 "И ушавши у Јерихон, пролажаше кроз њега. И гле, човјек звани именом Закхеј, и он бјеше старјешина цариника, и бјеше богат. И тражаше да види Исуса ко је он; и не могаше од народа, јер бјеше малога раста. И он потрчавши напријед, попе се на дивљу смокву да га види; јер је поред ње требало да прође. А кад Исус дође на оно мјесто, погледавши горе, видје га и рече му: Закхеју, сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме. И сиђе брзо; и прими га радујући се. И сви који видјеше негодоваху, говорећи како уђе да гостује код грјешнога човјека. А Закхеј стаде и рече Господу: Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко. А Исус му рече: Данас дође спасење дому овоме; јер и ово је син Авраамов. Јер Син Човјечији дође да потражи и спасе изгубљено" (19, 1-10). Господ заплењује најмоћнија ђавоља пловила и уништава његове градове. Видите како Господ не само да царинике преобраћа у своје ученике већ Он чак узима једног као затвореника- да би га спасао- старјешину цариника, Закхеја. Нема сумње да је цариник неко на кога се гледа с гнушањем: замислите са колико више гнушања се гледа на старјешину цариник који је најпокваренији од свију? Јер цариници зарађују за свој живот ни из каквог другог извора до суза сиромашних.Али чак ни старешина цариника није презрен од Господа. За показану јаку жељу да види Исуса он добија спасење. Он је јако желео да види Исуса, што је и разлог зашто се попео на платана, али и пре него што је угледао Исуса, Господ је њега већ видео. На исти начин, Господ нас увек предухитри само ако Он види да ми јарко желима и да имамо вољу. Кад Господ угледа Закхеја, Он му рече да сиђе брзо јер има намеру да борави у његовом дому. А Закхеј није спор у својој послушности- кад нам Христос нешто нареди, не смемо оклевати-већ сићи и са радошћу Га примити, чак упркос мрмљању многих људи. Хајде да видимо како Закхеј убира корист од Христовог уласка у његову кућу. Он каже: "Пола имања даћу сиромасима". Да ли видите његов занос? Он почиње да дијели безгранично, не даје мало, већ све што има. Чак и оно што је задржао, задржао је да би могао да да онима о које се огријeшио. Из овога смо научили да нема никакве користи за човјека који даје милостињу од онога што је неправедно стекао и који игнорише оне које је преварио у стицању тог новца. Погледајте шта Закхеј ради с тим новцем: ако је некога оштетио он му враћа четвороструко, на тај начин враћајући одштету свакоме кога је оштетио. То је право давање милостиње. Не само да он враћа одштету, већ то чини са каматом. То је у складу са законом, који рописује да лопов треба да врати четвороструко. Ако боље размотримо, схватамо да Закхеју ништа није остало од његовог новца. Пола је дао сиромасима, а друга половина је остала њему коју је четвороструко вратио онима које је оштетио. Али како старјешина цариника зарађује преваром и изнудом, и како он плаћа четвороструко онима које је оштетио, слиједи да је он лишио себе свега што је имао. Из овога видимо да је његово размишљање и више од онога што закон прописује јер он постаје јеванђеоски ученик јер он воли ближњега свога више од себе. И оно што је обећао да ће учинити, урадио је: није рекао: „Даћу половину, а вратићу четвороструко“, већ умјесто тога: Ево, дајем и враћам. Јер је чуо Соломонов савјет: "Не говори ближњему својему: иди, и дођи други пут, и сјутра ћу ти дати, кад имаш" (Приче Соломонове 3, 28). Христос му објављује добру вијест о његовом спасењу. Под домом овим Он мисли на Закхеја, јер Господ не би назвао грађевину без душе назвао сином Авраамовим. Јасно је да Господ назива господарем ове куће сином Аврамовим, јер Закхеј је као патријарх у два погледа: он вјерује и вјера му се прими у правду, а што се тиче новца са њим поступа великодушно према сиромасима. Огледајте како Господ каже да је Закхеј сада син Авраамов и да у његовом садашњем опхођењу Господ види сличност са Авраамом. Господ не каже да је Закхеј одувијек био Авраамов син, већ да је он сад Авраамов син. Прије тога, кад је он био старјешина цариника, он није имао никакву сличност неком праведнику, па му он није могао бити син. Да би утишао оне који су се жалили Господу да је он гост једном грешнику, Он каже: "Јер Син Човјечији дође да потражи и спасе изгубљено". Ово је објашњење буквалног значења тих ријечи; али лакше је разумјети ове свари у неком другом, кориснијем смислу. Свако ко је старјешина међу злоћама мали је у духовном расту, јер су тијело и дух у супротности једно са другим, из овог разлога он не може да види Исуса у гомили. Он је окружен мноштвом страсти и овоземаљских брига, да он није у могућности да види Исуса који дјела, који се креће и хода. Такав човјек не може да препозна хришћанска дјела онаква каква она јесу- Христа који дјелује и који се креће у нама. Али такав човјек који никад није видио Исуса како пролази и који не може да опази Христа у хришћанским дјелима, некад ће се промијенити од занемаривања доћи ће до смисла. Онда ће се он попети на смоквино дрво, превазиће сва задовољства. Поставши вишим него што је био и уздижући се се у своје срце (Пс 83, 6), њега Исус види и он види Исуса и Господ му каже Брзо, сиђи, што значи „Кроз покајање уздигао си се у виши живот; сиђи сада у понизности да те понос и високоумље не би довели до пада. Пожури, понизи се. Ако се понизиш, онда ми ваља бити у дому твом, јер је неопходно да ја пребивам у дому понизног човека. На кога ћу погледати ако нећу на оног ко је понизан и кротак, ко дрхти од Мојих речи? (Ис 66, 2). Такав човек даје половину свог имања да се лиши демона. Јер наша је грађа двострука: тело и дух. Праведан човек даје све телесно правим сиромасима, демонима који су лишени свакога добра. Али он не испушта своју духовну грађу, као што је Господ рекао ђаволу за Јова Ево дајем ти у руке све што он има, али не дирај његову душу (Јов 1, 12) А ако он узме нешто од човека на основу лажних оптужби, он му враћа четвороструко. Из тога следи да ако се човек покаје и следи пут који је другачији од оног злог пута, Он исцељује његове бивше грехе помоћу четири врлине (храбрости, разборитости, праведности и самоконтроле) и на тај начин он добија спасење и назива се Авраамовим сином. Као и Авраам, он иде из своје земље и од рода свог од својих прошлих греха и из куће свога оца (Пост 12, 1), што значи да одлази од старог себе и одриче се свог претходног стања. Сам он је дом свог оца, ђавола. Према томе, кад одлази од дома свог оца, то је онда кад одлази од себе и мења се, кад проналази спасење, као што је и Авраам. Превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ за сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ /извор Недјеља 32. по ПедесетнициЛк 19, 1-9: "Закхеју, сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме“.
Данашње Јеванђеље, почетак 19. главе Јеванђеља по Луки, почиње да обиљежава успон ка Великом посту. Закхеј је био цариник. У 14. глави сусрећемо још једног порезника. Том приликом цариник је послужио као неко ко је супротност фарисеју. Фарисеји су вјеровали да је њихов целокупан однос са Богом требало да се заснива на томе да живе по Божијим законима. Они су веровали у Божију правду и послушност закону. Фарисеји су имали веома јасне законе о ритуалима чистоће и испуњавању слова закона. За једног фарисеја, један цариник био је нешто нечисто. Сјетићете се приче из Јеванђеља о царинику и фарисеју како фарисеј хвали себе да је послушан закону. Заиста, он се захваљује Богу што није као други људи-изнуђивачи, неправедници, прељубници нити као овај цариник који се моли поред њега. Док он осуђује цариника, цариник који се не усуђује чак ни да погледа ка небу бије се у своја прса говорећи: Боже смилуј се на мене грешног. Закхеј је био такође богат. Ми се сусрећемо са још једним богаташем у 18. глави Јеванђеља по Луки. У овом Јеванђељу млади богаташ пита Христа шта треба да учини да задобије живот вечни. Христос му одговара да треба да се држи закона. Незадовољан овим одговором млади богаташ поново поставља питање Христу који му говори да прода све што има, да раздели сиромасима и да крене са њим. Даље у причи се каже да млади богаташ постаје тужан јер беше веома богат. Једноставно он није спреман да следи Христову реч. Сад обратимо пажњу на Закхеја да видимо какву лекцију можемо да извучемо из ове јеванђељске приче. Чини ми се да је Захкеј, који је већ чуо за Исуса, јако желео да га упозна. Очигледно је да се знало у читавој околини за овог славног исцелитеља, учитеља, чудотворца и харизматичног вођу људи кога нису занимале материјалне ствари и који је учио о Царству небеском. Али Закхеј није желео само да зна за њега, он је желео да га упозна. Чули смо да како је био мали растом потрчао је напред и попео се на смокву да би могао да види свог учитеља. Христос зове Закхеја именом. Замислите какво је изненађење цариника који чује како га Христос зове именом и да му говори да сиђе са дрвета јер жели да буде у његовом дому. Овај човек је тражио начин да иницира лични сусрет. Желео је да оде изван тога да зна нешто о Христу до тога да зна Христа. Колико нас у данашње време након што чује о Христовој речи каже у своме срцу да желим лични сусрет са Христом. Желим да у свомсрцу разговарам са Христом. Чудесна је ствар за нас да тражимо ту врсту личног сусрета са Христом. Такође, мора да је Закхеј био зачуђен да га Христос зна по имену пре него што га је упознао. Међутим, како је Бог све у свему и ништа није скривено од Њега, Бог зна све о нама, ко смо и какве ће наше одлуке бити пре него што смо се и зачели у мајчиној утроби. Према томе, исто као што је Закхејево име било познато Христу, тако ће и нас Христос позвати именом на општем васкрсењу. Имајте у виду да Христос каже јер ми данас ваља бити у дому твом. Он говори Закхеју да му се отвори. А шта Закхеј ради? Одмах силази са дрвета и са радошћу прима Христа. У Закхеју нема ни претварања ни лукавства. Нема извештачене формалности. Чим му је речено да сиђе он оставља свој понос, преузима плашт понизности и као мало дете радосно креће у загрљај учитељу. За разлику од фарисеја, Закхеј не тражи спас кроз понос да је послушан закону, већ тражи спас у Христовом лику. Има овде једна лекција коју је немогуће сачувати уколико немате однос заснован на љубави са Христом. Без обзира колико смо побожни, исправни или послушни закону све док нисмо спремни да имамо лични сусрет са Христом трпећемо неуспех. Једноставно се не можемо спасавати искључиво помоћу својих сопствених дела. Такође, морамо имати веру у Христа. Фарисеј се жали на Христа који је гост код једног грешника. Чини ми се да смо сви грешници. Ако је то жалба онда би жалба била на месту али онда бисмо сви били осуђени без икакве наде. Међутим, Закхеј исповеда свој грех делећи своје богатство на тај начин што ће пола свог иметка дати сиромасима а ако је коме закинуо вратиће му четвороструко. Пред нама је човек који некад није могао да се контролише у стицању свог иметка. Чак и пре него што је упознао Христа он је знао да треба да буде хришћанин, наиме да дели љубав. Ево човека који је признао да је био управитељ свега што је имао. Као управитељ он је одређивао како да се користи иметак тако што је он контролисао друге људе. Фарисеј је дао 10% свог иметка дао је сиромашнима- овај човек даје 50%, што је заиста изнад и изван онога што од њега тражи закон. Јасно је да чинећи то он нам даје пример како треба да живимо изван онога што захтева закон од нас, да делимо са онима који су сиромашни и што је још важније да се у потпуности предамо да живимо онако као што Христос од нас жели. Кад нас Христос зове да му данас ваља бити у дому нашем, колико нас га радосно дочека широм раширених руку? Понекад ми помислимо да нам је то наметање и неправедан захтев да се растанемо од свог иметка. Некако сматрамо да бити хришћанин значи препустити своје обавезе Христу на тај начин што ћемо доћи у цркву. То је погрешно. Бити Хришћанин значи живети живот у Христу и живети литургију и након литургије. Нисмо позвани да се једноставно добро осећамо само док смо у цркви. Након свега, када ти Христос каже да му данас ваља бити у дому твом, да ли му залупиш врата или му потрчиш у загрљај као Закхеј? Превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ за сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / ИЗВОР |