УНЕСКО додаo Византијски Хлудовски Псалтир (IX вијек) у Међународни регистар „Памћење свијета"

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) уврстила је Хлудов Псалтир у свој Регистар памћења свијета* (UNESCO Memory of the World Register), препознајући византијски рукопис из IX вијека као дио заједничке документарне баштине од свјетског значаја. Псалтир, који се налази у Државном историјском музеју у Москви**, био је међу 74 документа додата у међународни регистар, који обухвата документарне колекције, укључујући књиге, рукописе, мапе, фотографије и аудио-визуелне снимке, објављено је на веб-сајту Музеја. Избор врши Извршни одбор УНЕСКО-а након евалуације независног међународног савјетодавног одбора. Настао између 843. и 867. године послије Христа, Хлудовски Псалтир је један од само три сачувана рана споменика византијске умјетности из овог периода. Рукопис се појавио током пост-иконокластичке ере, након дужег периода систематског уништавања икона.
Псалтир димензија 195 мм x 150 мм садржи 169 фолија и украшен је са 208 осликаних минијатура и фронтисписом. Према научној традицији, многе минијатуре су настале тајно и усмјерене против иконобораца, са објашњавајућим текстом и стрелицама које повезују илустрације са одређеним редовима у главном тексту. Полемички стил одражава интензивне страсти изазване иконоборачким спором. Текст укључује Псалме распоређене према Септуагинти и литургијске одговоре за појање који слиједе Литургију Свете Софије, царске цркве у Цариграду. Оригинални текст је написан деминутивним унцијалним писмом, мада је много тога преписано минускулним писмом отприлике три вијека касније. 
Научник Никодим Кондаков теоретише да је Псалтир настао у цариградском манастиру Светог Јована Студита, док други истраживачи сугеришу да његови литургијски одзиви указују на стварање у царским радионицама након повратка иконофила на власт 843. године. Рукопис је остао на Светој Гори до 1847. године, када га је руски научник донио у Москву. Накнадно га је стекао колекционар Алексеј Хлудов, по коме је и добио садашње име. Псалтир је прошао кроз Хлудовљево завјештање до Николског старообредничког манастира у Москви прије него што је стигао до Државног историјског музеја.
Истраживачи из одјељења за рукописе Историјског музеја и Института за истраживање свемира Руске академије наука тренутно користе мултиспектрално снимање и обраду неуронских мрежа како би визуализовали изблиједеле минијатуре, одвојили слојеве сликања и реконструисали оригинални изглед рукописа. Припрема вјеронаука.нет
*Међународни регистар „Памћење свијета“ успостављен је 1997. године с циљем очувања документарне баштине од свјетског значаја.
** Музеј руске историје смјештен између Црвеног и Мањежног трга у Москви.

Начин илустровања манускрипта је јединствен: поред цртежа везаних за текстове псалама , умјетник коментарише поступке иконобораца, упоређујући их са догађајима из Јеванђеља. На примјер, таква је минијатура са Распећем, једна од најпознатијих илустрација рукописа: војник са десне стране нуди Христу сунђер натопљен сирћетом, други војник пробада Спаситеља копљем, док испод иконокласти Јован Граматик и епископ Антоније Силејски мажу икону Христа кречом користећи исти дугачак штап. Посуда са кречом је истог облика као и посуда са сирћетом.Постоји значајан полемички тон. „Иконокласти су оптужени за све смртне гријехе: ђаво им позајмљује злато, клеветају Бога, вукући своје огромне језике по земљи, мажу иконе кречом. Једна од минијатура приказује патријарха Никифора како бијесно гази ногама иконобораца Јована Граматика, који је касније постао патријарх (837-843). Све то даје минијатурама Хлудовског Псалтира намјерно актуелни карактер. На многим страницама рукописа могу се осјећати живи одјеци страствене борбе иконоборца са иконокластима“