Румунска патраијаршија: Присуство дјеце и младих часовима вјеронауке уставно право

Румунска патријаршија се осврнула на објаве у румунској штампи у којима се наводи да је настава „Вјеронауке“ у школама наводно „незаконита“. Званичним саопштењем, Румунска црква појашњава законски оквир, истичући да је вјерско образовање уставно загарантовано право и саставни дио образовног система, као и у већини европских земаља. Патријаршија се позива на члан 32, став 7 румунског Устава у којем стоји: „Румунска држава обезбјеђује слободу вјерског образовања, у складу са посебним захтјевима сваке вјерске заједнице. У државним школама вјерско образовање се организује и гарантује законом“ и члан 18 Универзалне декларације о правима човјека у којој се каже: „Свако има право на слободу мисли, савјести и вјере; ово право укључује слободу промјене вјере или убјеђења, и слободу да човјек, било сам или у заједници с другима, јавно или приватно, испољава своју вјеру или убјеђење путем подучавања, упражњавања вјере, вршења вјерске службе и обреда“.
Учешће ученика није произвољно, већ је регулисано Законом о предуниверзитетском образовању бр. 198/2023, јер је предмет дио главне језгре наставних планова и програма. Према Методологији за извођење наставе из предмета Вјеронаука, упис се врши након писмене пријаве родитеља или пунољетних ученика и региструје се у Интегрисаном информационом систему образовања Румуније (SIIIR) и важи за цијели период школовања у предуниверзитетском образовању или до промјене опције (члан 3, ставови 4–5). Ова одредба обезбјеђује и уставно право на похађање наставе Вјеронауке и слободу савјести, у складу са Законом о предуниверзитетском образовању бр. 198/2023.
Посебна пажња посвећена је и питању оцјењивања. Румунска патријаршија истиче да је провјера знања саставни дио сваког школског предмета и да би одсуство провјере знања значило смањење његовог ауторитета. Како је наведено, оцјењивање дјелује као подстицај за учење и као признање напора ученика у стицању знања и изградњи морала – став који је потврдио и Уставни суд земље.
Подсјећајући на историјску традицију према којој је предмет „Вјеронаука“ заузимао прво мјесто у наставним плановима и програмима прије комунистичког режима, Саопштење такође представља европске праксе. У неколико земаља Европске уније, један час је додјељен религији (нпр. у Хрватској, Данској, Финској, Луксембургу, Пољској, Словачкој, Шпанији, Шведској) или два часа седмично (нпр. у Аустрији, Белгији, Кипру, Њемачкој, Грчкој, Ирској, Италији, Малти). Присуство предмета "Вјеронаука" у европским образовним системима представља израз континуитета на педагошком и институционалном нивоу. Према Цркви, предмет доприноси формирању личног идентитета и менталног здравља ученика, што доказује и масовно учешће ученика који се одлуче да га изучавају. Припрема вјеронаука.нет на основу писања Basilica.ro