Св. литургија служена у древној базилици у бугарском граду Несебару први пут након 600 година

Дана 18. маја, у древној базилици Свете Софије у бугарском граду Несебару одржан је крсни ход и торжествено богослужење. Литургију су служили свештеници Бугарске и Грчке православне цркве, а прославе су биле темпиране тако да се поклопе са историјским датумом: обиљежавањем 100. годишњице присилног егзодуса Грка из Месимврије (грчки: Μεσημβρια), како се овај приморски град раније звао.
Црква Свете Софије саграђена је крајем V - почетком VI вијека. У средњем вијеку служила је као Саборни храм несебарске епархије, али је током крсташких ратова опљачкана и напуштена, а богослужења се у њој нису одржавала од 13. вијека. Данас је базилика уврштена на УНЕСКО-ву листу свјетске баштине, а такође је укључена и у локалне листе споменика културне баштине Бугарске.
На позив Неговог Високопреосвещенства митрополита сливенског г. Арсенија, празничном архијерејском литургијом у базилици Свете Софије, први пут у посљедњих 600 година, началствовао је митрополит маронијски и комотински Пантелејмон (Грчка православна црква). Заједно са њим саслуживали су бугарски епископи: митрополит пловдивски Николај, митрополит старозагорски Кипријан, епископ велички Сионије, викари пловдивске митрополије и бројно свештенство из Бугарске и Грчке. Посебан тренутак је био заједничко читање Символа вјере и Молитве Господње на грчком и бугарском језику. У својој бесједи, митрополит Арсеније је подсјетио на трагедију од прије једног вијека и нагласио да, упркос страдањима, Православна црква увијек остаје мјесто јединства. „Не желимо да се овако нешто понови... Световна политика може да подијели, али Црква уједињује. „Тако је било у почетку, тако је сада и тако ће бити до краја времена“, истакнуо је он. Нагласио је да сви садашњи становници Месемврије – не само Бугари, већ и Грци, Руси, Украјинци и други – могу пронаћи духовно уточиште у загрљају Цркве, као у „најсигурнијој луци на бурном мору живота“.

Прије Свете литургије, одржана литија са чудотворном иконом Пресвете Богородице „Мегариотисе“ од цркве Успења Богородице до базилике Свете Софије. Литија је окупила је стотине ходочасника, укључујући и Грке који су дошли из Неа Месимврије (Грчка), насеља које су основале избјеглице након трагичних догађаја 1925. године.
Прије сто година, 1925. године, егзодус Грка из бугарског града Месимврије (данас Несебар) био је дио већег процеса етничког чишћења и присилне размјене становништва између Бугарске и Грчке. То се одвијало у контексту националистичке политике спроведене након завршетка Балканских ратова (1912–1913), Првог свјетског рата и у оквиру такозваног Нејског мировног уговора потписаног 27. новембра 1919. године, који је Бугарска потписала са побједничким силама. Споразум је предвиђао размјену становништва између Бугарске и Грчке. С једне стране, Бугари су напустили Сјеверну Грчку (посебно Македонију и Западну Тракију), а с друге стране, Грци су били приморани да напусте Бугарску. Припрема вјеронаука.нет/ Извори: Global Orthodox и веб-сајт Бугарске православне цркве

---