 У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.
Данас је 26. недеља по Духовима и ми данас читамо краћу причу о жетви богатог човека и као што је то у већем делу Светог Писма и ова прича има дубоко теолошко значење у само ових неколико речи. Прича изгледа једноставна кад се површно прочита. Али заиста има много више у себи од те површне поруке која је очигледна из ње саме, а то је да не треба да се бринемо само о себи и да будемо шкрти нити да се бринемо само о томе како стећи добра у овоземаљском животу. Господ Наш нам говори ову причу јер је пре тога уследила препирка двојице браће о подели наследства. На тај начин Он је хтео да покаже колико је то сулудо, колико је глупо бринути се о свом богатству. Он почиње ову причу овако „У једнога богатог човека роди њива“- он чак и не именује тог богаташа. Ако сте приметили, понекад у овим јеванђеоским причама велики грешници чак немају ни име: као што је и у причи о богаташу и Лазару, овде исто тако о богаташу којем богато роди њива. Његово име се чак и не помиње. Његово име је избрисано из Књиге живота. То је важно. Можда ће он, кад умре, бити испраћен великом церемонијом, свираће трубе, плаћени ће бити људи који кукају и чупају косу од великог бола над њим, на његовој сахрани биће велика поворка, биће ту и неки познати људи који ће рећи „Био је велики човек...“ и слично. Па, ипак, Бог „не зна“ његово име, анђели не знају његово име, светитељи не знају ко је он. Нико од нас не би желео да му се обрате са неки, неки богаташ, неки грешник, неко ко не постоји у Царству Небеском. Заиста, ми бисмо сви волели да имамо своје име тамо. Овај безимени, безумни богаташ имаше пуно жита и једну јако родну годину. А он прави огромну грешку. Уместо да да захвалност Богу, чак и пре жетве, он се пита „Шта да чиним?“ То је питање које сви ми постављамо себи „Шта да радим?. Сиромашан човек пита се „Шта да радим? Бедан сам. Немам никаквих залиха. Немам залиха у креденцу. Зима долази а деца ми немају ципеле. Шта да радим?“ а богаташ, који није богат Богом, који има све у изобиљу, каже „Шта да радим?“ Онај који привремено нема ништа и онај који привремено има све, обојица постављају исто питање. Па какво је добро богатство? Какво је добро изобиље осим ако га не разумемо од Кога долази и који је значај изобиља и како га можемо искористити да бисмо задобили Царство Небеско? Богаташ даље говори „јер немам у шта сабрати летину своју. Ово ћу учинити: срушићу житнице своје и саградићу веће“ А управо овде прави још већу грешку а ту грешку ми толико често правимо да је неопходно на ово обратити пажњу. Он каже: „ Казаћу души својој – Душо, имаш пуно добра сабрана за многе године; почивај, једи, пиј, весели се.“ Он се обраћа својој души. Што је души потребна храна? Шта је души потребно од одеће? Што су души потребне велике житнице? Душа није телесна. Душа општи са Богом. Њој није потребна храна. Он се обраћа души као да је она тело. То је. Заиста, огромна грешка и то је оно што се дешава у нашим животима. Људи дефинишу живот у погледу на задовољство које они имају, у погледу комфора који имају или у погледу сигурности коју они имају. Увек се води брига о телу. Или чак и више од бриге за тело, понекад се чак допушта телу задовољство да чини безакоње или да буде нечисто. Али, увек се све чини за тело. Богаташ прави грешку која је веома типична за оне који не гледају у Бога и не разумеју сврху свог живота. Његова душа и његово тело, он не разуме шта је душа. Што се њега тиче. Његова душа је тело. Све што је овде и сад, све је то само наредни обед, наредна игра, нека врста забаве. То је оно шта је за њега његова душа. А видећемо касније само у једном једином тренутку шта то заиста значи. Страшно је и грозно оно што следи из неразумевања шта је душа а шта тело а шта је сврха живота. А Бог му рече „Безумниче, ове ноћи тражиће душу твоју од тебе“ (Лк 12, 20) . Или да поставимо ово на начин који више одговара „Баш ове ноћи, тражиће ти душу“. „Они“ то су демони. Они ће узети душу и сместити је тамо где она и припада- у понор пакла. Бог не упућује на смрт праведника на овакав начин. Анђели узимају душу праведника и узносе је Богу. Они „не траже“ његову душу, то је против човечије воље. То је природно. А у случају овог богаташа, њему ће тражити душу. Она се одељује од њега јер све што је имао у овом животу било је привремено, лажно, тренутно. А кад је умро, није имао ништа. Није имао ни добрих дела ни добрих мисли. Ништа. На тај начин његова душа је била приклоњена његовом телу. Његова душа постала је телесна по речима Блаженог Теофилакта. И његова душа је била као градић удаљен од њега. Кажем вам, неће бити већег бола који неки човек може да доживи од тог када се телесна душа одваја одваја од грешног тела у тренутку смрти. Ништа се са тим не може упоредити. Никаква мука, никакво мучење. То је тренутак огромне трагедије за човека који је себи обезбедио много тога али који није могао да разуме то током свих тих својих година. Постоје и друге ствари које је важно разумети у овој причи. Можда су то само споредне ствари. Једна од њих је кад он каже „Срушићу житнице своје и саградићу веће“. Он је имао житнице у које би могао да смести сву ту храну- у стомаке сиромашних. Ако један човек има више од другога, он је у обавези да да ономе који потребује. Стомаци сиромашних су огромна складишта, бесконачна складишта. И велико је чудо тих складишта да када ставите храну у њих, она никада не пропада. Обично када једемо храну, она иде у стомак и онда се избацује, као што Господ каже „избаци се“. За неколико сати она постаје отпад. Али не и храна која се даје сиромашнима. Не и изобиље које нам Господ даје да делимо са другима. А ово морате разумети, није ово неко пуко морално учење које нам налаже да треба да дајемо другима. Постоји дубље значење зашто треба да дајемо другима. У сваком случају све је Бог. Управо грешку прави богаташ када каже „Душо, имаш много добра...“. О, богаташу, немаш ти ниједног добра! Све је Божије. А Бог је нешто својега дао теби. Он ти је дао изобиље да би ти могао да даш другима. Тако да морамо разумети да је све Божије. Али много важније је, ако смо заиста добронамерни људи, да схватимо „Шта је сврха нашег живота?“ Богаташ дефинитивно то није разумео. Он је назвао своје тело својом душом. Он уопште није разумео. На крају ове приче, Господ каже „Тако бива ономе који тече своје благо а не богати се Богом“. Сврха нашег живота је да се богатимо Богом. Господ жели да имамо свега у изобиљу. На једном другом месту каже се „Ко је, дакле, тај верни и мудри слуга кога постави господар његов над својим домаћима да им даје храну на време? Благо томе слуги кога господар његов, дошавши, нађе да чини тако. Заиста вам кажем, поставиће га над свим имањем својим“. Тако да постоји савршена повезаност у ова два Јеванђеља. Сва Господња добра даће нам се, али она нису сребро ни злато ни храна ни игра ни весеље. Блажени Теофилакт каже да кад богаташ каже „почивај, једи, пиј, весели се“, ова реч „веселити се“ је заправо еуфемизам. Када се људи препуштају пијанству и преједању, весеље је нешто што не бисте желели да видите. То би било нечисто и неморално. Све је то врста блудничења, и све су то врсте убиства, прељуба и сличне ствари. То је весеље за човека који се претрпава задовољствима. Циљ живота је спознати Бога. Бог нам даје ствари да бисмо ми могли да спознамо Њега. Понекад нам Бог даје изобиље да бисмо могли да га спознамо. Све је од Бога. Према томе, ми смо само Његови управитељи. Ми смо Његове слуге. Ми морамо имати такав став о себи. А онда морамо разумети шта је право благо? Бог нам је дао доста тога материјалног и ми можемо у томе уживати. Наравно да можемо уживати у укусу добре и сочне хране у данима кад нам је то дозвољено и то је потпуно законито. И доста других ствари дао нам је Бог. Али морамо схватити где је наше богатство. Наше богатство је у богаћењу Богом, у имању потпуне вере у Њега. И онда ће нам Он даривати Своја добра. Ми чак ни не можемо да замислимо шта су заиста та добра. Ми само можемо оскудно о њима да говоримо. Језиком се не може изразити оно што нам Бог жели да да. Он ће све то дати човеку који се отвори Њему, који се богати Њиме. Ко слуша Заповести и каже „Желим да то учиним“. Чак и када човек не може да учини неку Заповест или кад не може у сваком смислу да промени свој живот, он ће, у свом срцу, ако је хришћанин рећи „Желим да се променим. Желим да усмерим свој живот према томе шта је истина, шта је савршено, шта је свето“. На тај начин се човек, без обзира у ком се стању налази, богати Богом. То је сврха нашег живота- спознати Бога, постати као Он у моралном смислу, постати чист и свет. А овај богаташ, безимени, разуздани грешник, то није схватио. Он није разумео ништа од онога што му је Бог дао и шта је сврха његовог живота. Тако да овде пред собом, браћо и сестре, имамо један лош пример. Морамо учити из лоших примера као што учимо из добрих примера. Ово је пример како не треба живети, како не треба размишљати. Не треба да живимо по телу. Не треба да се упознајемо са телесним у нашем животу. Постоје потрепштине телесне за које се бринемо. Постоје и телесна задовољства која када су законита, могу бити благословена. Али ако се икада препустимо било каквом задовољству, престајемо бити хришћани. Нисмо ни хришћани ако мислимо само телесно у животу. Нека нам Бог помогне. Нека нас Бог просвети. Има овде доста дубоког значења. Не могу чак ни да почнем са свим тим дубоким значењима јер немам толико чистоте да све то видим нити речи којима бих то изразио. Али овде има толико дубоког значења. Ова прича се састоји од предавања како живети, какав став заузети. То је дубоко значење ове приче. Нека вам Бог помогне и просвети вас да живите по Богу, да се богатите Богом. Амин. За вјеронаука.нет превела са енглеског језика Сања Симић / извор |