Отворен Музеј Саборног храма Свете Тројице у Мостару

Митрополит захумско – херцеговачки Димитрије отворио је јуче Музеј Саборног храма Свете Тројице у Мостару који ће привремено, односно до обнове Саборног храма, бити смјештен у Владичанском двору у Мостару. По пројекту обнове Саборне цркве Свете Тројице предвиђено је да Музеј Саборне цркве буде смјештен у звонику цркве. 
Митрополит Димитрије је на отварању Музеја говорио о људима као иконама Божијим, вјери и заједништву  и важности овога чина за мостарску заједницу.
“Драго ми је да и ово мјесто које зовемо Владичански двор све више постаје владичански дом. Са радошћу и на иницијативу мостарске заједнице ово је изнесено нама на вид‌јело и ово мјесто учинили су мјестом сусрета и да се види наше духовно богатство”, рекао је владика Димитрије отварајући свечано Музеј.
Отварању Музеја Саборног храма Свете Тројице присуствовали су градоначелник Мостара Марио Кордић, начелник Општине Билећа Миодраг Парежанин, предсједник Скупштине Града Требиња Здравко Бутулија, представници Владе Републике Српске, конзули Републике Рурске и Републиек Хрватске, представници Католичке цркве, представници старих мостарских породица Докић и Пешко и многи други.  Саборна црква је један од најважнијих симбола Мостара, а Град Мостар је цркву и Музеј уврстио међу најважније туристичке знаменитости са којима се овај град представља свијету.
Градоначелник Мостара Марио Кордић рекао је да је Саборна црква један од симбола Мостара и да сви једва чекају да се она у свом пуном сјају издигне изнад града. Кордић је рекао да има веома добро сарађује са мостарским свештенством и нагласио да је Саборна црква стављена међу три најважнија споменика Мостара када је у питању туризам.
“Обновом Саборне цркве из Мостара шаљемо поруку заједништва. У задње вријеме свједочимо озбиљним проблемима који коче и Мостар и сада се треба понајвише послати порука мира, суживота и опроста”, рекао је Кордић.
Када је у питању новоотворени Музеј каже да је било потребно показати историју и баштину и чињеницу да се у Мостару живило и живи заједно.
“Данас једни другима требамо бити више пријатељи него што смо били у прошлости”, рекао је Кордић и позвао политичаре са свих нивоа власти да се укључе у обнову Саборне цркве. Старјешина Саборног храма Свете Тројице о. Душко Којић рекао на отварању Музеја да се овим враћа дио поставке и културног богатства и блага коју је баштинио Мостар и које је било у власништву Српске православне црквене општине Мостар.
“Ово је десет процената од онога што је било вриједно у Саборном храму и у Храму рођења Пресвете Богородице у Мостару. Нешто од тога је сачувано, а нешто још нисмо изложили и чувамо за нека друга, боља времена, а то су  времена када ће Саборна црква бити у потпуности завршена. Овај Музеј је привременог карактера док чекамо обнову Саборне цркве да иконе не држимо затворене. Јер када имамо овако нешто лијепо и богато одлучили смо се да то понудимо људима”, рекао је Којић додајући да се нада да се на обнову Саборног храма неће чекати још дуго.
Јереј Душко Којић каже да се ради о јако вриједној поставци, једној од вриједнијих у Српској православној цркви, чему свједоче иконе у распону од 15. до 19. вијека. Ту су и богослужбене књиге и књиге које су припадале митрополиту Леонтију, као и јако богата ризница.
“Ово је свједочанство и прича о нашем народу и нашој непоколебљивој вјери о васкрсењу. Музеј није настао из обиља него из пепела. Иконе које су овд‌је изложене нису само предмет умјетности него светиње које су заједно са нашим народом прошле кроз огањ, рушење и прогон, али нису нестале. Оне су биле прекривене и чуване са љубављу и ево их данас поново пред нама као свјетионици вјере и благи подсјетник да  оно што је Божије не може бити уништено”, поручио је јереј Душко Којић. Казао је да Владичански двор и Саборна црква који су били у потпуности уништени данас стоје поново, не као инат, већ као нада и не да изазивају, него да позивају на помирење и разумијевање.
“Нека из Мостара и овога Музеја крене порука да се може обновити и да се може опростити и вољети. Како су ове иконе спашене, рестауриране и обновљене нека и наша срца буду обновљена вјером, надом и љубављу”, поручио је јереј Душко Којић. О збирци Музеја говорио је академик Миливоје Унковић, професор и сликар свјетског гласа. Унковић, чији су коријени из Херцеговине, каже да се овд‌је осјећа сва снага генетског кода једног народа да се по ко зна који пут из пепела подигне културни и вјерски идентитет. 
“Ово је један потпуно нови пројекат у синтези институција као што је Секретаријат за вјере Републике Српске, Православна црква и друге институције. То је нови моменат у приступу, самом лоцирању свих тих наших вриједности које треба под хитно рестаурисати и презентирати”, рекао је Унковић додајући да о новом приступу најбоље говори Музеј Житомислић.
“То је једна потпуно нова димензија приступа да је на један репрезентативан начин сва вриједност смјештена у један музеј, а то се вечерас дешава и овд‌је. То имамо у Манастиру Гомионици, у Бијељини у Владичанском двору, Храсници. Пуно тога је запуштено и претходи нам много рада. Иконописци су један од врло важних сегмената у нашој умјетности кроз разне школе и овд‌је су бројне такве највриједније фреске”, рекао је Унковић. Мостарске српске породице остаће упамћене да су својом имовином и новцем градили и помагали изградњу Цркве, као и Владичанског двора. Међу њима су угледне породице Докић и Пешко. Породица Докић поклонила је Цркви земљу за изградњу Митрополије, а Просвјети зграду до Митрополије у којој је био ђачки конвикт и сиротиште. Породица Пешко међу највећим је ктиторима Саборне цркве, помогли су обнову Владичанског двора, а своју имовини у Мостару завјештали су Црквеној општини Мостар. Ове породице и данас дају велики допринос Мостару.  Један од најистакнутијих је и Просвјетина стипендија ”Владимир Ћоровић” којој је породица Докић суоснивач.
Дио поставке Музеја су и портрети Бориса Пешке, Анике и Шпире Докића, те стилски намјештај породица Пешко и Докић, а од скоро и стилски намјештај Анике Сковран која се заједно са Борисом Пешком нарочито старала о обнови Владичанског двора. Аника Докић Андрејевић овом приликом казала је да свако ко је прошао кроз Мостар овај град чува у својим мислима и захвалила се што је данас на овом важном догађају. Гордана Пешко рекла је да је сваким доласком у Мостар све сретнија, јер се гради и ради, те се захвалила људима у Мостару који окупљају Мостарце са свих страна свијета и чувају свој идентитет у тешким временима. Догађај је увеличао Црквени хор Свети Василије Тврдошки и Острошки и диригент Јована Марић који су извели тропаре ”Христос воскресе”, Светом Николи од Коренелија Станковића и ”Хвалите” Владимира Бердовића. 
Наступили су и ученици Музичке школе Требиње. Саборна црква у Мостару је катедрални храм цијеле Херцеговине, национални споменик Босне и Херцеговине и срце и симбол идентитета српског народа у Мостару, али и вјековног заједничког живота у граду на Неретви. Данас, три деценије након рушења и уништења, ова светиња се издигла из пепела. Засијала над  градом, али још увијек не у своме пуном сјају. Отварање Музеја Саборне цркве важан је дио у обнови храма. Музеју Саборног храма Свете Тројице у Мостару броји преко четрдесет иконописних остварења израђених различитим техникама. Већина је сликана темпером на дрвету, код неких се сликане површине смјењују са пољима резбареним у дрвету, неке имају сребрне окове, а неке, углавном оне из 19. вијека, рађене су уљаном бојом на платну, рјеђе на металном лиму. На основу стилских особености иконе из ове изузетно вриједне збирке могу се посматрати унутар неколико стварлачких цјелина: иконе српских мајстора, иконе критских мајстора, иконе грчких мајстора, иконе руских мајстора, ходочасничке иконе и иконе готичког стила венецијанског поријекла. Осим три иконе које се са великом сигурношћу могу приписати руци чувеног српског мајстора из 19. вијека — Алексија Лазовића, све иконе су рад по имену напознатих сликара. Датују се у широки временски распон од раног 15. вијека до средине 19. вијека. У музеју се налази све оно што је годинама стајало похрањено у епархијској ризници. Подсјетимо да је прије паљења Саборне цркве дио икона пребачен у Манастир Трвдош гд‌је су чуване. Музеј Саборне цркве, Саборна црква и Стара црква ће бити дио туристичке понуде Града Мостара, односно Мостарпас картице. Музеј је отворен уз подршку и помоћ Народног музеја из Бања Луке који је урадио комплетну поставку, док је Финансијска помоћ за овај пројект стигла јод Секретаријата за вјере Републике Српске. Извор:Топпортал.инфо

---