 Поводом благослова почетка рада на изградњи духовног центра „Дом краља Драгутина“, Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански господин Фотије служио Свету архијерејску литургију у храму Пресвете Тројице у Теслићу. Митрополита Фотија је, у порти храма, дочекао старјешина храма, протојереј-ставрофор Миладин Вуковић, архијерејски намјесник теслићки, заједно са другим свештеницима, ђаконима и вјерним народом. Митрополит Фотије се обратио сабраном народу бираним ријечима бесједе, истакавши да је Теслић „град српски и православни, град са дивним храмом Свете Тројице, али и град који ће, ако Бог да, имати један од најлепших светосавских и парохијских домова.“ БЕСЈЕДА Митрополита Фотија: Часни оче, господине начелниче – ако Бог да, ускоро и градоначелниче, са својим сарадницима, драги пријатељи, драга браћо и сестре, драго ми је да смо данас били овде у Теслићу на Светој Литургији. Свака Литургија је једна драма, сјећање на Крст и Васкрсење Христово и учествовање у тим најважнијим догађајима из икономије спасења Цркве Божије. Тако сам данас у једном тренутку, када сам чуо да се чита Јеванђеље о Јудиној издаји и о страдању Христовом, помислио да тек улазимо у период поста, па ћемо онда ићи ка Великој недјељи када се читају страдална Јеванђеља. Међутим, круна овог одјељка била је установљење Свете Литургије, на којој смо данас учествовали кроз Свету тајну причешћа. То је пуноћа, а не оно што се десило пре тога са издајом и другим елементима страдања. Увијек се дешава да неко издаје Христа, а неко постаје Његов ученик. То је живот, динамика и непрестано распињање и васкрсавање. Такав је живот свакога човека. Такав је живот Цркве Христове. Црква Христова је до 313. године била гоњена. Бити хришћанин пре цара Константина и Миланског едикта значило је бити мученик. Данас празнујемо двије мученице – једна је пострадала у вријеме Декија Трајана, а друга у време Диоклецијана. Нису хтеле да се одрекну Христа и једна је мачем посечена, а другу су у огњену пећ бацили. То су били ранохришћански мученици. Писао сам јутрос једну песму о Светом Георгију: „Георгије, свети мучениче. Георгије, свети победниче.“ Свети Георгије, Свети Димитрије и Свети Прокопије су пострадали у време ране Цркве и сада су небеске војводе и заштитници наши. Касније је дошао мирнији период у Цркви када се развило монаштво као облик мучеништва савести – да би неко отишао у пустињу и покушао апсолутно да испуни начин живота који Јеванђеље заповиједа. Оци су ишли у пустињу не зато што мрзе свијет, већ из љубави према Богу и Цркви, да покушају да спасу своју душу и да се моле за спасење свих људи. Свети Силуан Атонски је доживео да му се Господ Христос јави у једној црквици на Светој Гори и каже: „Држи ум свој у аду и не очајавај.“ Ми ћемо имати највише мислене борбе. Са свих страна смо ухваћени сателитима и антенама, све смо отворили за свет да је свет ушао у све поре нашега живота. Оци су ишли у пустињу да би се посветили Богу и живели као Адам у Рају. Тако Црква Христова живи – непрестано тражећи Бога. Старац Порфирије је осетио толику благодат причешћа да је трчао на брдо говорећи само: „Слава Теби, Боже, слава Теби.“Запамтио сам и оно што је речено: „Ударићу на пастира и овце ће се разбежати.“ Тај случај често имамо у Цркви, породици и друштву. Сваки човек доживљава драму спасења на Светој Литургији, где се понавља икономија спасења. Говорили смо о много томе овде у Теслићу, граду српском и православном, граду са дивним храмом Свете Тројице, граду који ће, ако Бог да, имати један од најлепших светосавских и парохијских домова. Нека сте Богом благословени! Да вам Бог да свако добро и да ова црквена општина и намесништво, као и читава наша Епархија, иду напред. Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао. По завршетку богослужења, испред храма је освећено место на којем ће се градити велелепно здање под називом „Дом краља Драгутина“, које ће бити на корист свим верницима Теслића. У току Свете литургије, вероучитељ из Теслића Љубиша Савић је рукоположен у свештени чин ђакона. Истом приликом, свештеник Тадија Никчевић, сабрат храма, одликован је достојанством протонамесника за свој досадашњи труд и залагање као свештенослужитељ. Данашњем светом сабрању молитвено је присуствовао и начелник Општине Теслић, господин Милан Миличевић, који је поздравио све присутне и изразио подршку за овај значајан пројекат за вернике Теслића. Славска радост је настављена уз трпезу љубави, где су се окупљени верници дружили у братској љубави и заједништву. По повратку, митрополит Фотије је посетио храм на Крстовој Гори, који је недавно проглашен манастиром и ускоро ће добити сестринство које ће се молитвено старати за сав народ овога краја. Извор: Епархијазт |