 Саборни храм, који се гради у славу и част Светих царских страстотерпаца Романових у Бањој Луци, биће готов у љето 2025. године. Како је за ТАСС (руска новинска агенција) изјавио аутор пројекта, директор Центра за класичну и традиционалну архитектуру МАРХИ Алексеј Капустин, ово ће бити први и једини храм изграђен по образу и подобију главног храма Чудов манастира у Московском Кремљу, али четири пута већи. Постаће и највиши вјерски објекат у Бањој Луци, његова визит карта. Екстеријер храма у Бањалуци скоро је завршен, остало је да се заврши позлата и да се подигну куполе и крстови, рекао је архитекта, прецизирајући да ће овај посао трајати око три мјесеца.
Идеја о подизању храма у част Романових родила се у Србији након погубљења царске породице 1918. године. Истовремено је изабрана и локација – Бања Лука. Међутим, ратови и друге трагедије у земљи деценијама су одлагале провођење планова. Тек након скоро 100 година, Његово Високопреосвештенство митрополит бањалучки г. Јефрем, чијим залагањем је изграђено око 400 храмова, вратио се својим претходним плановима и контактирао МАРХИ (Московски архитектонски институт). „У то вријеме смо разматрали могућност рестаурације манастира у Московском Кремљу који су уништени 1930-их година и радили смо њихову графичку реконструкцију да замислимо како би цио ансамбл могао да изгледа“, рекао је Капустин, који је прије осам година још био на мастер студијама. По његовим ријечима, тако је настао приједлог да се храм Чуда Архистратига Михаила у Хонекху искористи као прототип за саборни храм у Бањалуци. Аутор пројекта скренуо је пажњу да се изградња руских православних храмова у иностранству увијек одвијала по једном принципу – облицима и пропорцијама усвојеним у Руској православној цркви, који се уклапају у окружење кроз употребу истих материјала традиционалних за локалну градњу. То је, нпр. урадио Алексеј Шчусев у Барију, Владимир Покровски у Лајпцигу и Иван Бергесен у Њујорку. „И ми смо урадили исто“, рекао је Капустин. „Манастирска црква Чудов, подигнута почетком 1500-их, није била велика, а посљедњих година свог постојања „преобразила се“ из петокуполне цркве у једнокуполну. Због тога смо „одврнули“ временску контру 17. вијеку, када је руска архитектура цвјетала, и као прототип искористили изглед тадашње кремаљске цркве, мало промијенили декор, „поиграли се“ размјером, увећавши објекат отприлике четири пута“, пренио је Капустин детаље рада. Он сматра да су коришћени материјали још једна важна карактеристика храма. „Камене катедрале се данас граде изузетно ријетко, јер су три до четири пута скупље од оних од цигле или бетона. „Наш је од камена“, нагласио је аутор пројекта. Као главни материјал коришћен је и лагани плевит (сличан пешчару, али издржљивији) из локалних каменолома. Није било проблема са испоруком из Сирије, али смо морали да га транспортујемо преко Кине, гдје је камен обрађен и профилисан“, рекао је Капустин. Он је известио да су трошкови изградње храма око милијарду рубаља (10,83 милиона евра), од чега су већину издвојиле локалне власти. Коришћена су и средства Српске православне цркве као и добровољни прилози. Аутор пројекта је високо оценио професионализам локалних грађевинара, прецизирајући да се руски стручњаци баве само одређеним врстама радова, на примјер, облагањем купола титанијум-нитритом (савремена позлата) и израдом крстова. “Висина звоника руско-српске Саборне цркве је око 80 метара. Она доминира градом, највиша зграда, не рачунајући небодере”, навео је архитекта. Он открива да ће саборна црква моћи да прими више од 2.000 људи, те истиче да се налази на тргу у самом центру Бањалуке, а у близини су Руски културни центар у изградњи, главне административне зграде и стадион. “Ово ће бити визиткарта града, највећа саборна црква у Бањалуци, па чак и највећа у земљи, јер овако велике цркве никада нису изграђене у Републици Српској”, нагласио је Капустин. Саборна црква, која ће примити више од 2.000 људи, налази се на округлом тргу у самом центру Бањалуке, до које воде многе улице, а у близини су Руски културни центар у изградњи, главне административне зграде и стадион. "Ово ће бити визит карта града, највећа саборна црква у Бањалуци, па чак и највећа у земљи, јер овако велике цркве никада нису подигнуте у Републици Српској", нагласио је Капустин. Изградња катедрале почела је 2018. „Изградња објекта је каснила због пандемије и логистичких потешкоћа, али се сада веома активно завршава“, рекао је архитекта. Капустин предлаже да епископ Јефрем обави прву службу у новој катедрали чим куполе буду постављене. Затим можемо да пређемо на ентеријер, који такође развија Центар за класичну и традиционалну архитектуру. Њен директор планира да уређење ентеријера траје најмање годину дана. „Још није одлучено да ли ће то бити мозаик или слика. Фарбање је, наравно, брже и много јефтиније. Али ја гласам за мозаике јер је много поузданији, не блиједи, а сам храм унутра личи на драгоцјену кутију“, објаснио је Капустин. Он је рекао да храм има систем гријања и вентилације, али нема потребе за гријањем зграде зими у локалној клими. Одлучено је и да се унутра поштују традиције обе земље: српске, која предвиђа посебно мјесто за паљење свећа (биће у пролазу између звоника и храм), и руске са свијећњацима унутар цркве. Капустин, који је већ аутор око 300 пројеката, међу којима је и концепт развоја Саров-Дивејевског кластера, Саборни храм у Бањалуци сматра једном од најзанимљивијих и признаје да сања о новим култним дјелима. Међу непосредним плановима је још један храм на Балкану, у Источном Сарајеву. „Одобрен је пројекат цркве у част Александра Невског у српском стилу, али са руским елементима, изабрана је локација, рјешавају се организациона питања, тако да градња може да почне за око годину дана“, рекао је архитекта. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: ТАСС -погледај видео запис |