 Манастирска црква је била потпуна, ама баш у правом смислу те ријечи потпуна руина. И још горе од обичне руине, којих је било и којих још има широм Босне и Херцеговине, већ је она била рујина скрнављења, ругања, пљувања и одбачености. Све то данас знамо из живог свједочења живих људи и свједока који кажу ''ми смо тудекар долазили само на светог Пантелију и ту је бивао народни збор. Ништа другог није било.'' Чак, нико и не помиње долазак свештеника на тај Пантелидански збор, нити некакву молитву и неки други обред. Полако - полако и данас знамо више него јуче. Сваки дан нешто ново израња из те трагичне и потиснуте прошлости овог манастира. И тако се сазнаде да је извјесна породица Нестора Ристића узурпирали манастирску земљу и бесправно је продала извјесном муслиману из Лијевна. Прилике и околности тог и таквог његовог чина још нису потпуно познате, али је засигурно позната несрећа коју је именовани починио према овој светињи. Ни први ни последњи. Многи су вријеме комунизма и безбожништа користили како би отели не само црквено већ и својих ближњих и даљњих. Али, казна божија није далеко. Сваки онај који се огријешио о ову светињу осјетиће кад тад ''бич божији'', а многи су то већ и осјетили. И ко ће као Бог? Он не заборавља и не оставља своје светиње на којима су се некада његове вјерне слуге Њему молиле и Њиме освећивале. Једанпут светиња увијек светиња. Немамо право заборављати или остављати наше светиње. Гдје год се прича да је ту била црква или ''намастир'' одмах треба проступити истраживању чувеног и дјеловати. То је обавеза сваког хришћанина ма гдје год он био. Близу или далеко, али свако може и мора учествовати у откривању наших, не само светиња већ биљега и наших тапија. Тако некада би и са руинама Јерусалима. Цар вавилонски га разруши и претвори у рујину, а онда када се испуни вријеме казне божије посла Бог слугу свог Немију да обнавља храм и Јерусалим. И све се обнови и процвјета као крин у пустињи. И наш Удрим управо расте и обнавља се попут крина поред пута и весели срца и душе свих оних којима је светиња мила. У недјељу 2. фебрура 2025. године, Његово Високопреосвештенство г. Хризостом, архиепископ сарајевски и митрополит дабробосански, чијим се благословом и обнавља овај манастир, у пратњи пароха завидовићког и надлежног за обнову манастира Удрима високопречасног протојереја-ставрофора Зорана Живковића посјетио је овај манастир како би погледао до сада учињено и чуо шта се планира у новој 2025. години за рад. Сагледавши урађено Високопреосвећени је изразио своје задовољство и радост и честитао на урађеном. Ове 2025. године предстоји покривање цркве и зидање централне куполе. Високопреосвећени је дао одређене упуте како би се читав простор око манастира почео сређивати и доводити у стање које ће бити адекватно овој светињи. Извор: Митрополија дабробосанска  |