 Бадњи дан или "Сочељник" је црквени празник са којим се у Русији повезује много традиција и вјеровања. Назив Сочељник потиче од традиционалног руског јела, сочива, које је било главно јело након божићног поста који траје од 28. новембра, равно 40 дана. Сочиво се традиционално припрема тако што се скувана пшеница или пиринач помијешају са медом, а затим и са компотом од сувих шљива, крушака и кајсија, а у народу ово јело често називају "кутја" или "коливо". Традиционално обележавање Сочељника Иако обе православне, традиције српске и руске земље умногоме се разликују када је у питању прослава Божића и Бадњег дана. У српској култури, главни обичај је свакако је сјечење и паљење бадњака уз традиционалне стихове "Колико варница, толико парица". Ипак, руска традиција подразумијева нешто другачије обичаје. За вријеме божићних празника у Русији су сви храмови свечано украшени, а у њима или испред њих налазе се окићене јелке, док се у цркве постављају јасле са скулптурама Марије, Јосифа и Исуса, којима се вјерници поклањају. У неким мјестима оне се касније замјењују иконом рођења Христа. Главни обичај који се везује за прославу Сочељника односи се на конзумирање хране. По традиционалном руском вјеровању, до појављивања прве звијезде ни један вјерник не би требало да једе, а ова традиција своје коријене вуче још од појаве Витлејемске звијезде која је извијестила о рођењу Исуса Христа - отуда и забрана на конзумирање хране до појаве прве звијезде. Ипак, у данашње вријеме и ова традција се прилагодила брзом животу, а прва звијезда више није звијезда на небу, већ велика свијећа на крају литургије, па је сада дозвољено јести одмах након литургије. Други најпознатији обичај који се везује за Сочељник је "кољеданије", када се дјеца увече окупе и обуку у различите костиме, од којих је један обавезно костим козе, и тако прерушени иду од врата до врата станова певајући и играјући. Традиција каже да се свакој групици деце мора дати неки слаткиш или неко воће - у супротном неће бити среће у кући. У старој Русији чак је важило и правило да се не излази из куће, а само су млади користили прилику да се искраду и оду у госте, да се веселе и гатају. У ноћ пред Божић младе девојке често су се окупљале заједно и гатале помоћу разних предмета - огледала, воска, прстења и популарних "ваљенок" (вунених руских чизама). Тако су желеле да сазнају каква их будућност чека - какав ће им бити будући муж, колико ће деце имати и томе слично. Током данашњег дана изричито је забрањено свађати се, као и обављати било какве "прљаве" послове. Не препоручује се ни да се носи црна одјећа, спомиње нечастиви, воде аброви и лаже. Према вјеровањима, неудате девојке не би требало да седе на самом ћошку стола (јер се онда неће удати), а број гостију не би смео да буде непаран, јер иначе један од гостију неће преживети ту годину. Уколико се пак деси да за празничним столом има непаран број гостију, обавезно се износи још једно додатно јело на трпезу. Сагласно народним обичајима, сто се у Русији за Сочељник покрива бијелим столњаком, а прије саме вечере глава куће чита молитву и дио Јеванђеља. Јела на трпези мора бити 12 – јер је 12 Христових апостола, а у центру стола налазило се сочиво. Извор: РТ Балкан Дванаест јела за 12 апостола: Шта се налази на традиционалној руској трпези на Бадње вечеПразнична трпеза се овога дана спрема од раног јутра, а на њој се по правилу налази чак 12 јела. Кутја, кисељ и компот су обавезни, док су остали ствар личног избора домаћице.
Кутја, кисељ, компот и још 9 јела: Шта се налази на традиционалној руској трпези вече уочи Божића?Дан уочи Божића у Русији се обележава Сочељник. Тога дана верници само припремају храну, наравно посну, али се за трпезу не седа све док се на небу не појави прва звезда - ова традиција своје коријене вуче још од појаве Витлејемске звезде која је известила о рођењу Исуса Христа. На празничној трпези руских верника се за Сочељник увијек налазе три обавезна јела, док се остале ђаконије могу, али не морају припремати. Домаћице, наравно, имају сву слободу и када је реч о декорисању трпезе, докле год се придржавају основних правила које вера и култура налажу. Кутја, кисељ, компот и још 9 јела - правило кога се Руси придржавајуСагласно народним обичајима и православној вери, трпеза се у Русији за Сочељник обавезно прекрива белим столњаком. Пошто сви чланови породице седну за сто да вечерају, глава куће увек чита молитву, као и део Јеванђеља. Јела на трпези мора бити 12, јер је било 12 Христових апостола. Која ће се јела наћи на трпези зависи од кулинарског умећа домаћице, региона из кога породица потиче и личних преференција, али су три увек ту - кутја, кисељ и компот. Сва три "обавезна" јела су слатка, те је остатак обично слан - риба, посне салате, ђаконије од теста и слично. Кутја - главна звезда СочељникаКутја или сочиво је традиционално руско јело које се спрема дан уочи Божића и јело по коме је сам празник, Сочељник, добио своје име (сочиво-Сочељник). Кутја се припрема тако што се скувана пшеница или пиринач помешају са медом, а затим прелију компотом од сувих шљива, крушака и кајсија. Додатно се у кутју најчешће додају и суве кајсије, суве шљиве или суво грожђе, како би се додатно обогатио њен укус. Ово јело се, осим за Сочељник, у Русији ретко када припрема чак и током поста (иако је посно), јер је симбол празника који долази. Кисељ - здрави дезерт омиљен међу малишанимаКада је тек настао, у периоду између 12. и 13. века, кисељ се правио од натопљених водом житарица, уз додатак лука, чварака или печурака. Међутим, како је време одмицало, он је добијао своје нове укусе. Слане додатке заменили су воћне ноте, а основа, односно житарице је и потпуно избачена и замењена скробом. Данас се традиционално кисељ прави од црвеног и бобичастог воћа (јагоде, малине, боровнице), које се додају у мешавину воде, шећера и скроба. Због своје желатинасте структуре кисељ обожавају чак и малишани, а захваљујући високом садржају витамина и минерала он је и један од најздравијих руских дезерата. Компот - ризница витамина и напитак који окрепљује и лечиТрећа звезда празничне трпезе вече уочи Божића јесте компот - напитак који се спрема од свежег или сушеног воћа. Јабуке, крушке, кајсије, шљиве, дуње, па чак и лимун - све ово може послужити да се скува сластан, окрепљујућ компот. Мало шерећа или меда употпуниће његов укус, а можете додати и прстохват цимета или гранчицу каранфилића. Због изузетно једноставне припреме, као и високог садржаја витамина и минерала, компот је увек добродошао у руском дому, а не само током Сочељника. Када је реч о служењу овог напитка, не постоје стриктна правила - он се може служити и врућ и хладан. Извор: РТ Балкан |