 У Минску (Бјелорусија) је 13. децембра 2024. године одржана свечана додјела награда побједницима и добитницима годишњег републичког туристичког такмичења „Откриј Бјелорусију“.
Лауреати и добитници диплома идентификовани су у тринаест категорија. У категорији „Најбоље вјерско туристичко мјесто године“ побиједио је манастир Свете Јелисавете* у Минску. Важно је напоменути да једини манастир у Минску ове године слави 25. годишњицу свог формирања. Такмичење „Откриј Бјелорусију“ одржава Министарство спорта и туризма заједно са Националном агенцијом за туризам и има за циљ промовисање развоја домаћег туризма, популаризацију националног културног, историјског и природног наслијеђа и стварање имиџа Републике Бјелорусије као земље атрактивне за туристе. Ове године организаторима су на разматрање стигле 1.772 пријаве. Извор: беларустоурисм.би * Предисторија настанка женског манастира свете Јелисавете у Минску потиче из 1994. године. Две парохијанке цркве светог Петра и Павла, од којих је једна радила у Другој градској болници и друга у Републичкој психијатријској болници обратиле су се свештенику Андреју Лемешоноку замоливши га да дође и да причести тешко болесне пацијенте. Од тада су отац Андреј и његова духовна деца почели редовно да обилазе обе болнице. Они су својим штићеницима говорили о Христу и Православљу, трудили су се да подрже страдалнике и да их утеше, јер је друштво многе од њих оставило да се сами суочавају с болешћу. У априлу 1996. године у Републичкој клиничкој психијатријској болници служен је први молебан. А 27. септембра исте године на празник Воздвижења Часног Крста Господњег овде је служена прва света Литургија. Од тада су службе почеле да се одржавају сваке недеље. Круг парохијанки које су обилазиле болнице у слободно време, после наставе и рада, постепено се ширио. И ускоро се у Минску појавило Сестринство у част Преподобномученице кнегиње Јелисавете Фјодоровне. Дана 7. децембра 1996. године Митрополит мински и слуцки, Филарет, патријаршки егзарх све Белорусије благословио је сестре да иду путем служења Богу и ближњима. Обраћајући се сестрама милосрђа он је рекао: «Захваљујем вам се и благосиљам вас, жене-мироносице наших дана, због тога што миром лечите телесне чиреве и душевне ране, олакшавајући људску патњу и ублажавајући сурову природу данашњице.» Извесно време после оснивања Сестринства родила се идеја о подизању храма на територији Републичке психијатријске болнице у насељу Новинки. Средстава за то није било, а покушај проналажења спонзора је био безуспешан. Појавиле су се и друге потешкоће: неповерење околине, проблеми с вађењем докумената. Тада је протојереј Андреј Лемешонок (духовник Сестринства и манастира) отишао по савет код старца Николаја Гурјанова који је живео на острву Залит (Псковско језеро). Старац је благословио изградњу храма и пруживши новчаницу од пет рубаља на којој је проказана црква, рекао је: «Остало ће људи додати.» У току Светле седмице 1997. године сестре су први пут изашле на улице Минска с кутијама да прикупљају средства за изградњу храма. И људи су заиста додали: свака цигла је нечија жртва, нечији бол или радост, молба за молитву. Данас у женском манастиру свете Јелисавете живи преко сто двадесет сестара различитог узраста. Све сестре јутро почињу од црквене молитве: у 5:45 се окупљају на полуноћницу, затим се служи света Литургија. Преузето са сајта манастира |