 Дана 3. новембра 2024. године, у Патријаршијској сали Трпезних одаја Саборног храма Христа Спаситеља у Москви, Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил састао се са учесницима програма „Вријеме хероја“. На састанку није био дозвољен приступ медијима. Том приликом, Његова Светост Патријарх Кирил одговарао је на питања присутних. Једно од било је у вези са смртном казном. На крају састанка, Његова Светост се захвалио свима присутнима и сваком од гостију уручио своју књигу „За Русь Святую: патриотизм и вера»“ и икону Светог Николаја Мирликијског са патријаршијским благословом.
- Ваша Светости, имам питање о смртној казни, о њеној неопходности у нашој земљи. — Смртна казна је присутна током читаве људске историје. Господ Исус Христос није осудио смртну казну, иако је Он сам незаслужено претрпио смртну казну. Наравно, убиство човјека као казна за његове злочине је посљедње средство. И зато би било идеално да људи не чине злочине који би довели до смртне казне. Али у ријечи Божијој постоје ове ријечи: „избаците злога између вас самих“ (1 Кор 5, 13). Односно, ако постоји човјек који је веома опасан по друштво и ако је немогуће на било који начин је изоловати, она мора бити уклоњена. Господ не каже: „убиј га“, него „избаците злога између вас“. Зато, у Светом писму, смртна казна није осуђена. Сам Господ Исус Христос је противправно био подвргнут смртној казни, а, међутим, свети апостоли нису рекли: „Послије такве неправде, када је наш Господ Исус Христос био подвргнут смртној казни, сви морамо да прогласимо да је страшно и гријех подвргавати другог човјека казни кроз прекид живота.” Нигдје, ништа слично није речено. Према томе, са моје тачке гледишта, било би идеално да нема разлога за смртну казну. Али Црква никада није инсистирала да се ова казна укине – управо на основу ријечи „избаците злога између вас самих“. Желим да кажем да поздрављам чињеницу да сада имамо мораторијум на смртну казну и хвала Богу. Морамо посматрати како ће овај мораторијум утицати на стопу криминала у нашој земљи. Ако злочин падне, онда хвала Богу, и нема потребе да се користи смртна казна. Сама смртна казна није осуђена Божјом ријечју, али друштво, наравно, може да одустане од смртне казне ако је сматра претјераном казном која у низу случајева не одговара злочину, а ако је сама примјена смртне казна лоше утиче на јавни морал. Ако се на основу укупности оваквих околности донесе одлука о увођењу мораторијума на смртну казну, онда се то мора учинити. Дај Боже да буде што мање случајева када је потребно да човјек изгуби живот – па и због неких злочина. Имамо ли сада доживотну казну? Нека буде тако. Једноставно не знам шта је најбоље за човјека. Упознао сам доживотне осуђенике. На захтјев једног од њих, дозвољено ми је да се сретнем са њим у поправном дому. Сједио је иза решетака - чак и у ћелији су биле решетке, и сједио је као у кавезу. А поред овог кавеза сам имао сто и столицу. Полицајац који ме је довео је у близини. Питам: "Зашто стојиш?" - Не можете бити сами са њим, он је веома опасан криминалац. Кажем: „Али он је тражио да разговарамо један на један. И, прво, нешто нас раздваја, а друго, чини ми се да сам јачи од овог несрећника.” Официр се наговорио и отишао. Знате, онако како је овај човјек признао, мени нико у животу није признао! И схватио сам да му је важно, животно важно да се састане и каже све што ми је рекао. Не знам његову даљу судбину, знам само да је послат у неку врсту поправног логора. Али овај инцидент ми је увијек остао у памћењу. На крају крајева, једно је поступати по закону, али са чисто моралне тачке гледишта, сваком злочинцу треба дати шансу — бар да се покаје. Уз све ово, познато је и да су они који немају гдје да оду веома добри глумци. Умију, како кажу, једно да проследе за друго. Дакле, немогуће је дати било какву општу препоруку али, наравно, било би идеално да људи не буду лишени живота. Међутим, нека то ураде они који са становишта закона одређују казну. Још једном желим да кажем: Црква никада није осудила смртну казну ако је смртна казна извршена по закону, али, наравно, нигдје није поздравила смртну казну. Мораторијум на смртну казну уведен је у Русији 1996. године у вези са њеним приступањем Савјету Европе. Руска Федерација се повукла из ове организације у марту 2022. године, истичући да државе НАТО-а и ЕУ досљедно „трансформишу организацију у инструмент антируске политике, напуштајући равноправан дијалог и све принципе на којима је структура створена“. У јуну 2024. године, шеф Истражног комитета Русије Александар Бастрикин предложио је да се размотри могућност укидања мораторијума на смртну казну у земљи. Он је напоменуо да је такву мјеру потребно примијенити у неким случајевима и као примјер навео терористички напад у Crocus City Hall-у. Предсједник Уставног суда Руске Федерације Валериј Зоркин раније је на Санкт Петербуршком форуму за међународно право изјавио да је „мораторијум на смртну казну у Русији непоколебљив“ и да је неприхватљивост њеног поновног увођења у Русији чврста граница за промјене у актуелни правни систем земље. Према Зоркиновим ријечима, законодавна регулатива у земљи може да се промијени по многим питањима, али по питању смртне казне не би требало да се мијења. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: Патриарцхиа.ру |