 Дана 1. новембра 2024. године, у Асирској цркви Пресвете Богородице "Мат Марјам" у Москви, под председништвом њеног ректора, представника Асирске цркве Истока у Русији, хороепископа Самана Одише, одржан је округли сто на тему „Руски, асирски и јерменски народи у историји руске државе – вјечна слава и свети помен прецима".
Временски уклопљен са торжествима поводом Дана народног јединства, догађај је организован у оквиру курса обуке „Древне источне цркве“ – заједничког пројекта Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије и Катедре за црквено-практичне дисциплине Свецрквених постдипломских студија Светих павноапостолних Ћирила и Методија. У округлом столу учествовали су: помоћник копредсједавајућег Комисије за дијалог Руске Православне Цркве и Асирске Цркве Истока епископа краснослободског и темниковског Климента јерођакон Агатангел (Кишкин); радник ОВЦС-а, предавач Свецрквених постдипломских и докторских студија Сергеј Генадијевич Алферов; ипођакон Вартан Погосјан, стручњак у области националних и верских односа Руске и Новонахичеванске епархије Јерменске апостолске цркве; Директор Музеја јерменске црквене умјетности „Тапан“ Руске и новонахичеванске епархије Давид Багдасарјан; старјешина парохијског омладинског удружења храма Мат Марјам А.Г. Междо. Честитајући окупљенима предстојећи празник, хореепископ Самано Одишо је истакао да активна вишеструка сарадња која се данас развила у Москви између Руске Православне Цркве, Јерменске Апостолске Цркве и Асирске Цркве Истока има дубоке коријене и заснована је на вијековима старом пријатељству Асираца, Јермена и народа историјске Русије. А.Г. Междо је истакао да су везе између три Цркве почеле много прије почетка 19. вијека, када је источна Јерменија, насељена Јерменима и Асирцима, ушла у састав Руске империје: „Занимљиво је да је управо Асирска црква Истока постала Црква која је у освит хришћанске ере допринијела формирању велике јерменске традиције. Касније, у средњем вијеку, управо су асирски проповједници први донијели темеље хришћанске доктрине и културе у многе земље које ће касније ући у канонски простор Руске православне цркве – на територије Сјеверног и Јужног Кавказа, регион Доње Волге, Централна Азија, Сибир и Далеки исток. Зближавање наших Цркава и народа било је дубоко провидентно.”. С.Г. Алферов је у свом говору скренуо пажњу на чињеницу да се први поуздано документовани сусрет руског православног народа и асирских хришћана догодио давне 1248. године у престоници Монголског царства, граду Каракоруму, гдје је у то вријеме постојао храм Св. Црква Истока. Посебно је значајно да је руску амбасаду која је тада посјетила Монголију предводио свети племенити кнез Александар Невски. С.Г. Алферов је такође примијетио да су „још древније везе Руске православне цркве са Јерменском апостолском црквом, која је, у личности свог свештенства и обичних вјерника, била заступљена у Кијевској Русији“. Развијајући ову тезу, ипођакон Вартан Погосјан је истакао да су контакти између народа Јерменије и Русије успостављени у веома давна времена. Појава првог јерменског насеља, укључујући и парохијску заједницу у Кијеву, датира из 11. вијека, у Москви - до 14. вијека. „Године 1380. Јермени су учествовали у судбоносној за Русију Куликовској бици на страни уједињене руске војске под командом блаженопочившег кнеза Димитрија Донског. Наши преци, одгајани у њедрима руске православне културе, учинили су многе подвиге у славу своје земаљске Отаџбине. Такође су се истакли у низу других војних похода, укључујући и оне из предпетринског доба, на примјер, у походу на Казан 1552. године. На крају округлог стола приређен је свечани пријем у парохијском дому храма Мат Марјам. Учесници састанка разговарали су и о плановима за реализацију низа пројеката у научној, образовној, културној и омладинској области на основу предмета „Древне источне цркве“ до краја 2025. године. Припрема вјеронауа.нет /Извор: Патриарцхиа.ру |