Св. Јован Кронштатски: Од тешког дјетињства до свенародне славе

​Другог јануара Православна црква празнује помен Светог Јована Кронштатског, једног од најпознатијих свештеника свог времена. Изабрали смо неке од најзанимљивијих чињеница из његовог житија: од дјетињства и школовања, преко пастирског рада, друштвеног активизма и националне славе.
1
У дјетињству и младости учење му је тешко ишло, али је молитва све промијенила.
Младом Јовану писменост је тешко падала, упркос свим напорима. Споро је читао, слабо памтио градиво и много патио због неуспјеха. Једном, током школовања у Архангелској парохијској школи, након још једне лоше оцјене, тако се усрдно помолио Богу да је, како је сам осјетио, у њему дошло до унутрашње промјене. Временом је постао одличан ученик, а потом је и докторирао теологију.
2
Служио је литургију скоро сваког дана, што се у његово вријеме сматрало неуобичајеним.
У другој половини XIX вијека често причешћивање мирјана и свакодневно служење Литургије били су ријеткост. Отац Јован је свјесно ишао против устаљене праксе и служио готово сваког дана, позивајући људе да не одлажу учешће у Евхаристији за „посебне прилике“. За многе савременике то је представљало праву духовну револуцију.
3
Цијелог живота остао је парохијски свештеник у радничком лучком граду.
Јован Кронштатски је читавог живота служио у Андрејевском сабору у Кронштату, међу морнарима, радницима, сиромашнима и и онима са тешким животом. Није заузимао високе црквене положаје, остајући парохијски свештеник, а ипак је стекао сверуску славу. Свети је свакодневно устајао у 3 часа ујутру да би се припремио за богослужење и ишао на јутрење. Постепено се на његовим богослужењима окупљало толико народа да је причешћивање понекад трајало и више од два сата.
4
Активно се бавио друштвеним радом још прије него што је сам тај појам постојао.
На иницијативу оца Јована у Кронштату је основан Дом трудољубља — мјесто гдје су сиромашни могли добити не само милостињу, него и посао, преноћиште, храну и подршку. Ово је био практичан одговор на сиромаштво, алкохолизам и друштвену деградацију са којима се светац суочио одмах по доласку у град.
5
Досљедно и јавно је иступао против пијанства, сматрајући га једним од најразорнијих друштвених проблема свога доба. Јован Кронштатски је често говорио о пијанству као о несрећи која разара не само здравље човјека, већ и породицу и друштво у цјелини. У својим бесједама и размишљањима повезивао је широко распрострањену распрострањеност алкохолизма са духовном празнином и губитком људске одговорности према себи и према Богу. Отац Јован је подржавао друштва за трезвеност, подстицао личне завјете уздржања и сматрао борбу против пијанства дијелом пастирске службе. За њега то није било споредно питање, већ један од кључних духовних и друштвених изазова са којима се Русија суочавала крајем XIX вијека.
6
Његов дневник постао је једна од најчитанијих духовних књига свога времена.
Биљлешке касније објављене под насловом „Мој живот у Христу“ нису првобитно биле намијењене за објављивање. То су биле кратке, понекад оштре, крајње искрене биљешке о унутрашњој борби, молитви, сумњама и искуству живота с Богом. Књига се брзо проширила у огромним тиражима и читала се далеко изван црквених кругова. Касније су објављени и остали дневници светитеља.
7
Људи су му долазили на молитву из цијеле Русије, а он је увијек наглашавао да не дјелује својом силом. Стотине хиљада људи сматрало је Јована Кронштатског великим молитвеником и обраћали су му се у најтежим тренуцима. И заиста, велика чуда су се дешавала његовим молитвама. Ипак, он је непрестано истицао да помоћ долази не од њега, него од Бога, и оштро се противио покушајима да га претворе у „чудотворца по потреби“. Свеопшта слава и углед нису промијенили његов скромни став према себи, који је светац носио током цијелог живота.
Аутор: Ксенија Грачева/ Извор: фома.ру/ Припрема вјеронаука.нет