 У марту ове године Народна скупштина Републике Српске усвојила је „Закон о очувању културног и историјског наслијеђа Светог манастира Хиландар“. Прва (конститутивна) сједница Комисије за манастир Хиландар Владе Републике Српске одржана је ,7. новембра 2024. године, у Владичанском двору Његовог Високопреосвештенства митрополита бањалучког г. Јефрема и биће повезница Српске и овог манастира путем помоћи у реализацији пројеката потребних за његову обнову, изјавио је предсједник Комисије Марко Ромић. Он је на свпм инстахрам налогу написао:"Велика је обавеза и част предсједавати овако еминентном саставу на прворазредном родољубивом задатку - обнови и очувању наше свете царске српске лавре манастира Хиландар." Он је новинарима, након конституисања, рекао да је на овој првој сједници разговарано о плану рада и текућим потребама, на основу којих ће Комисија, у комуникацији са Задужбином Манастира Хиландара из Београда и самим Манастиром, видјети које су то потребе. „На овај начин цијела Република Српска и њени грађани уграђују се у свете темеље Манастира и на одређен начин, Српска постаје ктитор самог Хиландара и свих пројеката који су у току“, рекао је Ромић, подсјетивши да је Манастир Хиландар прије 20 година страдао у пожару и да је од тада траје његова обнова и реконструкција. По ријечима Ромића, Комисија има задатак да прати обнову, односно извођење оних пројеката који ће Српска финансијски подржавати кроз свој буџет. Ромић је истакао велику заслугу предсједника Републике Српске Милорада Додика за оснивање Комисије, као и жељу цијеле Српске да се угради у Свету Гору и кроз обнову пирга Светог краља Милутина. Додао је да је предложено и снимање документарног филма о великој хуманитарној мисији коју је Манастир Хиландар спровео у Српској 1997. године, када је Манастир и материјално и духовно дао подршку Српској кроз помоћ многим новорођенчадима, који су благодарни на томе, међу које и он спада. Директор Задужбине Манастира Хиландара из Београда Миливој Ранђић рекао је да ова установа има задатак да, у име Хиландара и његове спољне мисије, води рачуна о односима са Србијом, Српском и српским народом. „Манастир Хиландар је извориште нашег духовног и културног идентитета у времену када је тај идентитет веома важан у глобалној цивилизацији у којој сви живимо, да бисмо сачували оно што је наше особено и да то поделимо. Веома је важно управо са тим изворима имати спрегу“, навео је Ранђић. Он је напоменуо да и Србија и Српска имају законе о Хиландару, да је такав закон донела Румунија за њихову светињу на Светој Гори јер је она, додао је, била и остала најдуховнији израз православне цркве, њене целине и место њеног јединства у овом времену у којем је све на искушењима. „Наш задатак је да будемо техничка и оперативна подршка на том великом и светом месту као што је Хиландар. Он се обнавља и идуће године ћемо коначно ставити тачку на обнову изгорелог дела, али пред нама су послови као што је нова манастирска ризница, њен депо, те обнова пирга који је Свети краљ Милутин сазидао“, рекао је Ранђић. Сједници су присуствовали: Његово Високопреосвештенство митрополит бањалучки г. Јефрем као домаћин, Марко Ромић (Кабинет Предсједника Републике Српске), предсједник Комисије и чланови Комисије: Његово Преосвештенство епископ марчански Г. Сава (бањалучка митрополија), протођакон Радојица Жагран (бањалучка митрополија), доц. др Жељко Будимир (Министарство за научнотехнолошки развој и високо образовање), проф. Др Срђан Душанић (Фолозофски факултет Универзитета у Бањој Луци), др Славољуб Лукић (Републички педагошки завод), др Дарио Дринић (Републички секретаријат за вјере) и Александар Стјепановић (Задужбина Светог манастира Хиландара). Др Данило Ковач (ЈУ Гимназија Бања Лука) је био оправдано одсутан. Сједници је присуствовао и Миливој Ранђић (директор Задужбине Светог манастира Хиландара). |