 Свештени Синод Архиепископије критске (полуаутономна црква под јурисдикцијом Цариградске патријаршије) састао се у понедјељак, 18. новембра 2024. године. Током засиједања, архијереји су водили живу дискусију о недавној посјети грчком острву њемачког предсједника Франк-Валтера Штајнмајера. Предсједник Њемачке је, 31. октобра посјетио село Канданос, које су њемачке трупе у јуну 1941. године потпуно уништиле, убивши 180 становника, те побивши сву стоку, те су запалили и срушили куће. На оба улаза у некадашње село ставили су натписе на њемачком и грчком: “Овдје је био Канданос, разорен из освете за убиство 25 њемачких војника, да се никад поново не сагради.” С једне стране је рекао: „Тражим опроштај од вас, преживјелих и потомака, за тешке злочине које су Нијемци починили овдје“, док је с друге стране навео да Берлин питање репарација (посебан облик накнаде ратне штете) сматра „затвореним по међународном праву“. Међутим, за Грчку је питање репарација „још увијек живо“, изјавио је грчки премијер Киријакос Мицотакис. Након предсједникове посјете, Свештени Синод Архиепископије критске опширно је расправљао о погубљењима, ужасним разарањима, насиљу и пљачки, укључујући мјеста богослужења, од стране нацистичких Нијемаца широм Крита. Свети синод је одлучио да: -посебно честита Његовом Високопреосвештенству митрополиту кисамоском и селинском г. Амфилохију за то што је храбро и достојанствено говорио о нацистичкој окупацији на Криту њемачком предсједнику током његове посјете страдалом Канданосу 31. октобра 2024. године (види доле). -да ступи у контакт са стручњацима ради изградње Меморијалног центра који би комплетно забиљежио и објединио списак имена жртава, како свештенства тако и мирјана, широм Грчке, а посебно на Криту, и за састављање „кодекса жртава” њемачке окупације на Великом острву. - да направи каталог жртава из реда свештенства и монаштва у Грчкој, а посебно на Криту за вријеме њемачке окупације, да им се одржи синодални парастос и конструише посебна плоча са именима погубљених и убијених свештенсика и монаха Критске цркве од нациста. њемачке окупације, и да се постави на погодну локацију око Свете Митрополије Светог Мине у Ираклиону Трг Св. Катарине. -служи синодалне помене на Криту на локацијама које је држава одредила као мученичка насеља због злочина нацистичке Њемачке. - објави посебан број часописа Свештеног Синода у знак сјећања на жртве за вријеме њемачке окупације. -захтијева од надлежних органа постојеће податке и напредак њемачких репарација током нацистичке окупацију у Грчкој. Критска црква позива своју паству да сачува будну националну свијест, сачува свој идентитет и историјско памћење и да не забораве непокорене борце против ужасне њемачке окупације, оне који су пружали отпор, крварили и страшно патили за слободу и људско достојанство. *** Као одговор на тврдњу њемачког предсједника да је питање репарација затворено, митрополит кисамоски Амфилохије одржао је седмоминутни говор. Почео је тако што је истакао потресан историјски примјер критске великодушности: 1974. године, тадашњи митрополит Иринеј Галанакис је обезбиједио привремено склониште за посмртне остатке њемачких војника у историјском манастиру док се не успостави њемачко гробље. Митрополит је ово искористио да супротстави грчки дух помирења са тренутним ставом Њемачке о ратној одштети. Затим је директно изазвао предсједника по два главна питања: њемачкој улози која није подржавала током финансијске кризе у Грчкој (нарочито гурајући Грчку ка ММФ-у), и неријешеном питању репарација из Другог свјетског рата и окупационог зајма [новац који је нацистичка Немачка приморала Грчку да „позајми ” то када је окупирала земљу]. Он је чврсто одбацио њемачки став да су ова питања „правно затворена“, наводећи умјесто тога да представљају сталну „историјску одговорност“ и „национални императив“. У свом говору, који је изазвао одушевљене аплаузе присутних, посебно је наглашено да њемачко признање историјске одговорности мора бити преточено у конкретну акцију како у погледу окупационог кредита, тако иу погледу ратне одштете. Ово је нарочито била најдиректнија конфронтација са којом се предсједник Штајнмајер суочио током своје тродневне посјете Грчкој, доводећи га до суочавања са трајним утицајем нацистичких злочина на Криту.  |