 Свети Исак Нинивски (Исак Сирин или Сиријски), сиријски монах и духовни писац из 7. вијека, биће уврштен у Римски мартирологиј*. Папа је ово изјавио на састанку са поглаваром Асирске цркве Истока** католикосом Мар Авом III током њиховог сусрета одржаног у Ватикану у суботу 9. новембра 2024. године. Мар Ава је дошао у Ватикан поводом двије годишњице: 1. прије 30 година потписана је заједничка христолошка декларација Католичке и Асирске цркве; 2. прије 40 година догодила се прва посјета асирског католикоса Риму.
„Са задовољством могу да најавим да ће велики Исак из Ниниве, један од најпоштованијих отаца у источносиријској традицији, признат као учитељ и светац у свим традицијама, бити укључен у римски мартирологиј“, рекао је папа током аудијенције. „Заступништвом Светог Исака Нинивијског и Пресвете Богородице, Мајке Христа Спаситеља, нека хришћани Блиског истока увијек свједоче Васкрслог Христа у овим ратом захваћеним земљама!“ Исак Сирин је један од најплоднијих духовних писаца хришћанског истока: приписује му се седам томова дјела која су преведена на скоро све језике хришћанског свијета и до данас су веома популарна, посебно међу монасима. Свети Исак Нинивски (Исак Сиријац) рођен је око 640. године на територији данашњег Катара, између 767. и 680. године Чини се да потиче из Катара (Бет-Катараја у Сирији на западној обали Персијског залива према Индији) гдје се, још прилично млад (заједно са својим братом) и замонашио. Пошто се прочуо као учитељ, око 676. године изабран је за епископа Ниниве (Ниневије). Посвећење је било у манастиру Бет-Абе, од Патријарха Георгија (660-680), али пошто му та служба није одговарала убрзо (по свој прилици већ послије пет мјесеци) напушта епископску катедру да би се посветио молитвеном тиховању, прво као пустињак на планини Матоут (Мата), а потом (највјероватније због старачког сљепила) у манастиру Рабан Шабур. Његови списи, углавном аскетског карактера (91 духовна омилија - изгледа да је свјесно избјегавао да се укључи у савремене му теолошке расправе), врло рано су почели да се са сиријског оригинала преводе на грчки, арапски, грузијски и етиопски језик, и постали су изузетно популарни у монашким круговима широм православног свијета. Збирка изабраних 25 омилија преведена је у 15. вијеку на латински. Грчка верзија „Првог дјела“ његових сабраних списа појавила се 1770. у Лајпцигу, а поред аутентичних Исакових садржала је и неколико списа Филоксенуса и Јована Далјатског погрешно приписаних Исаку. „Други дио“ Аскетских омилија појавио се готово цио вијек касније. *Мартирологиј је списак светих признатих од Цркве, чија су имена дата календарским редом у складу са датумом њиховог мучеништва. Насупрот називу, ово нису само мученици. **Древна црква источно-сиријске литургијске традиције, која у потпуности признаје само прва два Васељенска сабора. |