 Манастир Светог Илариона у Гази, – један од најстаријих, највећих и најкомплекснијих манастира на Блиском истоку (датира из 4. вијека), дом прве монашке заједнице у Светој земљи – истовремено је додат на Листу свјетске баштине и Листу свјетске баштине у опасности. Манастир је од 2012. године био на Унесковој пробној листи баштине. Организација је манастиру додијелила привремену појачану заштиту у децембру, а на посљедњој 46. сједници Комитета за свјетску баштину Унеска у Њу Делхију (Индија), локалитет је добио пун статус Унеска, преноси Euronews "То је једини начин да се локација заштити од уништења у тренутном контексту", рекао је Лазаре Елунду Асомо, директор УНЕСКО-овог Центра за заштиту свјетске културне баштине, за новинску агенцију АФП, мислећи на рат који је у току у Гази. Манастир Светог Илариона (такође познат као Тел Ум Амер) био је дом прве монашке заједнице у Светој земљи. „Ова одлука препознаје и вриједност локације и потребу да се она заштити од опасности“, наводи се у саопштењу Унеска, додајући да организација „изражава дубоку забринутост због утицаја текућег сукоба на културно наслијеђе, посебно у појасу Газе“. Уврштавање на листу даје овој локацији квалификованост за техничку и финансијску помоћ како би се осигурало њено очување и, када је потребно, подржала његова санација. Манастир из 4. вијека, познат и као Манастир Светог Илариона, је један од најранијих хришћанских манастира основаних у региону Газе. Манастир је основао свети Иларион, ученик светог Антонија Великог, који се сматра оснивачем хришћанског монаштва. Након проведеног времена у Египту и учења од светог Антуна, Иларион се вратио у Газу и основао манастир око 329. године послије Христа. Његов положај на граници Африке и Азије ставио га је на трговачки пут који је значио да је манастир напредовао током византијског периода. Такође је био центар верске и културне размене између два континента. "Карактерише га пет узастопних цркава, комплекси купатила и светилишта, геометријски мозаици и пространа крипта, а овај хришц́ански манастир је био један од највец́их на Блиском истоку", навео је Свјетски фонд за споменике на својој веб страници. Међутим, након земљотреса у седмом вијеку био је напуштен, а открили су га локални археолози тек 1999. године. Вијест припремио вјеронаука.нет на основу више извора  Остаци манастира Тел Умм Амер, у централном појасу Газе. Фотографија настала 11. маја 2022. године. |