Папа сахрањен у базилици у којој је словенски језик постао званично признати црквено-литургијски језик

​Базилика Санта Марија Мађоре (Базилика Свете Марије Велике) у Риму је мјесто гдје је папа Фрања сахрањен, само неколико метара од византијске иконе Богородице, пред којом је клечао и молио се по повратку из иностранства. ​Папа Фрања је у свом тестаменту одредио ову базилику као своје вјечно почивалиште и он ће практично бити први папа сахрањен ван Ватикана у посљедња три вијека. У овој историјски значајној базилици папа Хадријан ІІ је 867. године свечано освештао словенску азбуку Светих Ћирила и Методија као и књиге исписане овим писмом. Према историчарима папа Хадријан ІІ је одбацио тројезичну теорију, тј. да се Литургија може служити само на јеврејском, грчком и латинском, а то је учинио пошто га је у то аргументовано убиједио Свети Ћирило.
У свом тестаменту који је објавио Ватикан, Фрања је јасно изразио жељу да буде сахрањен „у земљи, без посебних украса“, а изнад његовог гроба треба да стоји једноставна плоча са његовим папским именом на латинском: Franciscus. Папа је такође рекао да је организовао да неименовани добротвор покрије трошкове његове сахране. „Трошкови сахране биће покривени износом који је обезбиједио добротвор, а који сам организовао да се пребаци у базилику Санта Марија Мађоре“, наводи се папином у тестаменту. Припрема вјеронаука.нет

​Православни предстојатељи и црквене делегације на папиној сахрани 

Догађајима у вези са сахраном поглавара Римокатоличке цркве присуствовали су предстојатељи помјесних православних цркава: Цариградске, Албанске, Чешке и Словачке, као и представници Александријске, Антиохијске, Јерусалимске, Грузијске, Српске, Румунске, Бугарске, Кипарске, Грчке православне цркве и Православне Цркве у Америци, Македонске православне цркве - Охридске архиепископије.
Сахрани су присуствовале и делегације Јерменске апостолске цркве, Коптске оријентално-православне цркве, Етиопске и Еритрејске цркве, Сиро-Маланкарске цркве, Асирске цркве Истока, Англиканске заједнице, Међународне конференције старокатоличких бискупа, Лутеранске свјетске федерације, Свјетског савјета цркава...
У име Македонске православне цркве – Охридске архиепископије, сахрани је присуствовао митрополит европски г. Пименкао и предсједница Македоније Гордана Сиљановска-Давкова.
Његова Свесветост цариградски патријарх г. Вартоломеј присуствовао је лично сахрани, а у његовом друштву су, између осталих, били су Његово Високопреосвештенство митрополит халкидонски г. Емануил и шеф Патријаршијског кабинета г. Аетиј. 
Патријарх Антиохије и свег Истока Јован X представљао је Антиохијску Патријаршију.
Руску православну цркву представљао је митрополит волоколамски Антоније, предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије. Присутни су били митрополит феодосијски и керчки Платон.
Кипарску православну цркву представљао митрополит китионски г. Нектарије, Атинску архиепископију представљао је митрополит димитријадски г. Игњатије, а Цркву Чешке и Словачке лично Његово Блаженство Архиепископ прешевски, Митрополит чешких земаља и Словачке Растислав.
Албанску православну цркву представљао је њен предстојатељ Архиепископ Тиране, Драча и све Албаније, г. Јован, који је заједно са предсједником Републике Албаније Бајрамом Бегајем и члановима Међурелигијског вијећа Албаније допутовао у Ватикан. Уз Архиепископа Јована био је и  епископ крујски г. Анастасије.
У име Бугарске православне цркве присутан је био свештеник у Риму проф.др Иван Иванов.