 Парохијани који болују од целијакије (нетолеранције на глутен) не треба да избјегавају Свету тајну Причешћа. До овог закључка дошли су архијереји Руске православне заграничне цркве током засиједања Архијерејског Синода РПЦЗ, одржаног од 6. до 9. децембра 2024. године. Одлучили су да разговарају о релевантном питању имајући у виду „текуће расправе у неким црквеним круговима у вези са Св. тајном Причешћа за оне који пате од одређених болести, као што је целијакија и сродна стања нетолеранције на глутен“. Као резултат дискусије, Архијерејски Синод је поново потврдио „вјековно исповиједање прихватања ове Тајне, које остаје непромијењено“: наиме, причешће у пуном приносу Пречистога Тијела и Животворне Крви Спаситеља „заједно не само да није извор болести или опасности, већ је, напротив, сам извор живота, исцјељења и освећења“. „Тако, они који пате од било каквог стања повезаног са било којим од земаљских дарова који се приносе у Литургији, а то су хљеб и вино, нека се не плаше да приступе Чаши како би из ње примили и Тијело и Крв свога Спаситеља, јер оно што је принесено у људској слабости преображава се Божанском благодаћу у нешто што свима даје Живот“, каже се у саопштењу Св. Синода. Даље практичне савјете засноване на личним околностима препоручују да свако тражи под руководством свог свештеника. Целијакија (или целијачна болест; нетолеранција на глутен) хронично је цријевно аутоимуно обољење повезано са урођеном нетолеранцијом на протеин (глутен), који је дио житарица као што су пшеница, овас, раж, јечам. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: pravlife.info Руска православна црква објавила препоруке о томе како се причешћују особе са интолеранцијом на глутен Дана 15. новембра 2024. године, на Руском православном универзитету Светог Јована Богослова, одржано је редовно пленарно засиједање (у онлајн форми на даљину) Синодалне комисије за биоетику* које је предводио предсједник Синодалне комисије за биоетику, ректор Духовне академије у Санкт Петербургу, епископ петергофски г. Силуан.
Синодска комисија је, у одговору на апеле бројних епархија, јавних организација и појединаца, претходно формирала радну групу коју је предводио протојереј Сергије Филимонов (доктор медицинских наука-примједба преводиоца) за разматрање питања о поступку причешћивања Светим Тајнама православних хришћана који болују од болести узрокованих глутеном. О привременим резултатима рада ове групе разговарано је на претходним састанцима комисије. Текст документа је резултат интеракције љекара, свештенослужитеља и богослова у покушају да се сагледа постојећи биоетички и пастирски проблем. У препорукама се наводи сљедеће (погледај оригиналан фајл): I. Употреба хљеба за Евхаристију 1. Хлеб без глутена се не може користити за савршење Евхаристије (савршити - трајно заједнички вршити). 2. За Евхаристију није потребно припремати посебан хљеб, будући да се причешћивање свештеника и мирјана у Православној цркви врши под два вида: Тијелом и Крвљу Христовом. II. Причешће Крвљу Христовом 1. Мирјанин који болује од болести узроковане глутеном може само да се причести Крвљу Христовом, пошто је Сам Спаситељ у Њој потпуно присутан. Причешћујући се само Крвљу Христовом, духовник треба да каже: „Причешћује се слуга Божији (име) Тијелом и Крвљу Господа Господа нашег Исуса Христа“. 2. Мирјанин који болује од болести повезаних са глутеном може се причестити Светом Крвљу, одвојено послије предложења Светих Дарова и испуњења путира Тијелом Христовим, али прије погружења честица да би се парохијани причестили. 3. Мирјанин који болује од болести узроковане глутеном, а намјерава да се причести само Крвљу Христовом, мора унапријед да обавијести свештенослужитеља о присуству болести. III. Одабрана питања 1. У случају наговјештаја смрти и преласка у вјечност, лаик који болује од целијакије може да се причести резервним Даровима, а то су Тијело и Крв Христова 2. Лаици са целијакијом треба да се уздрже од намјере да примају свештеничке чинове - јер свештеник или ђакон морају да поједу преостале честице послије литургије * Синодална комисија за биоетику настала је одлуком Светог Синода од 13. априла 2021. године. Статут Комисије и њен састав одобрени су одлуком Светог Синода од 17. јуна 2021. године. Према одређењу Светог Синода, главни правац рада Комисије представља проучавање „биоетичких проблема са становишта православног учења уз учешће стручњака различитих специјалности и гледишта“. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: Синодална комисија за биоетику / Патриархия.ru |