Зашто се људи моле Светој Варвари да би избјегли изненадну смрт?

Хришћанин не треба да се плаши смрти као такве. У свјетлу Христовог Васкрсења, она није ништа више од преласка у друго стање, мост ка сусрету са Богом. Није сама чињеница преласка оно што је страшно, већ његове околности, јер је сам Господ рекао: „У чему вас нађем, у томе ћу вам судити“.
Замислите студента који се спрема за кључни испит. Он пажљиво чита уџбенике, прави биљешке и памти најважније тачке. Много тога је урађено на припреми, али дан испита је неизвјестан. Студент се нада да ће имати довољно времена да прегледа сва питања и добро се наспава претходне ноћи. Али шта ако се пробуди усред ноћи и, прије него што се и опорави, одмах буде послат на испит? Студент је неорганизован, мисли су му збркане... Није ни чудо што ће пасти на испиту!
Живот хришћанина је припрема за „испит“, одговор пред Богом. Изненадна смрт може нас лишити могућности да се коначно покајемо, опростимо онима који су нам учинили неправду, замолимо опроштај од вољених, помиримо се са Богом и другима, примимо јелеосвећење и причестимо се Светим Христовим Тајнама.
Молитве за избављење од изненадне смрти нису кукавички страх од непостојања, већ забринутост због неуспјеха у испуњењу најважнијег животног задатка — очишћења душе за сусрет са вјечношћу. У јектенији на богослужењу молимо:
„Крај живота нашега да буде хришћански, без бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшном Христовом Суду, молимо“
„Изненадна смрт“ је директна супротност мирном одласку у вјечност описаном у овој молитви. Изненадна смрт може бити и болна (од несреће) и „срамотна“ (од гријеха).
Животна прича свете Варваре је прича о радикалном избору и бескомпромисној вјерности Христу. Кћерка богатог и моћног незнабошца Диоскора, прихватила је идеју о једном Творцу и била је спремна да жртвује све благослове које јој је земаљски живот могао понудити. Због свог исповиједања хришћанства, била је окрутно мучена, а затим посјечена рукама бездушног оца свог. Занимљиво је да је Диоскор убрзо погинуо од изненадног удара грома.
Уочи погубљења, Варвара се усрдно молила. У „Житијима светих“ Светог Димитрија Ростовског наведене су сљедеће ријечи предсмртне молитве Свете Варваре:
„Беспочетни Боже, Ти си распростро небо као покривач и основао земљу на водама; Ти си заповедио сунцу те обасјава и добре и зле; Ти дајеш кишу и праведнима и неправеднима; Ти и сада услиши мене слушкињу своју која се моли Теби, услиши, о Царе, и подај благодат Своју свакоме човеку који буде спомињао мене и моја страдања, и нека се не приближи к њему изненадна болест, и нека га не уграби неочекивана смрт, јер Ти, Господе, знаш да смо ми тело и крв, и творевина пречистих руку Твојих".
У житију се даље наводи да се са неба чуо глас који је обећавао испуњење захтјева.

Молитва светој Варвари није магични талисман против несрећа. То је захтјев за нешто важније: способност да адекватно припремимо своје душе за све што задеси наша тијела.

Светитељка, која је и сама претрпјела насилну и болну смрт, постала је неко ко може да посредује пред Богом да хришћанима, пред лицем смрти, подари драгоцјени тренутак за коначно покајање. Није случајно да Свету Варвару поштују људи који се баве опасним занимањима: рудари, тобџија и војно особље. Људи јој се моле када желе да буду спасени од олуја на мору и од муње. И хришћани на Западу такође сматрају Свету Варвару заступницом против изненадне смрти.
Поштујући Свету великомученицу Варвару, учимо се да преузимамо одговорност за сваки дан свог живота, како бисмо у сваком тренутку могли бити спремни да кажемо са чистом савјешћу и надом: „У руке Твоје, Господе Исусе Христе, Боже мој, предајем дух свој“. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: фома.ру

---