 „Ја себе видим као грађанина Хамбурга. Али, када је вера у питању, себе налазим у Српској православној цркви", каже Радослав Тишма који у Хамбургу живи већ 34 године. Дошао је СФР Југославије. „Његова" црква, Српска православна црква (СПЦ) у Њемачкој, недавно је у Хамбургу свечано отворила храм посвећен Светом Архангелу Михаилу уз српског патријарха Порфирија. Црква у Хамбургу примјер је све веће присутности православне вјере у Њемачкој. Тамошња парохија је купила зграду 2001. године.Убрзо након тога почело је реновирање.
„Од тада нам долази све више људи који су овде нашли свој духовни дом", рекао је 59-годишњи Тишма за ДW који је дуго био предсједник црквеног одбора. У Њемачкој се већ годинама смањује број католика и протестаната, док је број православних хришћана у порасту. Српска Православна Црква у Немачкој броји више стотина хиљада вјерника. Тишма истиче да поред породица које су последњих година из Србије дошле у Хамбург, има много верника који су одавно интегрисани у немачко друштво. То су инжењери, лекари, пословни људи... Последњих година, хамбуршка парохија је добила и млађе чланове који су прешли из других цркава. Сам Тишма, који је ваздухопловни инжењер, већ дуго има немачки пасош. Јачање српске православне заједнице у Хамбургу није усамљен случај. У сјенци кризе у којој се налазе католичка и евангелистичка црква у Њемачкој, православне цркве значајно јачају. Католичка црква је 2023.године изгубила више од 591.000 вјерника због иступања из цркве или смрти. Сада броји око 20,3 милиона чланова. За само годину дана евангелистичка црква је изгубила око 560.000 чланова и сада броји 18,5 милиона чланова. То значи да око 47,5 одсто Ниејемаца још увијек припада једној од две „велике цркве". Послије поновног уједињења Њемачке 1991. године то је било више од 70 процената. Црквени представници се муче да нађу објашњење за одлазак вјерника, али ријетко се говори да се број православних хришћана у Њемачкој годинама значајно повећава. За разлику од католика и протестаната, који своје чланство прецизно евидентирају због законске регулативе, за православне цркве постоје само процјене. Један мали број православних хришћана је вијековима живео у Њемачкој. Но, њихов број се значајно повећао од 1960. досељавањем, такозваних „гастарбајтера" из Грчке, Југославије и других земаља. Емануел Сфијаткос Грчки православни викарни епископ Емануел Сфијаткос (47), из парохије у Берлину, који представља ОБКД у контактима са немачком владом, чак говори о најмање „четири милиона православних вјерника у Њемачкој". Важно му је да истакне да они не припадају некој од православних цркава, вец́ „православној цркви" у цјелини. Свештеник Сфијаткос, родом из Дуизбурга, је оличење успона православне цркве „Ја сам представник трецће генерације моје породице у Њемачкој", каже он. Сада често крсти дјецу из породица трецће или четврте генерације. „Православна вјера има невјероватан потенцијал у овој земљи. Не можете да игноришете оволики број вјерника. Не можете о њима ни да причате као о мањини. Ми више нисмо мањинска црква, а заправо више нисмо ни мигрантска црква. Ми смо ту", каже Сфиаткос. У Њемачкој постоји више од 600 православних заједница на различитим језицима. Прије неколико деценија, Грци и Руси су чинили вецћину православних хришцћана у Њемачкој. Данас су, према ОБКД, румунски православни хришц́ани највецћа појединачна група са 900.000 чланова. Руси, Грци, Бугари и Срби имају по више од 400.000, неки скоро 500.000 чланова. Бројке би могле бити и веће: У Сјеверној Рајни-Вестфалији, Српска православна црква поднијела је захтјев за признање као јавноправна установа. То би јој донијело предности приликом прикупљања донација или односа са државним службама. У апликацији Срби говоре о најмање 750.000 чланова широм земље. Хришцћани из Сирије и Ирака А једна од цркава која је значајно порасла од доласка многих избјеглица је Сиријска православна цркве и Антиохијска патријаршија. Према сопственој процјени, у Њемачкој имају око 100.000 чланова. Извор: Дојче веле |