Патријарх Московски и све Русије позвао законодавце да регулишу правни статус војних

Правни статус војних свештеника треба да буде уређен на законодавном нивоу, изјавио је Његова Светост патријарх Московски и све Русије г. Кирил, уздању Савјета Федерација у Москви, у четвртак 29. јануара 2026. године, на скупу на тему "Просвећење и морал: формирање личности и изазови времена", у оквиру XIV Божићних парламентарних сусрета које се, под покровитељством Руске Православне Цркве, већ двадесет и трећу годину одржавају у главном граду Руске Федерације.
У свом обраћању, Његова Светост изјавио је да „до данас правни статус војних свештеника није законски уређен“.
"У зони извођења специјалне војне операције данас пастирску службу обавља 150 свештеника који заиста ризикују своје животе и здравље" изјавио је Његова Светост. Патријарх Кирил је нагласио да су му сами учесници војних операција рекли да је „захваљујући разговору са свештеницима и пастирској бризи, војнички дух заиста ојачан“.
„Ово није мит, није пропаганда — то је стварност. Међутим, без јасног правног статуса, служба војних свештеника не може се развијати. Мора постојати статус, мора постојати правно признање ове службе, тако да нико не може рећи: "Шта радите овдје? Ово вас се не тиче." Искрено вас молим, као законодавце, да обратите пажњу на овај проблем – додао је патријарх. 
Истовремено, Предстојатељ РПЦ подсјетио је да је читава предреволуционарна историја руских Оружаних снага била повезана са присуством војних свештеника.
„И колико је важно — знам то и од војног особља и од наших војних свештеника у Донбасу — да свештеник буде ту за оне који морају да устану и ходају, можда и у смрт! Ко ће им други рећи праве ријечи? ... А Црква је увијек пружала подршку, и то је било тако кроз хиљадугодишњу историју Русије. Увијек је уз оне који су са оружјем у рукама бранили Отаџбину био и свештенослужитељ" нагласио је Његова Светост патријарх Московски и све Русије Кирил. Припрема вјеронаука.нет на основу писања patriarchia.ru

24. МЕЂУНАРОДНА БОЖИЋНА ЧИТАЊА

У Државном дворцу у Кремљу 27. јануара 2026. године одржане су свечаности отварања Међународних божићних образовних читања на тему Просвећење и морал: формирање личности и изазови времена, које се, под покровитељством Руске православне цркве, већ двадесет и трећу годину одржавају у главном граду Руске Федерације.
У име Српске православне цркве, а на позив организатора скупа, свечаној седници су присуствовали Његово преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, старешина Подворја Српске православне цркве у Москви, и ђакон Василије Бурсаћ, директор Поклоничке агенције Српске православне цркве Доброчинство.
Свечаностима, којима је председавао Његова светост Патријарх московски и све Русије г. Кирило, присуствовало је више од пет хиљада учесника, међу којима су били архијереји чланови Светог синода и Вишег црквеног савета Руске православне цркве, представници егзархата, митрополија и епархијски архијереји, представници помесних Православних цркава, чланови Међурелигијског савета Русије, представници председника Руске Федерације и федералних округа, представници оба дома Парламента, руководиоци и представници федералних и регионалних органа власти, ректори и представници више од двеста педесет домаћих и иностраних факултета, директори и педагози општеобразовних организација, свештенослужитељи, стручни сарадници парохија, представници науке и културе.
Свечаном седницом је руководио председник Савета Божићнох читања и председник Синодског одељења за верско образовање и катихетизацију Високопреосвећени Митрополит јекатеринбургшки и верхотурски г. Јевгеније, који је дао уводну реч. Уследило је обраћање Његове светости Патријарха Кирила, а затим су прочитане поздравне речи председника Руске Федерације, председника Владе и других највиших државних представника.
У закључној речи на крају свечане седнице упућеној окупљенима, Његова светост Патријарх г. Кирило је нагласио значај једног оваквог форума, јединственог у свету, заблагодаривши свима што се у великом броју окупили у сали Државног дворца у Кремљу. Уследио је културно-уметнички програм.
Током велике манифестације која је трајала од 25. до 29. јануара 2026. године водио се живи дијалог на чак деветнаест тема из живота Цркве, као што су: образовање и катихетизација, издаваштво, култура, светоотачно наслеђе, мисионарско служење, рад са омладином, социјално служење, образовање и васпитање, хришћанска породица, спорт, биоетика поклоништво и поштовање светиња.
У оквиру 34. Међународних божићних читања одржан је трећи Форум поклоничких служби Русије под називом Поклоништво и поштовање светиња у савременим условима, који је окупио представнике Руске православне цркве и државне власти, експерте из области академског друштва, руководиоце поклоничких служби, као и госте из других помесних Православних цркава.
Ђакон Василије Бурсаћ, управник Поклоничке агенције Српске православне цркве Доброчинство, присутне је упознао са вишедеценијским радом агенције Доброчинство на успешној организацији и извођењу поклоничких путовања како у земљи тако и у иностранству, са посебним освртом на све изазове модерног друштва:
– Изузетна ми је част да се данас налазим на овом величанственом месту где су историја и слава обједињени под сводовима овог знаменитог спомен-храма и што ми је поверена велика одговорност да са учесницима трећег Форума поклоничких служби Русије, поделим вишедеценијска искуства у организацији поклоничких путовања од стране званичне поклоничке агенције Српске православне цркве Доброчинство.
Такође, осећам потребу да са вама поделим свој лични утисак како моје присуство на данашњем скупу нимало није случајно, будући да је поклоничке стазе за српски народ утабао наш Свети Сава, први архиепископ српски, који је, у чак два наврата, походио светиње древне Палестине, а чији смо празник јуче свечано обележили у нашем Српском подворју у Москви.
На самом почетку, подсетио бих на речи старешине Подворја Српске православне цркве у Москви Преосвећеног Епископа ремезијанског Стефана, из његовог недавног интервјуа датог сајту једној од епархија Српске православне цркве: Поклоништво нема, нити може имати, ништа заједничко са туризмом или другим облицима „уживања“ и „упознавања“ са новим местима, што се, нажалост, у већини случајева представља или, боље речено, намеће људима посредством реклама и других маркетиншких трикова. Управо због тога је и те како важно да се сва она реализују са благословом Цркве, уз претходну припрему сваког појединца, уз молитву и покајање, а све у циљу да са једног таквог пута понесемо оно најлепше – у духовном смислу вредности од „упознавања“ са новим (светим) местима.
Владика је овде заправо дао одговор на важно питање модерног друштва како организација „поклоничких путовања“ од стране нестручних лица, верујуће људе воде у погрешном смеру, дајући им лажне и површне информације, надасве важне у њиховом духовном узрастању у висину раста мере Христове (Еф 4, 13).
Сведоци смо и једне лоше праксе. У последње време наше тржиште је претрпано којекаквим поклоничким службама и туристичким агенцијама, које за себе тврде да послују под благословом епархије (тј. Цркве), што нажалост није истина. Управо због тога поздрављамо прошлогодишњу одлуку Светог Синода Руске православне цркве да се при епархијама оснују поклоничке службе и да се у исте запосле стручна и теолошки образована лица. Ово може бити савршен пример и нама у Србији, до чије реализације ће – у шта нимало не сумњам – ускоро доћи.
Још један од изазова данашњице јесу и чести сукоби између држава и народа, који итекако утичу на реализацију поклоничких путовања широм планете. Раме уз раме са њима стоје искушења и ризици друге врсте, као што је то била недавна пандемија вируса која је, за веома кратко време, изазвала колапс на глобалном нивоу. Па ипак, оно што донекле враћа веру у људе управо јесу поклоничка путовања која су се успешно реализовала и у временима великих криза каквих је било и каквих ће, иако нисам песимиста, нажалост бити и у временима која су пред нама и чему смо сви ми сведоци.
Ја бих овде навео и наш лични пример како смо, и поред свих страхова која нам се намећу путем иностраних медија, у сарадњи са Подворјем Српске цркве у Москви само у прошлој години успешно реализовали укупно једанаест поклоничких путовања верника из Србије и Европе у Москву и Санкт Петербург, што за нас, признаћете, нимало није било једноставно. Са друге стране, организовали смо и посете из Русије у Србију – додуше у знатно мањем али, за нас, итекако важном броју. Колико је то одјекнуло у нашој јавности најбоље сведочи податак да ћемо у овој 2026. години тај број повећати, ако Бог да, за скоро три пута.
Све наведено јесте чврсто и неоспориво сведочанство о томе како вреди радити на овом важном виду подвига православних хришћана без обзира на све препреке наметнуте од стране нехришћанског и атеистички настројеног модерног друштва, будући да је исти благословен од стране Цркве под чијим покровитељством се и реализује.
На самом крају овог скромног излагања, искористио бих прилику да вам пренесем поздраве Његове светости Патријарха српског г. Порфирија, са чијим благословом се данас налазим овде са вама. Хвала!
***
Форум је отворио Његово високопреосвештенство Митрополит псковски и порховски г. Матеј, председник Комисије за питања унапређења поклоништва Руске православне цркве. У оквиру свечане сесије под називом Поклоништво у савременом свету размотрена су актуелна питања која се тичу унапређења поклоништва, сарадње између Цркве и државе, као и искуства у вези са организацијом поклоничких путовања на регионалном и међународном нивоу.