 Светом архијерејском Литургијом, резањем славског колача и славском трпезом љубави у острошкој светињи, у понедјељак 12. маја 2025. љета Господњег прослављен је празник Светог Василија Острошког Чудотворца. Началствовао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије, а саслуживали су му Високопреосвећени митрополит калавритско-егиалијски г. Јероним из Атинске архиепископије, Архиепископ диселдорфско-берлински Митрополит њемачки г. Григорије и преосвећена господа епископи: вашингтонско-њујоршки и источноамерички Иринеј, бихаћко-петровачки Сергије, буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, диоклијски Пајсије, бројно свештенство и свештеномонаштво.Богоугодним појањем одговарали су чланови Београдског мушког хора из Београда и ученици Богословије Светог Петра Цетињског са Цетиња. Током Литургије, којој су међу хиљадама вјерника и поклоника присуствовали амбасадор Републике Србије Небојша Родић и предсједник Скупштине општине Никшић Немања Вуковић, миропомазан је једногодишњи Василије Аџић из Никшића.
Бесједећи сабранима митрополит Григорије је тумачио јеванђељску причу о томе како је Христос исцијелио раслабљеног који је годинама чекао да га неко спусти у бању Витезду кад се узбурка вода. – Христос нас не спасава као предмете, он нас подиже као личности, жели не само да нас исцијели, него да нас пробуди, да нас учини живима. А бити живим, значи, хтјети слободно рећи, да Господе, и он ће учинити остало. Али запитајмо се, колико нас данас заиста жели да оздрави, колико нас је спремно да се одрекне познатог мрака, навике, горчине, самоће, јер оздравити значи, примити живот, понијети крст, прихватити друге, опростити, мијењати се, бити у заједници. Да, знамо да није лако, али никада не смијемо повјеровати у лажи да смо сами, нико од нас није невидљив за Христа, нико није заборављен, он иде право ономе кога су сви заборавили, јер њему су сви важни и то подједнако. И тебе, брате и сестро, данас говори исто што је оном човеку у Витезди, прије двије хиљаде година, устани и кад устанеш носи свој одар, не више као терет, него као свједочанство, не стиди се онога што си преживио, носи то као знак да си побиједио, да си надјачао таму у себи и да те милост дотакнула – рекао је митрополит Григорије.Он је казао да је Свети Василије послушао Јеванђеље и сасвим заувијек у срце своје примио Христа. – Зато је могао већ за живота, а потом и након свог представљења до дана данашњега, ићи у сусрет болнима, жалоснима, узетима, од свих остављенима осим од Бога, и исцељивати их и подизати, и не само исцељивати, него им и у најдубљем хришћанском смислу служити. Ево погледајте око себе, браћо и сестре, шта видите? Стијена, камен, сила, непробојни зид стваран милионима година, и тај непробојни зид издубило је и у њему се угнијездило једно срце, угнијездило се да га заувијек грије изнутра. Срце човјека који је цијели свој земаљски вијек помагао и служио другима. Све што знамо о Светом Василију, у ову реченицу стаје и њу потврђује. Људи бјеже од служења, а Свети Василије је у њему налазио уточиште. Разорили су му епископски трон и храм, а он је своје епископство смјестио у пећину, и пећина је постала храм. Отимали су му цркве и манастире, а он сам постао је жива црква у којој и око које се сабира мноштво, не знајући ни за једну од граница којом се људи дијеле. Ни за границу народности, ни за границу конфесија, ни за границу смрти. То је та мјера служења и људскости, и пред њом исповиједам се и данас, као и прије 40 година, кад сам као младић овдје био, као и многи данас, младићи и дјевојке – дрхтим. Зато сви ми хришћани, као Црква, угледајући се на Христа и Светог Василија, не смијемо допустити да поред нас неко годинама лежи, а да га не видимо, не смијемо пустити у душе наше равнодушност, нека у нама буде срце Христово, срце Василијево, које иде, пита, подиже, служи и не осуђује. А кад ми будемо тај раслабљени, не заборавимо, Бог нас неће заобићи. Само му отворимо бар једну пукотину наде у срцу свом и он ће ући. Ући ће и подићи ће нас, не само на ноге, него у љубав, у вјечност. Бог, мили моји, не заобилази ниједног човека, али човјек, нажалост, често заобиђе и Бога и самог себе. Зато не одлажимо, не чекајмо да се вода узбурка и да нас неко спусти у њу, у нама веће одјекује ријеч, ријеч Христова, отвори душу, послушај, повјеруј. Зато не стојте, драга, браћо и сестре, на овом светом мјесту, тек тако, чујте ону најважнију ријеч која каже, устани, нека се у теби покрене све и нека хвали Господа. Узми свој одар и пођи, јер за живот си створен, а не за смрт, и зато говоримо и пјевамо, Христос васкрсе! – бесједио је митрополит Григорије. Бесједа Митрополита Григорија Послије причешћивања вјерних Митрополит Григорије са саслужитељима благосиљао је и пререзао славски колач, који су поводом манастирске славе прирпемили острошки игуман архимандрит Сергије и његова монашка обитељ. Честитајући сабранима празник и заблагодаривши браћи архијерејима што су дошли на острошки сабор, Митрополит Јоаникије ја казао да је Свети Василије Острошки у хладну острошку стијену дошао топлоте ради Божије. – Та топлота је благодат Пресветог Духа која је испунила и оснажила његову душу као што су се свети апостоли обукли у силу са висине, у силу Божије истине, правде и љубави, тако се и Свети Василије Острошки Чудотворац испунио Божије љубави, Божије милости, истине и правде и засијао савојим животом, својим врлинама, засијао милошћу и свјетлошћу Божијом, остао као стуб огњени око којег се народ окупља у најтежим временима. Тако је он живио, али његова биографија је много опширнија откада је отишао у наручје Божије и она се стално дописује. И овај данашњи дан свакако улази у биографију Светог Василија Острошког. Учинио је многа чудеса и за вријеме свога земаљског живота, а још много више кад га је Господ прославио и његове свете мошти учинио извором благодати Светога Духа. И његов ћивот свештени има силу Гроба Господњег око кога се окупљамо. И данас смо овдје сабрани у љубави Божијој око ћивота Светог Василија Острошког са разних страна. Гледамо ову дјецу и омладину како су ријекама долазили пјешке не само од Подгорице, Никшића, Косијерева, него и од Невесиња, Ужица, Београда. Овај сабор данас под Острогом показује да је Свети Василије не само српски светитељ, него и васељенски. Поштују га сви крајеви земаљски, гдје год се неко моли Светом Василију, да ли овдје код његових светих моштију, или негдје далеко у Европи или још даље у Америци, Аустралији. Свуда он стиже, и тјеши, и милује, и храбри, и подиже, и исцјељује, и васкрсава, јер душа која пребива у тами, она је у стању смрти иако човјек може живјети, али ако је без вјере, то је само једно мучење душе. А када се душа људска испуни вјером и Божијом милошћу и љубављу, она добија нови живот и прелази заправо из смрти у живот и доживљава Васкрсење Христово – поручио је митрополит Јоаникије. Заблагодаривши што учествује у прослави Светог Василија Острошког Митрополит Јероним је казао да је омладина коју је видио у острошкој светињи златна нада за нашу отаџбину. – Долазе времена када ће наша омладина исповиједати нашу вјеру. Овдје смо доживјели да гледамо својим очима како хиљаде младића и дјевојака из свих крајева српских, црногорских и приморских долази да се поклони свом заштитнику и молитвенику пред Богом Светом Василију. Браћо и сестре, молим вас да ово добро запамтите. Чувајте у своме срцу Христа, јер је то једина нада која вас неће издати, продати, и то сте чули од свога пастира Митрополита Јоаникија и Митрополита Григорија. Важно је да своју слободу предате Богу и кажете хоћу да будем здрав, хоћу да будем жив. Желим и да вас подсјетим да су Јелини , Грци увијек били уз вас у ратним временима. И као што смо ми били тада уз вас кад су вас бомбардовали људи који нису у своме срцу имали Христа и вјере, тако ми сада вас молимо да ви сад будете уз нас кад ми водимо рат против секуларизма. Наша власт иконе древне ставља у музеје, а не тамо гдје им је мјесто јер хоће наше православље да претворе у музеј, а не да буде оно што јесте, али то неће моћи. Пошто наше власти мрзе и Бога и Богородицу и свеце, ја им кажем да дођу овдје да виде како људи, како наро, како омладина вјерује у Бога и да се покају за своје гријехе- рекао је Митрополит Јероним из Грчке Православне Цркве, на шта је Митрополит Григорије додао да Митрополиту Јерониму тамо ништа лоше неће бити што говори против грчких власти, што су вјерници поздравили аплаузом. Бесједе митрополита Јоаникија и Јеронима Саборовање је настављено у Доњем Острогу уз трпезу љубави. Све фотографије Извор: Манастир Острог |