 Посебност богослужења на Педесетницу (Духови, Тројице) јесте да се одмах послије Св. Литургије служи Велико вечерње, током којег се читају три посебне молитве Светог Василија Великог уз клечање. Док свештеник кољенопреклоно чита молитве Светој Тројици, вјерници клечући плету духовске вијенце од траве и цвијећа. Треба напоменути да тог дана, први пут послије Васкрса, црквени Устав налаже клечање. Кољенопреклоно молитве садрже молбе за Божју милост, за низпослање Светог Духа, а такође и за упокој мртвих. Ове молитве имају своје посебно символичко значење. Оне су уведене у богослужење како би се вјерни сачували и ојачали у смирењу, а такође и да би се оспособили, по узору на апостоле, да прихвате непроцјењиве дарове Божје благодати. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: pravlife.info Молитве које се коленопреклоно читају на ДуховеПосле Литургије, свештеник одмах почиње ВЕЧЕРЊЕ, како је изложено у Пентикостару. После входа и великог прокимена свештеник, или ђакон, говори громко: Опет и опет преклонивши колена, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј (трипут). Пошто сви преклоне колена, свештеник у олтару, на дверима окренут народу, и сам клечећи, чита ове молитве громко да сви чују (иде први сет молитава). Пречисти, неоскврњени, беспочетни, невидљиви, недокучљиви, неиспитљиви, непроменљиви, непобедиви, неизмерни, незлобиви Господе, Ти једини имаш бесмртност; Ти живиш у светлости неприступачној; Ти си створио небо, и земљу, и море, и све што је на њима; Ти свима дајеш пре него што Те моле; Теби се молимо, и Тебе молимо, човекољубиви Господару, Оца Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао с неба и оваплотио се од Духа Светога и Марије Приснодјеве и преславне Богородице; који најпре учаше речју, а затим и делима потврђиваше; када претрпе спасоносно страдање, Он нареди нама, смерним и грешним и недостојним слугама твојим, да ми, приклонивши главе и колена, приносимо Теби молбе за своје грехе и за људска незнања; Ти сам многомилостиви Човекољупче, услиши нас кад год Те призивамо, нарочито пак у овај дан Педесетнице, у који, по Вазнесењу Господа нашега Исуса Христа на небо и седању с десне стране Тебе Бога и Оца, посла Светога Духа на своје свете Ученике и Апостоле, који и стаде на свакога од њих, и напунише се сви неисцрпиве благодати његове, и говораху па другим језицима велика дела твоја, и прорицаху. Сада услиши нас који Ти се молимо, и опомени се нас ништавних и осуђених, и поврати из ропства душе наше, имајући твоје милосрђе које се за нас моли. Прими нас који прибегавамо Теби и вапијемо: сагрешисмо, Теби смо одани још од утробе мајке своје, Ти си Бог наш. Али пошто у сујети ишчилеше дани наши, ми изгубисмо помоћ твоју, лишисмо се сваког оправдања. Но, ослањајући се на твоју доброту, ми молимо: грехе младости наше и незнања не спомињи, и од тајних грехова наших очисти нас; и не одбаци нас у дане старости, кад изнемогне снага наша; не остави нас док се у земљу не вратимо; удостоји нас да се Теби повратимо, и саслушај нас снисходљиво и благодатно; за безакоња наша узврати нам добротом твојом; мноштву грехова наших противстави бездан милосрђа твог; са свете висине своје погледај, Господе, на овај народ твој који очекује од Тебе обилну милост. Посети нас добротом твојом; избави нас од насиља ђавољег; утврди живот наш твојим светим и свештеним законима. Анђела верног чувара додели народу твом; сабери све у Царство твоје; подај опроштај онима што се у Тебе надају; опрости грехе њима и нама; очисти нас дејством Светога Твога Духа; уништи замке вражије против нас. Додаје и ову молитву: Благословен си, Господе Владару Сведржитељу, Ти осветљујеш дан сунчевом светлошћу, и обасјаваш ноћ пламеним сјајем; Ти си нас удостојио да преживимо дан и да се приближимо сутону; услиши мољења наша и целог народа твог, и опростивши нам свима вољне и невољне грехе, прими наше вечерње молитве, и пошаљи наслеђу твоме обилну милост твоју и доброту твоју; огради нас светим Анђелима твојим; наоружај нас оружјем правде твоје; обзидај нас истином твојом; сачувај нас силом твојом; избави нас од сваке опасности, од сваке напасти непријатељске, а подај нам ово вече, са наилазећом ноћи, савршено, свето, мирно, безгрешно, несаблажњиво, несањариско, и све дане живота нашег, молитвама Свете Богородице, и свих Светих који су Ти од памтивека угодили. Ђакон: 3аштити спаси... Поменувши пресвету... Свештеник: Јер је твоје да нас милујеш и спасаваш... Ђакон: Рецимо сви од све душе... После сугубе јектеније ђакон говори: Опет и опет преклонивши колена, Господу се помолимо. Народ: Господе, помилуј (трипут) (иде други сет молитава). Свештеник се моли: Господе Исусе Христе Боже наш, Ти си дао људима мир твој и дар Пресветога Духа, и будући с нама у животу још увек дајеш вернима у неотуђиво наслеђе. Ти си ову благодат на најочигледнији начин послао данас твојим Ученицима и Апостолима, и њихова уста огњеним језицима обогатио, од њих сав роди људски , богопознање на свом језику слухом уха примивши, светлошћу се Духа просветисмо, и прелести као таме ослободисмо, и раздељивањем видљивих и огњених језика и натприродним дејством научисмо вери у Тебе, и бисмо озарени да славимо као Бога Тебе са Оцем и Светим Духом у једном Божанству и сили и власти. Ти си блистање Оца, непроменљива и стална ознака његове суштине и природе, извор мудрости и благодати, отвори и мени грешноме уста, и научи ме како треба и ради чега треба да се молим, јер Ти знаш безброј грехова мојих, али ће их безгранично милосрђе твоје победити. Ево, са страхом стојим пред Тобом, отиснувши очајање душе моје на пучину милости твоје: Крмани животом мојим Ти што целокупном творевином управљаш речју и неизмерном силом мудрости, Ти тихо пристаниште витланих буром, и кажи ми пут којим да идем; дух мудрости твоје подај мислима мојим; дух разума даруј безумљу мом; духом страха твога осени дела моја, и дух прави обнови у мени, и духом царственим утврди клизавост ума мога, да бих се, сваки дан упућиван Духом Твојим благим на корисно, удостојио творити заповести твоје, и увек имати на уму твој славни долазак и суд над делима нашим. Немој допустити да се саблажњујем трулежним лепотама овога света, него ме укрепи да желим стећи блага будућег живота. Јер си Ти, Владико, рекао: што год ко заиште у Име Твоје, несумњиво ће добити од Твога вечнога Бога и Оца. Стога и ја грешни, у дан силаска Светога Духа Твог, молим твоју доброту: што год исках, подај ми на спасење. О, Господе, дарежљиви даваоче свакога добра, и дародавче добри, јер Ти дајеш изобилно оно што иштемо, Ти си сажаљив и милостив; Ти си на безгрешан начин био заједничар тела нашег, и с љубављу се спушташ до оних што преклањају колена своја Теби, умилостивљење за грехе наше. Стога дај, Господе, народу твоме добра твоја; услиши нас са светог неба твог; освети нас силом спасоносне деснице твоје; закрили нас окриљем крила твојих; немој презрети дела руку твојих. Теби јединоме грешимо, али и Теби јединоме служимо. Не знамо се клањати богу туђем, нити пружати руке своје, Владико, ка богу другом. Опрости нам грехе и, примивши наше коленопреклоне молитве, пружи нам свима руку помоћи; прими молитву свих као пријатан кад, приман пред твојим преблагим Царством. Додаје и ову молитву: Господе, Господе, Ти си нас сачувао од сваке стреле што лети по дану; сачувај нас и од свега што ходи по тами. Прими жртву вечерњу, принос руку наших. Удостој нас да и ноћно поприште пређемо беспрекорно, несаблажњени од зала. И избави нас од сваке пометености и плашљивости, које нам од ђавола долазе. Даруј душама нашим умилење, и мислима нашим бригу о ономе што нас на страшном и праведном суду твом очекује. Прикуј тела наша за страх твој, и умртви удове наше који су на земљи, да бисмо се и спокојством сна просветили гледајући судове твоје. Уклони од нас свако неприлично сањарење и штетну похоту. Подигни нас у време молитве, утврђене у вери и напредне у заповестима твојим. Ђакон: Заштити спаси... Поменувши пресвету.. Свештеник: Благовољењем и благодаћу јединородног Сина Твог, са којим си благословен, са пресветим и благим и животворним Твојим Духом... После: Удостој Господе... ђакон говори: Опет и опет преклонивши колена, Господу се помолимо. (иде трећи сет молитава) Свештеник се моли: Непресушни, животни и просветилачки Изворе, савечна, саделатна Оцу Сило, Ти си дивно извршио сав домострој спасења људског, Христе Боже наш; раскинуо си нераскидљиве окове смрти и преворнице ада, и сатро мноштво злих духова; Ти си ради нас привео себе на невино заклање, и пречисто тело, неприкосновено и неприступно ни за какав грех, принео на жртву, и овим страшним и неисказаним свештенодејством живот нам вечни подарио; Ти си у ад сишао, и вечне полуге на вратима сломио, и онима што седе у тами излаз показао, а свезлог и дубинског ђавола богомудрим мамцем уловио, и веригама мрака везао у тартару и огњу неугасивом, и у тами најкрајњој безграничном снагом твојом приковао, преславна Свемудрости Очева; Ти си се показао велики помоћник искушаванима, и просветио оне што седе у тами и сенци смрти; Ти Господе вечне славе, и љубљени Сине Оца вишњега, Вечна Светлости од Вечне Светлости, Сунце правде, услиши нас који Ти се молимо, и упокој душе слугу твојих, досада преминулих отаца и браће наше, и осталих сродника по телу, и свих твојих у вери, за које сада и помен чинимо, јер је у Теби власт над свима и у руци својој држиш све крајеве земље. Владико Сведржитељу, Боже отаца и Господе милостиви, Творче и смртнога рода и бесмртнога, и свакога јестества људскога, које се и саставља и опет распада, и живота и кончине, борављења овде и прелажења тамо; Ти одређујеш године живима, и опредељујеш часове смрти; Ти уводиш у ад и изводиш; Ти везујеш у немоћи, и отпушташ у сили; Ти надом на васкрсење веселиш убодене жаоком смрти; Ти сам дакле, Господару свих, Боже Спаситељу наш, надо свих крајева земље и оних најудаљенијих, Који си нам и у овај последњи и велики спасоносни дан празника Педесетнице показао тајну свете, и једносушне, и савечне, и нераздељиве, и несливене Тројице, и силазак и долазак Светога и животворног Духа Твог, у виду огњених језика, излио на свете Апостоле твоје, и поставио их за благовеснике вере наше благочестиве, и показао их као исповеднике и проповеднике истинског богословља; Ти који си нас удостојио да и на овај свесавршени и спасоносни празник примаш молитвена умилостивљења за оне у аду, а дајеш нам и велику наду да ћеш послати олакшицу и утеху онима што пате од разних нечистота, услиши нас, смирене и бедне који Ти се молимо, и душе досад преминулих слугу твојих упокој у месту светлом, у месту цветном, у месту прохладном, одакле побеже сваки бол, туга и уздисање, и настани духове њихове у насељима праведних, и удостој их мира и олакшице, јер Те мртви неће славити, Господе, нити ће се усудити да Те исповедају они у аду, него Те ми живи благосиљамо и молимо, и молитве умилостивљења и жртве Ти за душе њихове приносимо. Додаје и ову молитву: Боже велики и вечни, свети, човекољубиви, Ти си нас удостојио у овај час да станемо пред неприступачну славу твоју ради певања и слављења чудеса твојих; очисти нас недостојне слуге твоје и подај благодат да Ти скрушена срца понизно приносимо трисвето славословље и благодарност за велике дарове твоје, које си нам учинио, и свагда нам чиниш. Опомени се, Господе, немоћи наше, и не погуби нас са безакоњима нашим, него покажи велику милост према нама смиренима, да бисмо, избегнувши таму греха, ходили путем правде, и наоружани светлошћу, живели неузнемиривани ни од каквог лукавства ђавољег, и слободно прославили за све Тебе, јединог истинитог и човекољубивог Бога. Ваистину је, Господару свих и Творче, стварно велика твоја тајна привремено разрешење твојих твари, и затим њихово удруживање и вечно упокојење. Хвалимо благодат твоју за све и сва: за наш улазак у овај свет, и излазак; за наду у васкрсење наше и живот бесмртни, које си нам својим нелажним обећањем осигурао, да ћемо их примити при другом доласку твом, јер си Ти вођ нашега васкрсења и непристрасни и човекољубиви судија свих што су живели, и Владар и Господар награде. Ти си исто тако, из крајње снисходљивости, узео на себе наше тело и крв, и, из самилосне доброте, примивши на себе добровољно наше неосудљиве страсти, постао си нам добровољни помоћник у ономе у чему си сам пострадао и искушан био, стога си и нас са собом увео у твоје бестрашће. Прими дакле, Господару, молбе и мољења наша, и упокој све: свачијег оца и мајку, и децу, и браћу, и сестре, и рођаке, и све досада преминуле душе са надом васкрсења вечнога живота; имена њихова упиши у књигу живота; духове њихове смести у наручју Авраама и Исаака и Јакова, у земљи живих, у царству небесном, у рају насладе, уводећи их свесветлим Анђелима твојим у свете обитељи твоје, васкрсавајући и тела наша у дан у који си одредио, према твојим светим и нелажним обећањима. Господе, нама слугама твојим није смрт када излазимо из тела, и Теби Богу нашем долазимо; него је то прелазак из најтужнијег у најкорисније, у најслађе, у покој и радост. За све што сагрешисмо Теби, буди милостив и нама и њима, јер нико није чист пред Тобом, ако је макар један дан поживео. Само си се Ти једини на земљи показао безгрешан, Господ наш Исус Христос; од кога се сви надамо да добијемо милост и опроштај грехова. Тога ради, као благ и човекољубив Бог, и нама и онима разреши, отпусти, опрости грехе наше, вољне и невољне, оне са знањем и оне из незнања, објављене и заборављене, оне у делу, оне у мисли, оне у речи, оне у свима нашим доживљајима и покретима. Онима што су отишли одавде даруј слободу и одмор, а нас што смо овде благослови, дарујући и нама и свима људима твојим благ и миран крај, и изливајући на нас милост и човекољубље при страшном и ужасном доласку твом; и учини нас достојнима твога Царства. Додаје и ову молитву: Боже велики и вишњи, Ти једини имаш бесмртност; Ти живиш у светлости неприступачној; Ти си сву твар мудрошћу саздао; Ти си разделио светлост од таме; Сунце си одредио за дан, а Месец и Звезде за ноћ; Ти си удостојио нас грешне да и данас изађемо пред лице твоје са исповешћу и да Ти вечерњу службу принесемо, Ти сам, човекољубиви Господе, учини да молитва наша изађе као кад преда Те, и прими је као миомир, а нама подај да у миру проведемо ово вече и идућу ноћ; наоружај нас оружјем светлости; избави нас од ноћног страха, и од свега што ходи по тами; и подари нам сан, који си нам даровао за одмор немоћи наше, слободан од сваког сањарења ђаволског. О, Господару свих, даваоче добара, дај нам да се, скрушавајући се срцем и на постељама нашим, сећамо и ноћу пресветог Имена Твог, и да, обасјани поукама заповести твојих, у радости душевној устанемо за слављење твоје доброте, приносећи твоме милосрђу молитве и молења за грехе наше и за све људе твоје, које молитвама Пресвете Богородице милостиво посети. Ђакон: Заштити, спаси... Поменувши пресвету... Свештеник: Јер си Ти упокојење душа и тела наших, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину, и Светоме Духу, сада и увек, и у векове векова. Амин. Затим ђакон: Допунимо вечерњу молитву... и даље вечерња до краја. |