 8. децембра 2024. године, на дан када Македонскa православна црква – Охридске Архиепископија прославља празник свог заштитника, Светог Климента Охридског, Његово Блаженство Архиепископ охридско-македонски г. Стефан началствовао је Божанственом Литургијом у Саборном храму „Св. Климент Охридски“ у Скопљу. Архиепископу су саслуживали митрополити: повардарски г. Агатангел, тетовско-гостиварски г. Јосиф и кумановско-осоговски г. Григорије, као и епископ дељадровско-илинденског г. Јоаким. Празничну бесједу проинео је митрополит Јосиф. Многобројни вјерни народ причестио се светим даровима Христовим.
Свечана академија поводом дана Светог Климента Охридског Истог дана, 8. децембра 2024. године, у великој сали Музеја македонске борбе за независност одржана је свечана духовна академија, у присуству бројних угледних гостију. На академији обратили су се: предсједница Републике Македоније - г-ђа Гордана Сиљановска-Давкова; Његово Блаженство Архиепископ охридско-македонски г. Стефан, као и продекан Православног богословског факултета „Свети Климент Охридски“ у Скопљу – проф. др Виктор Недески. Свечаност су уљепшали дивни наступи хора „Свети Климент Охридски“, као и Архијерејског дувачког квартета. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: литургија.мк Свети Климент Охридски заштитник града Охрида и читаве Охридске области је, уз Светог Наума Охридског, најистакнутији ученик свете браће Ћирила и Методија. Двадесет година у Великој Моравској помагали су солунској браћи у извршавању моравске мисије. Када су крајем 867. или почетком 868. године у Рим позвани света браћа Ћирило и Методије, с њима је био и свети Климент. Послије Ћирилове смрти, у Риму се свети Климент заједно са светим Методијем вратио у Моравску и остао му вјеран у одбрани словенског језика у црквеном богослужењу. После упокојења св. Методије када су његови ученици тешко мучени, а затим протјерани из Моравске почетком 886. године свети Климент је заједно са светим Наумом и светим Ангеларијем дошао у Бугарску, одакле су послати у Охрид. Овдје је св. Климент основао чувену Охридску књижевну школу, звану и први словенски универзитет, у којој је за црквено богослужење обучио преко 3.500 ученика. Бавио се и књижевном и преводилачком дјелатношћу. Приписују му се обимне биографије св. Ћирила и Методија које су и најважнији извор за проучавање живота и дјела солунске браће. Писао је и поуке за велике хришћанске празнике (Рођење Христово, за Васкрс, за Благовести Пресвете Богородице итд.) као и многа друга дјела. Послије његове смрти, Господ га је прославио многим чудима. |