 Археолози су у близини Јерусалима открили манастир Светог Саве. До открића, значајног за православну историју, дошли су археолози са Јеврејског универзитета у Јерусалиму. У јануару 2025. године завршили су другу сезону ископавања у Јудејској пустињи, током којих су открили добро очувани византијски православни манастир из V вијека, пише The Times of Israel. Истраживања су проведена у тврђави Хирканија на западној обали ријеке Јордан у сарадњи са службеником Археолошке службе Јудеје и Самарије (библијски назив за Западну обалу). Ископавањима је откривен јединствен хришћански комплекс са богато украшеним мозаицима, фрескама и црквеним прибором, који свједоче о напредовању православне монашке заједнице. Манастир је основан 492. године послије Христа на врху брда које мјештани називају „страшном планином“. Испод слоја византијских грађевина, око 17 км јужно од Јерусалима, пронађени су и остаци грађевина из периода Другог храма. „Када су монаси стигли на брдо, ритуално купатило из периода Другог храма било је потпуно прекривено, што смо могли да утврдимо кроз грнчарију коју смо тамо пронашли“, рекао је др Орен Гутфелд са Јеврејског универзитета у Јерусалиму. "Монаси нису могли знати на чему стоје." "Када смо почели да ископавамо овај локалитет, претпоставили смо да је то мала грађевина, пошто историјски извори говоре само о малој групи монаха који су основали манастир“, објашњава Михал Хабер, истраживач и учесник ископавања. „Али обим и богатство откривених декоративних елемената потпуно су промијенили нашу перцепцију. Сада је очигледно да је ово био напредан, монументалан православни манастир, важан центар рановизантијског хришћанства. Једно од најзначајнијих открића у 2023. години је импресиван натпис, испуњен црвеном окер бојом, који репродукује дио Псалма 86 на грчком језику "кини" (Koiné) који се користи у Новом завјету. Натпис је пронађен испод слике православног крста, што указује на дубок литургијски живот монашке заједнице. За православну историју посебно је драгоцјена чињеница да је манастир основан 492. године од Светог Саве - једног од великих стубова источне монашке традиције. Према древним љетописима и житијима, Свети Сава се попео на врх, како је рекао, „страшне планине“ и ту основао манастир као метох великог манастира Светог Саве. Вриједи напоменути да Лавра Светог Саве, која се надвија над долином Кидрона, постоји и данас и један је од најстаријих манастира на свијету који непрекидно раде, који припада Јерусалимској патријашији. „Археолошки налази потврђују податке из биографија и историјских хроника о подвижничком раду Светог Саве у Јудејској пустињи“, каже др Орен Гутфелд. „Манастир који смо открили је непроцјењиво свједочанство о ширењу православног монаштва у Светој земљи у V - VI вијеку. Монашки живот у манастиру цвјетао је око три вијека, све до краја VIII или почетком IX вијека. Манастир је пропао, вјероватно због политичких промјена у региону. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: timesofisrael.com  |