 Дана 24. октобра 2024. године, у Патријаршијској и Синодалној резиденцији у Данилову манастиру у Москви, под предсједавањем Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила, одржано је редовно засиједање Светог Синода Руске Православне Цркве.
По благослову Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила, Комисија Међусаборног присуства за црквену управу, пастирство и организацију црквеног живота (Комиссия Межсоборного Присутствия по церковному управлению, пастырству и организации церковной жизни) провела је истраживање о могућности одржавања парастоса за дјецу и адолесценте који су извршили самоубиство. под утицајем самоубилачких група („група смрти”) или под другим деструктивним утицајима. Комисија је извршила консултације и семинаре уз учешће искусних свештеника, педагога и психијатара. Комисија је, са жаљењем, констатовала да нестабилност психе адолесцената и дјеце, посебно оних под утицајем нападача који користе манипулацију или уцјену, посебно у самоубилачким групама („игре смрти“), може дјецу или адолесценте навести на самоубилачка дјела. Такво стање се може сматрати стањем „ван себе“, по 14. канону патријарха Александријског Тимотеја, које предвиђа могућност црквеног помена људи који су у таквом стању извршили самоубиство (Патријарх александријски Тимотеј све самоубице дијели на оне који су „ван себе" и оне који су при себи"-примједба преводиоца) Комисија је припремила приједлоге у вези са процедуром разматрања захтјева за вршење црквеник заупокојених молитава за дјецу и адолесценте који су извршили самоубиство. Ови приједлози су, 8. августа 2024. године, упућени епархијама Руске православне цркве ради добијања мишљења епархијских архијереја уз појашњење да ће се изостанак одговора сматрати сагласношћу са предложеним пројектом. У периоду предвиђеном за слање одговора, поред позитивних критика, негативне критике стигле су само од три архијерја. Поред тога, дато је неколико приједлога за измјену смјерниц, углавном везаних за старосне категорије. ОДЛУКА: 1. Са дубоком тугом констатујемо актуелност проблема све већег броја случајева намјерног довођења тинејџера и дјеце до самоубиства, укључујући уцјене, манипулације или употребу других деструктивних метода које потискују критичко мишљење и природну опрезност жртве. 2. Напомињемо да је свјесно самоубиство, нпр, "под утицајем људи, или иначе из малодушности («от обиды человеческой, или по какому-то иному поводу от малодушия» (Свети Тимотеј Александријски, 14 канон) тежак гријех који забрањује вршење црквеник заупокојених молитава за некога ко је извршио самоубиство. Још тежи гријех је намјерно довођење до самоубиства. 3. Истовремено, имајући у виду 14. канон Патријарха александријског Тимотеја и опредјељење Светог Синода од 27. јула 2011. године (журнал № 87) на основу овог канона у погледу могућности обављања парастоса за лица која су починила. самоубиство у стању психичког поремећаја, а имајући у виду и нестабилност психе адолесцената и дјеце и њихову подложност манипулативним утицајима споља, одредити сљедећи поступак за разматрање захтјева за опела дјетета или тинејџера који је извршио самоубиство: а) Питање могућности вршења парастоса и даљег црквеног помена дјетета (тинејџера) које је извршило самоубиство разматра епархијски епископ или епархијска комисија коју он овласти да разматра таква питања, за која се утврђује поступак од епархијског епископа. б) Приликом разматрања ситуације, чланови комисије, саслушавају се свједоци који могу потврдити да је дотично дијете (тинејџер) имало тежњу за Богом, водило нормалан начин живота за његове године, који не дозвољава да се од њега очекују самоубилачке акције, или да је био подвргнут деструктивном утицају организатора „група смрти“, уцјенама и манипулацијама, знатно превазилазећи или потискивајући његово критичко мишљење и природно опрезност. Такође, за доношење одлуке могу се узети у обзир закључци органа за спровођење закона (претходне провјере) и резултати психолошко-педагошког прегледа ако се комисији дају релевантна документа. в) Када епархијски епископ или овлашћена епархијска комисија констатују да је немогуће обавити опело и следујућих црквених помена дјетета (адолосцента), свештеник треба да позове сроднике да обаве „Обред молитвене утјехе сродника умрлог без дозволе“, одобрен од сабора. резолуцијом од 27. јула 2011. године, а такође, у случају молбе сродника за помен упокојених, то се чини по молитвеним ријечима Светог Лава Оптинског, како је предвиђено у истој синодској дефиницији: „Погледај, Господе, изгубљену душу (име), и ако је могуће, помилуј је. Неиспитљиви су путеви Твоји. Не урачунај у гријех ове ријечи молитве моје. Нека буде света воља Твоја." (на руском језику «Взыщи́, Го́споди, поги́бшую ду́шу раба́ Твоего́ (имярек): а́ще возмо́жно есть, поми́луй. Неизследи́мы су́дьбы Твои́. Не поста́ви мне в грех моли́твы сей мое́й, но да бу́дет свята́я во́ля Твоя́»). г) Свештеник у свакој ситуацији мора да покаже саосјећање према ближњима умрлих, обраћајући им се ријечима утјехе; да им објасни да њихов однос са дјететом које је извршило самоубиство није завршен и да му је потребна њихова вјера и молитва; да их позове на молитву за упокојеног малољетника, на активан хришћански живот, који свакако укључује редовне посјете храму и учествовање у Светим тајнама. Припрема вјеронаука.нет / Извор:Моспат.ру |