 Румунска православна црква предложила је канонизацију породице Светог Василија Великог, једне од најпоштованијих личности у хришћанској историји. Приједлог је изнесен током засиједања Св. Синода одржаног, 21. маја 2025. године, у патријаршијској резиденцији у Букурешту, којим је предсједавао Његово Блаженство патријарх румунски г. Данило. Синод је предложио успостављање празника у част читаве породице Светог Василија као обрасца хришћанског живота и светости.
Патријарх је нагласио значај ове породице у ишчекивању 2026. године, коју ће Румунска црква посветити хришћанској породици. „У породици Светог Василија Великог било је осам чланова које су канонизовале разне цркве, посебно јеладска (Грчка) црква. Желимо да усвојимо ову прославу и представимо ову породицу као узор светог живота“, рекао је патријарх Данило. Свети Василије Велики, богослов, аскета и црквени вођа из 4. вијека, један је од најпоштованијих Отаца Цркве. Поштују га као свеца и православна и католичка црква али и друге хришћанске деноминације. Рођен око 330. године послије Христа у угледној хришћанској породици у Кападокији. Многи чланови ове породице постали су познати по свом узорном хришћанском животу и касније су канонизовани. Мајка Светог Василија, преподобна Емилија, поштује се као светитељка и примјер хришћанског мајчинства. Његова сестра, преподобна Макрина, постала је монахиња и била је игуманија манастира, увелико утичући на своју браћу. Други брат, Свети Григорије Ниски, дао је значајан допринос хришћанском богословљу, посебно у вези са учењем о Светој Тројици и Никејским Символом вјере. Још један брат, Свети Петар Севастијски, основао је монашку заједницу и подржавао њихову мајку у њеним монашким подухватима. Василијев отац, такође по имену Василије, био је познати реторичар и адвокат који је својој дјеци пружио одлично образовање, припремајући их за каријере у световном животу. Василије Старији се поштује и у Грчкој цркви, гдје се његов празник слави заједно са његовом супругом. Поред тога, Грчка православна црква поштује Василијеву баку, Свету Макрину Старију, која је била ученица Светог Григорија Чудотворца и страдала је током Диоклецијанових прогона. Патријарх Данило је такође објавио да су у оквиру црквене „Године хришћанске породице“ у току напори да се канонизује неколико жена аскеткиња. Иако имена ових жена нису откривена, патријарх је открио да се припреме за њихову канонизацију, укључујући стварање химни, икона и канонских чинова, тренутно спроводе у осам епархија широм Румуније. Поред тога, патријарх је поменуо могућу канонизацију четири румунска светогорска подвижника. Ове јесени, Румунска црква планира да на списак светаца дода сљедеће личности: Старца Дионисија (Игната), Старца Нектарија (Влаха) (надимак „Славуј Свете Горе“), оца Петронија (Танасе) и Старца Нифонта, првог настојатеља румунског скита Продрому на Светој Гори. Предложена канонизација породице Светог Василија означава значајан корак у напорима Румунске православне цркве да промовише светост хришћанске породице и истакне наслијеђе светости у једној од најутицајнијих хришћанских породица у историји. Одлука је привукла пажњу и богослова и мирјана, који је виде као позив на размишљање о улози породице у хришћанској вјери. |