 10. фебруара 1890. године, у Москви прије 135 година, рођен је класик руске и свјетске књижевности, писац и један од највећих пјесника 20. вијека, добитник Нобелове награде за књижевност (1958) Борис Леонидович Пастернак (1890–1960). Његов отац Леонид Пастернак био је умјетник и академик Академије умјетности у Санкт Петербургу, а мајка Розалија Пастернак била је пијанисткиња. Борис је био најстарије дијете у породици, имао је млађег брата Александра и сестре Жозефину и Лидију. Први књижевни наступи Бориса Пастернака датирају из 1912. године, када се придружио заједници футуриста. Касније, почетком 1920-их, сарађивао је са групом Владимира Мајаковског. Након што је пјесник 1937. године одбио да потпише апел писаца са захтјевом да се погубе војсковође Михаила Тухачевског и Јона Јакира, они су престали да га објављују.. Главно прозно дјело Бориса Пастернака био је роман "Доктор Живаго", који је завршио 1956. године. 23. октобра 1958. године добио је Нобелову награду за књижевност „за значајна достигнућа у модерној лирици, као и за наставак традиције великог руског епског романа“. Додјела награде довела је до прогона Бориса Пастернака у совјетској штампи, његовог избацивања из Удружења писаца СССР-а и увреда упућених њему на страницама совјетских новина. „Доктор Живаго“ је формално посвећен Грађанском рату који је у Русији избио послије револуције, али на дубљем нивоу то је прича о људима, о љубави и смрти, о смислу живота и о универзуму. Роман је био потпуно неумјестан у совјетско доба јер није приказивао бољшевике у позитивном смислу, него је, напротив, показао како су они варварски поступали и колико су живота уништили. Није никакво чудо што је „Доктор Живаго“ забрањен и што је изазвао бујицу критике медија и власти, између осталих и Никите Хрушчова. А оно што се затим догодило „убило“ је Пастернака као совјетског писца. Као резултат масовне кампање притиска, Борис Пастернак је одбио награду. Прогон песника је у популарним мемоарима добио наслов „Нисам га читао, али га осуђујем“. Чињеница је да је главна Пастернакова „кривица“ пред совјетским народом његов роман „Доктор Живаго“. Није објављен у СССР-у и зато су многи критичари романа били приморани да љутито осуде дјело које никада нису прочитали. Први наслов овог романа у рукопису оловком из 1946. године био је „Неће бити смрти“. Ту је роману претходио епиграф из Откровења Јована Богослова : „...И Бог ће отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола неће бити више; јер прво прође" (Откр 21, 4). Класик руске књижевности умро је од рака 30. маја 1960. године у селу Переделкино у Подмосковљу. Његов роман је у СССР-у званично први пут објављен 1988. године. Централне новине нису објавиле смрт пјесника и писца. Пастернак је један од писаца, који необично вјерно настављају традицију хришћанства у руској књижевности двадесетог века. Поријеклом Јеврејин крштен је у дјетињству. Према често навођеном писму Жаклини де Проајар из 1959. године, крстила га је дадиља, као сасвим малог дјечака.! Истраживачи сумњају у овој податак, јер је писмо једина писмена потврда тог догађаја. О томе говори и пишчев син Јевгениј, који тврди да је дадиља крстила Бориса код куће, пошкропивши га водом, да јој буде мирна савјест када га води у цркву“. Православље у изузетним случајевима допушта да тај обред изведе световна особа. Најважније је да се Пастернак осјећао хришћанин. До те мјере да је одлучио да то буде у традиционалној јеврејској породици, потпуно интегрисаној у руску и европску културну традицију, нашавши се тиме у ситуацији члана и аутсајдера хришћанске заједнице. У поменутом писму пише да хришћанство за њега није пуки обичај него својеврстан извор инспирације. Један од аспеката Пастернакове религиозности, односно поимања живота као сакралног и Христове улоге у свјетској историји, открива тематска доминанта његових романа као и јевађеоски стихови из посљедњег дјела књиге. Припрема вјеронаука.нет/ Извори: фома.ру и Књижевне новине Борис Пастернак "АВГУСТ" (пјесникова најличнија јеванђеоска пјесма) |