 У понедјељак 14. октобра 2024. љета Господњег, осим Покрова Пресвете Богородице наша Света Црква молитвено прославља и Светог Романа Слаткопојца. Ко је преподобни Роман Слаткопојац? Преподобни Роман „по многима највећи хришћански литургијски пјесник у свјетској књижевности“ написао је 819 кондака. Научници који су проучавали Романове кондаке с правом га називају пјесником кондака par excellence. Тешко је повјеровати, али светац заштитник појаца и велики црквени химнограф, према предању, некада није сам није умио да пјева. Почетком 6. вијека у једној од цариградских цркава појавио се нови клирик, који је стигао из Бејрута. Био је добро образован, а његову дубоку вјеру и ревност убрзо је примијетио и патријарх Јевтимије. Али његов однос са другим црквенослужитељима није био успјешан, тј. није се свима допало то што је патријарх обраћао пажњу на неупадљивог придошлицу који није умио ни да пјева. Пред Божић је била претпразнично богослуждење. Одједном се на проповједаоници појавио збуњен човјек и нешто неразговетно и неспретно је мрмљао. И ово је било пред пуним храмом и самим царем присутним на вечерњем богослужењу. Каква срамота! Чињеница је да су несрећног човјека у центар храма гурнули чтеци и појци који су били љубоморни на њега. Хтјели су да му се смију и тјерали су га да пјева како би свима, па и патријарху, показали колико је његов „миљеник“ смијешан и апсурдан.
Цијеле ноћи ојађени клирик се молио Пресветој Богородици и, изгледа, задремао... Тада се пред њим појавила Сама Пречиста, пружила му свитак (који грчко житије назива кондаком) и испунио се дивном силом. и наредила му да га поједе. Попут древног пророка Језекиља и апостола Јована Богослова, примивши свитак, стекао је њиме дар – али не пророчки, већ појачки. Након тогаа, будући светац је постао власник прелијепог гласа. А на Божићнем богослужењу његово појање је звучало сасвим другачије него дан раније. Када настаде вријеме да се пјева у част празника пјесма, звана кондак свети Роман узиђе на амвон, и слатким гласом отпјева свој кондак који он у уму свом смисли: Дјева днес Пресушчественаго раждает... = Дјева данас рађа Превечнога, и земља Неприступноме подноси пећину; Анђели са пастирима славослове, а мудраци путују са звездом: јер се нас ради Превечни Бог роди као дете. Сви који ово гледаху и слушаху, удивише се, и са слашћу уживаху у појању, удубљујући се у смисао пјеваних ријечи. А када свети Роман заврши пјесму, патријарх га упита, откуда му таква мудрост. Он не сакри чудо Пресвете Богородице, него објави њену благодат и прослави Небеску Учитељицу која га умудри. Клирици пак који га бијаху увриједили постидеше се, и покајавши се падоше к ногама Романовим молећи га за опроштај. А патријарх одмах постави светог Романа за ђакона, и из уста његових тецијаше мудрост као ријека. Они пак који га раније вријеђаху због простоте и незнања, стадоше се учити у њега. Преподобни Роман Слатопојац постао је познат не само по свом извођењу, већ и по ауторству огромног броја црквених химни, међу којима је посебно мјесто заузимао контак. То је оно што се сада зове кратко пјеснопјеније, али у светитељево вријеме то је била вишередна композиција, чији је текст држан у виду свитка - баш као онај који је Пресвета Богородица држала у својим рукама. Наш угледни литургичар Мирковић примијетио је да у нашим богослужбеним књигама, грчким и словенским, имају „његов натпис само хвалитне стихире 20. децембра“ (Претпразништво Рођења по телу Господа нашега Исуса Христа). Поред ових хвалитних стихира, „имамо“, каже професор Мирковић, „у црквеним књигама кондаке и икосе на скоро све велике Господње и Богородичине празнике од Романа. Истина немају имена Романова, а узети су као поједине строфе из његових великих кондака.“ |