 Његова Светост Патријарх бугарски г. Данило, началствовао је, 1. августа 2024. године, светом Литургијом у Софијском храму Свете Софије (Бугарска). Након Литургије, На крају свете литургије, патријарх је бесjедио о Часном Крсту и о светој браћи Макавејима. Патријарх Данило је потом обавио празнично водоосвећење и благословио ходочаснике, који су традиционално, по 15. пут, кренули из храма „Св. Софија“, у престоници, ка Рилском манастиру, маршрутом којом су 1469. године мошти Светог Јована Рилског* пренесене из Софије у свети манастир. Затим је Његова Светост предводио литију до ротонде „Св. Георгија“, која је дио ходочасничког пута, као други свједок, послије „Св. Софије“, о преносу моштију св. Јована,небеског покровитеља Бугарске .Ходочаснички пут одржава се од 1. до 6. августа. У првим годинама поклонички пут благословио је блаженопочивши патријарх Максим, затим патријарх блаженопочивши Неофит. Манифестацију организују Богословски факултет "Свети Климент Охридски" на Софијском универзитету и Софијска митрополија, уз подршку Градске општине. Ово ходочашће сваке године окупља десетине, а понекад и стотине православних хришћана, који уз молитву и појање иду путем његових моштију, пренеseniх од Трновграда, преко Софије, до Рилског манастира прије 555 година. Ходочасници се крећу пешице пјешачким стазама планине Витоша, Верила и Рила, а на празник Преображења Господњег учесници ће се окупити на архијерејској Светој Литургији у храму манастира „Рождество Богородично”. Сваки дан поклоничког путовања почиње читањем акатиста Светом Јовану Рилском, а завршава се читањем Богородичиног канона. Првојерарх Бугарске православне цркве први пут ће 5. августа служити водоосвећење на једном од Седам рилских језера – Бубрег. Припремио вјеронаука.нет на основу писања овог извора *Свети Јован Рилски проповиједао је веру Христову међу бугарским народом који је примио крштење у 9. вијеку. Свети Јован Рилски је утемељивач организованог монаштва на просторима Бугарске. У житију које је у 14. вијеку сачинио бугарски патријарх Јефтимије читамо да је монах-испосник рођен 876 г. у "малом селу Скрино, у области Средец (средњовјековно име Софије), исти онај Средец који је један од најславнијих и најчувенијих градова Европе". По смрти родитеља Јован је подијелио очеву имовину сиротињи и жељан подвижничког живота, повукао се у безљудну планину Витошу, а потом и у Рилу. Када је проучио Свето писмо он је заживео испосничким животом. Строгим постом и молитвеним бденијима укроћивао је своје тело. Чобани и ловци надалеко су пронели његову славу и код њега су почели долазити људи да траже благослов, духовне поуке и исцељење. Свети Јован је посаветовао своје бројне следбенике да саграде манастир у коме је он био игуман у току 10 година. Када је предосетио да му се ближи смртни час светитељ је напустио обитељ и у пуној самоћи предао Богу свој светли дух. То се догодило 18. августа 946. када му је било 70 година. У 60-им годинама 10. века откривене су светитељеве мошти које су изложене на вечно поклоњење верника.  |