесну у његовом предстојатељском служењу на радост благочестивог клира и благоверне пастве Српске Православне Цркве. Синод је забранио свештеницима да раде у државној служби. Свети синод Румунске православне цркве, којим је предсједавао Његово Блаженство Патријарх румунски Данило, засиједао је 21. јула 2021. године у Великој сали Патријаршијске палате у Букурешту. Синод је одлучио да име Светог Никифора Лепрозног, моћног заштитника од ковида 19 и сваке болести уврсти у календар Румунске православне цркве 4. јануара и одобри синаксар, тропар, кондак, богослужење, акатист и молитвени канон светитељу. Отац Никифор се упокојио 4. јануара 1964. у својој 74. години. Након три године његове чесне мошти су откопане и нађене су да миомиришу. Синод је одобрио одлуку Националног црквеног савјета од 4. марта 2021. године, којом се забрањује „епископу, свештенику, ђакону, монаху Румунске православне цркве обављање функције достојанственог / високог државног службеника на централном или локалном нивоу, у Румунији или у другим државама “. Синод је подсјетио на канонска правила према којима епархијски епископ Румунске православне цркве може да рукополаже кандидата у чин ђакона и свештеника само за парохије и манастире који су му у повјереној епархији. Ако јерарх рукополаже кандидата из друге епархије без пристанка њеног надлежног епископа, тада ће он бити послат на суд прве јерархијске Конзисторије (консисторија је црквени суд једне митрополије или епископије), а само рукоположење ће бити проглашено неважећим. Синод је одобрио стварање двије нове парохије за румунске православне заједнице у Љубљани (Словенија) и Дубаију (Уједињени Арапски Емирати) и утврдио да су директно подређене румунској патријаршији. Синод је изразио забринутост због покушаја да се у образовном систему Румуније "сексуално образовање" учини обавезним, а такође је примијетио сумњиву природу резолуције Европског парламента /Матићев извјешатј/ од 24. јуна 2021. која позива жене да осигурају право на легалан и безбједан побачај. Румунска патријаршија је потврдила свој став да часови „образовања за живот“ треба да остану необавезни и упозоравају на идеолошке ризике „сексуалног васпитања“, које није примјерено узрасту дјеце и противријечи вриједностима хришћанске породице. Уочи засиједања Светог синода, портпарол румунске патријаршије Василе Банеску рекао је медијима да се „Црква залаже за било коју врсту образовања која је истинита, корисна и заиста формативна“. Он је нагласио да образовање у школама по питањима везаним за сексуалност требало би да остане идеолошки неутрално, посебно када „потпуно противријече стварном и крајњем циљу образовања - васпитању човјека у духу највиших моралних вриједности“. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања ових агенција и извора Десетине нових светаца, укључујући мученике и исповједнике, проглашени су светима на засиједању Светог синода Грчке православне цркве у Атини 14. и 15. јула. Међу 52 новоканонизована светитеља су седам епископа који су у име Христово пострадали априла 1821. године заједно са цариградским патријархом Григоријем V (канонизован 100 година раније, на стогодишњицу од његове смрти): Евгеније Анхијски, Јосиф Солунски, Григорије Деркијски, Дионисије Ефески, Доротеј Адрианопољски, Атанасије Никомидијски, Јоаникије Тарновски. Све су их погубиле османске власти на почетку грчког рата за независност, који се завршио 1832. године. Наиме, дипломатски представници великих сила при Високој Порти у Цариграду, потписали су заједно са османским представницима Цариградски уговор 21. јула 1832. године којим су проширене и утврђене границе новоустановљене Краљевине Грчке. Иако није учествовао у револуцији Турци су патријарха Григорија објесили на средња врата патријаршије, која од тада па до данас увијек стоје затворена, а затим га бацали у море. Али по Божијио вољи 16. марта увече вода избаци тијело светитељево, у близини једне руске лађе. Ту се нађе и капетан грчке лађе Склавос, родом са острва Кефалоније, који исте ноћи тајно одвезе бродом тијело патријархово у град Одесу, гдје оно буде свечано погребено. По жељи руског цара, тијело светитељево би погребено са највећим царским почастима, а на погребу служаху четири руска архијереја и један српски. Синод је, такође канонизовао митрополита Платона Хиоског и још 43 људи које су османске трупе мучиле током масакра у Хиосу на Велики петак 1822. године. На списку су свештеници, ђакони, јеромонаси и монаси. Власти су одлучиле да погубе становнике острва Хиос због њихове подршке у борби за грчку независност. Свети синод је, такође, наложио канонизацију преподобног Анастасиоса Гордиоса (1654-1729), најутицајнијег духовника из доба турске владавине. Један је од такозваних „учитеља нације“ и сматра се претечом модерног грчког образовања. Берлин, 13. јула. Њемачка национална авио-компанија Луфтханза (Lufthansa) је у уторак саопштила да се фраза „даме и господо“ више неће користити у авиону приликом поздрава путника, преноси Интерфакс-Религион позивајући се на њемачки дневни лист „Велт“ (Die Welt). „Важно нам је да узмемо у обзир све путнике у свом обраћању. У зависности од доба дана могу се користити различити поздрави - на примјер, „драги гости“, „добро јутро / добар дан / добро вече“ или „добродошли на лет“. Нова уредба примјењиваће се на све авиокомпаније групе, укључујући Austrian, Swiss, Eurowings и Brussels Airlines. Ова одлука резултат је шире дискусије о инклузивности у компанији. Према ријечима портпарола Луфтханзе, напори на постизању родно неутралног језика учиниће се и за путнике и за запослене. Претходно је исту одлуку донио Дизниленд, напуштајући употребу фразе „даме и господо, дјечаци и дјевојчице“. Посјетиоцима парка од сада ће се обраћати родно неутралним терминима "Здраво свима". И јапанска авио-компанија "Јапан ерлајнс" је, од октобра прошле године, почела да користи инклузивне фразе у обраћању путницима у авионима и на аеродромима. Предавање презвитера Оливера Суботића, свештеника при храму Светог Александра Невског у Београду, на тему: “Значај породичног окружења за духовни лик Николе Тесле”. Предавање је одржано у склопу љетњих духовних трибина у манастиру светог архангела Михаила на Михољској Превлаци код Тивта у недељу 11.07.2021 г. Извор: Радио ~ Светигора Благословом Његовог преосвештенства епископа зворничко-тузланског Фотија у храм у угљевичком насељу Сјевер данас ће бити донесене мошти Светих врачева Козме и Дамјана, које ће у овом храму остати до 28. јула, најављено је из Епархије. Мошти светитеља, љекара и чудотвораца биће донесене на храмовну славу, када ће свету литургију служити епископ зворничко-тузлански Фотије са свештенством и монаштвом. Сваког дана до 28. јула у овом храму биће у 9.00 часова служена литургија, а свако вече у 19.00 часова Акатист Светим врачевима и читане молитве за здравље вјерног народа. Храм ће бити отворен током цијелог дана. Према предању, светитељи Козма и Дамјан помагали су и лијечили људе, не тражећи заузврат ништа "ради добитка и богаћења, већ Бога ради", па су у народу познати и као свети бесребреници. "Свети Козма и Дамјан, браћа по тијелу, родом из Азије, сијали су добрим дјелима, па добише од Бога дар исцјељења и дароваше здравље и душама и тијелима, лијечећи сваку слабост и сваку немоћ", записао је владика Николај Велимировић. Извор: Срна Руска православна црква очекује да Црна Гора закључи са Српском православном црквом темељни уговор, рекао је Спутњику представник секретаријата за међуправославне односе Одељења за спољно-црквене везе Московске патријаршије Андреј Хошев. "Финални корак у решавању правног статуса Српске православне цркве још није предузет– то треба да буде потписивање споразума између Црне Горе и Српске православне цркве. Сличан споразум, који чини основу правног постојања у Црној Гори, одавно имају са државом друге конфесије: Римокатоличка црква и муслиманска заједница. У Руској православној цркви се надају да ће овај споразум који је био најављен пролетос бити закључен и са Српском православном црквом", рекао је Хошев. Промена закона о слободи вероисповести која искључује дискриминаторске тачке које су предвиђале национализацију храмова и манастира СПЦ, по мишљењу Хошева, важан је корак у оздрављењу односа Цркве и државе у Црној Гори. "Овај догађај био је омаж историјској правди, јер је управо црква поставила темеље црногорске државности у лику црногорских митрополита, под чијом теократском влашћу је Црна Гора живела од краја 15. века до средине 19. века", додао је он. Важан корак у јачању положаја СПЦ у републици Хошев види у упису у државни регистар Црногорско-приморске митрополије, Будимљанско-никшићке и Захумско-херцеговачке епархије. Извор: Спутњик
О томе је митрополит волоколамски Иларион говорио у емисији „Црква и мир“ на ТВ каналу „Русија-24“ Митрополит волоколамски Иларион, предсЈедник ОдЈељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, сматра да би у Бјелорусији могао да се подстакне црквени раскол сличан украјинском, али вјероватноћа таквог сценарија још увијек није велика. „Вјероватноћа да ће се догађаји у Бјелорусији развијати према украјинском сценарију још увијек је, хвала Богу, мала. Идеја о аутокефалији не налази никакву подршку међу црквеним људима, у јерархији, у свештенству. Али, наравно, оне снаге које су заинтересоване за подривање политичке ситуације, видјевши шта се догодило у Украјини и схватајући да црквени фактор у томе може играти важну улогу, биће заинтересоване за промоцију идеје бјелоруске аутокефалије. .. Већ постоје некакве расколничке структуре које су засад потпуно непримјетне. То су неке мале групе људи које се ипак називају 'бјелоруском аутокефалном црквом'. Углавном се ти људи налазе ван Бјелорусије – у САД и другим земљама“, објаснио је митрополит Иларион 10. јула у емисији „Црква и мир“ на ТВ каналу „Русија-24“ . 2018. године, на иницијативу тадашњег предсједника Украјине Петра Порошенка и Цариградске патријаршије, у Кијеву је одржан тзв. „„ујединитељски сабор“, на коме су двије расколничке организације створиле једну расколничку структуру - такозвану православну цркву Украјине ( ПЦУ), која је добила томос о аутокефалности „нове цркве“ од цариградског патријарха Вартоломеја.За поглавара нове аутокефалне цркве изабран је митрополит Епифаниј Думенко. Једина канонска православна црква у Украјини је Украјинска православна црква, која је постала дискриминисанија након стварања ПЦУ. Манастир Хиландар, Град Солун и Ватрогасна служба Солуна угостили су и одали признање српском ватрогасцу Ђорђу Вукићевићу за његово племенито дело помоћи болесном детету Гаврилу Ђурђевићу. На празник Рођења Светог Јована Крститеља, Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Хиландара, уприличио је посету Солуну и манастиру Хиландару племенитом ватрогасцу, Ђорђу Вукићевићу, његовој породици и старешинама Драгану Миковићу, заменику команданта ватрогасно – спасилачке бригаде у Београду и Александру Крстићу, шефу одсека у Управи за ватрогасно – спасилачке јединице и цивилну заштиту сектора за ванредне ситуације МУП РС. У организацију самог догађаја укључили су се челници Града Солуна који су приредили свечани пријем ватрогасаца у амфитеатру градске скупштине. Велику помоћ и подршку у организацији пројекта дала је грчка добротворна организација „Теофилос“, која брине о вишедетним породицама и чији је председник архимандрит Методије. Ватрогасци су током свог боравка у Солуну обишли град и његове светиње: цркву Светог Димитрија и Светог Григорија Паламе и поклонили се њиховим чудотворним моштима, као и цркву Свете Софије. Видели су Белу кулу, познату солунску тврђаву, Аристотелов трг и остале знаменитости. Искористили су прилику да посете изложбу у поставци “Светогорског дома”, чији је директор Анастасиос Дурос, а члан УО игуман Методије. На изложби су у виш различитих техника представљене иконе грчких новомученика који су пострадали за православну веру пре нешто више од стотину година. На свечаности која је била одржана 8, јула 2021. године у амфитеатру градске скупштине, присуствовали су заменик градоначелнка Солуна за социјалну политику, господин Харис Аидонопулос, директор “Светогорског дома”, господин Анастасиос Дурос, заменик начелника ватрогасне службе Солуна, господин Теодор Космидис, администратор ватрогасне службе, господин Манолис Манцуридис и госпођа Викториа Каранасиу, директор добротворне организације Теофилос. Добродошлицу присутнима је, у име канцеларије манастира Хиландара у Солуну, упутила Евангелиа Пантиду, изражавајући радост што је један хумани гест српског ватрогасца Ђорђа Вукићевића окупио братски српски и грчки народ. Господин Харис Аидонопулос упутио је срдачне поздраве ватрогасцу Ђорђу Вукићевићу и његовим колегама, истичући да му реализација овог догађаја причињава изузетну радост. “Наш град и манастир Хиландар негују дугогодишњу сарадњу. Добри односи између наша два народа су од изузетног значаја. Ми имамо исту православну веру и никада нисмо међусобно ратовали. То је доказ наших одличних и братских односа. Ми смо, као и ви, трпели отоманска освајања, немачку окупацију и на исти начин знамо шта значи солидарност. Награда младом ватрогасцу Ђорђу Вукићевићу је награда од свих нас, а сви ми смо имали један заједнички задатак, а то је да учинимо нешто корисно. Једно велико браво за манастир Хиландар који је покренуо цео овај догађај. Ту смо за дела, а не за говоре”, рекао је у свом обраћању господин Аидонопулос. Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Хиландара се захвалио представницима Града Солуна, њиховој ватрогасној служби, као и ватрогасној служби Србије и свим учесницима који су присуствовали церемонији доделе награде Ђорђу Вукићевићу. Том приликом, игуман Свете царске лавре Хиландара је рекао: ”Велика је радост бити сведок племенитих и човекољубивих дела која свима нама уливају наду да и у овим, смутним временима, постоји светло врлине и бриге о ближњем, и то у младом нараштају као будућности која долази. Изванредан гест младог српског ватрогасца, Ђорђа Вукићевића, који је од једног тривијалног догађаја, када је капитен португалске фудбалске репрезентације Кристијано Роналдо бацио из озлојеђености своју капитенску траку на земљу, изнедрио подухват за спасавање живота малог детета Гаврила, свима нам је заблистао као светли пример љубави и победе живота. Препознавши у том делу пример за понос свим ватрогасцима али и искреним хришћанима, грчка ватрогасна служба у Солуну и братство Светог манастира Хиландара са Свете Горе, дошли су на идеју да заједнички угосте племенитог ватрогасца Ђорђа Вукићевића у Солуну и у Хиландару. Радујемо се заједно са нашом грчком браћом и целим српским народом, што ћемо моћи заједнички да посведочимо ово дело милосрђа, у заједници љубави и нади да ћемо увек делатним примерима побеђивати зло, очајање и недостатак бриге о другима који су захватили нашу свакодневицу. У име братства Светог манастира Хиландара, захваљујемо ватрогасној служби града Солуна и грчком народу на истанчаном слуху за подршку овом подухвату. Свеза која траје између наша два народа већ више од 8 векова, са Хиландаром као мостом који нас повезује, и сада, као и небројено пута у нашој заједничкој историји, добија још једно сведочанство.“ Уз жељу да Господ Бог молитвама Пресвете Богородице, Светог Саве и Симеона Мироточивог увек буде уз Ђорђа и његову породицу, као и све колеге ватрогасце – спасиоце, игуман Методије је младом ватрогасцу поклонио икону Пресвете Богородице Тројеручице. У свом кратком обраћању након примљене награде, Ђорђе Вукићевић се захвалио игуману Методију и братству манастира Хиландар, Граду Солуну и ватрогасној служби Солуна, као и ватрогасној служби Србије која је подржала његов долазак. Заменик начелника ватрогасне јединице, господин Теодор Космидис није крио радост и понос што је његов српски колега једним хуманим гестом учинио да се прикупе новчана средства за лечење болесног детета. “ За нас у ватрогасној служби нема граница. Сарађивао сам са српским ватрогасцима 2012. током великог шумског пожара у непосредној близини Хиландара, када је ватрена стихија претила да угрози манастир. Направили смо обруч око ватре како бисмо је обуздали. Два дана смо се борили, давали све од себе, али је ватра била незаустављива, У тим најтежим тренуцима, игуман Методије је одлучио да са својом братијом служи молебан. Увече, након молитве, почела је да пада киша крупним капима и сам Господ Бог је спасао манастир”, казао је господин Космидис. Потом се обратио Ђорђу следећим речима: ”Драги Ђорђе, ти си млад и требало би да увек будеш поносан на свој позив. Ватрогасци су хероји. Нама твој гест није представљао изненађење, јер су ватрогасци анђели живота”. Значком која се даје грчким ватрогасцима само у изузетним приликама, господин Космидис наградио је хуманог српског ватрогасца. У оквиру самог догађаја,у петак 9. јула, Ђорђе је са старешинама посетио канцеларије ватрогасне службе Солуна, где су колеге обе земље кроз разговор разменили искуства и поклоне. Један од најлепших тренутака за Ђорђа Вукићевића и његове пратиоце био је одлазак у Хиландар. Обилазак манастира, присуство Светој литургији, пажња коју им је игуман Методије са својим братством указао, био је догађај за памћење. У свом срцу су у Србију понели незаборавне успомене са жељом да опет дођу у Свету царску лавру, манастир Хиландар. Ђорђе и Драган су први пут посетили манастир, док Александар једном годишње долази како би са монасима извео ватрогасну вежбу. Он је један од наших ватрогасаца који је пре девет година учествовао у сузбијању пожара око манастира. Од њега смо сазнали да Ђорђев гест није само хуман, већ и храбар, као и то да су све колеге, ватрогасци, поносни на њега. Њима то значи као да је неко из њихове породице то урадио, јер и живе као једна породица. Направио се цео круг који је почео од њиховог младог колеге, а завршио се посетом и наградом манастира Хиландар. Драган Миковић такође се обрадовао награди и гестом грчких ватрогасаца и хиландарског манастира да кроз један овакав пријем повежу ватрогасце два народа. Поносан је на свог колегу чија је хумана идеја покренула читаву лавину догађаја, захваљујући којима су се у кратком року прикупила средства за лечење болесног детета и што је за тај догађај чуо цео свет. Да подсетимо, све је почело од човекољубивог Ђорђевог геста када је капитен Португалије Кристијано Роналдо, на утакмици против репрезентације Србије, бацио своју капитенску траку, негодујући на одлуку судије. Трака је пала испред младог ватрогасца који је подигао док му је кроз главу већ пролазила мисао да би могла отићи на аукцију, како би се добијена средства уплатила за лечење осмомесечног Гаврила Ђурђевића који болује од спиналне мишићне атрофије тип 1. За лечење је било потребно преко два милиона евра, а новац је требало прикупити што хитније. У акцију су били укључени грађани Србије који су слањем СМС порука прикупили део средстава, али је то било недовољно. Имајући све то на уму, Ђорђе је позвао своје претпостављене и предочио им своју замисао. Како Роналдо није тражио да му врате капитенску ознаку, млади ватрогасац је добио одобрење да је може задржати. Одмах је траку дао на аукцију, да би је у кратком временском року компанија Моцарт откупила за 7.500.010 динара. Захваљујући овом гесту пристигли су и потписани дресови Роналда, Месија, Ибрахимовића и многих других спортиста који су завршили на хуманитарним аукцијама. Углавном је компанија Моцарт побеђивала на овим племенитим лицитацијама и донирала новац за лечење Гаврила. Међутим, оно што је најбитније, новац за лечење болесног дечака је прикупљен. До закључења овог текста добили смо информацију да је дечак примио дозу лека и да га сада очекују терапије у виду рехабилитације. Извор: Хиландар.орг Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је 12. јула 2021. године, на празник Светих апостола Петра и Павла, свету архијерејску Литургију у цркви посвећеној тим првоврховним апостолима у Козлуку код Зворника. Током Свете архијерејске Литургије у Козлуку Епископ Фотије је рукоположио ђакона Николу Чекетића у свештени презвитерски чин, а чтеца Небојшу Петровићау свештени чин ђакона. На крају Литургије обављен је опход око храма уз помен козлучким свештено-страдалницима. Славски колач је преломљен са кумом славе Жељком Миловановићем из Табанаца. У знак захвалности и молитвеног сјећања на данашњу канонску посјету, Црквена општина Козлук је даривала Преосвећеном икону Часних верига апостола Петра која је уједно и крсна слава епископа Фотија. Извор: Епархија зворничко-тузланска Схи-архимандрит Серафим Бит-Хариби, познат је у православном свијету по извођењу црквених химни на арамејском, матерњем језику Исуса Христа, одржаће концерт на 1033. годишњицу крштења Руса. 28. јула 2021.године, са благословом митрополита ровенског и острожског Вартоломеја, у Ровенском обласном музичко-драмском позоришту одржаће се концерт познатог грузијског духовног кантаутора схи-архимандрита Серафима Бит-Харибија. На концерту ће наступити и сестре из женског манастира Светог Николе у Городоку. Иначе, схи-архимандрит Серафима Бит-Харибија имао је тешко дјетињство и необичну животну причу тако да би његов живот прије и послије монашења могао би да послужи као инспирација за филм. Као дијете пао је у мјешалицу за бетон и једва је преживио. Двије године је био без осјећаја у ногама, кретао се искључиво у инвалидским колицима, да би тек послије поново проходао уз помоћ штака. Када је све то прошло, опет га је снашла несрећа, пошто га је ударио аутомобил. Вјеровали или не, ни овдје није био крај несрећама које су му се дешавале, пошто је послије опоравка, отац Серафим преживео и пад са неколико метара висине. По његовим ријечима, као да га је читав искушенички живот звао к себи. Човјек који литургију служи на ишчезлом арамејском језику, тј. језику којим је Исус говорио је Асирац по етничкој припадности, а његов матични језик је арамејски. Прије монашења (14. марта 2006. године), тренирао је рвање, теквондо и карате. Био је четвороструки првак Грузије у теквондоу, носилац је црног појаса трећи дан у каратеу, био је шеф обезбјеђења једног од чланова украјинске владе, а прије монашења стекао је и троје дјеце. Од 2015. године је схиархимандрит. Компонује музику и наступа са својим хором, због чега је постао познат широм православног свијета. Без музичког образовања, памтећи музику по слуху, без читања нота, такође свира клавир и гитару. Одушевљава својим јединственим гласом, који као да вас води у далеку прошлост. Тренутно је игуман малог манастира у асирском селу Канда, 25 километара од Тбилисија. Аутор: вјеронаука.нет на основу више извора од којих је највише коришћен овај.
Кошаркаш Барселоне и један од најславнијих кошаркаша данашњице стигао у Црну Гору. Кошаркаш Барселоне и један од најславнијих кошаркаша данашњице Никола Миротић присуствовао је недјељној литургији у храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Фотографија Миротића објављена је на Фејсбук страници храма, а јучерашњу литургију је служио епископ буеносаирески и јужно централно амерички Кирило. Миротић је, подсјетимо, учествовао на литијама, па је често долазио из Шпаније са супругом и сином, а потписао је и петицију против отимања светиња. Миротић је један од најплаћенијих кошаркаша Европе, а митрополит Амфилохије га је 2017. године одликовао орденом Светог Саве 2017. године због хуманог рада и доброчинства. Извор:ИН4С У недељу трећу по Духовима 11. јула, када наша Света Црква молитвено прославља пренос моштију Светих Бесребреника Кира и Јована и Преподобне мученике дабробосанске и милешевске Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Лазарици на Звездари, уз саслужење Епископа топличког Јеротеја, викара Патријарха српског и изабраног Епископа марчанског Саве. ИЗВОР: ТВ ХРАМ Тројице-Сергијева лавра је један од најзначајнијих духовних центара Русије и највећи мушки манастир Руске православне цркве, у чијој су изградњи учествовали и монаси са Косова и Метохије. Овде је сахрањен Борис Годунов; овде је крштен Иван Грозни; овде су долазили и молили се руски цареви из династије Романових; а данас је, кажу, ово једно од омиљених места патријарха московског и целе Русије Кирила. Налази се на око 70 километара од Москве, у Сергијевом Посаду, једином граду у московској регији који је укључен у Златни прстен Русије. Познат је по својим древним манастирима и храмовима, а годишње га посети и милион и по туриста. Тројице-Сергијева лавра је несумњиво главна атракција Сергијевог Посада, а његова архитектонска целина обухвата 11 цркава у којима се чува чак 130 моштију или честица моштију светаца. Лавра је била седиште Московске патријаршије све до 1983. године, када је то постао Даниловски манастир у Москви, а игуман је, по традицији, сâм руски патријарх. Манастир је у 14. веку основао један од најпоштованијих руских светаца — Свети Сергије Радоњешки, са братом Стефаном. Дрвену цркву у част Светом Тројству саградили су на брду Маковец, усред непроходне шуме, као усамљено место за молитву. У архивама које се чувају у Лаври, забележено је да су овде почетком 15. века долазили и српски монаси са Косова и Метохије. Нажалост, њихова имена нису позната. „За време турског јарма, многи српски монаси тражили су заштиту у Русији и нашли су је овде — у руским манастирима. Управо су они, заједно са руским монасима, 1422. године саградили Храм Свете Тројице, где почивају мошти Светог Сергија. И још један велики српски монах је у 15. веку дошао у Русију са Свете Горе. Највероватније је био позван да дође. Био је врло образован теолог, учен човек, јеромонах — Пахомије Логофет, који је скоро три деценије провео у Русији, где се бавио писањем житија многих руских светитеља. Једанаест година их је писао, обилазећи наше руске манастире, проучавајући документе и архиве, а једно време је боравио и у овом манастиру. Руска православна црква сматра Пахомија Логофета једним од најпознатијих црквених теолога и писаца 15. века, једним од оснивача хагиографске литературе“, каже Елена Сајенко, туристички водич. Легенда каже да ће Русије бити докле год је Тројице-Сергијеве лавре. Такво веровање је настало након изјаве једног од архијереја који су служили у Аустралији у руској цркви. Он је рекао: „Докле год гори кандило око кивота са моштима Светог Сергија, биће и Русије.“ Данас у Лаври живи око 200 монаха, а ово свето место остаје центар руске духовности. Од 1993. године налази се на Унесковој листи светске културне баштине. Извор: Спутњик 10. јула одржана је свечана церемонија освећења моштију и њиховог преноса у Грузијску православну цркву. Током протеклих година било је много покушаја да се мошти свете царице Кетеван врате у Грузију, али сви су били неуспјешни. Индијски министар спољних послова Субраманиам Џајшанкар донио је у Тбилиси мошти свете царице Кетеван, које су поклоњене Грузијској православној цркви , јавља прес служба грузијског Министарства спољних послова. На аеродрому су министра спољних послова Индије дочекали министар спољних послова Грузије Давид Залкалијани и локум тененс католикоса-патријарха цијеле Грузије Шио (Мујири). Ово је историјски и веома важан дан. Желим да изразим посебну захвалност влади Индије ... Захваљујући доброј вољи, узајамној подршци и блиској сарадњи двију земаља, премијер Индије донио је рјешење о преношењу моштију Свете мученице царице Кетеван у трајно власништво Грузије “, рекао је Давид Залкалијани. По ријечима епископа Шио (Мујири), пренос моштију свете царице Кетеван је за Грузију значајан догађај који ће бити пут за препород вјере. „Света царица Кетеван је образац хришћанства, преданости, патриотизма. Зато је њен долазак одличан знак за нас да је ово пут ка спасењу наше нације. Дала нам је одличан примјер самопожртвовања за вјеру и земљу “, рекао је локум тененс католикос-патријарха целе Грузије. Царица Кетеван се убраја у свете исповеднице и мученице Грузијске православне цркве. Према историјским изворима, царицу Кетеван узео је за таоца персијски шах Абас 1614. године. Провела је десет година у заточеништву, била је принуђена да промени вјеру, на шта никада није пристала. Она je након мучења спаљена од персијског цара шаха Абаса 1624. године. Португалски монаси који су посматрали погубљење царице тајно су узели њене остатке. Послали су главу и десну руку сину Кетеванином, грузијском цару Тејмуразу, који је положио њене мошти под престо храма Аливердског у Грузији. 2013. године један новинар је утврдио да кости пронађене у рушевинама манастира у Гоја, по свој прилици, припадају царици Кетеван. ДНК анализа костију руке пронађена у каменом саркофагу показала је да кости највјероватније нису повезане са Индијом и да су поријеклом из Грузије. 2017. године мошти царице Кетеван већ су доношене у Грузију - тада је хришћанска светиња шест мјесеци била изложена у храму Самеба. Све до недавно, мошти су чуване у Националном музеју Гоја. Грузијска Православна Црква (службени назив : Грузијска Апостолска аутокефална православна црква, је аутокефална помјесна православна црква и заузима шесто мјесто у диптисима словенских помјесних Црквава (РПЦ) а девето је у диптисима древних источних патријаршија. Једна је од најстаријих хришћанских цркава. Њена јурисдикција се протеже на територију Грузије и свих Грузина, гдје год да живе, као и на територији дјелимично признате Абхазије и Јужне Осетије, и сјеверне Турске. Године 337. трудом свете Нине хришћанство је постало државна религија Грузије. Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом поручио је данас у Братунцу да ће српски народ свједочити истину да су Срби страдали у Подрињу и да је улога цркве да сачува успомену на жртве ових злочина. Митрополит Христостом је, након парастоса за 3.267 Срба из средњег Подриња које су убиле муслиманске снаге током протеклог рата, истакао да су Срби увијек чинили добро и поред свих неправди. Парастосу на гробљу у Братунцу присуствовали су предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, изасланик српског члана и предсједавајућег Предсједништва БиХ Бошко Томић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, министар пољопривреде Борис Пашалић, делегација Народне скупштине и српски представници у заједничким органима. Присуствовали су у и амбасадор Русије у БиХ Игор Калабухов, генерални конзул Србије у Бањалуци Драган Протић, предсједник БОРС-а Миломир Савчић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих Милорад Којић, посланик у Скупштини Црне Горе Марко Милачић, представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, те начелници општина, предсједници и делегације организација проистеклих из протеклог рата, као и велики број грађана. Након парастоса делегације ће положити цвијеће и одати почаст жртвама код Спомен-крста на гробљу у Братунцу подигнутог у част свих погинулих српских цивила и бораца из регије Бирач. Послије вјерског обреда програм сјећања на Српске жртве из средсњег Подриња би ће настављен обраћањем званичника на Тргу "Милош Обилић" у Братунцу. Помен се даје свим српским жртвама из средњег Подриња у одбрамбено-отаџбинском рату, а организује се поводом 29 година од страдања Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца, када је убијено 69 и заробљено 22 војника и цивила, од којих нико није преживио. Од 22 нестала српска цивила и војника, десет их још није пронађено, а остали су случајно откривени и ексхумирани 2011. године на Залазју, приликом тражења настрадалих Бошњака, Идентификовани су послије годину дана и достојно сахрањени на Петровдан 2012. године. Муслиманске јединице из Сребренице су на Петровдан 1992. године напале српска села Залазје, Биљачу, Сасе и Загоне убијајући све што су стигли, пљачакајући и палећи српску имовину. Тако су наставили реализацију плана етничког чишћења започетог у априлу исте године, према којем су уништавали све што је српско, да би трагове постојања Срба на овим просторима потпуно затрли јер су, осим убијања и прогона становништва и уништавања имовине, уништавали и српска гробља и богомоље, што говори какав су план имали. Муслиманске снаге су током цијеле 1992. године, а најчешће на велике православне празнике као што су Видовдан, Петровдан, Божић и други, нападале српска села и убијале и уништавале све што је српско. Да би заштитиле српско становништво од уништења у средњем Подрињу, Војска Републике Српске у прољеће 1993. године покреће контраофанзиву, али до пада Сребренице у српске руке тада није дошло због интервенције међународне заједнице која је ову, тада муслиманску, енклаву прогласила заштићеном демилитаризованом зоном УН. Међутим, муслимански борци никада нису предали оружје што најбоље потврђују слике из 1995. године када је колона од неколико хиљада муслиманских војника са пјешадијским наоружањем кренула у пробој према Тузли. Муслиманска команда припремала је акције и користећи заштиту међународних војних снага /Унпрофор/ организовала је нападе на српске положаје, посебно 1995. године када су јаке снаге из заштићене зоне кренуле у напад на команду Главног штаба Војске Републике Српске у Црној Ријеци код Хан Пијеска. Тај напад је разбијен и убрзо је услиједило ослобађање Сребренице која улази у састав Републике Српске у јулу 1995. године. Обиљежавање 29 година од страдања Срба из средњег Подриња организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова. Извор: СРНА Патријарх Теофил рекао је америчком сенатору да је хришћанско присуство у Светој земљи угрожено У четвртак, 25. јуна / 8. јула 2021. године, угледни и почасни амерички сенатор Френч Хил, у пратњи својих сарадника, посјетио је Патријаршију. Господина Френч Хил-а примио патријарх јерусалимски Теофило и представници осталих хришћанских цркава у Јерусалиму, фрањевци, англиканци и копти. Том приликом, патријарх јерусалимски Теофил позвао је америчке власти да заштите хришћанско присуство у Светој земљи, наводи се на званичној веб страници Јерусалимске патријаршије. Током састанка са америчким сенатором Френч Хилом, патријарх Теофил III је истакао да „Сједињене Државе имају посебан и јединствен однос са нашим регионом“. „Не постоје само дугогодишњи владини, економски и политички односи“, већ и „вјерске везе“, јер „Јевреји, хришћани и муслимани, овдје и у Сједињеним Државама, дијеле историјске породичне и духовне везе. Заправо, многе породице имају чланове који живе и овдие и у вашој земљи, а да хиљаде Американаца ходочасти у Свету земљу. „Одлучивши да дођете у нашу Патријаршију, сматрате се истинским ходочасником, без обзира која је сврха путовања“, рекао је Патријарх. Констатујући проблеме хришћанских цркава повезаних са пандемијом, Патријарх је посебно скренуо пажњу на „сукобе посљедњих мјесеци у Светој земљи“ и „избијање насиља“, које се „показало изузетно тешким и деструктивним“. „Широка медијска покривеност и недавно насиље привукли су пажњу свијета на наше локалне патње. Упркос цијелој овој покривености, истинско поријекло овог посљедњег сукоба остаје углавном неисказана “, рекао је патријарх јерусалимске цркве. Изјавио је да су "ови трагични догађаји директни резултат вишегодишњег раста екстремистичких идеологија и напада све већег броја радикалних група које су прошле некажњено и изгубиле контролу". „Ове радикалне групе намјеравају да протјерају хришћане, муслимане, па чак и неке јеврејске групе из Светог града Јерусалима и других заједница у нашем региону“, нагласио је Патријарх. Рекао је да се сукоби "крећу од вербалног злостављања и физичких напада на свештенство и вјернике, до честих вандализма и скрнављења црквене имовине и светих мјеста". Патријарх је нагласио да испољавања аката агресије на православне хришћане од стране различитих радикала „више нису изузетак, већ су саставни дио нашег живота. Прijе само неколико недjеља видjели смо грозни напад на два јерменска свештеника непосредно испред њиховог манастира у јерменској четврти и упад радикала у нашу школу на гори Сион. Нажалост и забрињавајуће, овакве врсте инцидената више нису изузетак; они су редовни део нашег живота. А ово је неподношљиво “. Нагласио је да они као духовне вође различитих хришћанских конфесија не желе да се мијешају у политику, и да је једина њихова брига „безбједност и континуирани просперитет хришћанске заједнице у Јерусалиму и Светој земљи“. „Али ситуација се значајно промијенила. Да смо се суочили са проблемом могли смо ово да ријешимо. Али сада је улог превисок - суочени смо са радикалним групама које се труде и систематски раде на нашем исељавању из Светог града “, нагласио је патријарх Теофил. Подсјетио је да је „хришћанско присуство у Светом граду и Светој земљи од виталног значаја за добробит и интегритет овог краја“, и „иако све три аврамовске религије овдје имају света мјеста, хришћанска света мјеста гарантују истински свеопшту добродошлицу свим људима добре воље без разлика “. Истовремено, Патријарх је истакао да „овај регион због свог историјског и вјерског значаја не припада само једној групи,„ јер је „повезан са светом историјом и моралним вриједностима од универзалног значаја“. Патријарх је нагласио да упркос свим напорима да се сачувају света мјеста, хришћани не могу да ћуте о стварности са којом се суочавају „због растуће пријетње самом нашем постојању од стране радикалних група“. „Такође не можемо то учинити сами. Потребни су нам партнери у међународној заједници, а посебно наши пријатељи и савезници у Сједињеним Државама, а посебно у влади која се залаже за поштовање људског достојанства “, рекао је патријарх Јерусалимске цркве. Позвао је лидере америчког Конгреса „да сигурно бране хришћанско присуство у Светој земљи од оних који ће радити на уништавању наших живота овдје“. Аутор: вјеронаука.нет Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије примио је 9. јула 2021. године у Манастиру Рмњу посјету Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског г. Хризостома. Владике су се у угодном разговору просјетили заједничког живота и дјелања у Епархији бихаћко-петровачкој као и будућег међусобног братског односа. Из Кабинета Епископа бихаћко-петровачког и рмањског. Његова Светост Патријарх Српски Г. Порфирије примио је у петак 9. јула у Патријаршијској резиденцији у Београду олимпијски ватерполо тим репрезентације Србије. У свом обраћању Патријарх Порфирије је навео да је радостан на сусрету и да има молитвене жеље да буду јединствени као екипа и да је то гаранција да ће постићи успех. ИЗВОР: ТВ ХРАМ Изложба под називом „Дипломата Петра I Великог: Сава Владиславић Рагузински“ аутора Владе Давидовића отворена je 8. јула 2021. године у Галерији РТС (Таковска 10) и трајаће до 10. септембра, известила је за радио "Слово љубве" гђа Зорица Зец. Отварању овог значајног догађаја присуствовао је Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, викар Његове Светости Патријарха српског. Ова поставка, која се први пут представља српској публици, састоји се од више од 100 докумената, слика, цртежа, фотографија и артефакта који сведоче о импозантном животном путу, делу и завештању „најмоћнијег Србина након Цара Душана“. Изложба је пред нашом публиком захваљујући пре свега Националној библиотеци Републике Бурјатија и Представништву Министарства спољних послова Русије у граду Улан Уде, престоници ове Републике Руске Федерације, на чијем се крајњем југу налази град Кјахта, древни Тројицкосавск који је основао гроф Сава Владиславић у част Светог Саве. Сабране је на отварању изложбе најпре поздравио г. Илија Церовић, в.д. директора Телевизије Србије (звучни запис 1), а потом је беседио наш чувени историчар уметности г. Душан Миловановић који је подсетио да је "пре овога вечерашњег догађаја 2009. године, а у част 350 година од рођења Савиног, у Санкт Петерсбургу, у председничкој библиотеци Бориса Николајевича Јељцина – уприличена момнументална изложба о Сави Владисављевићу, „великом дипломати, оснивачу Руске Обавештајне службе и човеку који је у великој мери уредио доносе између сила – Русије и Кине, и на крају добио задатак да дефинише границу између њих“... У знак успешног споразума са Кинезима, Сава је поставио камен темељац будућој тврђави на граници, у граду на Топли, Тројицкосавској (данас Кјахта), названом по небеском заштитнику – Светом Сави Српском Немањићу. Ту је саграђена Саборна црква која до данас слави Свету Тројицу и Светог Саву Српског...“ рекао је између осталог г. Миловановић (звучни запис 2). Коаутор изложбе и потомак грофа Владиславића г. Бранко Вукомановић је између осталог рекао да "Саву Владиславића одликује велика побожност, његовим срцем управља Бог. Прочитао сам хиљаде страница о њему, прегледао хиљаду докумената, али ништа лепше о свом претку нисам могао да прочитам ни да чујем до ових речи“ (звучни запис 3). Изложбу је отворила сестра блажне успомене г. Владимира Давидовића без чијег ентузијазма и стручности ове изложбе не би ни било, а позната српска виолинисткиња Татјана Олујић извела је нумеру "Игра" Душана Радића и део арије Антонија Вивалдија. У Галерији РТС-а били су представници Владе Републике Србије, представник амбасаде Руске Федерације г. Зелењин, представници Општине Гацко господа Милинковић и Паповић, представник Општине Сремски Карловци г. Александар Стојкечић, представници културних институција, колеге новинари, представници породица Давидовић и Вукомановић, г. Аврамов, г. Ранко Гојковић преводилац и бројни поштоваоци живота и дела грофа Саве Владисављевића. Захваљујући РТС-у и г. Николи Миркову, објављен је репринт издања књиге Саве Владиславића „Тајна информаицја о снази и стању кинеске државе“, из 1731. године, књигу је превео и приредио Владимир Давидовић. *** Сава Владиславић Рагузински је био дипломата цара Петра Великог који је формирао руску спољну обавештајну службу, разграничио руско и кинеско царство, активно учествовао у војним операцијама Руског царства и реализовао потписивање мира са Турском. Изложени су документарни записи Руској Федерацији, Кини, Молдавији, Турској, Италији и другим земљама где је гроф Рагзински боравио, службовао и оставио трага за свог земног живота. Увек носећи отаџбину у срцу, Сава Владиславић је обновио српско школство, шаљући из Русије у Сремске Карловце прве учитеље и уџбенике. Формирао је балканску политику Руске Империје, што је резултовало ослобођењем од османске окупације непун век касније. Својим покровитељством многим уметницима задужио је светску културу, а највећи композитор епохе у којој је живео, Антонио Вивалди, посветио му је једну од својих опера. Сава Владисављевић се упокојио 17. јуна 1738. године на свом имању матокса у Санктпетербуршкој губернији. Сахрањен је у царској Благовештенској цркви (Националном Пантеону Русије) лавре Светго Александра Невског у Санкт Петербургу где почивају и чланови његове породице, а од 2010. налази се плоча која подсећа да је ту сахрањен. Сава Владиславић данас има споменик у Гацку, по њему се зове и главни трг у том месту. Има споменик и у Сремским Kарловцима, и у Херцег Новом покрај цркве Светог Ђорђа. Извор: Радио "Слово љубве" Фото: Зорица Зец
Захваљујући новој презентацији на званичном сајту Пољске православне цркве, православни вјерници из цијелог свијета могу сада лако да обиђу Саборни храм Свете равноапостолне Марије Магдалине у Варшави.
Виртуелни обилазак од 360 ° пружа потпун поглед на горњу цркву и доњу капелу Страдања Христовог. Црква, отворена 1869. године за потребе растуће руске заједнице, једна је од само двије православне цркве у Варшави које никада нису уништене или прилагођене у друге сврхе. Служи као Саборни храм Варшавске епархије и главни је храм Пољске православне цркве. Званично је уписан у регистар споменика 1965.године. У главном граду Пољске постоји још један православни храм „Свете Софије“, у изградњи од 2015. године. Висок је 22 метра и изграђен је према плану базилике Аја Софије у Цариграду. Пољска Православна Црква, иако је по броју мања од осталих, заузима изузетно важно мјесто у цијелом православном свијету (13. у диптиху). Иако малобројна (има укупно 13 манастира и обухвата око 500.000 вјерника окупљених у 237 парохија), тамошња заједница је веома добро организована. Поучени трагичним искуствима непрестаних гоњења, православни у тој земљи су научили живети у изузетно тешким условима. На позив Његовог Преосвештенства владике Аустријско-швајцарског г. Андреја, у четвртак 8. јула ове године, на празник Свете преподобномученице Февроније, Његово Преосвештенство владика Пакрачко-славонски г. Јован посјетио је Куфштајн, град у коме је утамничен и у коме је скончао свој овоземаљски живот Свети Висарион Исповједник Саваит, сабрат Манастира Пакра у Славонији. У присуству бројних вјерника, уз саслужење свештеног клира сестринске Епископије Аустријско-швајцарске, Преосвештене владике су том приликом освештале и положиле камен темељац за градњу новог храма у Куфштајну у Аустријској покрајини Тирол. Извор: фејсбук страница Саборног храма "Свете Тројице" у Пакрацу Дана, 8. јула 2021. године, у владичанском двору епархије бањалучке у Бањој Луци, састали су се Њихова Високопреосвештенства и Преосвештенства Епископи у БиХ, митрополит дабробосански г. Хризостом, бањалучки г. Јефрем, зворничко-тузлански г. Фотије, бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије и захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије. Владике су разговарли о текућим потребама и проблемима наших вјерника на простору Републике Српске, Федерације БиХ и БиХ уопште. Из Кабинета Епископа бихаћко-петровачког и рмањског. Сродна вијест: МИТРОПОЛИТ ХРИЗОСТОМ ПОСЈЕТИО ЕПИСКОПА СЕРГИЈА |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
May 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације Бих, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|