 У Кападокији* (туристички регион у централној Турској, гдје су концентрисани многи пећински храмови из византијског времена) откривена је некропола са другачијим типом гроба који никада раније није виђен. О овоме пише Anatolian Archaeology и на друштвеним мрежама приказала фотографије са мјеста открића. Ископавања су открила некрополу у Невсехиру (Nevsehir), што доводи у питање досадашња схватања праксе сахрањивања у тој области. Ово откриће у близини Музеја на отвореном Гореме обећава да ће преобликовати наше знање о древној историји Кападокије.Посебност некрополе је необичан тип сахрањивања, који овде никада раније није виђен. Некропола је пронађена током ископавања на аутопуту који повезује Гореме са градом Ортахисар, изграђеном 1956. године, који је затворен за транспорт 2022. године када је пуштен у рад нови аутопут. Стари пут је нанио штету природном пејзажу и затворен је ради заштите подручја. За разлику од типичних гробова исклесаних у стијенама пронађених широм Кападокије, ова некропола има различите типове сахрањивања, што је прво такво откриће у региону. Пројекат ископавања дио је иницијативе „Наслеђе за будућност“ (“Heritage for the Future”), која укључује ископавање испред Музеја на отвореном Гореме (Göreme) и древног града Собесос у Ургупу (Sobesos Ancient City, Urgup). У општини Гореме постоји национални археолошки парк, који је музеј на отвореном. Сматра се да је овде настао монашки образовни систем. Генерални директор за културно наслеђе и музеје Кападокијске области, Бирол Инчецикоз (Birol İnceciköz), рекао је да ће резултати ископавања у музеју на отвореном у Горемеу промијенити изглед овог региона 2025. године јер ће подручје бити дизајнирано као археопарк са укључивањем нових налаза. Како је специјализовани портал Аrkeonews објаснио суштину открића, гробови се налазе у свим пећинским црквама Кападокије. То су овалне јаме ископане у подовима и зидовима цркава за сахрањивање мртвих. Гробови су често били дио првобитног дизајна цркве. У таквим случајевима за тијело покојника у зиду је урезано лучно удубљење (аркосолијум-лучно засведена ниша над гробом, уграђена у његов зид или конструисана на површини). Већина гробова је традиционално урезана у под након што је црква завршена. Понекад је геолошки пејзаж захтијевао да се гробови налазе изван цркве. На примјер, погребна капела Карабулут Килисе (Karabulut Kilisesi) настала је у облику јединственог димњака, тако да се гробови налазе око спољашње стране структуре. Откриће испред цркве Токали у Кападокији сада научницима по први пут показује некрополу без гробница исклесаних у стијенама. Црква Токали (Токалы Килисе) је велики храм уклесан у стијени у близини Музеја на отвореном у Горемеу. Захваљујући својој огромној величини, импресивној подземној капели и фрескама из 9. вијека које приказују Христов живот, сматра се изузетнијим од бројних других резбарених цркава у овој области. Археолози најављују значајне историјске налазе у Кападокији Поред некрополе, ископавања су открила значајна подручја од историјског значаја, укључујући подруме, кухиње и радионичке просторе цркве Балконлу, која се налази непосредно изнад цркве Токали. Црква Токали позната по својој величини и фрескама из 9. века, сада се налази у близини још интригантнијег археолошког налазишта. Недавно су у Ингушетији откривене крипте и млинови на територији Државног историјског, архитектонског и природног музеја-резервата Џејрак-Асински. У селу Фуртоуг пронађене су две речне воденице и четири подземне крипте о којима се раније није водило рачуна. Подземне крипте садржавале су остатке костију. Из верских разлога, локални становници су их затрпали земљом. Сада их треба уврстити на листу идентификованих мјеста културног наслеђа републике како би се обезбедила безбједност. *Православље у Кападокији Хришћанска историја Кападокије вуче коријене још од првог вијека захваљујући мисионарским путовањима апостола Павла који је походио ове крајеве. Први хришћани насељавају ову област бежећи од прогона римских власти, тражећи заклон под „каменим капама“.У раном хришћанству, стара престоница Кападокије, Мазака, под новим именом Кесарија (Ћесарија) била је важно епископско средиште. Тројица кападокијских отаца: Свети Василије Велики, Григорије Ниски и Григорије Назијанзин -веома су значајни за рану историју цркве. Овде су рођени и свети Ђорђе и чувени светогорски старац Пајсије.У вријеме преподобног Симеона Столпника (+459) хришћанство је у Кападокији цвјетало. Укупно, Кападокија је било необично важна за рану историју хришћанства. Све до 1071. године Кападокија је била дио Византије. Посљедњи православни хришћани напустили су Кападокију након грчко-турског рата и прогона грчког становништва двадесетих година прошлог вијека. Више од 3 000 цркава, свједоче о православном и грчком карактеру прошлости Кападокије.Само у једној од кападокијских области – Горемеу, налази се више од 400 цркава.   |