 У сриједу 25. јуна 2025. године, у сали Врховног црквеног савјета Храма Христа Спаситеља у Москви, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил предсједавао је радом засиједања Врховног црквеног савјета Руске православне цркве*. Отварајући састанак, Предстојатељ РПЦ обратио се учесницима говором у којем је подијелио своја размишљања о теми прве тачке дневног реда "Изазови повезани са развојем вјештачке интелигенције“:
„Данас имамо важну тему, која није баш у вези са традиционалним богословљем, али је директно у вези са оним што се догађа у данашњем свијету и што носи потенцијалне пријетње човјеку, његовом духовном животу. Посљедице спровођења идеја које су сада на дневном реду могу у великој мјери утицати на поглед на свијет људи, и то је већ питање којим се Црква мора пажљиво позабавити. Желио бих да подијелим са вама нека размишљања о овој теми. Размотрићемо једну од најважнијих тема нашег времена – проблеме у вези са развојем вјештачке интелигенције. Ова брзо развијајућа технологија већ утиче на различите аспекте људског живота и друштва и из тог разлога захтијева промишљено и одговорно размишљање од стране Цркве. Прије свега, желим да нагласим да Руска оравославна црква никада није одбацила научно-технолошки напредак као такав – то је добро познато. Ми се са интересовањем и пажњом односимо према истинским достигнућима научне мисли и увијек смо се трудили да дамо моралну оцјену могућности које се отварају кроз научна истраживања. Ирационални страх од будућности је стран црквеној традицији. Али у друштву, не само у нашем, већ и широм свијета, расту страхови – рационални или ирационални, то још увијек треба да се ријеши – од будућности. У том смислу, потребно је да развијамо сопствена богословска истраживања, да формирамо богословски став о проблемима који данас брину људе и од чијих рјешавања заиста зависи будућност човјечанства. Требало би да поздравимо припрему научних радова усмјерених на проучавање ове теме, користећи могуће резултате ових истраживања у богословљу. Очигледно је да ће вјештачка интелигенција у догледној будућности имати још значајнији утицај на све сфере живота: економију, јавну управу, образовање, медицину, културу и свакодневни живот. Експерти су сагласни да ће предстојеће трансформације бити великих размјера. Међутим, позвани смо да посвједочимо да ове промјене не би требало да поткопају фундаменталне вриједности људског постојања. Вјера, љубав, слобода, одговорност, породичне вриједности темељи су које никакве технолошке трансформације не могу замијенити, па чак ни поништити. У којој мјери ћемо моћи да спроведемо заштиту вјечних вриједности, Богом датих вриједности, од овог колосалног притиска савремених утицаја? Од масовне психологије, која, најчешће ослањајући се на разне врсте научних или псеудонаучних идеја, све ово прелама у веома опасну, нашим језиком речено, грешну праксу живота? Посебно је забрињавајућа могућа дехуманизација међуљудске и друштвене комуникације. Многи људи већ бирају да комуницирају са машином умјесто са особом. То је разумљиво: коришћење машине за комуникацију може бити ефикасније, несумњиво брже, а понекад и богатије значењем од људске комуникације. На примјер, познато је да људи комуницирају са вјештачком интелигенцијом као са личним психологом, тражећи њен савјет и мишљење. Али не треба заборавити да људска природа и природа друштва првенствено претпостављају везу међу људима. А ако се та веза прекине, друштво деградира или чак нестаје, јер сама ријеч „друштво“(ориг. "общество") потиче из истог коријена као и ријечи „заједница“, „комуникација“(ориг. "община", "общение"). Какав би то био свијет у којем би живјели људи који су изгубили способност међусобне комуникације, а самим тим и способност да воле, опраштају и саосјећају? Ово је већ богословска тема, јер са нестанком ових особина и ових способности човјека, човјечанство ће прећи границу након које више није могуће разликовати добро од зла; и управо губитак ове способности означава долазак ере Антихриста. Како може доћи Антихрист, ово оличење зла? Само ако људи изгубе способност да разликују добро од зла и прихвате зликовца као великог вођу и ментора. Стога смо ми као хришћани данас позвани да препознамо надолазећу опасност и да формулишемо одговор на овај опасни изазов теолошким језиком, језиком Цркве. Желим да кажем опет и поново: оно што је јуче изгледало илузорно, фантастично, данас постаје стварност, дио нашег живота. И Црква, која сноси одговорност за духовно стање човјека и друштва, позвана је да уђе у ову проблематику у пуном смислу ријечи и да људима пружи исправне, разумне, убједљиве савјете: како човјек треба да живи да би остао човјек у пуном смислу ријечи у потпуно новим условима друштвеног постојања. То су ријечи које сам вам данас желио да упутим као увод у нашу дискусију. Припрема вјеронаука.нет/ Извор:Патриарцхиа.ру *Врховни црквени савјет Руске православне цркве (ВКС) савјетодавно је тијело при патријарху московском и све Русије. Разматра питања која се односе на живот Цркве, а затим даје препоруке патријарху и Светом синоду. ВКС је формиран 2011. године и састоји се од представника клира и световњака. |