Његово високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански Фотије освештао обновљени манастир Рожањ

У недјељу, 18. маја, Његово високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански господин Фотије освештао је обновљени манастир Светог пророка Јеремије у Рожњу на Мајевици, древну светињу која датира из XIII века. 
"Ову светињу зовемо и Мали Јасеновац, јер је сведочила велика страдања српског народа кроз историју", навео је митрополит Фотије. Митрополит Фотије је у својој бесједи истакао да је „велика радост што се народ окупио у овом древном манастиру који је место молитве, сабрања и повратка. Ова света обитељ постаје поново живо духовно средиште Мајевице, са двојицом монаха који већ живе у њој.“
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
​Часни оци, уважени господине куме данашње славе, начелниче, драга братијо, уважена господо, 
Трпеза љубави је продужетак Свете литургије. Тамо смо били пред Богом, а овде смо такође пред Богом, пред лицем Божјим и пред лицем светитеља. На Литургији се пројављујемо као духовни људи, а овде, на трпези љубави, као телесни. Ми смо јединство духа и тела. Потребни су нам и вера и Бог, и Причешће и заједница са Богом и ближњима, али нам је потребна и ова земаљска, утешна реч, радост, песма, весеље и игра – оно што чини суштину нашег земаљског живота, али посвећеног светињи и нашој вери. Радујем се што је данас господин Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке дошао и прихватио да буде кум овог сабрања и освећења цркве Светог пророка Јеремије. У нашем народу се каже: „Бог па кум“. Зато је овде данас наш Драшко, који нас је подржао на многим местима – и када смо организовали дочек нашег патријарха у Тузли. Данас смо говорили о два важна пројекта у Бијељини, седишту наше Епархије. Први је црква Светог Нектарија Егинског Чудотворца при болници – да они који долазе могу упалити свећу и помолити се за себе и своје ближње. Друга је црква Светог Саве, првог нашег просветитеља. Та црква ће бити у просветном, односно студентском делу града, где су факултети. То је право место за храм посвећен Светом Сави. Биће и близу излаза са аутопута који се гради у близини. Имамо много посла. Градоначелник нас је питао чиме се бавимо, а ја сам одговорио да смо наставили да радимо грађевински, како би наша Епархија била на истом нивоу, ако не и вишем, него у претходним периодима. Ово је велико градилиште и мора такво да буде.Када смо прошле године покренули иницијативу да нашој Епархији буде враћен статус митрополије, створила се мала збрка. Последица тог нашег документа била је да је прошле године седамнаест или осамнаест епископа добило титулу митрополита – од Аустралије, Канаде, Европе, Србије, па све до наше Републике Српске. То је велика ствар и тиме се Српска православна црква враћа достојанству које је имала. 
Прошле године урадили смо 50% посла, а следеће године ћемо, ако Бог да, довршити остатак – како би неке епархије трајно добиле или би им био враћен статус митрополије, као што је то било до 1920. године. Због уједињења Српске православне цркве, ми смо тада жртвовали тај статус ради заједнице, што је било добро. Али сада су се стекли услови да поново будемо митрополија, као и неке друге епархије са историјским правом. Када тај пројекат буде довршен и када званично постанемо митрополија, то ће бити потпуна победа добра. 
Моји свештеници често долазе и говоре о односу са народом – колико их долази на богослужења и колико је чак долазило у време короне али и колико су се неки уплашили, чак и они који су теолози. Многи су се повукли из цркве, а народ је долазио срцем – чак и више него раније. Овај манастир је посвећен Светом пророку Јеремији. Наш отац Јустин Ћелијски је називан српским Јеремијом. Он је био ревностан и велики, изобличавао је народ када би одступао од вере, посебно владаре и вође. Благосиљао је све што је било добро и све који су живели по Закону Господњем. Радимо и наставићемо да радимо. Као што рекох, следеће године припремићемо и други предлог, да се нашој Епархији врати статус митрополије. С тиме би требало да престану приче о одвајању делова наше Епархије. Некоме је то можда било на уму, али више се то неће помињати – ако Бог да. Хвала вам много што сте дошли и што се не стидите да кажете како сте православни Срби. То је велика ствар. Ми Срби морамо да се вратимо свом српству – не у смислу национализма – већ као идентитету. Разне империје су нас терале да заборавимо своје. Бенџамин Калај, високи представник Аустроугарске у 19. веку, једино није могао да нађе „лек“ за крсну славу код Срба. Никако није могао да уништи култ крсне славе. И зато су нас управо крсна слава, свећа и икона сачували у дане искушења.То је била једна велика несрећа, али ми ћемо победити 
Свети старац Пајсије са Свете Горе, који се недавно упокојио, говорио је да има добрих људи и у другим религијама, али да једино Православље рађа светитеље. То значи да је Православље права и истинита вера. Други су мање или више одступили од ње. Ми можемо само да покушамо да их вратимо, али то неће бити лако. Нови папа је изјавио да осуђује агресију Русије – то му је била прва порука. После свих лепих речи, показао је своје право лице: дошао је као Американац да суди и осуђује. То није добро – али видећемо. Наша философија је да Бог није у сили, него у правди. Бог је крстом победио смрт и даровао васкрсење и живот свету. То је наша философија – смирено служење Богу и ближњима. Остале ће Бог судити. Живели! Бог вас благословио и свако вам добро даровао!
Обнова манастира почела је 2008. године, када су постављени темељи новог храма димензија 9 са 7 метара, грађеног од цигле и камена, са звоником и два звона. Данас, након скоро две деценије труда, молитве и жртве, манастир је поново засијао у пуноћи литургијског и монашког живота. Кум овог великог догађаја био је градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, који је истакао: „Тамо где се Богу молимо, тамо постојимо и тамо ћемо опстати. Овај манастир је темељ духовне обнове нашег народа и као кум, нећу стати данас – наставићу да помажем да ова светиња буде извор наде и снаге за све нас.“ 
Председник Грађевинског одбора и начелник општине Лопаре Радо Савић захвалио је свима који су помогли обнову и најавио нову духовно-културну манифестацију „Дани Рожња“ која ће допринети да манастир постане центар сабрања за вернике овог краја који живе широм света. Отац Зоран Илић, свештеник из Бољевца и родом из Рожња, подсетио је да је у протеклих 17 година обновљена не само црква, већ и конак, крстионица и спомен-чесма погинулим борцима. Присутни су били и делегат у Дому народа БиХ др Желимир Нешковић, као и бројни свештеници, монаси и верни народ из Мајевице и околине. Освештањем манастира Рожањ обновљена је не само светиња, већ и нада да ће се живот и молитва вратити у овај крај – као сведочанство вере, истрајности и припадности Христовој Цркви.
Извор: Епархија зворничко-тузланска