Тропар и Кондак Божића: Врх православне химнографије

У православној богослужбеној традицији, сваки празник има два молитвена пјеснопенија који се с правом сматрају његовим духовним језгром – тропар и кондак. Ове ријечи су грчког поријекла и носе дубоко богословско значење.
Тропар (грч. τροπάριον, црквеносл. тропа́рь - деминутив грчке ријечи τρόπος, који означава начин музичког извођења) je кратка црквена молитвена пјесма која открива суштину празника за који је написана или или велича свету личност која се прославља. Он у неколико стихова сажима догматско и богословско значење празника тј. саопштава оно најважније: шта се слави и зашто је тај догађај спасоносан за човјека. Настанак тропара, приписује се преподобном Авксентију, познатом витинском подвижнику (†470).
Кондак (грч. κοντάκιον), је кратка црквена молитвена пјесма у част празника или светитеља, са јасним садржајем. Сама ријеч потиче од грчке ријечи κόνταξ, што значи штап око којег се ставља свитак. Термин описује начин на који се ријечи у свитку откривају приликом читања.  Кондак продубљује тему коју тропар износи у сажетом облику и уводи молитеља у тајну догађаја који се прославља. Поријекло кондака се датира у рановизантијски химнографски период, око 6. вијека. По начину пјевања, кондак је готово идентичан тропару, од којег се разликује само по мјесту (редослиједу певања) на богослужењу.
Тропари и кондаци великих православних празника имају веома древно поријекло и саставили су их највећи црквени химнографи. Њихова изузетна карактеристика је краткоћа. Разлог за то је двострук: ове химне се пјевају више пута током богослужења, па је било важно да не оптерећују богослужење, али и да буду разумљиве и памтљиве свим вјерујућим, укључујући и најједноставније и необразоване људе. Ипак, у тој краткоћи крије се огромна дубина. Тропар и кондак су попут компримоване опруге: у малом броју ријечи сабрано је мноштво значења. Свака ријеч је пажљиво одабрана како би пренијела максималну духовну, емоционалну и интелектуалну снагу. Зато сваки човјек који се моли ријечима тропара или кондака „ослобађа“ онолико духовне енергије колико је у стању да прими – али у њима увијек остаје још дубине и снаге, довољно чак и за оне најузвишенијег духовног и умног искуства. Управо у том кључу треба разумјети и тропар и кондак Божића: као сажето, али потпуно исповиједање вјере Цркве у тајну Оваплоћења Сина Божијег. 
                                                Тропар и Кондак Божића – догматско срце празника у црквеној поезији
Уведен у 4. вијеку на Истоку, празник Рођења Христовог задржао је свој значај и у наредним вијековима као прослава исповиједања православне вјере у борби против несторијанске јереси, а затим и монотелитизма. Свети Оци су му придавали изузетан догматски значај, јер се у њему исповиједа и потврђује основна истина хришћанске вјере – Оваплоћење Сина Божијег. Свети Јефрем Сирин († 373) у својим божићним химнама исповиједа божанску природу рођеног Христа — Сина Божијег. 
                                                Тропар Божића – химна свјетлости и познања
Рождество Твоје, Христе Боже наш,
возсија мирови свјет разума,
в њем бо звјездам служашчи звјездоју учахусја,
Тебје клањатисја, Солнцу правди,
и Тебе вједјети с висоти Востока,
Господи, слава Тебје!
Превод: Рођење Твоје, Христе Боже наш,
обасја свет светлошћу знања:
јер у њему они који су служили звездама
бише од звезде научени да се клањају Теби,
унцу правде, и да Те познају са висине
Господе, слава Теби
Тропар Божића представља главну химну празника и датира из IV вијека. Пјева се више пута током божићнег богослужења, као и наредних дана све до 13. јануара, чиме се наглашава продужени празнични карактер Божића. Садржај тропара открива да је Христовим рођењем свијету засијала „свјетлост разума“, односно истинско богопознање. Пут ка том познању може бити различит: мудраци су до Христа дошли кроз посматрање звијезда, али су на крају схватили да створење води ка Створитељу. Назив „Сунце правде“ открива Христа као извора живота, свјетлости, истине и праведности. Посебно је значајно мјесто тропара у јутрењу. Он се чује више пута прије јутрења – након вечерња, на Великом повечерју и послије „Сада отпушташ слугу Твога“. Али тек на јутрењу, након стихова „Бог је Господ, и јави нам се“, тропар у потпуности открива своје узвишено значење: „Рођење Твоје, Христе Боже наш, обасја свет светлошћу знања.“
                                                             Божићне химне као исповиједање догмата
Од самог увођења празника Рођења Христовог у IV вијеку на Истоку, божићне химне су биле средство борбе за очување православне вјере. У временима јереси, празник Божића је постао живо исповиједање истине да је Христос савршени Бог и савршени Човјек. Свети Јефрем Сирин († 373) у својим божићним химнама снажно исповиједа божанску природу Христа. Он говори да је Онај кога „свијет не може да обухвати“ ушао у утробу Пресвете Дјеве; да је Бог ушао, а изашао као човјек; и да се Оваплоћење догодило ради исцјељења пале људске природе и ослобођења човјечанства од ропства гријеха.
                                                               Кондак Божића – поетска формула православне вјере
Дјева днес пресушчественаго раждајет, и земља вертеп неприступному приносит. Ангели с пастирми славословјат, волсви же со звјездоју путешествујут: нас бо ради родисја отроча младо, превјечни Бог.
Дјева данас Превечнога рађа, и земља пећину неприступному приноси. Анђели са пастирима славослове, мудраци са звездом путују. Јер се нас ради роди као дете Предвечни Бог.…
Кондак Божића написао је Свети Роман Мелод крајем V и почетком VI вијека. У овом дјелу, које је првобитно имало 25 строфа (од којих су данас у богослужењу сачувани кондак и икос), Свети Роман излаже православно учење о Христу као Богу и Човјеку, супротстављајући се јересима несторијанства и монотелитизма.
Његова животна прича је инспиративно свједочанство о снази молитве.
Према предању, Свети Роман у младости није имао ни гласа ни слуха, због чега су га исмијавали чланови хора. Али једног дана, током богослужења поводом Божића, обратио се Пресветој Богородици са сузама и молитвом, тражећи да научи да пјева. Након молитве, задријемао је и сањао Богородицу која му је дала свитак да га поједе. Када се Роман пробудио, отишао је до средишта цркве (амвона), нешто што нико није очекивао од њега, и почео је надахнуто да пјева химну коју је сам компоновао: „Данас Дјева рађа..." До данас се ова молитва сматра једним од врхунаца црквене поезије. Оригинална верзија имала је 25 строфа, од којих су у савременој литургији сачуване двије најважније - кондак и икос.
У овом пјесничком делу, Свети Роман излаже православно учење о Христу Спаситељу као:
•  Истинитом Богу („Пресуштаственог", „Предвјечни Бог")
•  Истинитом Човјеку („родисја отроча младо")
Кондак наглашава парадокс Оваплоћења:
•          Дјева рађа, остајући Дјева
•          Неприступни Бог постаје приступачан
•          Превјечни се рађа у времену
•          Безгранични бива положен у пећину
Велики химнографи Божића
У каснијим вијековима, божићне химне стварају и други велики Оци Цркве:
• Свети Јефрем Сирин († 373) - исповиједао је божанску природу рођеног Христа
• Свети Софроније, патријарх Јерусалимски (7. вијек)
• Свети Андреј Критски († 712)
• Свети Герман, патријарх Цариградски († 740)
• Свети Јован Дамаскин († 776) - написао канон за Божић
• Свети Козма Мајумски (VII–VIII вијек) у канону Божића исповиједа двије воље у Христу, осуђујући монотелитску јерес
• Монахиња Касија (9. вијек)
Сви они кроз поезију излажу оно што Црква вјерује – зато се с правом каже да су богослужбени текстови пјесничко излагање православних догмата.
Закључак
Тропар и кондак Божића нису украси богослужења, они су богословскo исповиједање вjере Православне цркве о тајни Оваплоћења. У њима Црква не само да прославља рођење Христово, него јасно и гласно исповиједа: Бог је постао Човјек да би човјек постао причасник Божанског живота. Зато се ове химне пјевају са радошћу, пажњом и страхопоштовањем – као жива вјера Цркве, сабрана у неколико редова који сијају свјетлошћу познања. ​Њихова краткоћа је њихова снага: као компримована опруга духовне енергије, ове молитве су приступачне свима, али неисцрпне у дубини за оне који желе да продру у њихово богатство. Аутор: вјеронаука.нет

---