 Његова Светост патријарх московски и све Русије г. Кирил је, говорећи 28. новембра 2024. године у Сали црквених сабора Саборног храма Христа Спаситеља у Москви на пленуму XXVI Свјетског руског народног сабора, навео главне пријетње „постојању Русији као велике, суверене, вишенационалне државе.” Његова Светост патријарх московски и све Русије г. Кирил говорио је на пленарном засиједању XXVI Свјетског руског народног сабора „Руски свијет: спољашњи и Унутрашњи изазови" («Русский мир: внешние и внутренние вызовы»). Хришћани се не боје смака свијета "Непријатељи човјечанства покушавају да унесу конфузију и немир у срца људи како би паралисали њихову вољу и одузели им храброст, пошто је људима који немају душевни мир лакше манипулисати", казао је патријарх Кирил. По његовим ријечима, хришћани се не боје краја свијета, јер чекају Господа Исуса који ће уништити зло и судити свим народима. Патријарх Кирил је поручио да то, међутим, не значи да треба само да сједимо скрштених руку и позвао своје сународнике да се одупру злу и "одбране високе моралне идеале". Ширење и подршка неопаганских идеја Један од главних проблема, који посебно погађа војску и омладину, по патријарху Кирилу, јесте ширење и подршка неопаганских идеја. „Реторика неопагана обично се гради око идеја личног херојства, храбрости и подвига, које наводно нису својствене хришћанству“, рекао је патријарх истичући да је „погрешност ове тезе апсолутно очигледна“. – Понављам: реторика неопагана се обично гради око идеја личног херојства, храбрости и подвига, које тобоже нису својствене хришћанству. Погрешност ове тезе је апсолутно очигледна. Морате бити потпуно неупућени у историју руског народа да бисте тврдили такве глупости. Подвиг је основа хришћанског живота, за који је потребна огромна храброст, воља и храброст. „Подвиг“ долази од речи „покрет“, као што сам често говорио, кретање напријед и горе. У подвигу увек постоји вертикална, односно духовна димензија. Историја Цркве познаје многе примјере светаца који су били војници. Руска православна црква такође пажљиво чува успомену на свете ратнике. Свети племенити кнезови Александар Невски и Димитриј Донској, праведни адмирал Фјодор Ушаков, монаси Иља Муромец, Пересвет и Осљабја и данас надахњују наше војнике који се боре на првој линији фронта, истакао је Његова Светост. Патријарх је напоменуо да „пријетња ширења неопаганизма са култом суровости и грубе силе заиста постоји, па и у војсци“, па је борба против таквих ставова „важан задатак и за војне свештенике и за одговорне команданте који примијете нешто слично код својих потчињених". Међу осталим облицима опасног ширења неопаганских идеја, патријарх Кирил је навео моду постављања фигура паганских божанстава за привлачење пажње туриста. Пагански идоли су само идоли, односно религиозни симболи, а не нека врста „умјетничког предмета“, како то понекад покушавају да представе. Наши благочестиви преци су свргавали идоле, и то не зато што су били некултурни људи, већ зато што су разумјели: не говоримо о културном фактору, већ о веома великој опасности за духовни живот. Патријарх Кирил је осудио и покушај да се Ноћ вјештица, под патриотским изговором, преименује у „Велесову ноћ“. Шта је ово ако не фалсификовање националне историје, замјена духовних вриједности и, извините, шамар руској култури? У одговору на овакву акцију не смије се показивати инертност и равнодушност. Ово нису ситнице, ово нису бајке, ово није омладинска игра - не, сасвим другачије. Важно је учинити све да спријечимо да се ови лажни и опасни симболи унесу у ум наше дјеце, поготово што се, као што сам рекао, у одређеним срединама ови симболи лако прихватају. Образовање и васпитање Његова Светост је истакао низ проблематичних питања у савременом руском образовању. Он је прије свега истакао да се Црква са опрезом односи према „данас изреченим приједлозима да се средње образовање ограничи на осам разреда, а високо на три године“. Патријарх Кирил је још једном подсјетио да се образовање не може одвојити од васпитања, јер ако „образовање и култура не гаје у човјеку доброту, савјесност и љубав према отаџбини, онда се постављају алармантна питања: да ли се они развијају у правом смјеру? Да ли они заиста служе за добро народа?" С тим у вези, Предстојатељ је указао на проблем када неки од младих који завршавају факултете носе вриједности које су туђе духовној културној традицији Русије. Они не осјећају љубав, па чак ни поштовање према Русији, према њеној историји, они са нескривеним презиром говоре о руском народу, па чак и о руском језику“, рекао је Његова Светост. По ријечима Његове Светости, сва питања о томе зашто русофоби излазе из образовног система нестаће ако „сагледамо које вриједности млађој генерацији могу да усађују наставници „широких погледа на живот“, како сами себе називају. „Социјална шизофренија“: дечије књиге и цртани филмови Патријарх Кирил је изразио посебну забринутост због врсте литературе (понекад и школске) и цртаних филмова који се данас нуде дјеци у земљи. Он је говорио о ситуацији у којој је учитељица за читање дјеце одабрала „савремена дјела која говоре о нормалности једнородитељских породица, ванбрачних веза или романтизују неприродну истополну љубав“. – Може ли такав сумњив круг читања код човјека да формира чврста морална убјеђења? Одговор је очигледан: наравно да не! – рекао је Предстојатељ РПЦ. Истичући да су „савремена дјечја књижевност и њен квалитет предмет посебног разматрања“, Његова Светост је примијетио да, према неким посебним студијама, међу темама које се постављају у савременим дјечјим књигама „налазимо као што су идеализација издаје, човјек као животиња, одбацивање традиционалних друштвених улога у породици, нормализација било каквих девијација, „живи овде и сада, не размишљај о будућности”. – Забрињава чињеница да су такве књиге, у принципу, присутне у лектири која се нуди дјеци. Слична ситуација се примјећује и у области дјечје анимације. „Све ово личи на неку врсту — не плашим се да кажем — социјалну шизофренију“, рекао је патријарх. Патријарх Кирил је објаснио да „Црква с једне стране улаже велике напоре да ојача традиционалне духовне и моралне основе живота у нашем народу“, а истовремено „у дијеловима нашег друштва, у државним школама, на универзитетима и у медијско информисање, као случајно, постепено се усађује и популаризује сасвим другачији систем вриједности, стран нашој култури и духовној традицији – Испада да једном руком стварамо и сакупљамо, а другом расипамо и уништавамо. шта је ово? – запитао се Он. Између осталих проблема који се тичу дјеце, патријарх Кирил је говорио „о застрашујућој епидемији псовки“, када је „ужасно чути како дијете од седам до десет година псује“. Пријетња од алкохола Још један озбиљан изазов за руски свијет је опасност од алкохола. Много причамо о потреби повећања наталитета и јачању породичних вриједности, о промовисању великих породица и борби против абортуса, али заборављамо да алкохол остаје страшна звијер која прождире људе. Распад породица, женска и мушка неплодност, рађање болесне дјеце, тешки смртни злочини почињени у пијаном стању и, коначно, нарушавање здравља и значајно смањење менталних способности како код оних који пију алкохол тако и код њихових потомака који примају лоше насљедство, — све то доводи до физичке, интелектуалне, духовне и моралне деградације људи и, дугорочно гледано, до неумољивог пропадања нације. Руска православна црква, свједочећи о смртној опасности од алкохолизма, не може а да не звони на узбуну по овом питању. Његова Светост је примијетио да су се вијековима „ширили и упорно наметали јавној свијести лажни стереотипи о наводно вјечној склоности руског народа да пије. - Ништа тако! Руски људи су увијек били вриједни, одговорни и сврсисходни. Без ових важних квалитета једноставно би било немогуће створити државу као што је Русија“, рекао је с тим у вези патријарх који је признао да је са болом примио информацију да је 2024. године продаја алкохола значајно порасла: „за неке врсте, продаја је порасла чак и за 60%. – Потрошња алкохола по глави становника остаје неприхватљиво висока. Ово је прави проблем у националним размјерама“, рекао је он. Алкохол има директан утицај на повећање морталитета међу становништвом, тако да никакве мјере за побољшање демографске ситуације у земљи неће имати опипљивог ефекта ако се не боримо за јачање трезвених увјерења. Знам да у неким руским регионима мјере за ограничавање продаје алкохола већ постоје или се о њима активно разговара. Мислим да је ово добра иницијатива која заслужује подршку истичући да је „потребно вратити руском народу схватање и увјерење да је трезвеност норма живота, посебно духовног живота.” „Ако желимо да наставимо да задржимо свјетско лидерство у технолошком и интелектуалном смислу, ако желимо да се међу нашим људима рађају талентована, интелигентна и, што је најважније, здрава дјеца, борба против пријетње алкохола је изузетно важан задатак који се мора ријешити без одлагања“, рекао је патријарх. Прећуткивање мигрантског проблема Патријарх Кирил је у закључку говорио о проблему миграције, истакавши да ћутање о њему представља значајну пријетњу за руски свијет. Још једном да нагласим: несразмјерна замјена аутохтоног становништва мигрантима – носиоцима другачијег цивилизацијског кода, другачијег историјског искуства – може довести до критичне културне неравнотеже у нашој земљи. А ово, пак, представља несумњиву пријетњу за руски свијет, чије је вриједносно језгро православље. Осим тога, није тајна да мигрантско окружење не игноришу ни они који проповиједају идеје радикалног исламизма и екстремизма, који представљају директну пријетњу руској државности. О томе сам већ говорио прошле године, али сам добио љутити укор од неких исламских вођа који нису били баш пријатељски расположени према Руској цркви. Ово ме је растужило. Зато што не говоримо о жељи Цркве да ограничи присуство муслимана у Русији, не говоримо о међурелигијској теми, већ говоримо о будућности наше државе. Говоримо о томе шта ће бити са Русијом, укључујући и судбину руског народа. И како да Црква не говори о томе? Припрема вјеронаука.нет/ Извор: patriarchia.ru  |