Солун: одржана конференција посвећена стогодишњици часописа „Теологија“

-У понедјељак, 29. септембра 2025. године, у храму Светог Великомученика Димитрија у Солуну свечано је отворена друга међународна академска конференција, посвећена стогодишњици чувеног гласила Грчке Православне Цркве "Теологија", са темом: "Православна теологија и онтологија технологије: антрополошке, политичке, економске, друштвене и културне посљедице". Организатор скупа је Свети Синод Јеладске Архиепископије, а почетак рада благословио је Његова Свесветост Патријарх цариградски г. Вартоломеј, у присуству предсједника Републике Грчке Константина Тасуласа и још четворице Предстојатеља Помјесних Православних Цркава (бугарски патријарх Данило, кипарски архиепископ Георгије, грчки архиепископ Јероним и албански архиепископ Јован) и архијереји и свештенство Јерусалимске, Антиохијске и Александријске, Српске, Грузијске, Румунске патријаршије, Финске и Естонске апостолске православне цркве. Као представник Српске Православне Цркве, у име Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније присуствовао је конференцији. Научни скуп у Солуну трајао је до 1. октобра, када се и званично завршио. Након отварања конференције, уприличено је и отварање изложбе, посвећене Светом Великомученику Димитрију и храмовима њему посвећеним широм Балкана. Нашу Цркву представљале су фотографије из Пећке Патријаршије, Високих Дечана и Велике Ремете, а присутнима се овом приликом, након предсједника Републике Грчке, Патријарха цариградског Вартоломеја и Архиепископа атинског Јеронима, као званични представник српске Патријаршије обратио и Митрополит Арсеније. Координатор дискусије, професор Аристотел Тимпас, професор историје модерне технологије на Одељењу за историју и филозофију науке на Националном и Каподистријском универзитету у Атини, нагласио је да су кроз историју сарадња и хитна реакција међу балканским земљама спречили најгоре исходе. Координатор дискусије, професор Аристотел Тимбас, професор историје модерне технологије на Одјељењу за историју и филозофију науке на Националном и Каподистријском универзитету у Атини, нагласио је да су кроз историју сарадња и хитна реакција међу балканским земљама спријечили најгоре исходе. Александар Петровић, професор културне антропологије, етике и историје наука на Одјељењу за историју и филозофију науке и технологије Универзитета у Београду је у свом обраћању рекао да је тема вјештачке интелигенције заиста фасцинантна. „Али бојим се да смо прекасно ријешили тај проблем. Медији су преплављени насловима који проглашавају чуда вјештачке интелигенције, а ми тонемо у те наслове, несигурни шта да радимо.“
-У уторак, 30. септембра 2025. године, свечано је започет други дан другог Међународног академског скупа. Општа тема другог дана конференције била је: "Црква, наука, политика и технологија". Други дан форума отворен је говором Његове Светости бугарског патријарха г. Данила. Предстојатељ Бугарске православне цркве подсјетио је на ријечи Фридриха Ничеа: „Бог је мртав“ и нагласио да „проблем данас није сумња у постојање Бога или класично невјеровање 'научног атеизма' 19. и 20. вијека, већ губитак живе комуникације са Богом од стране вјерника – хришћана, чланова Цркве“. „Стална употреба рачунарске технологије, посебно мобилних телефона, од којих смо сви зависни, фрагментира људску свијест. Она омета одрживо размишљање, трансформише један ток свијести у низ 'подкаста' и прекида нит људске мисли, која све мање ради ријечима и Ријечју – Логосом – а све више са сликама“. „Виртуелна стварност постаје права виртуелност… ум и срце су растргани: ум без ријечи размишља у стално промјенљивим сликама, а срце се претвара у мрачно спремиште депресивних осјећања“, изјавио је патријарх Данило. Овог дана, присутном аудиторијуму такође се обратило више еминентних личности, укључујући Митрополита месинијског Хризостома, Митрополита новојонијског Гаврила, професора уставног права Евангела Венизелоса, као и неколико универзитетских професора.
-У сриједу, 1. октобра 2025. године, одржан је и посљедњи дио низа предавања посвећених стогодишњици часописа "Теологија". Тог дана, центар дешавања била је солунска концертна сала "Емилиос Риадис", мјесто прикладно како за обраћања учесника међународне научне конференције, тако и за културно-умјетнички програм, којим је овај скуп буде званично затворен. Као представник Српске Православне Цркве, у име Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније обратио се сабранима, поздравивши све присутне и пренијевши благослове српског Првојерарха, осврнувши се потом и на значај ове вјековне периодике, као једног од најстаријих активних гласила Православне Цркве и њеног богословског израза. Својим словом се Високопреосвећени Митрополит дотакао и теме изазова убрзаног напретка технологије, нарочито у домену вјештачке интелигенције. Предстојатељ Албанске православне цркве Архиепископ Јован такође се обратио присутнима на трећој сесији конгреса говорећи о утицају савремених технологија на ментално здравље човјека. У свом излагању нагласио је потребу за јачањем психолошке отпорности у условима савремене реалности, гдје је „зависност од мобилног телефона већ призната као поремећај“. Духовно и ментално здрав човјек ће користити модерну технологију за добро, док код нездравих појединаца она може изазвати „усамљеност и нарцизам“. Молитва је најбоља вјежба самодисциплине и концентрације, способна да заштити човјеков унутрашњи мир, а Св. тајна исповијести „може помоћи у превазилажењу дигиталне зависности“, истакао је албански архиепископ.
„У данашњем свијету потребни су нови облици пастирског руковођења, а Црква је позвана да понуди теологију технологије, како би вјернима објаснила и позитивне могућности и опасности савремених средстава комуникације“, истакао је архиепископ Јован. Припрема вјеронаука.нет/ Извори: Епархија нишка; orthodoxtimes.com