 Васкрсење Христово видјевши, поклонимо се светоме Господу Исусу, јединоме безгрешноме. Крсту се твојему поклањамо, Христе и свето васкрсење твоје славимо, јер си ти Бог наш. Осим тебе другога не знамо, твојим се именом именујемо. Приђите сви верни поклонимо се светоме Христовом васкрсењу. Јер ево дође с крстом радост свему свету. Благодарећи свагда Господу, појмо његово васкрсење јер претрпе распеће, смрћу смрт разруши! (Канон Васкрса).
Пјесма „Видјевши Христово васкрсење“ (грч. ᾿Ανάστασιν Χριστοῦ θεασάμενοι̇) је јединствена. Не знамо њеног аутора нити тачан датум њеног настанка, али можемо са сигурношћу говорити о веома древном поријеклу ове прелијепе химне. Помиње се у литургијским споменицима студитског периода. Химна је очигледно јерусалимског поријекла („поклонимо се светом Васкрсењу Христовом“ – референца на Цркву Гроба Господњег, са честим референцама на Крст који се чува у храму). На то указују прве назнаке у Јерусалимском лекционарију и у Ијадгарију (грузијском зборнику с почетка IX вијека) који садржи химне Јерусалимске цркве од 5. до 8. вијека. Првобитно је била дио посебне пасхалног богослужења које се одржавало на мјесту распећа и васкрсења Христовог. Временом се ова химна почела изводити свуда, и не само на Васкрс, већ и током недјељних служби током цијеле године. На јутрењу прије канона и у седмичне дане увијек се пјева: "Воскресеније Христово видјевше", а у недјељне дане, послије читања Јеванђеља, ова пјесма се пјева чак трипут (Архиепископ АВЕРКИЈЕ „ЛИТУРГИКА“). Као и већина раних текстова, Васкрсна пјесма (под овим именом је у православној традицији позната химна „Васкрсење Христово видјевши") је торжествена изјава вјере у Христа као Бога, који је узео људску природу, прожививши земаљски живот без иједног гријеха, страдао и васкрсао. Торжествене ноте су помијешане у овој химни са подсјећањем на високу цијену коју је Бог платио за наше спасење. Радост Васкрса је дошла кроз Крст, а смрт је уништена смрћу Христовом. Наглашавајући значај Крста и позивајући нас да му се поклонимо, аутор као да нас упућује на ријечи апостола Павла, првог пд хришћана који је указао на важну улогу Крста у историји нашег спасења: „А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа, којим се мени разапе свијет и ја свијету“ (Гал 6, 14); „Јер је ријеч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо“ (1 Кор 1, 18). Припрема вјеронаука.нет на основу материјала фома.ру |