Свети Јован Крститељ и празници посвећени Св. Јовану

Свети Јован, велики Пророк, Претеча и Крститељ Господњи, заузима изузетно мјесто у хришћанској историји и предању. Он је посљедњи старозавјетни пророк и први свједок Новог завјета, човјек који је својим животом, проповеђу и мученичком смрћу припремио пут доласку Месије — Исуса Христа. Због своје улоге у домостроју спасења, Црква га посебно поштује, а њему у част установљен је велики број празника током године:
20. јануар (7. јануар, по старом календару)
8. март у преступној години (24. фебруар по старом календару) /  9. март у непреступној години (24. фебруар по старом стилу)
7. јун (25. мај, по старом календару)
7. јул (24. јун, по старом календару)- Ивањдан- празник рођења Светог Јована Кститеља, пророка и Претече
11. септембар (29. август, по старом календару)
6. октобар (23. септембар, по старом календару)
Сваки од ових датума повезан је са одређеном епизодом у животу Јована Крститеља или са историјом његовог каснијег поштовања као свеца.
Рођење Светог Јована Крститеља – Ивањдан (7. јул/24. јун, по старом календару)
Овај празник, установљен у IV вијеку, обиљежава рођење Светог Јована и један је од ријетких празника када Црква слави рођење светитеља. Рођење Јована Крститеља повезано је са првим чудом у његовом животу. Отац Јован, свештеник Захарија (из рода Ароновог) и његова жена праведне Јелисавета (из рода цара Давида) били су већ прилично стари, али је њихов дуги брак био бездјетан. У то вријеме, такве породице су биле презрене у друштву, јер се бездјетност сматрала казном за неки тежак гријех. Будући родитељи Јована Крститеља већ су се помирили са неодобравајућим погледима и својим незавидним друштвеним статусом када се Захарији догодило чудо. Јеванђелист Лука нам описује како је Захарија једном служио у храму у Јерусалиму. Према старозавјетном предању, он је на тренутак остао сам у храму и тада је, на најсветијем мјесту за Јевреје, видио Божјег гласника, арханђела Гаврила, који је објавио скоро рођење сина. „Не бој се, Захарија, јер је услишена молитва твоја; и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надјенућеш му име Јован. И биће ти радост и весеље, и многи ће се обрадовати рођењу његову. Јер ће бити велик пред Господом, и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје. И многе ће синове Израиљеве обратити Господу Богу њиховоме“ (Лк 1, 13-16). Захарија није вјеровао да он и Јелисавета могу имати још дјеце и због тога је кажњен привременом немошћу, која је прошла тек након рођења његовог сина Јована.
Божјом милошћу, Јован је избјегао смрт међу хиљадама беба убијених у Витлејему и околини. Свети Јован је одрастао у пустињи, припремајући се за своју велику службу строгим животом поста и молитве. Носио је грубу одјећу, коју је држао кожни каиш, и хранио се дивљим медом и скакавцима. Остао је становник пустиње све док га Господ није позвао у тридесетој години да проповиједа јеврејском народу. Позивао је оне који су долазили да чују његове проповиједи, прије свега, на морално прочишћење. За разлику од припадника утицајних секти тог времена, Јован Крститељ никада није дијелио људе на привилеговане праведнике и осуђене грешнике. Напротив, увијек је сваког подсјећао да сваки гријех може бити опроштен од Бога и да је то оно чему сваки човјек треба да тежи. У водама ријеке Јордан, он је извршио посебан обред очишћења над свима који су жељели, који се данас назива и „Јованово крштење“. Управо из овог обреда је и сам Јован добио име „Крститељ“. Сличан обред се практиковао и у старозавјетној традицији — очишћавао је оне који су, на примјер, дотакли храну забрањену Јеврејима или су на други начин згријешили против древног закона. Али Јован Крститељ је проповиједао нешто друго тј. позивао је на очишћење и покајање не само због кршења формалних правила, већ и због злих мисли и поступака против других који би могли да оскрнаве човјекову душу.
Сабор Светог Јована Крститеља (20. јануар)
Сабор Светог Јована Крститеља, који Православна црква прославља 20. јануара, одмах након празника Богојављења (19. јануара), посвећен је личности Светог Јована Претече — онога који је припремио пут Господу и који је удостојен да крсти Самог Исуса Христа у ријеци Јордану. Овим празником Црква наглашава улогу Јована као Претече и свједока јављања Бога људима. У литургијској традицији Православне цркве, сабором се назива празник који се обиљежава дан након великог Господњег празника и посвећен је личности која је имала кључну улогу у догађају који се празнује. Тако се након Рођења Христовог -Божића саборно прославља Пресвета Богородица, а после Богојављења — Свети Јован Крститељ.
Усјековање главе Светог Јована Крститеља (11. септембар)
Мучеништво Светог Јована Крститеља 32. године послије Христовог рођења описују јеванђелисти Матеј (Мт14:1-12 ) и Марко (Мк 6, 14-29). Усјековање главе Светог Јована Крститеља обиљежава се 11. септембра и представља један од најтужнијих, али и најдубље поучних празника у православном календару. Ово је постан дан који нас подсјећа на мученичку смрт Светог Јована, који је пострадао јер је храбро изобличавао гријех и неправду. Свети Јован Крститељ је јавно и неустрашиво разобличавао гријех владара Галилеје, Ирода Антипе, који је живио у незаконитој заједници са Иродијадом, женом свога брата Филипа. Због таквог свједочења истине, Јован је био ухапшен и затворен. Током једне гозбе, на Иродов рођендан, Иродијадина кћи Саломија је својом игром угодила Ироду, који јој је, у налету страсти и непромишљености, обећао да ће јој дати шта год затражи. По наговору мајке, она је затражила главу Светог Јована Крститеља на тањиру. Иако је знао да је Јован праведан човјек, Ирод је, да не би погазио своју заклетву пред званицама, наредио да се Јован погуби. Иако празник не пада у вријеме вишедневног поста, Усјековање главе Светог Јована Крститеља је постан дан. Пост је установљен у знак жалости због страдања великог пророка, и као духовна супротност гозби и неумјерености које су довеле до његове смрти.
Зачеће Светог Јована Крститеља (6. октобар)
Празник Зачеће Светог Јована Крститеља, који Православна црква прославља 6. октобра, посвећен је чудесном зачећу великог пророка и Претече Господњег. Јеванђелист Лука описује зачеће Светог Јована Крститеља у првој глави свога Јеванђеља.
Прво и друго обретење главе Светог Јована Крститеља (8. март у преступној години/9. март у непреступној)
Према предању, Ирод Антипа је дао одсјечену главу Јована Крститеља својој жени, Иродијади, па је Јованово тијело сахрањено обезглављено. Главу великог праведника и пророка Иродијада закопа у дворцу свом на неком скривеном и бешчесном мјесту, дубоко у земљу. Али Јована, жена Хузе, дворјанина Иродова, коју Свети Лука спомиње у Еванђељу није могла да поднесе овакво поступање са главом  Св. Јована. Она је тајно главу ископа ноћу, положи у земљани суд, однесе и сахрани на Гори Елеонској, на имању Иродовом. Годинама касније, пронађена је глава Св. Јована Крститеља, а на том мјесту је изграђена хришћанска црква. Међутим, током година хришћанског прогона, она је пропала, а светиња је поново изгубљена. Поново је обретена тек након што је цар Константин Велики издао закон о вјерској толеранцији у Римском царству, чиме је окончан прогон хришћана.
Треће обретење главе Светог Јована Крститеља
Празник Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља Православна црква прославља 7. јуна (односно 25. маја по јулијанском календару). Овим празником Црква се молитвено сјећа догађаја, када је након дугог времена поново пронађена и јавности враћена једна од највећих хришћанских светиња — чесна глава Светог Јована Претече. Наиме, након мученичке смрти Светог Јована Крститеља, његова глава је више пута била скривана, преношена и губљена, најчешће ради заштите од скрнављења у временима јереси и прогона. Треће откриће часне главе светог Пророка, Претече и Крститеља Господњег Јована догодило се око 850. године. Током немира у Цариграду након прогонства светог Јована Златоустог (13. новембра), глава светог Јована Претече је пренесена у град Емесу. Одатле је, током сараценских пљачкашких напада, пренесена (око 810–820) у Коман (данашња територија Грузије), гдје је, током иконоборачког прогона. Тамо је у једном сребрном сасуду сакрише у земљу. Када је иконоборачка јерес осуђена и поштовање икона обновљено, патријарху Игњатију (847–857) је у виђењу током своје ноћне молитве показано мјесто где је била сакривена глава светог Јована Претече. Он је о томе извијестио цара, који је послао изасланство у Коман, гдје је глава пронађена по трећи пут, на мјесту које је назначио патријарх, око 850. године. Касније је глава поново пренесена у Цариград и овдје је 25. маја постављена у придворну цркву; дио свете главе налази се на Атосу.  Припрема вјеронаука.нет

---