Недјеља о Митару и фарисеју - Бесједа

Почиње припремни период за Велики пост. Прве припремне недјеље слушамо јеванђеоску причу о фарисеју и царинику и познате ријечи: „Два човјека уђоше у храм да се моле Богу“. Иако је у храму било мноштво људи, Господ види само двојицу. Споља гледано, обојица чине исто: стоје, моле се, обраћају Му се. Али унутра, у срцу, између њих је понор. Фарисеј стоји поносно на средини храму и захваљује Богу, али не због Божије милости, већ због себе. Он набраја своја дјела, своје врлине, свој пост и своју праведност. Његова молитва није разговор са Богом, него самохвала. Он каже: "Боже, хвала ти што нисам као остали људи". Из ових ријечи видимо да он не тражи спасење, јер мисли да га је већ заслужио. 
А митар (црквенословенски=цариник)? Он стоји по страни, не усуђује се ни очи подићи ка небу. Ударао се у прса што је био знак жалости. Његова молитва је кратка, али дубља од свих ријечи фарисејевих: „Боже, милостив буди мени грешноме.“ И управо тај митар, каже Господ, излази из храма оправдан. 
Ова прича, мада кратка по ријечима, бескрајна је по дубини своје духовне поруке. Христос нам каже коме је она упућена: „А и некима који бијаху увјерени за себе да су праведни, а остале ниподаштаваху, каза причу ову“ (Лк 18,9). Овом причом Христос нас учи да Бог не гледа на спољашњи изглед, него на срце. Не спасавају нас дјела ако у њима нема смирења. Не осуђује Бог пост, молитву и труд већ гордост која се у њих увукла. 
Фарисеј није погријешио што пости и што се труди. Он је гријешио што је гледао са висине, што је другог човјека учинио степеницом за своје уздизање. А кад човјек престане да види своје гријехе, тада му више није потребан Бог.
Митар, напротив, не оправдава себе. Он не упоређује себе с другима. Он стоји пред Богом онакав какав јесте рањен, слаб, али искрен. И управо у том смирењу лежи почетак спасења. Зато нам Црква баш овом причом отвара врата поста. Да бисмо научили како да постимо, али још више како да стојимо пред Богом. Јер боље је мало врлина са много смирења, него много подвига без љубави. Ове седмице наша Света Црква нас намјерно разрешава поста у сриједу и петак да нас подсјети да ће пост у сриједу и петак, па чак и давање десетине зараде, бити бесмислен ако смо занемарили важнија питања закона "правду и милост и вјеру" (Мт 23, 23).
Нека нам ова недјеља буде огледало. Да се не упитамо какви су други, него ко смо ми пред Богом. Да не тражимо оправдање у поређењу, него спасење у покајању. Нека би Господ и нама дао срце митарево: смирено, скрушено и отворено за милост Божију. Јер, како каже Свето писмо „Бог се гордима противи, а смиренима даје благодат“ (1 Пт 5, 5)
Амин.

"Два човјека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј а други цариник. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем. А цариник издалека стајаше, и не хтједе ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: Боже, милостив буди мени грјешноме! Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се" (Лк 18,10 – 14).