Обновљење храма Св. великомученика Георгија; Св. мученик Акепсим и други с њим

Ђурђиц је празник који наша Црква слави 16. новембра (3. новембра по старом календару), чиме се обиљежава спомен на пренос моштију Светог Ђорђа и обновљење његовог храма у којем су положене његове мошти. У народу је овај празник познат и као Мали Ђурђевдан. Лида, (данас израелски град Лод), био је родни град Светог Георгија. Свети великомученик Георгије је пострадао током окрутног прогона Цркве од стране римског цара Диоклецијана.  Свети Георгије је замолио тамничарског чувара да пусти његовог слугу у затвор. Када је слуга примљен, замолио га је да послије смрти пренесе његово тијело у Палестину. Након његове мученичке смрти, слуга је испунио захтјев свог господара и сахранио његове мошти у граду Рамли. За вријеме цара Константина (306—337), хришћани су саградили прелијепи храм светом Ђорђу у Лиди Палестинској. Приликом његовог освећења, нетљене мошти светог великомученика пренесене су из Рамле у овј храм. Овај догађај се догодио 3. новембра. Није познато да ли је годишње прослављање овог дана већ било установљено у то вријеме; у сваком случају, календар Сиријске цркве из 1030. године наводи 3. новембар као празник. Храм Светог Ђорђа у Лиди више пута је уништаван и обнављан. То није изненађујуће, с обзиром на то колико је пута Света земља била жртва освајача и драматичних догађаја који су се одвијали на овом мјесту, укључујући и прогон хришћана. Током једног таквог прогона 1442. године, храм је скоро потпуно уништен. Остали су само крипта и олтар. Међутим, чак и након тога, хришћани су наставили да одржавају богослужења на њеним рушевинама све док земљотрес 1837. године није проузроковао потпуно урушавање зидова олтара. Године 1870, Лида је прешла под јурисдикцију Јерусалимске патријаршије, а већ 1871. године, јерусалимски патријарх Кирил II апеловао је на руске витезове Реда Светог Ђорђа да помогну у обнови древнох храма. Захваљујући донацијама добротвора и средствима које је издвојила руска држава, храм је практично обновљен од нуле. И то прилично брзо. Сљедеће године, 3. новембра (16. новембра по новом стилу), обновљени храм је освештан. Празник обнове, освећење нове, обновљене цркве, више је од пуког обиљежавања догађаја који сада постоји већ 150 година. То је прослава захвалности Богу и људима чији су труд и прилози омогућили да црква буде могућа, радост што се Евхаристија поново тамо слави и што вјерници учествују у Светим Христовим Тајнама, сједињујући се са Христом духовно и физички. То је прослава обнове живе заједнице са Богом на мјесту које је за ту сврху одређено од дана њеног оснивања. Припрема вјеронаука.нет